Bukvar digitalnog marketinga.

gasha4

Startapitis – bolest savremenog web profesionalca

Ukoliko ste navršili određen staž, iskustvo, i samopouzdanje u oblasti Internet marketinga, spadate u visoko rizičnu grupu za bolest novog doba koju bih nazvao Startapitis (eng. startup – pokretanje novog biznisa). U pitanju je vrsta opsesivno-kompulsivnog poremećaja koja se manifestuje tako što po ceo dan razmišljate o idejema za nove sajtove, na osnovu događaja koji vam se dešavaju u direktnom okruženju. Da biste dobili pravu sliku kako izgleda ovaj sindrom u praksi, pročitajte kako izgleda jedan uobičajeni dan osobe koja pati od ovog sindroma.

Osam sati ujutru.

Budim se posle noći prepune čudnih snova.

Odlazim do kuhinje da skuvam kafu i zatičem haos koji stoji još od petka. Svi tanjiri raštrkani, a kompletan escajg pliva u masnoj vodi u sudoperi. Uzimam jednu od čaša koja deluje najčistije i sipam Akva Vivu. Razmišljam kako se već mesecima raspitujem kod prijatelja da mi preporuče neku kućnu pomoćnicu, ali niko nema odgovor, svi bezuspešno traže pomoć u kući kao i ja.

U tom trenutku dobijam prvu jutarnju ideju. Napraviti sajt PomocUKuci.rs koji bi okupio sa jedne strane ljude koji traže kućnu pomoćnicu, a sa druge žene koje nude svoje usluge. Na sajtu bi bili komentari i ocene, tako da ljudi mogu da vide koja žena ima dobre preporuke i da po tome biraju koga će da angažuju. Naravno, sve bi morao da nadgleda neko i da lično proveri žene koje se uključuju u sistem, kako ne bi bilo zloupotreba, Odlična ideja, zapisujem je na Google Documents u fajl “Ideje”, ostavljam haos u kuhinji i izlazim napolje.

Žurim na prvi od dva sastanka koje imam tog dana. Na prvi sastanak idem sa dve koleginice u jednu domaću industriju slatkiša za koju radimo viralnu kampanju. Na sastanku smo sat vremena pričali o svemu, a najmanje o poslu. Nakon izlaska sa sastanka moje dve koleginice pričaju:

– “Jao, bože, jesi snimila onu njihovu direktorku marketinga, već treći put otkako se nalazimo ona nosi onaj isti crveni komplet, hahaah!”

U tom trenutku shvatam nešto i dobijam novu ideju. Ja naravno nisam primetio da je ta direktorka obukla triput zaredom isti komplet ali devojke to primećuju. Širom sveta. Hmmm. Hajde da napravimo sajt MyOutfitManager.com , gde možeš da beležiš šta si koji dan obukla na poslu. Onda, ako recimo sutra imaš sastanak sa nekim s kim si imala pre dva meseca, pogledaš šta si tad imala na sebi i obučeš nešto drugo da te posle ne ogovaraju kako nosiš samo jedno isto. Zapisujem tu ideju u telefon, rastajem se od koleginica, i koračam na sledeći sastanak koji je nedaleko odatle.

Na pola puta nešto hladno me bocne po obrazu. Kiša. A ja samo u kratkim rukavima. Prolećno vreme baš ume da varira. Sedam u kafić da popijem espresso dok stane kiša i šaljem poruku da ću kasniti. Dok ispijam kafu rađa se nova ideja. Web servis Kišobran.rs koji će svako jutro da te obaveštava SMS-om, i emailom kakvo će biti vreme tog dana, tako da ljudi znaju da ponesu kišobran čak i ako zaborave da pogledaju vremensku prognozu. Može da te obaveštava i nekoliko puta dnevno, da ti javlja ako će biti lepo vreme za vikend da organizuješ unapred neko putovanje i slično.

“Odlična ideja”, pomišljam u sebi. Otvaram laptop da je zapišem, i otkrivam da sam identičnu ideju već zapisao pre skoro godinu dana. Sve je isto, čak je i adresa domena ista, Kišobran.rs . Hmmm, pa dobro…. u stvari odlično! Ako sam neku ideju dobio čak dva puta znači da je ona baš baš dobra. Zaklapam laptop i idem dalje.

Firma u kojoj imam sledeći sastanak nalazi se u ulici Dr. Milutina Ivkovića. Pojma nemam gde je to, objasnili su mi preko telefona, ali pošto sam bio usred gužve u saobraćaju, ništa ih nisam razumeo. Zaustavljam dve devojke u tom kraju i pitam ih da mi objasne. Jedna od njih mi objašnjava kako da dođem do tamo. Ima neverovatno plavu boju očiju i prirodno plavu kosu. Osmehuje se, jako je simpatična, i želi da priča sa mnom. Dok gledam u nju, razmišljam kako sam pročitao da se predviđa da će svi plavi ljudi nestati sa Zemlje do 2060. godine, zbog prevelike globalizacije i mešanja sa genima tamnoputih ljudi, koji su dominantniji i polako ih potiskuju.

Tada mi pada na pamet sjajna ideja. Treba napraviti globalni dejting sajt, samo za plavuše i plavušane, koji će se zvati SaveTheBlondes.com . “Ne dozvolite da vaša deca gledaju plavuše u enciklopedijama izumrlih životinja zajedno sa dinosaurusima i sabljastim tigrom! Dođite na SaveTheBlondes.com i sačuvajte predivnu rasu plavih ljudi od istrebljenja.” Zamišljam tako neki uvodni tekst na sajtu. Plavuša mi i dalje priča nešto. Zamišljam kako mi dodeljuju Nobelovu nagradu za očuvanje rase svetloputih ljudi, za održiv razvoj, ekologiju i slične ključne reči. Plavuša je prestala da priča, jer primećuje da su mi misli potpuno odlutale i da je ne konstatujem. Zahvaljujujem joj se na objašnjenju i odlazim. Čujem kako dobacuje drugarici “Ili je lud, ili je gej“.

Sastanak na koji sam potom došao bio je toliko zanimljiv i kreativan da čitava dva sata nisam uopšte razmišljao o start-apovima.

Potom sam ušao u auto i krenuo kući. Na mostu – klasična gužva. Pomeram se deset po deset santimetara. Idealna situacija za razmišljanje o start-apovima. Mislim se kako bi mnogi problemi beogradskog saobraćaja bili rešeni kada bi konačno izgradili taj metro, ali naravno, problem je u tome što se metro gradi godinama a svaka vlast radi samo projekte od godinu-dve, kako bi do narednih izbora imali šta da pokažu narodu da su uradili. U tom momentu dobijam novu genijalnu ideju.

Odlazim na Google da vidim koliko košta izgradnja metroa. Za jednu, najvažniju liniju kroz uži centar treba 450 miliona eura. Ok, hajde onda da napravimo sajt IzgradimoMetro.rs, gde se skupi 450.000 ljudi  koji će sami da izgrade metro. Ako svako da po hiljadu eura za naredne dve godine, to je 40 eura mesečno, imaćemo metro. Video sam već slične koncepte na zapadu, to zovu “crowdsourcing” . Naći će se Beograđani, dijaspora, svi će tu da se skupe, da piše ko je sve dao lovu, a onda se napravi online glasanje za najboljeg ponuđača na tenderu, narod bira, i narod će sam da izgradi metro. Kad su političari nesposobni, mi ćemo sami. Wow, kako bi to bilo romantično. Već vidim naslov u Blicu: “Socijalizam ponovo u Srbiji – na Internetu!”

U tim trenucima sanjarenja prekida me crveno mahanje palicom. Policija. Da parkiram sa strane. Pretpostavljam da je rutinska kontrola.

“Po novom zakonu o saobraćaju, za vožnju bez svetla tokom dana kazna je pet hiljada”, reče nadležni organ policije ispisujući mi kaznu.

“Prvi put čujem za to.”

“Prvi put čujete? Bilo je na svim televizijama, javljali su svaki dan u poslednjih mesec dana!”

Hteo sam da mu kažem da televizor nisam uključio poslednje dve godine, jer zaboga, na Internetu mogu da biram šta ću da gledam i čitam, a to sigurno neće biti spam saopštenja MUP-a Srbije. Odustao sam od pravdanja jer znam da mi ne bi verovao da postoji čovek koji ne gleda TV, ili bar dnevnik.

Ipak, pet hiljada dinara nije uzaludno potrošeno, jer sam dobio, pretpostavljate već – novu ideju.

VaznaObavestenja.rs . Prijaviš se na ovaj sajt i dobijaš SMS i email kad god se pojavi neka važna promena zakona, saobraćajnih propisa, bilo čega što može da te dovede u neprijatnu situaciju ukoliko nisi obavešten. Prvi korisnik bio bi Voja Koštunica. Ovakvih obaveštenja, manje ili više bitnih, ima bar dva nedeljno. Cena SMS-a toliko i toliko. Ako se prijavi 100.000 ljudi i više, eto ga biznis model.

Dolazim kući, čeprkam nešto, telefoniram, i ležem da spavam.

U snu se vozim metroom prepunim plavuša i plavušana. Sve plavuše su obučene u seksi kostime kućnih pomoćnica. Čujem kako dve od njih pričaju da ima neki sajt koji pamti šta si kad obukla, tako da ne može da se desi da obučeš isti kostim dva puta pred istim ljudima. Na SMS mi stiže obaveštenje da od sutra stupa na snagu novi zakon po kome svi automobili moraju da budu žute boje, a zatim još jedan SMS u kome piše da će ceo dan biti sunčano vreme. Počinje kiša, usred metroa.

Osam sati ujutru.

Budim se posle noći prepune čudnih snova.

Odlazim do WC-a i razmišljam kako bi bilo dobro imati blog o dizajnu enterijera kupatila…

********************************************

P.S. 1 Ako uzmete neku od ovih ideja iz teksta, očekujem 10 (deset) posto.

P.S. 2 Svi mi imamo dobre ideje. Bitna je realizacija.

P.S 3 Dopao vam se tekst? Šerujte.

61 komentara

  1. Odlican tekst :)))

    …a onoga momenta kada dodje ideja odlazis na Google Insights ili Google Trends, Keyword Tool… i slicne alate da ispitas da li ideja ima svoju buducnost :)

  2. Odličan tekst!
    Istinski sam uživala!
    Iako se ne poznajemo znam da znaš da se tekst dopao svima koji su ga pročitali, znam i ja. Takođe znam da većina nije ni prokomentarisala niti šerovala. Komentarišem eto onako, čisto da se oglasim i dam ti podršku koju bez obzira na tvoju uspešnost imaš potrebu da primiš a šerujem jer želim da priuštim par minuta užitka svojim prijateljima, onima koji će se usuditi da pročitaju ono što postavljam! I tako, samo napred Istoče ;)

  3. Sjajno, sjajno! Kako sam se samo prepoznaoo. I ja odavno bolujem od startapitisa, mada moje ideje nisu bile toliko zanimljive kao tvoje. A bilo ih raznih. I skoro za svaku sam kupio domen koji je propao posle godinu dana :-) Uglavnom, čini mi se da do sada nisam uspeo da dobijem neku primenljivu, originalnu ideju koju niko živi već nije sproveo u delo. Zato sam i počeo sa nečim što postoji u svetu, ali ne i kod nas.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *