ДОГОДИЛО СЕ
Путници кроз време чупају косу због застоја.
Птице се враћају у град усред децембра,
Биолози у чуду пристижу из свих крајева света.
Ђаци за пример претварају се да су све заборавили,
Бродови зарасли у блато тек сад су се насукали,
Антене широм града хватају само једну станицу.
Запрепаштене роде отварају широм кљунове у лету,
Готове бебе падају у крило неискусним очевима.
Истрчавам се на хоризонту градилишта у заласку,
И упоређујем аутомобилске фарове у пролазу
Са лицима људи које теретим за пријатеље.
Мешанац из моје песме пролајао је кроз корице,
За њим су потрчале мисли у твојим туђим главама.
Ванземаљци су отказали дуго спреману инвазију,
У страху да би били јавно извиждани у облаку,
Као лоши глумци на даскама страног позоришта.
У кинеској четврти живе људи као и сви други,
Семафори које си прошла остају вечито зелени,
Ноте по ваздуху упадају бициклистима у очи.
Сва лепота света сручила се на један лист папира,
Мешају се годишња доба као кутије од шибица,
Оборио сам државни рекорд на препуном стадиону,
Четврти светски рат почео је пре трећег,
Толико буке само зато што се неко заљубио.
Сатови желе да се окрећу брже него иначе,
Траже још батерија од својих власника.
Нас двоје смо велико огледало на планети
У којем је Сунце коначно видело свој одраз
И постало велики нарцис као да је главна звезда.
На броду којим ћемо пловити уграђују се крила,
Чамци за спасавање замењују се падобранима.
Моје мисли се шире као зараза у водоводним цевима,
Овце које бројим да бих заспао саплићу се о ограду,
Увођење нових појмова у речнике лакше је него икад.
Деца ће се правити по новом рецепту од данас,
Вештачки сателит завиди Месецу што нас познаје.
Посвећујем ти речи које ме нападају већ данима,
Укрштене речи као животни путеви у августу,
У ропству песничке слободе на таласима истине,
Ваздух дише самог себе уморан од нашег одјека.
(1999)