Bukvar digitalnog marketinga.

ots

Internet i pravopis srpskog jezika – istine i laži

Tema o kojoj se neprekidno priča poslednjih par godina je pravopis na Internetu. Ako mislite da će ovo biti još jedan tekst koji propoveda kako Internet uništava srpski jezik, pravopis i kulturu i kako će zbog njega cela srpska nacija propasti i biti svedena na Beogradski pašaluk, varate se.

ots

“Alo, ti gore, nepismeni, vrati se u osnovnu školu pa onda sedi za kompjuter, to se piše ovako a ne onako”.  Oko 3% svih komentara na forumima, blogovima i portalima na domaćem Internetu glase ovako, uz manje ili više varijacija.  Usled toga, u javnost se usadila ideja da je Internet poguban po jezik i da su mnogi korisnici Interneta neobrazovani propaliteti sa dva razreda osnovne škole.

U celoj toj postavci, kao akademski građanin i profesor na fakultetu logično bih trebao (umesto bi trebalo) da stanem na stranu odbrane našeg jezika i da podržim ovu teoriju. Ipak, mnogo više podržavam ove “nepismene”, a sada ću objasniti i zašto.

Kako mali Perica zamišlja pravopis

Većina ovih propovednika pravopisa zapravo ni ne znaju pravu suštinu jezika i pravopisa. To su ljudi koji imaju otprilike ovakvu predstavu o pravopisu: “Ako sam u školi na pismenom iz srpskog napisala neku reč pogrešno ili gramatički neispravno, učiteljica će mi crvenom hemijskom označiti grešku i ja ću dobiti ocenu manje.” Kad završe školu, ovim ljudima ostane u glavi loša ocena iz srpskog kad god napišu nešto drugačije od zvanično propisanog, i samim tim to je loše. I tu se njihova percepcija o pravopisu završava.

Nažalost, retko koji profesor srpskog svojoj deci kaže pravu istinu. A istina je sledeća: Jezik je živ i stalno se menja. Vrlo prosta i kratka rečenica, koju jako malo ljudi zaista razume. Ruku na srce, deca u školi nisu u tim godinama spremna da shvate tu istinu na pravi način. Zbog toga je mnogo lakše da im se plasira ideja o nepromenljivosti jezika, kao jednog dogmatski zakucanog sistema.

skola

Kako je nastala fama oko uništavanja jezika na Internetu?

Pre svega, treba da razumemo da je ogromna većina grešaka u kucanju nastala slučajno. Ne zato što ljudi ne znaju kako se nešto piše, već zato što su u brzini pritisnuli pogrešno dugme na tastaturi i nisu to primetili. Klasičan pravopis koji se uči u školi odnosi se na pisanje olovkom. Grafitnom ili hemijskom. Normalno da će biti mnogo manje pravopisnih grešaka dok pišemo na papiru jer tu ne možemo da “omašimo slovo”.

Kako smo živeli dok nije bilo kompjutera? Pa, ako se sećate, u najvećem broju slučajeva, glavni cilj dok pišemo rukom bio je da napišemo to što brže, a ne što lepšim rukopisom. Ovaj nagon za brzim pisanjem pomaže ljudskoj vrsti da se što brže odvijaju svi procesi u društvu: Zahvaljujući brzom pisanju, brže se kreću redovi na šalterima, u domovima zdravlja, u sudskim procesima, jednom rečju sve ide brže.

pisanje

Kada smo prešli na kompjutere, ljudski cilj je ostao isti – napisati željenu misao što brže. Većina ljudi u toj brzini omaši neko slovo, neki od njih to i primete pa kažu u sebi “prepraviću kasnije, neću sad da klikćem mišem i da brišem, izgubiću misao.” Kasnije, međutim, zaborave da preprave. Tako nastaje većina pravopisnih grešaka na Internetu. Sigurno ih i ovaj moj tekst ima nekoliko.

Osuđivanje ljudi koji su omašili slovo u kucanju na Internetu i nazivanje istih “nepismenim idiotima sa dva razreda osnovne” je isto kao da pokušavamo da osuđujemo ljude koji imaju loš rukopis. A koliko znam, među ljudima sa lošim rukopisom ima mnogih akademika, doktora nauka i ostalih vrhunskih intelektualaca.

Sa druge strane, imamo isfrustrirane pojedince ogromnog ega, želje za validacijom i uzdizanjem sebe, koji sede za svojim računarima kao zapeta puška i jedva čekaju da neko negde napravi jednu ovakvu grešku. Tog momenta oni su presrećni što su dobili priliku da još jednom uzdignu sebe iznad ostalih i da izmasturbiraju po sopstvenoj sujeti. Istog trenutka koriste tu priliku da opale šamar osobi sa druge strane koja je slučajno podmetnula obraz i pišu svoj čuveni komentar koji u sebi sadrži ključne reči poput “vrati se u prvi razred” i “idiote nepismeni”.

Profil ovih pravopisnih ego-manijaka je raznolik. Primetio sam da tu ima dosta neostvarenih svršenih ili nesvršenih studenata filologije, filozofije, političkih nauka i društvenih nauka generalno. S obzirom da nisu uspeli da ostvare svoje snove i postanu poznati pisci, lingvisti, kritičari, državnici, kopirajteri, Internet je odlična banja za lečenje njihovih frustracija. Svaka greška u kucanju neidentifikovanog Internet pojedinca je odličan povod da prospu na ekran svoju dozu mržnje prema celom svetu, i da nazovu dotičnog “nepismenom budalom”, dodajući, onako usput, “Ja sam diplomirani filolog i zato ću ja da ti kažem”, dok im onaj unutrašnji glas govori “Ipak nisi uzaludno studirao, evo prilike da iskoristiš svoju diplomu za proizvodnju neograničenog fast-fooda za svoju sujetu” . Iskren komentar bio bi “Ja sam diplomirani filolog koji je propao u životu, mrzim ceo svet i zato ću sad da se iživljavam nad vama”.

komp

Greške u kucanju je najčešće lako primetiti. Ako je neko otkucao “neznam”, onda je veća verovatnoća da je to posledica nepoznavanja pravopisa. Sa druge strane, ako je neko napisao “biosam”  spojeno, onda su male šanse da je to zaista i želeo, uzevši u obzir da se radi o osobi koja zna da uključi kompjuter. Lično mislim da ovi “pravopis ego-manijaci” nisu glupi i da savršeno dobro znaju da li je neko pogrešio slučajno ili namerno u kucanju, ali svejedno koriste priliku da pokažu prstom u prestupnika, stavljajući tako do znanja ostatku sveta da bi kultura ovog naroda propala kad ne bi bilo njih – elitnog sloja leksički obrazovanih Internet pozornika koji patroliraju mrežom kako bi spasili Srbiju i njen jezik od uništenja.

Primera poput “biosam” je mnogo, mnogo, više od pravih, namernih pravopisnih grešaka. Prave greške su uglavnom već odavno poznate ustaljene greške i nema ih više od par desetina – “samnom”, “neznam”, i slično. Čak i tada, ne možemo biti sigurni da je namerna greška. Ja sam sto puta do sada u brzini otkucao “neznam” u raznim chatovima, i smatram da je to normalno.

Dakle, kada se izuzmu sve ove slučajne greške, pravih pravopisnih grešaka ima ipak daleko manje nego što kolektiva neostvarenih lingvista pokušava da predstavi javnosti.

Sledeća kategorija “kršenja pravopisa” koja se pogrešno predstavlja javnosti kao alarmantna je poigravanje sa slovima.

fb

Igre sa rečima i slovima su primeri poput grupe na Fejsbuku koja se zove “Swi mi k0ji w0lim0 palachinke”. Što se mene tiče, ovo je jedna krajnje simpatična i bezazlena pojava – klinci se zezaju i imaju svoj interni “jezik koji nije za odrasle”. Ovo je nešto kao “Internet šatrovački” jezik. Šatrovački klinački jezik postoji u raznim varijacijama već decenijama i poguban je po srpski jezik isto koliko i praćka po teretni brod. Ipak, armija isfrustriranih “wanna be” lingvista i prosvetitelja (sad sam gotov, iskoristio sam englesku reč) koristi i ovu bezazlenu dečju igrariju da ukažu javnosti na “crni oblak uništenja koji se nadvio nad srpskim jezikom za koji je odgovoran Internet i Fejsbuk”.

Vrlo često pročitam kako neko najozbiljnije ispravlja i uči ovu decu da se npr. mrwica piše sa v a ne sa w. Kao da su ta deca retardirana pa to ne znaju. U 100% slučajeva ovakvi komentari govore isključivo o osobi koja ih upućuje – očigledno ima neki bes i frustraciju koji ne zna gde da kanališe, pa se iživljava i glumi nekog akademika i eksperta za srpki jezik pred nedužnom decom koja se igraju sa slovima.

I na kraju, poslednji oblik “rušenja jezika” je uvođenje stranih reči u izvornom obliku na engleskom jeziku. To su primeri poput “kopi-pejst”, “lajkovati komentar”, “inboks”, “LOL” i slično.

Zagovornici ove teorije zavere tvrde da će neprevođenje ovih reči izazvati kolaps našeg jezika i da se Vuk Karadžić i Dositej Obradović prevrnu u grobu svaku put kada neki Srbin izjavi da je “lajkovao” nečiji status. Ovde bih se zato vratio na rečenicu sa početka teksta: Jezik je živ i stalno se menja. Svaki normalan, neostrašćeni filolog zna za ovo.

karadzic

Jezik jednog naroda konstantno zavisi od opšteg socio-tehnološkog diskursa u kome živimo i menja se čak i ovog trenutka dok ovo čitate. Neke od stranih reči koje sam upotrebio u ovom tekstu nekim pojedincima će biti zanimljive i krenuće da ih koriste. Svi ostali tekstovi koje neki drugi ljudi čitaju u ovom istom trenutku, ili dijalozi koje vode sa drugim ljudima, takođe sadrže neke strane reči koje ti ljudi upravo sada usvajaju. To će se dešavati i u narednih pet minuta, u narednih sat vremena, mesec dana, sto godina. Tako jezik evoluira i to je normalno. Inače bismo danas svi ovde još uvek pričali kao da recitujemo Oranje Marka Kraljevića.

Potrebno je da svi budemo potpuno svesni da se ovo dešava i da je to normalno. Strane engleske reči ulaze u naš jezik kao što su oduvek ulazile i turske, francuske, grčke itd. Nekad su ulazile zato što su Turci bili na vlasti u Srbiji, a danas ulaze zato što je neki tamo Amerikanac po imenu Bil Gejts napravio neki Windows koji ceo svet koristi. Te iste reči ulaze i u sve druge svetske jezike, i ne vidim zaista kako to šteti Srbiji kao naciji. Pre ko zna koliko godina u naš jezik su ušle turske reči poput sat, jastuk, komšija, čaj, kusur, itd itd. Voleo bih da mi neko od propovednika utopijsko-dogmatskog srpskog jezika objasni šta smo mi kao nacija izgubili time što su te reči ušle u naš jezik? Danas bismo bili svetska velesila da smo nekada davno izmislili/sačuvali svoju reč za jastuk?!

Prekinite da opsesivno-kompulsivno ponavljate “zašto na engleskom kad postoji reč za to u srpskom jeziku”. Ne postoji i pomirite se sa tim! Ako je ogromna većina ljudi opštim spontanim socio-lingvističkim konsenzusom odlučila da će se nešto zvati “pejst” a ne “nalepi”, onda je to tako za vjeki vjekov, i to ne može da promeni više nikada nijedan ekspertski tim ili nevladina organizacija za očuvanje jezika. Pomirite se sa tim ili se preselite na vrh neke planine i čitajte do kraja života Zidanje Skadra i Ženidbu kralja Vukašina dok se svet razvija i napreduje brže nego ikad.

U svakom slučaju smatram da je zbog blogova i totalnog self-publishinga na sve strane više skoro nemoguće kontrolisati jezik, i da samo možemo da sedimo i da posmatramo šta se sa njim dešava. Drugo je bilo kad su novine i TV bile jedini kanal komunikacije, postojali su lektori i mogla je da se “drži voda”.

Poseban problem je insistiranje na “piši kao što govoriš” principu kada su u pitanju imena stranih brendova.

epppl

Ako otvorite neke od domaćih medija i krenete da čitate tekstove iz domena tehnologije, naletećete na pojmove poput “Epl” i “Ajfon”. Koja je to gigantska kompanija EPL kad nisam u životu čuo za nju?! Ne, zaista, kad čitam ovakve tekstove zamišljam da ih piše neki Titov akademik nauka od sto dvadeset godina. Ustvari, pre će biti da ih piše neko normalan ko se nervira svaki put kad mora da napiše reč “Ajfon”, dok mu pomenuti akademik sedi nad glavom.

Dakle, krajnje je vreme da se apdejtuje…. pardon, ažurira pravilnik srpskog jezika i da se ozvaniči njegovo realno stanje. Zaista, kada je Vuk Karadžić bio živ, brendovi nisu postojali, tako da je sasvim opravdano da se njegovo pravilo naruši u ovom slučaju, bez bojazni da će se on prevrnuti u grobu. Štaviše, da Vuk Karadžić DANAS može da ustane iz mrtvih, došao bi i rekao “Alo, ljudi, narod vam se smeje, napišite lepo iPhone kao što sav običan svet piše, treba da budete neki autoritet ovom narodu a ne da se sprdaju sa vama!”. Čovek je bio reformator i progresivan tip, žestoko se borio za ozvaničavanje narodnog jezika i sigurno bi to uradio.

Štaviše, u vreme kada je Vuk Karadžić pokušavao da reformiše srpski jezik, sitaucija je bila identična kao danas: zvanični književni jezik bio je jezik kojim se služila i koji je branila tadašnja intelektualna elita i šačica nadobudnih intelektualaca. Oni su uporno pokušavali “na silu” da drže neka od pravila starog jezika, iako se običan narodni jezik već uveliko razlikovao od toga. Vuk Karadžić je samo pokušavao da ozvaniči jezik kojim je običan narod već uveliko govorio, dok su književnici i akademici sve više običnom svetu zvučali kao vanzemaljci. Najljući protivnici Vuka govorili su da on svojim reformama pokušava da uvede katoličku veru i zapadnjačku kulturu u Srbiju i da će to biti kraj pravoslavlja. Kao što vidite, istorija se ponavlja. Ako neko ne veruje, može da pročita o tome na Wikipediji, pasus “Borba za uvođenje narodnog jezika u književnost“.

Sa imenima poznatih ličnosti je već drugačiji slučaj. Tu i dalje preovlađuje struja koja piše imena poznatih ličnosti “po Vuku”, tj. u većini slučajeva ljudi će u svakodnevnom kuckanju napisati “Anđelina Džoli” a ne “Angelina Jolie”.

Zvanični srpski jezik inače, dozvoljava pisanje i izvornog i prilagođenog oblika, bar kada je latinica u pitanju. Dakle, pravilno je napisati i iPhone i Ajfon, i Angelina Jolie i Anđelina Džoli. Nije mi jasno onda, zašto glavni mediji i dalje uporno brendove pišu u prilagođenom obliku.

Onog momenta kada bi se na nekom mladalačkom sajtu pojavile reči poput Guči, Ajfon, Mis Siksti, Fešn Ti-Vi, taj sajt bi počeo da zvuči kao “Bazar” ili “Politika” i bila bi više namenjena mamama i bakama sadašnjih čitateljki. Opet, postoje izuzeci, na primer “Luj Viton” se najčešće piše u adaptiranoj verziji, umesto Louis Vuitton. Dakle, univerzalnog pravila nema, a naš jezik dozvoljava i jednu i drugu formu, i sve je u redu i “po pravopisu”.

Ovaj tekst je bio dosta dugačak, ali ako bih morao da ga sumiram u jednu suštinsku rečenicu, onda bi to bilo: Ne postoji uništavanje pravopisa na Internetu. Postoje samo pojedinci željni samodokazivanja koji od muve prave slona.

I na kraju, slobodno možete da bukmarkujete ovaj tekst – kad god vas neko, negde, na forumu, blogu, portalu, nazove neopravdano nepismenim uništiteljem sprskog jezika, možete da mu odgovorite tako što mu pošaljete link ka ovom tekstu.

Hiljade i hiljade ljudi može pročitati ovaj tekst i prepoznati u njemu sebe, a to će im to možda pomoći da se osveste, da se manu ćorava posla i da svoje znanje preusmere na bavljenje pametnijim stvarima.

******************************************************

Update:

Sad sam se setio i jedne priče, mislim da će vam biti od koristi. Poučna je. Pročitajte:

Pre mnogo godina jedna moja prijateljica mi je skrenula pažnju da nije pravilno reći “evo me kući”, već je pravilno “evo me kod kuće”.

Ja sam tada naravno bio mlad i pun želje za dokazivanjem u društvu, pa sam brže bolje usvojio ovo pravilo i zatim koristio svaku priliku da ispravljam sve svoje prijatelje, rođake, poslovne saradnike. Onog momenta kada bi oni izgovorili “Evo me kući”, ja bih momentalno odbrusio podignutog nosa: “Ej, samo da znaš, to nije pravilno. Po pravilima srpskog jezika treba reći Evo me kod kuće“.

Ljudi su najčešće bili zbunjeni kad bi im to rekao, a neki od njih bi se osetili postiđeni i manji od makovog zrna. A ja sam se hranio njihovim stidom. Bio sam oduševljen što u tim situacijama ispadam kao neki mnogo obrazovani lik koji je pametniji od njih i hranio sam svoju sujetu sa tom “kod kuće – kući” klopkom na svakom koraku. Bio sam, dakle, prototip ove “lingvističke pijavice” koju opisujem u tekstu, i  koristio sam svaku priliku da isisam energiju od normalnih ljudi zarad sitnog uzdizanja svog ega.

Mnogo godina kasnije, kada sam sazreo, postao uspešan i otarasio se zauvek svoje sujete i potrebe da pomoću sitnih moždanih trikova pumpam svoju vrednost u društvu, jednostavno sam prestao ovo da radim. Postalo mi je čak mučno kada se setim kakav sam bio.  Povrh svega, izbacio sam namerno iz govora “pravilnu” frazu “Kod kuće” i vratio se na staro “Evo me kući”. Tako mi je bilo nekako prijatnije, osećao sam se ponovo blizak ljudima a ne kao neki nadmeni elitista. Kasnije sam pročitao da vrhunski filolozi sve više smatraju da ova “nepravilna verzija” treba da se legalizuje kao izuzetak u jeziku jer je najveći broj ljudi koristi.

Zato, sledeći put kada krenete da “branite svoj jezik” dobro udahnite, razmislite, i zapitajte da li to ustvari vaša podsvest želi vašem egu malo da pridoda na značaju. Šta je to što vas zaista nagoni da “branite jezik” nalaženjem ovakvih “dlaka u jajetu”? Propašće Srbija možda? Ova zemlja i njena kultura će mnogo više koristi od vas imati ako tu energiju usmerite na nešto produktivno.

120 komentara

  1. Svaka čast. Još jedan tekst koji pogađa u centar. Hvala puno. Lepo sam se nasmejao za filologa/sekretaricu ali to je stvarno realnost. Taj napad na to kako je nešto napisano umesto na smisao onoga što je napisano mi je jedan od fantastičnih poslednjih uporišta trolova na Internetu.

    Mnogo volim onu fotku/poster za Special Olympics, ali je se nekako ne setim na vreme.

    Mislim da stvari koje nemaju našu reč da je najbolje koristiti ih u izvornoj, ali isto tako mislim da bi trebalo više koristiti domaće reči jer time možemo pokazati ljudima da baš ne moraju strane reči da se koriste uvek.

    Ja mrzim na primer uputstva (menjual-e) koji po svaku cenu prevode opcije (feature/fičere) da bi ih preveli, a ti kao korisnik u trenutku kada treba nešto da iskoristiš, u stvari nemaš tu opciju na srpskom već na engleskom.

    poz

  2. Kao neko ko je diplomirao na Filoloskom Fakultetu :D imam da kazem samo jedno: Bravo!!! Slazem se u potpunosti. Dodala bih samo da nije sve ni tako crno na gore pomenutom fakultetu. Sve cesce se desava da profesori prihvataju za prevodne ekvivalente reci iz engleskog jezika u originalu. Sve u svemu, hvala za jako inspirativan i kvalitetan tekst.

  3. Istoče, koliko god da se slažem sa većinom tvojih stavova, smatram da nisi u pravu kad zahtevaš da ćirilične novine pišu na latinici iPhone, umesto Ajfon. Jednostavno, Politika su ozbiljne novine, koji čitaju ozbiljni ljudi i, što se pravopisa tiče, ona je dužna da ga poštuje. To važi za sve medije.

    Ne možeš u istu ravan da stavljaš srednjoškolca, samizdat i Politiku.

    Naravno da je jezik živ i da se menja, Vuk i Dositej su posvetili svoj rad uspostavljanju živog jezika. Medjutim, svaki jezik ima svoje pravilo i ima svoje pismo. Promene se vrše u skladu sa duhom jezika.

    Ajde da kažemo da je pravilnije iPhone od Ajfon. Onda je pravilnije i Les champs Elysée umesto Šanz Elize (kako sad da kucam ovaj apostrof?), Søren Kierkegaard umesto Seren Kjerkegor (obično mu se ime pogrešno čita kao Soren Kjerkegard, pa čak i Kjerkard). U skladu sa tim, novine bi morale da pišu 北京, 天安门, 東京. Pri tom, da li zadnje ime treba čitati kad Dunđing, Tunking ili Tokijo?
    Uvedimo i arapska imena, što da ne? Možemo se dogovoriti da za takva imena uvedemo latiničnu transkripciju, ali ne vidim zbog čega je prevod na engleski (Tokyo) pravilniji od prevoda na srpki (Tokio). Tu dolazimo do paradoksa u hrvatskom jeziku da ruska imena transkribuju na engleski. (Imao sam tu nesreću da sam Anu Karenjinu čitao u hrvatskom prevodu i dobio trojku jer sam skoro sva imena pogrešno izgovarao)

    Ako usvojimo stranu transkripciju, koja je pravilnija engleska, nemačka, francuska, ruska….

    Evo tipičnog primera: Terry Henry. Kako bi to pročitali? Oni koji prate fudbal, možda bi i pogodili da je u pitanju Tjeri Anri.

    Pisanje imena u originalu zahteva i da čitalac zna jezik u kome je napisano ime. Možda je poznavanje engleskog jezika standard, ali to ne znači da ga svi znaju ili da ga svi znaju u dovoljnoj meri da pravilno čitaju imena. Ralph Fiennes – od “Čudnih dana” sam mislio da se zove Ralf Fejns, zatim sam saznao da se prezime čita kao Fajnz (nije s). Tek kad je prošle godine posetio FEST, saznadoh da se zove Rejf Fajnz.

    Ako moram da biram između pisanja Ajfon i čitanja ifon, ajfone ili Epl i aple, eple, apl, biram prvo.

  4. Bravo, odavno nisam pročitao bolji text. Takođe u životu sam ostavio samo jedan komentar na nekom blogu iako ih čitam redovno ali ovaj text je zaista perfektan. O ovoj temi bih mogao da napišem isto toliko dugačak komentar kao što si ti napisao text ali mislim da je to zaista nepotrebno.

    @KRDR “Politika su ozbiljne novine, koji čitaju ozbiljni ljudi”, ovo je zanimljiva konstatacija iako se ne priča o tiražu i remitendi, lično se ne bih složio sa ovim stavom!

  5. Mislim da je, zapravo, bas ta gomila filologa najupoznatija sa cinjenicom da jezik evoluira, da se menja i da je ziv. Sto nikako nije lose, jer bas kao sto je napisano – pricali bismo kao da citiramo Oranje Marka Kraljevica (iako se nikad zapravo nije pricalo u desetercu).
    I srpski jezik ima mnogo “novih” reci, u vidu kovanica ili tudjica koje su opste prihvacene (blam, smor, mraciti, blejati..), ali tuzno je kada naletis na mladu osobu koja koristi neke internetski prihvacene reci u zivom razgovoru (kao sto je “LOL” – jako retardirano zvuci da ti neko na ispricanu anegdotu kaze “LOL” ili “ROFL”) ili pak da ih koristi a da ni ne zna sta znace (isti primer su i LOL i ROFL).
    Licno sam pobornik toga da se reci NE prevode ako za njih ne postoji adekvatan smisaoni i zvucno/stilski prihvatljiv oblik (kao sto je paste/pejst/nalepi – hajde onda da pocnemo da prevodimo i nazive programa – Microsoft Office Word ?!), ali je tuzno kada jedan predstavnik nekog velikog dogadjaja kao sto je recimo EXIT (ili bilo kog desavanje tog tipa) na televiziji kaze “mejn stejdz”, a izraz “glavna bina” sasvim dobro zvuci.
    Zapravo, svi ti menadzeri, PR-ovi i ostali se najvise frljaju sa stranim izrazima koji su potpuno nepotrebni nasem jeziku.
    I za kraj, postoje ogromne razlike izmedju pravopisnih/grmatickih gresaka i gresaka u kucanju! Onaj ko ih nije svestan, a ispravlja druge, verovatno je postao ogorcen jer je neko njemu ukazao na greske koje pravi.

    P.S. U trecem pasusu ti se potkrala jedna greska – umesto “bih trebao” ide “bi trebalo”. Glagol “trebati” je bezlican ;)

  6. Кад неко омаши слово при куцању, не лупи спејс на очигледним местима итд. то је грешка при куцању и то само могу неки сироти да осуђују.

    Ал’ ако неко пише несмем, недам, немогу и остало, то је једноставно срамота, јер познавање основних правила правописа је ствар културе и образовања. Језик се мења, правопис само ситно, некада се говорило јевтино, сада може и јефтино итд. Небитно.

    Ти си све теме ставио у једну, ал’ не може да се гледа обједињено. Једно су грешке при куцању, друго је непознавање правописа, који је закон за писање, дакле ако пишеш ван закона ти и исто као и кад прекршиш било који други закон. Појава је општа у целом друштву.

    Приде, увођење страних речи у језик је потпуно одвојена тема. Језик је жив и мења се, нарафски. Није проблем у страним речима које се одомаћују, поготову код Срба, који причају мешавину турског и енглеског језика с примесима немачког и француског. Проблем је када неко по сваку цену користи стране термине, не зато што не постоје сличе у српском, већ да би подигао себе у очима других. Занимљиво је да већина стручњака који пуне вокабулар енглеским речима, у принципу слабо знају исти тај енглески. Видех премного примера и чух их како га говоре. :D

    Е онда исти ти ивентџије, таргеташи итд дођу и кажу за компјутер – рачунар. :D

    У српском језику се рачунар зове компјутер и квит. :D

    Ех да, апропо Епла и Ајбука, људи који се чуде томе, морају знати да то јесте правило у српском. Баш из тог разлога да се све речи на свету могу написати на српском. Они гледају углавном енглески и ту је мање-више све океј. Ал’ зашто онда Гаспромњефт не пишу на руском, или Атина – Αθήνα?

    Зато српски језик има дебелих предности. Приде, енглески језик јесте доминантан језик у свету. Слично је било и са француским у ранијим временима. Ко зна који ће бити доминантан у временима која долазе? Зато постоје општа правила у сваком језику.

    Бити неписмен је срамота за сваког, био Немац, Рус, Кинез, Грк или Србин. Не треба бити лингвиста, али писати правилно је ствар васпитања, а не опште културе.

    Међутим, важно је да се све више пише о овој теми, небитно је чак и шта се пише. Језик је институција, а сви кукају да нико не поштује институције. Почнимо од ствари на које можемо да утичемо. :)

  7. I, da, da dodam, Vuk je uveo NARODNI SRPSKI JEZIK U KNJIZEVNOST. Do tada se vecinski pisalo na stranim jezicima. A Vuk se zalagao za ocuvanje srpskog jezika. Malo je paradoksalno sto na njegovom primeru pokusavas da se izboris za uvodjenje stranih reci u nas jezik..

  8. У потпуности се слажем са оним што је krdr написао. Поготово ако се ради о ћириличним текстовима, незгодно је писати сва имена у оригиналу. Оно што је, по мени, најбоље решење је да се употребљавају транскрибовани облици али да се, приликом прве употребе речи, у загради напише и оригинал. Тако смо задовољили све – људи ће знати исправно да прочитају име а, ако им треба, знаће и како гласи у оригиналу. Сјајан пример за то је један колега са мог факултета који је непрестано Хурвицове (Hurwitz) полиноме читао као Хурвитезове. Иако је погрешио, није у потпуности крив јер нико није дужан да зна немачки (или који већ други језик).

    Друга бољка која није баш тако безазлена је то чувено слово “w”. Колико ја знам, млади су почели да га користе првенствено због бржег куцања порука на мобилним телефонима – w захтева један док v три притиска тастера. Слично је и са 0 уместо О. И то је донекле ОК. Међутим, та појава је почела да се неконтролисано шири и даље. На рачунарима уопште нема потребе за њеним коришћењем. Штавише, мени је далеко напорније да користим w, нулу и да непрестано наизменично пишем велика и мала слова у једној речи.

    Врхунац глупости је када сам видео да се и приликом дописивања, на папирићима, користе нула и w. То се не може оправдати – чист дебилизам.

  9. Thumbs up for KRDR. Ne slažem se sa tim da su svi koji ukazuju na gramatičke greške isfrustrirani, iako i mene nervira kada se u zanimljivoj raspravi to pojavi kao “argument”.

    Ipak, kada na netu vidim koliko ljudi kaže “sumljati” umesto “sumnjati”, kako se mešaju “jeR” i “jeL”, i kako spikeri na televiziji akcentuju reči, ostajem pri tome da treba ukazivati na greške.

    Ne bih mnogo da govorim o stilskim greškama i rečenicama bez kraja i početka… Kako da ubedimo nekoga u značaj kvalitetnog pisanja za veb i dobrog sadržaja, ako nam je nevažno da li u tekstu ima grešaka?

    Mislim da ispravljanje služi tome da ljudi usvoje praksu da se svaki put pre nego što nešto objave, hladne glave vrate na to, srede sadržaj, isprave stil i druge greške.

    Preciznost u jeziku govori o preciznosti misli.

  10. U načelu, potpuno si u pravu. Insisitiranje na pravopisu kod drugih najčešće se ne gleda kao dobronamerno i ispada kontraproduktivno.

    I sam spadam u te koji mnogo greše, jednostavno brzo kucam ali ne dovoljno da stignem misli pa su greške neminovne. Pomirio sam se sa tim, da kao što neko muca, ja tako kucam. Nemam nešto mnogo problema da me opominju, pošto ljudi s akojima komuniciram već znaju da je to tako i da nema svrhe tražiti greške u onome što ja napišem.

    Ipak, to ne može uvek biti opravdanje.

    U neobaveznoj komunikaciji zaista nema potrebe voditi računa o pravopisu. Kome kucanje ide od ruke, to je sjajno, kome ne ide, nema veze, sve dok se može razumeti šta je pisac hteo da kaže.

    Ali, kada se radi o nekim ozbiljnijim pisanijima, onda nije zgoreg malo povesti računa. Prvo malo usporiti kucanje, kako bi se smanjio broj grešaka, a na kraju i pročitati tekst i ispraviti uočene greške pre nego što se objavi.

    Ok je da na chatu, forumu ili tviteru pravimo greške, ali kad pišemo blog, poslovno pismo, sadržaj za sajt, ili nešto slično, to je već nešto drugo.

    Što se tiče stranih reči, spadam u umerenu struju koja smatra da ih treba izbegavati ali ne po svaku cenu. Ako nešto može da se kaže na srpskom, onda nema potrebe koristiti strani jezik, zar ne?

    Čak je i neprimereno prema čitaocu koristiti izraze koje on možda ne razume. Ako neko mora da koristi rečnik da bi te razumeo onda negde ozbiljno grešiš. kada se nekomeobraćaš. onda bi trebalo da ti bude važno da te razume a preduslov za to je da koristiš njemu razumljiv rečnik, čak i ako ne korisitiš strane reči.

    Pravilo da je jezik živ i stalno se menja se u stvari ne odnosi na besomučno preuzimanje stranih reči i to ka zamene za svoej reči. To pravilo se odnosi na nešto drugo, na nezaustavljive promene koje se dešavaju razvojem svakog jezika čak i ako on nije pod uticajem drugih jezika. Korišćenje tog pavila kao opravdanja za nekontrolisano korišćenje stranih reči je prosto zamena teza.

    Kada su u pitanju strana imena, naš pravopis dozvoljava da se u latiničnom tekstu ona pišu izvorno, bez preslovljavanja na srpski izgovor. Mnogi jezički čistunci to ne znaju pa napadaju one koji imena pišu izvorno kao da greše.

    Kada je ćirilica u pitanju, pravopis insistira da se iemna pišu preslovqeno, ćirilicom a da se prilikom prvog pominjanja imena u zagradi navede i izvorni oblik.

    Kako je bolje, očigledno nije još uvek ni jezičarima jasno. S jedne strane, ko je upućen, njemu je očigledno da treba da napiše Macintosh, Windows, Microsof, iPhone i slično. Međutim šta ako se pojavi ime koje nije opšte poznato? Na primer Luttikhuizen, Χρυσοπηγή Δεβετζή, Սիրարփի Տեր-Ներսեսյան, Lindman, Oettinger, Sweeney, Roger Federer, Bonhoeffer i da ne nabrajam više.

    Pravilo transkripcije je zato dobro, jer omogućava čitaocu da ime pročita što je pravilnije moguće iako ne poznaje jezik i poreklo imena.

    U praksi će jezik verovatno naći neku zlatnu sredinu. Opštepoznate pojmove koje nismo preslovili ćemo prepoznavati i prihvatati kao takve, ali nam neće smetati ni ako ih neko preslovi. Druge ćemo odmah preslovljavati i prihvatiti kao takve, kao što je oduvek i rađeno.

    U principu se taj problem preslovljavanja pojavio relativno skoro, sa naglim porastom direktnog uticaja engleskog jezika. Ranije nismo imeli tako direktan pritisak te je preslovljavanje bilo sasvim prihvatljivo.

    Zamisli na šta bi nam jezik ličio da nismo preslovili sve reči koje su nam došle iz grčkog, latinskog, turskog, mađarskog, nemačkog, francuskog i drugih jezika naroda sa kojima smo imali dodira. Ako smo sve njih preslovili, što ne bismo preslovili i engleske reči?

  11. Član sam raznih onlajn zajednica još od vremena BBS-ova i prvobitnog Sezama. I tada, kao i sada je važilo pravilo da onaj ko nema više argumenata u diskusiji se hvata za pravopis, tako da to nije ništa novo niti su ti što se ‘vataju za pravopis vredni pomena, barem kada njihova poruka počinje sa “Kretenu nepismeni…”.

    Sa druge strane, komunikacija Internetom je odličan način da naš pravopis poboljšamo. Ja se trudim da nikada otvoreno na forumu nekom ne skrećem pažnju na pravopisne greške da ne ispadne da nekom popujem i uđem u ovu kategoriju “kretenu nepismeni” ali sa ljudima sa kojima se poznajem i često komuniciram na Internetu razgovaram i o pravopisu i greškama koje pravimo i nikada ne uzimam za zlo kad meni neko skrene pažnju na neku grešku jer mi je želja da poznajem pravopis što bolje.

    Takođe bih razdvojio dva problema koja si naveo u postu. Jezik se menja, dolaze nam razni “helpovi”, “iventi”, “ajfoni” i slično. Iako naš pravopis definiše kako bi se ove strane reči trebale pisati, realnost je da se u praksi one često pišu u svom izvornom obliku na stranom jeziku, pa je tu pravopis na maloj muci u budućnosti. Sa druge strane “ne znam” se uvek pisalo “ne znam” a ne “neznam”, i uvek će se i pisati, tako da ne vidim problem da se nekom skrene pažnja da greši.

  12. Bravo. U potpunosti se slažem.

    Dodao bih par stvari. Prvo, sećam se da je osamdesetih godina prošlog veka časopis “Rock” imao vrlo dobro rešenje za problem stranih imena. Tamo gde je ime transkribovano, “posrbljeno”, u zagradi stoji i ime u originalu, i obrnuto. Rekao bih da je to najsrećnije rešenje. Posebno je bilo pametno to što je ovako svako ime bilo navođeno samo kada se prvi put u tekstu pojavljuje, a posle se autor teksta drži jedne ili druge varijante.

    Opet, često je nemoguće našim alfabetom predstaviti sve glasove stranih jezika. Woody nije ni Vudi, ni Udi. To je tema koja jednog dana mora da dođe na dnevni red. Kada sam prvi put čitao “Ostrvo s blagom”, imao sam pri ruci neki predratni prevod, i godinama sam živeo u ubeđenju da je gusare predvodio Silva, da bih kasnije, kada sam naišao na originalni tekst, shvatio da je u pitanju Silver. Muklo “r” na kraju reči je prevodilac odlučio da potpuno odstrani. Koliko je to korisno? Nisam kompetentan da dam stručno mišljenje, ali isto tako nisam srećan sa ovakvim stanjem.

    Na stranu klinci i njihove sheEfre… To je bezopasno. Mada moram priznati da je alarmantno kada su ozbiljni tekstovi ozbiljnih ljudi pisani bez dijakritičkih simbola. Promena kodne tablice nije nuklearna fizika. O tome treba voditi računa.

    Konačno, iako nam teško pada da to priznamo, nismo dali vanredna dostignuća gotovo ni u jednoj oblasti (Tesli i Milankoviću svaka čast, ali nećemo se valjda do kraja sveta šlepovati na uspehu ove dvojice), pa nismo samim tim uspeli ni da nametnemo nomenklaturu. Neka se nastavnici tehničkog ljute koliko hoće, moja deca će uvek da govore “nonius”, i nikad neće da govore “kljunasto pomično merilo”, i tačka. Kad mi neko za jednu reč nudi rečenicu kao prevod, a sve pod parolom odbrane čistog jezika, stvarno se zapitam kuda srljamo.

    I naravno, beskrajno žalim one koji koriste odvijač. Pošto moraju da imaju još jedan sličan komad alata – zavijač :) Ja sam se sa šrafcigerom snašao sasvim fino.

  13. @jaroslav

    Istok je neko ko prati savremene Internet trendove. Ovakvi ljudi su po mom mišljenju kompetentni da pišu na ovu temu, a ukoliko se ikada i napravi novi pravopis, on terba da bude u skladu sa vremenom u kome živimo, i treba da ima deo posvećen Internet komunikaciji koji bi bio napisan u saradnji sa ljudim koji su na Internetu.

    Nebi trebalo da bude drugačije.

  14. To sto je jezik živ i što se menja ne može da bude dozvola svima da ga menjaju kako požele, a to je baš ono što se dešava. Polemike na temu upotrebe ćirilice, engleskih reči, originalnih imena na stranu. Uzmi za primer tvoj post upotrebu malog i velikog slova. Potrudio si se (nisam ekspert, pa ne mogu da sudim sa sigurnošću) da mala i velika slova koristiš u skladu sa pravopisnim pravilima. I svako pismen bi uradio isto. Nepismeni će da se dovijaju svakojako i skoro sigurno pozivaju na slobodu i promenljivost jezika.
    Zato tvoj sažeti zaključak podržavam do pola…
    Ne, ne postoji uništavanje pravopisa na Internetu. Postoje samo nepismeni pojedinci koji pravopis unistavaju gde god stignu.

  15. Slažem se da preteruju oni koji na internetu drugima ukazuju na pravopisne greške, to je potpuno nepotrebno i van konteksta. Tastaturu smo svi dobili, koliko god bili inteligentni ili ne da shvatimo pravopis. Osuđivanje nečije nepismenosti je totalno nepotrebno, jer ovaj ko je napravio grešku neće ništa naučiti. Onaj ko ne vidi puno gramatičkih grešaka na internetu verovatno misli da se isto tako piše.
    Ko pravi gramatičke greške pišući bilo gde naprosto pokazuje da u osnovnoj školi nije obraćao pažnju na časovima, i da posle toga nije pročitao puno knjiga gde bi naučio kako se piše.
    Jezik je živ i menja se uvođenjem novih reči i fraza, ali mnogo ređe menjanjem gramatičkih pravila.

    Popuno se slažem da treba uvoditi nove reči i fraze, jer to nije uništavanje jezika. Gramatičkih i pravopisnih grešaka je bilo oduvek, malo ispadnu glupavi oni sa diplomama i doktoratima kad ih naprave, ali to nije uništilo jezik do sada, pa neće ni sada.

    Jezik treba da bude živ i prilagodljiv, ali onaj ko želi da zvuči ozbiljno i profesionalno ne bi smeo sebi da dozvoli gramatičke greške – ne zato što je mene briga za gramatiku, već zato što mi to govori o tome koliko on vodi računa o onome što ostavlja za sobom.

  16. Interesantno.. double standards?.. nepismeni novinari i ajfon – NE.. autor teksta i FEJSBUK – DA?! :)

  17. @KRISTIJAN – “I naravno, beskrajno žalim one koji koriste odvijač. Pošto moraju da imaju još jedan sličan komad alata – zavijač :) Ja sam se sa šrafcigerom snašao sasvim fino.”

    WIN!

  18. Odličan tekst i odlični komentari. Luj Viton je odličan primer – Ko će zapamtiti slovo po slovo, lakše je “prebaciti” u Srpski.

    Engleski jezik je nedavno dobio dvo milionitu reč – “web 2.0”. Šta je sa glagolom “to google”? Naša dinamika formalnog srpskog jezika definitivno ne može da prati te trendove.

    Pomalo oftopik, dodao bih i korišćenje šđčćž. U veb slengu se bez problema koriste sh umesto š i slično. Mislim da je još gora pojava da u formalnoj računarskoj komunikaciji nailazimo na potpuno ignorisanje ovih karaktera – sdjccz. Jednom prilikom na radionici u Budimpešti su svi učesnici (iz cele Evrope) naporno tražili karaktere iz svog jezika na mađarskoj tastaturi, nebi li pravilno otkucali svoje ime, dok smo mi bez razmišljanja odmah prešli na sdjccz standard. Tada sam shvatio koliko se drugi trude u korišćenju sopstvenog jezika i lokalizaciji. Na žalost, mnogima je lokalizovana verzija softvera smešna i nebulozna, dok je engleska “native”.

  19. Self-publishing je samoizdavanje (samizdat).

    Dodao bih jednu činjenicu. Kad je uvedena železnica u Srbiji, statavljena je komisija koja je prevela sve pojmove, pa čak i izmislila neke. Šturi podatak o tome je na http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BE%D0%B7

    Tada nastaje i većina mašinskih pojmova, poput zavrtnja, odvijača, vratila, osovina,… ali zbog velikog broja gasterbajtera, nisu zaživeli. Mnogo pre tastature, koristila se klavijatura. Mnogo pre SF, postojala je Naučna Fantastika (sam pojam je stariji od engleskog i kod nas je doašao iz ruskog).

    Francuzi su celu IT terminologiju (pojmovnik) preveli. Japan i Kina takođe.

    Dovoljno je samo malo volje i poznavanja jezika da bi se lepo govorilo i lepo pisalo.

  20. @KRDR

    Politiku sam izbacio kao primer, jer je pisana ćirilicom, pa u tom slučaju “Ajfon” mora da se piše u adaptiranoj verziji.

  21. Za sve komentare koji uporno objasnjavaju kako se sve moze na izvornom srpskom i kako nema potrebe za koriscenjem stranih reci… da li ste svesni da pola srpskih reci nisu srpske (kao sto je Istok i pomenuo). Primeri nekih koje su mi prve pale na pamet: banka, januar, februar, mart… hospitalizovati, plus, minus, pozitivno… magnet, donacija, baterija, akumulator, trend i bezbroj drugih… rekoh vise od pola “nasih” reci nisu nase izvorne!

    Tako da sigurno necu koristiti sulude prevode “nalepi, zalepi, iseci…” vec – copy, paste, cut (u izgovoru “kopi, pejst…”), necu reci “elektronska posta” vec email, zasto bi koristio “menadzer za odnose sa javnoscu” kad je mnogo lakse i brze i opstepoznato PR, itd…

    Kako bi onda preveli laptop, hosting provajder, server, domen, procesor…

    Dakle, “dezurni lingvisti” kako vas je Istok lepo nazvao, besmisleno je pricati o poznavanju jezika i vollji da bi se lepo pisalo i govorilo.

    P.S. Samo uzmite Vujakliju i pogledajte koliko desetina hiljada reci sadrzi koje se koriste u nasem jeziku a nisu nase…

    Prepustam slucaj…

  22. @Z

    e upravo ovakva vrsta rasprave cini besmislenim svaki razgovor na webu o pravopisu. Dakle, kao NEDIPLOMIRANI filolog :) moram da se ukljucim, svaka cast sprdnji sa “dezurnim lingvistima”, slava im, ali dajte da ne mesamo babe i zabe.

    Dakle: najveca zabluda svih priucenih lingvista i onih koji bi to voleli da budu internet poze radi, je da su reci kojima je koren u latinskom (kao januar, februar, mart… hospitalizovati, plus, minus) ili u nekom drugom jeziku (turskom, grckom) zapravo STRANE reci.

    Ne. To su srpske reci stranog POREKLA. Srpske reci koje su nekada DOSLE iz drugih jezika i trajno se nastanile da ostanu (kao: dzezva, farba, bunar, itd)
    Samo cekam da jezicki puritanci krenu da ciste sprski jezik od svih neslovenskih reci… :) Ostace nam 10 % recnickog fonda (a i to ce se prepoloviti kada krenu da trebe tzv. hrvatske reci). Da li znate da je udeo reci sa grckim korenom u srpskom jeziku 30 % (i slovima: TRIDESET POSTO)?

    Takeaway: kako znate da je neka rec srpska? Cim dobije morfoloske oblike, znaci da se odomacila. Prevedeno: kad dobije nastavke za promenu, nasa je. Npr. guglati, izguglati, proguglati. Nema da nema ekvivalenta za ovo u srpskom :)

  23. Hm, tema je dobra, ali čini mi se da mešaš “babe i žabe”.
    Jedno je ako neko brzo i brzopleto kuca, pa našravi grešku ( i sama spadam u tu grupu), naročito ako komunikacije ide preko četa, foruma, tvitera. Tu se može na brzinu otpisati mnogo toga, ali ako se piše bilo šta drugo gde se ima vremena sesti, promisliti i ponovo pročitati, sasvim je neprimerno biti “nepismen”. I smaoj mi se često dešava da mi promakne greška u tekstu na blogu, ne mrzi me da naknadno popravim kada vidim.
    Drugo je ako neko ne poznaje osnove pravopisa, po kojem je dužan da piše. Nije to ništa preteško naučiti, niti obratiti pažnju. Neko ko piše neznam, bijo i slično, tako i govori. Naročito je pogubno takve stvari videti kod ljudi koji su na neki način profesionalno vezani za pisanje – a takvih primera ima jako mnogo.

    Što se tiče pisanja imena i pojmova u originalu, naš pravopis je tu još uvek jasan – reči se transkribuju, u novinama u kojima pišem, a kada pišem na internetu, na početku navedem original u zagradi, a onda ubuduće ponavljam transkribovano. To ne znači da mi se neće na tviteru omaći twitter umesto tviter, ali to gledam kao ne suviše formalan način komunikacije (jer je lični a ne koroprativni nalog) pa to ne smatram velikim propustom.
    Nisam pristalica ni ekstremizma te vrste da se mnogi tehnološki i IT izrazi na silu prevode. Upravo tu nasupa živost jezika koji se polako menja. Ali kako smo mi tek prva generacija koja živi i piše promene, treba vremena da i jezik reaguje na to i da neki izrazi zažive.

    U svakom slučaju, nikada ne bih nekog ismevala zbog nepoznavanja gramtike i pravopisa, ali prosto od nekih ljudi određenog obrazovanja i zanimanja očekujem da budu pismeni. I smeta mi ako nisu.

  24. @Jelena – Pod pojmom “nisu nase” reci, sam hteo upravo da kazem da su to srpske reci stranog porekla. Dakle nismo ih mi izmislili, stvorili, napravili, vec izveli od tudjih reci i kao takve prisvojili.

    Deo price se ovde vodi o tome. Kako nove strane reci, koje se iz dana u dan stvaraju jer tehnologija napreduje, prevesti kod nas? Odgovor: nikako. Jer zasto bi? Vec su postale svakodnevnica u razgovoru i kao takve ih treba, sto bi ti rekla “nastaniti” u nasem jeziku, jer one vec i jesu tu.

  25. @z
    Ovde niko to ne spori. Sporno je: korišćene stranih pojmova za koji postoji odgovarajući prevod; pisanje stranih naziva u izvornom obliku, bez prepisa na srpski.

    Ali ne vidim šta je čudno u prenosnom računaru, poslužiocu, oblast, središnjoj jedinici obrade… Hosting provajder je skraćeno od “web site hosting service provider” odnosno “pružalac usluge čuvanja mrežnih stranica”, odnosno, “čuvarstrana” i neverovatno je kako to manje rogobatno zvuči od pojedinih, politički ispravnih, pojmova koji se nameću.

    Da to nije toliko teško, svratite na slovenački internet, ili slovenski splet. Otvorićete – spletni stran, sa spletno gostovanje na virtualni strežniki

  26. @Z
    ali to JESU nase reci. Ko vas tera da se bavite etimologijom i gledate u proslost staru vise od pet vekova. I da jos na osnovu toga sudite sta je sprska rec a sta nije.

    Sve su to srpske reci.

  27. @KRDP – ko sto neko gore rece:

    “I naravno, beskrajno žalim one koji koriste odvijač. Pošto moraju da imaju još jedan sličan komad alata – zavijač :) Ja sam se sa šrafcigerom snašao sasvim fino.”

    @Jelena – to sto je tema o izvornosti reci stara vise od 5 vekova nema veze s vezom. I kroz 20 godina ce biti sasvim normalno reci laptop, hosting, web-sajt, email… cek cek, hmmm… pa vec jeste normalno.

    Odjavljujem se, dovoljno je receno. Ko hoce nek prihvati, ko nece… koristim izraz: don’t give a f… to je neminovno!

    Pozdrav svima, i ne opterecujte se ovim vise no sto treba. ;)

  28. @nenad

    Prvi naziv za CPU u domaćoj literaturi, iz perioda kad je je CPU bio veličine ormana :)

  29. @K R D R

    logicki odgovor bi bio onda, ako je racunar prvobitno bio jedna velika soba, pa je prerastao u danasnji digitron (koji smo mi i dalje nazivali racunar) i jedina svrha je bila “racunanje”, mi kao ocuvaoci kontinuiteta srpskog nam jezika treba da i dalje koristimo ovaj izraz kao naziv, citaj: kompjutera, iako on danas ima sasvim petu ulogu od racunanja, plus sto je vec opste prihvacen kompjuter…

  30. @z

    Super je pošalica. Mogli bi da koristimo skrudrajver umesto šrafciger. Engleski je dominantan, a šrafciger je suviše srbizovan, a na nemačkom se i onako piše Schraubenzieher (valjda šraubenciar).

    I dalje se čudim kako je ljudima lakše da kažu zašrafi/odršafi od odvij/zavrni.

    Sreća pa doskočice se ne uzimaju kao validan argument za tehničke ili naučne rasprave

  31. @nenad

    A šta znači kompujter (computer)? A šta dator (na švedskom)? Francuzi uporno koriste numerique umesto digital, iako je digit reč latinskog porekla.

    U biti, računar samo računa. Vrši osnovne računske radnje + operacije nad memorijom. On ne nema komandu koja kaže, pusti muziku kroz Ajtjuns (iItunes). Ne. On ima +,-,*,:, load, save, push, pop. Sve ostalo su nadodati slojevi apstrakcije.

    Zar mislite da je “computer” bogomdana reč u engleskom jeziku koja označava samo to? Elektronsku spravu sposobnu da se poveže na internet i pušta piratske filmove? Ne. Izvorno značenje pojma je prošireno.

    Što se mene tiče, u mojoj okolini je računar opšte prihvaćen pojam. Više se koristi od kompijuter. Mejl i pismo otprilike isto. Digitron je naziv fabrike, a prihvaćen naziv je ručni kalkulator. Takođe, imao sam sreće da koristim TI99 ručni računar.

  32. Sa dosta navedenog u postu se mogu složiti.
    Međutim, kad je štampa u pitanju, smatram da je pisanje po Vuku još uvek potrebno.
    Poznat mi je podatak, od pre 2-3 godine, da najveći procenat čitalaca Blica čine mali preduzetnici, srednje stručne spreme starosti od oko 35 godina. Takođe, da najveci procenat citalaca Vecernjih novosti živi u unutrašnjosti Srbije.
    Verujem da se veliki deo navedene populacije, a i generalno gledano, slabo služi engleskim jezikom. Shodno tome, veoma bi neprijatno zvučalo kada bi neko ko ne zna engleski, bilo gde, pričao o svom Aple računaru ili Iphone telefonu. A onda, kad bi na televiziji ili radiju čuo za novi model Epl-a ili Ajfona, pohitao u radnju da ga kupi.
    Možda sam malo iskarikirala.
    Ako jesam, onda sam to učinila stvarno sasvim malo.

  33. @ K R D R
    citat:
    “A šta znači kompujter (computer)? A šta dator (na švedskom)? Francuzi uporno koriste numerique umesto digital, iako je digit reč latinskog porekla.”

    Uopravo to se ovde pokusava i reci: nije strasno ako u nas jezik ubacimo strane reci tj izvedemo nase od njih, jer svi to rade kao sto si upravo i napisao.

  34. Ispravka – nisam hteo drugu recenicu da “nalepim”.
    Poenta je ista, svi uzimaju jedni od drugih, neko manje neko vise…

  35. Pošto vidim da imate višak odgovora, ja bih pokušao sa par pitanja:

    – Ako je pravopis toliko važan za preciznost i jasnoću misli, kako to da postoje “nepismeni” filozofi, akademici, naučnici, novinari…? Ili – ako ih nema – čemu onda služe korektori od zanata?
    – Ako je sve ovo od tolikog nacionalnog značaja, zašto sve kulturne institucije (ili bar neka od njih) ne usmere sve svoje potencijale u jedan banalan “spell-checker like” program za korekturu tekstova?
    – Da li jezik čija pravila (i izuzeci) zbunjuju stručnjake ima problem sam sa sobom, ili sa narodom koji ga nevešto govori?
    – Zašto nam u moru sveopšte gluposti najviše smetaju one najbenignije?

  36. @nenad
    Mislim da nisam to napisao. Mislim da sam napisao da “kompjuter”, kao pojam, nema prednosti nad “računar” i naveo primere za to.

    Strašno je ubaciti strane reči. Nije strašno obogatiti jezik stranim rečima, najmanje je strašno pokušati izvesti odgovarajucu reč. Jezik se ili bogati ili sakati.

    Glupo je prevesti memoriju, monitor, disk. Glupo je i pisati memory, disc u srpskom tekstu. Ali je pametnije pisati računar.

  37. Cao Istoce!
    Ono sto ti radis – radis ODLICNO! Kampanja koju gradis oko internet pojava i nacin na koji plasiras svoje misljenje je u najmanju ruku brilijantno. I nastavi to da radis kao u prethodnim tekstovims. Ali ovaj put si malo preterao..
    Tema je za diskusiju, slazem se ali nacin na koji si je izneo ne mogu nikako da prihvatim. Tekst je prepotentan, vuce na pogresnu stranu, u nekoj meri uvredljiv i dolazi od osobe koja nije kvalifikovana na tu temu… “Hello. I am Istok. My profession is the Internet.”.. pa neka tako i ostane ;)
    Ako si zeleo da izazoves kritike – izazvao si ih. Samo nemoj preterivati jer ces izazvati negativne emocije i okvalifikovati sebe kao jednog od onih ja-znam-sve bezveznjaka.
    Kao sto rekoh, ono sto radis, radis odlicno.. ali ostani u svom domenu.
    Pozdrav

  38. Odličan tekst. Mada se u nekim konstatacijama slažem sa KRDR… jednostavno mi nije logično da moram da naučim kako se Anđelina Džoli piše na engleskom… isto važi i za brendove iako ih ja recimo sve pišem u izvornom obliku ne smeta mi kada vidim da je napisano Epl umesto Apple.

    Kada sam pre šest godina otvarao agenciju za web dizajn, na prvom sajtu koji sam napravio za sebe i u svim dokumentima stajalo je “Izrada internet prezentacije”… danas nakon 6 godina na najnovijoj verziji sajta stoji “izrada web sajta”. U međuvremenu sam shvatio da mi je teže da ljudima objasnim šta je to internet prezentacija :S dok su za web sajt svi čuli.

  39. Interesantno je kako Blic (barem online verzija) “posrbi” neke izraze (Ajfon), a onda upotrebi neke koji ne postoje. Na primer, vidim “akcident”… Ili ne (engl) accident, ili je (srp.) nezgoda. Nije problem ako se desi po nekad, ali kada se na silu guraju izrazi tamo gde postoje, i vec dugo su u upotrebi, nasi izrazi…

  40. U pocetku sam mislila da ce komentari biti kritike podrske ili negodovanja profesoru, ali kako sam citala sve vise i vise..ispostavilo se da je preslo u medjusobno prepiranje i nadmetanje ” ko zaista zna srpski jezik ” o cemu je profesor i govorio.

    ” Jezik je živ i stalno se menja. ” Tome bih jos dodala da pravopis srpskog jezika nije striktan i mnogi naucni radovi se i danas pisu.. Toliko postoji stvari koje jos uvek nisu definisane u srpskom pravopisu, i sami profesori se medjusobno ne slazu oko svega, ali tu je “ono” Vukovo da ipak narod odlucuje, tako da pravopis i jezik moraju ponekad da podlegnu prevelikoj upotrebi odredjenih formi kao takvih. Smatram da je nepotrebno voditi rasprave o decijem zargonu i zargonu maldih na forumima, blogovima, facbook-u… kao ni o strucnim izrazima pojedinih oblasti… Vise paznju usmerite na to da doprete do ljudi koji rade u javnim servisima, onima koji se obracaju velikom broju populacije, i kojima je lektor i vise nego potreban, ne da bi se tim osobama koji se obracaju putem medija umanjio nivo vrednosti..vec usvojio jezik na pravi nacin.

    z@ Lepo receno. Ko zeli shavtice, ko ne zeli nece ni uz objasnjenje.

    Drago mi je da ima zainteresovanih da se brinu o kvalitetu srpskog jezika, ali onda uradite to na pravi nacin. To kazem kao filolog koji se bavi srpskom filologijom vec duze vreme, prijateljski savet za sve. Pozdrav

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *