Da li ste se ikada zapitali koja je to čudna sila, koja vas vuče kao magnet da čitate Fejsbukov “News feed” (Novosti), prepun beskorisnih informacija o nebitnim aktivnostima vaših “prijatelja”? Sociolozi su uspeli da shvate da se radi o fenomenu zvanom “ambient awareness” (pokušaću da prevedem to kao “svest o ambijentu”). U pitanju je nešto što nam je usađeno genetski duboko u podsvest, a upravo taj fenomen koriste “Facebook” i “Twitter”.

patke

Kada je 2006. godine Mark Zuckeberg odlučio da uvede “News Feed” na Facebook, inicijalne reakcije ljudi bile su veoma negativne. Ljudi nisu želeli da ih naslovna strana Facebooka dočeka kao niz poruka poput “Upravo sam pojeo sendvič” ili “Moram da počnem da učim”. Međutim, posle nekog vremena korišćenja, reakcije su počele da bivaju jako pozitivne – iz nekog čudnog razloga, isti ti ljudi koji su u prvi mah negodovali, sada su postali “navučeni” na News Feed.

Objašnjenje ovog fenomena našao sam u jednom dugačkom tekstu koji je objavio New York Times, a koji ću ovde opisati svojim rečima.

Naime, razlog za ljubav prema Facebook News Feedu i Twitteru je sociološki fenomen “ambient awareness” (svest o ambijentu), i to je nešto što postoji u svima nama. To je kao da se fizički nalazimo u okolini gomile ljudi, i ni sa jednim od njih nismo u komunikaciji, ali perifernim vidom prikupljamo informacije poput njihovog govora tela, kretanja, kašljanja, komentara, smejanja… prosto narodskim jezikom rečeno “nešto se dešava, mrdaju ljudi oko nas”.

I upravo je to ono što nam daje neki virtuelni osećaj sigurnosti, koji je postojao davno kada smo živeli u čoporu.

!!beba

Čini mi se da su fenomen “svesti o ambijentu” najbolje verovatno iskusili ljudi koji su imali malu bebu, ili poznaju ljude koji je imaju: verovatno znate da beba može da spava mirnim snom u sobi prepunoj ljudi, gde svi oni nešto čavrljaju, pričaju, lupkaju… a sa druge strane, kada ostane prazna soba i tišina, beba se odmah probudi i počne da plače. Evolucijski gledano rekao bih da ovo ima smisla – ukoliko se mladunče nalazi u okruženju prepunom drugih članova čopora, znači da je potpuno bezbedno i da ne postoji šanse da ga napadne neka divlja zver – samim tim mozak mladunčeta se potpuno opusti i ono “spava kao beba” : – ) Sa druge strane, neprisustvo drugih članova u okolini znači da je mladunče potencijalno ugroženo i da ga nešto može napasti – zato se budi i plače, kako bi alarmiralo ostatak čopora.

Ove emocije i jaka želja za “svesti o ambijentom” ostaju nam i kada odrastemo. Deluje mi da nam Facebookov “News Feed” ili Twitter, u virtuelnom smislu daju osećaj kao da se nalazimo na jednoj velikoj livadi zajedno sa ostatkom svog čopora. Levo od mene, tri devojke od kojih jednu znam nešto pričaju i smeju se; Ispred mene, moj mlađi brat jede; tu negde su i moji drugari koji se igraju. Sve to sedim i gledam, i osećam se sigurno i srećno, jer negde podsvesno imam osećaj da uz sve te ljude oko mene ništa loše ne može da mi se desi.

!guske

Ljudi koji nisu na Facebooku i Twitteru uporno govore kako je to gomila gluposti i kako ne mogu da shvate zašto bi neko sedeo i čitao besmislene informacije o drugim ljudima. Kada ih neko natera da otvore nalog, dopadne im se. Mora da se proba da bi se shvatilo. Svaka od tih informacija i jeste beskorisna, ali celokupna slika, koja se stvara od gomile informacija, je korisna. To vam je kao ona igrica u dečijim časopisima –  da spajate one tačkice i tako crtate neku sliku; svaka od tih tačkica je nebitna, ali sve one zajedno daju sliku. To je ustvari odličan način da steknete sliku o tome šta se dešava u životu nekih osoba – možda ne savršen, jer ljudi neće odavati svoje najintimnije detalje, ali u svakom slučaju bolje nego da sedite sami kod kuće i da blage veze nemate šta se kod nekog dešava.

Facebookov News Feed, dakle, pojedincima daje mogućnost da budu bliži nego ikad sa ljudima iz svog okruženja, što može zauvek da zapuši usta onima koji tvrde da Internet vodi u izolaciju. Sociolozi čak tvrde da činjenice govore suprotno – da je ovo jedan izum koji je čovečanstvu bio potreban, jer je u poslednjih 20 godina izolacija ljudi bila veća nego ikada – ljudi su sve više radiili kod kuće ili na udaljenim mestima i sve su manje stizali da budu u kontaktu sa svojim prijateljima i poznanicima. Sada, kada se prijatelji nađu u kafiću ili na okupljanju u stanu, nema potrebe za suvišnim pitanjima “šta ima novo kod tebe”. Odmah se prelazi na rečenice poput “I meni se desilo nešto slično letos na moru”, kao logičan nastavak konteksta sa današnjeg News Feeda.

Japanski socilog Micuko Ito kaže da je ovaj fenomen prvi put primetila kod zaljubljenih parova kada su se pojavili mobilni telefoni. Parovi su po celu noć razmenjivali poruke poput “pijem crveno vino”, “gledam TV na kauču” i slično. Ispitivanja su pokazala da je ovakav način ping-pong komunikacije ljudima mnogo bliskiji i prirodniji od dugog razgovora telefonom.

Ovo je dakle, razlog, što je “mikroblogovanje” (pisanje statusa) isplivalo kao dominatantna forma digitalne komunikacije danas. Sociolozi kažu da se “mikroblogovanje” drastično razlikuje od “blogovanja”. Da bi neko napisao članak na svom blogu (kao što ja sada pišem), mora da se priprema, skupi materijal, sedne, razmišlja, piše, briše… kao kada piše malu knjigu. Mikroblogovanje ne zahteva nikakav napor. Trendovi inače pokazuju da je blogovanje u opadanju.

!!god

Još jedna od prednosti ovog načina komunikacije, po sociolozima, je da se sada mnogo lakše mogu rešiti razni problemi. Tu važi takozvani “zakon slabih veza”. Slabe veze su veze sa ljudima koji nam baš i nisu prijatelji, već ljudi koje smo negde, u prolazu, upoznali, što kroz posao ili preko pravih prijatelja. Večina ljudi među svojim Facebook prijateljima ima najviše ovih “slabih veza”. Ovo ima svoju prednost: ako nam se desi situacija u kojoj nam je potrebno rešenje za neki problem, mnogo su veće šanse da će se javiti neko sa rešenjem. Naši bliski prijatelji, kažu sociolozi, najverovatnije neće znati rešenje, koliko god da nas vole, jer se kreću u sličnim krugovima kao i mi, čuju slične priče, i znaju koliko i mi. Ali u tim situacijama, skoro uvek se javi neko iz ovog kruga “slabih veza” ko zna rešenje.

Evo i primera: Čuveni američki preduzetnik Guy Kawasaki, koji na svom Twitteru ima stotine hiljada ljudi koji prate njegove statuse, jednom prilikom je objavio da se nalazi u nekoj seoskoj vukojebini iza sedam gora i mora zavejanoj snegom, i da mu pod hitno treba punjač za Mac laptop. Bilo je pola 11 uveče. U roku od pola sata dobio je deset poruka od ljudi koji su živeli u blizini, i jedan od njih je došao i doneo mu punjač.

Ako još niste probali da tražite rešenje za problem na Facebooku, probajte. Iznenadićete se koliko je efikasno. U svakom slučaju, potreba za “svesti o ambijentu” je ono što ljude tamo drži na okupu i čini da obraćaju pažnju na vaše sitne pokrete.












There were 33 people who had something to say about this article.
Dejan Bizinger on February 9th, 2010, 4:10 pm

Odlican tekst, bilo mi je zadovoljstvo da ga procitam. Procitacu i onaj na koji si se referencirao a ovaj cu i da sharujem upravo u gore-pomenutimm socijalnim ambijentima :).

danica on February 9th, 2010, 5:01 pm

Quote:
“Japanski socilog Micuko Ito kaže da je ovaj fenomen prvi put primetio kod zaljubljenih parova kada su se pojavili mobilni telefoni. ”

Mizuko Ito je poznata zena antropolog, koja radi na Univerzitetu u Kaliforniji, i moja koleginica.

istokpavlovic on February 9th, 2010, 5:37 pm

Danice, zbog ovakvih stvari volim Internet. Nije li ova situacija idealan pokazatelj efekta o kome sam pisao? :) Hvala!

Miss Cybernaut on February 9th, 2010, 6:21 pm

Ovo je simpatično “To je ustvari odličan način da steknete sliku o tome šta se dešava u životu nekih osoba – možda ne savršen, jer ljudi neće odavati svoje najintimnije detalje”.

Ko nije na Facebooku, taj je neoubiljan. Oduvek je posedovati poslovnu i poltičku inteligenciju značilo biti svestan okruženja. U marketingu je to još važnije, jer okruženje (kupci) caruje. Čak i HR koristi facebook u poslovne svrhe…

nego, ima ona fora sa Dunbar’s number. Mnogo dobra fora :) Pretpostavljam da će klijent za segmentaciju biti sledeća facebook faza (već je krenuo sa “preporukama” za feed editor.

Miss Cybernaut on February 9th, 2010, 6:27 pm

A propos Kawasakijevog punjačam, samo da se pohvalim nedavnim primerima – na facebooku sam dobila čitav tutorijal KAKO DO PASOŠA.
Kopiram ga ovde:
“Ok, evo ga knowhow za pasos.
1. Uzme se opecaceni memorandum iz preduzeca (Firme), na kome se napise: Zbog hitnog odlaska u inostranstvo (sluzbeni put, sastanak sa poslovnim partnerima, itd.) molimo vas da nasem radniku ime i prezime izdate putnu ispravu (pasos) po hitnom postupku.
2. Onda se trazi cekac. Ako nemate nikoga ko bi to uradio za pare (hint: status na FB pa se mozda neko javi), ode se do prve omladinske zadruge i tamo iznajmi student da radi na sat. http://www.ozbulevar.co.yu/main/cenarada.asp
Isti se posalje da ceka i da uzme broj za PASOS i LICNU KARTU (ovde sledi finta)
3. Kad se dodje na red, posto se na istom salteru predaje za jedno i drugo, prvo se preda PASOS, a onda kad si vec tu, i LICNA KARTA. Pasos je hitan, licna karta, kad bude…. See More
4. Pasos po hitnom postupku bude gotov za 24h
5. Pita se SUP do kada rade, tj. kada je poslednji sekund u kome mozete da udjete i podignete ispravu! (vazno, ponekad se za podizanje ceka satima ako je guzva, ali ako dodjete npr u 1940 a zatvara se u 2000, nece biti nikoga).
Problem resen.”

Sa Twittera sam dobila, ni manje ni više nego NEKOLIKO odgovora na pitanje gde ima da se kupi osigurač od 25 ampera u centru Bgd.
Izdvajam najzanimljiviji odogovor, i najkompletniji, od Ratka Božovića:
Ovde je jedna prodavnica sa elektronskom opremom, sigurno imaju te osigurače. http://bit.ly/7Fsrkj

voila!! :D

Veroljub on February 9th, 2010, 6:50 pm

Interesantno je ovde nadovezati i priču o filtriranju sadržaja sa interneta… Ljudi čiji mišljenje poštujemo (kao što je tebe šerovalo par i kao što ću ja) dele dobar i kvalitetan sadržaj preko socijalnih medija.

To je ono što je i Dejan Bizinger rekao da je budućnost u društvenim mrežama….

Moje mišljenje je slično, da će blogovi prerasti (kao što smo prerasli i forume) i nešto što će biti spoj društvenih mreža + klasični sajtoblogova… Još uvek ne mogu da zamislim tu formu, ali razmišljam u tom pravcu…

p.s. Sa svojim prijateljima koristim opciju Share na Google Rideru i cenim da je to isit princip.

p.s.s. javi se kad stigneš da se malo i uživo gledamo :)))

Miss Cybernaut on February 9th, 2010, 6:59 pm

@Veroljub
potuno si u pravu.

ps. čak i Gmail postaje društvena mreža: http://www.netokracija.com/gmail-drustvena-mreza-facebook-twitter-1919

Marija on February 9th, 2010, 10:46 pm

Više puta sam sebi postavljala baš to pitanje na koje ti daješ odgovor u ovom tekstu – šta me to vuče da, svaki put kad sednem za računar, proverim šta se dešava na Fejsbuku.. I nisam mogla da pronađem dobar odgovor. Sve do sada. Hvala ti za to :)
Odličan članak!

Miloš Petrović on February 9th, 2010, 11:34 pm

Odličan tekst!

Vezano za poslednji pasus, gotov uvek kada sam imao neki problem i na statusu ga napisao, dobio sam rešenje.

SSpin on February 9th, 2010, 11:43 pm

Veoma si lepo primetio i predočio ovaj “svima-nam-u-krvi” fenomen.

Samo bih dodao, da kog mene cela ova priča ne pije vodu sa News Feedom već sa Status Feedom. (frends status updates), jerbo me zaista zaista ne zanima da li se neko učlanio u neku grupu itd.

I jedino se isto ne slažem sa tvrdnjom da “su prijatelji sada bliži, i da Internet ne vodi izolaciji…” …
Kompleksna je to tema, i treba je sagledati iz više uglova.

Pre bih tu izneo u fokus ovo što si rekao da se sada lakše mogu rešiti problemi, nego što postajemo druželjubiviji nego pre. A i kao što sam ranije pisao, ne može se porediti uticaj Fejsbuka na nekog ko sad ima 7 godina i nekog ko ima 37 …

shaputalica on February 10th, 2010, 3:09 am

Savršena analiza.
Uz ono što je dodala @MISS CYBERNAUT o poslovnoj i inoj koristi FB nemam drugi komentar. Zaista odlično definisano.

SasaKostic on February 10th, 2010, 9:33 am

Ne bih da ponavljam prethodne komentare, ali odlican tekst i po sadrzaju i po formi.

Posto cesto idem busom il’ vozom (bg/ns/le u svim varijantama :) ), veoma cesto se desi da neko dvoje zapocne neku pricu ciji bi naslov jednostavno glasio “Na Fejsu” tj. pricaju o raznim sitnicama vezanim za FB, sta su videli, koga su sreli posle sto godina itd.

A ovi primeri, narocito od Miss Cybernaut, su izuzetni.

Nikola Stojanovic on February 10th, 2010, 10:46 am

Podelio sam priču o čoporativnom osećaju ušuškanosti koja nam je bliska, ali moram reći da i posle dugo vremena nemam simpatija prema fb newsfeedu, dok recimo na twitteru obavezno prelistam nekoliko različitih “pregleda” tj. filtriranih timelineova, da steknem osećaj šta se dešava u poslednjih 24h, čak i onda kada pauziram sa twitterom po nedelju ili više dana. Znam da sam propustio gomilu dešavanja, ali makar tih 24h da “pohvatam” – to mi je rezon.
E sad, zašto mi fb nije simpa: zato što ima još uvek rudimentarne mogućnosti filtriranja. Zaista me ne interesuju sve one glupe fb aplikacije koje svako malo “pišu” po zidu.

SasaKostic on February 10th, 2010, 12:19 pm

@Nikola Stojanovic:
Ako koristis FFox, instaliraj Greasemonkey ekstenziju i onda Facebook Fixer, ima veoma interesantne opcije. Sakriva i novosti iz aplikacija.

Gavrilo on February 10th, 2010, 1:46 pm

Kao i otrov i FB je koristan u malim kolicinama. Znaci bez preterivanja.

Alexandra on February 10th, 2010, 5:11 pm

Odlican tekst. Slazem se sto se tice fb a i blogova, smanjuje se broj ljudi i koji pisu i koji citaju blogove.

twix on February 11th, 2010, 3:49 am

Moram priznati da je clanak odlican. Takodje moram dodati i da sam deaktivirao fb nalog, bas iz razloga jer je sve preslo “normalnu” meru koriscenja istog, cak i u velikoj guzvi i poslu, kad ne znam sta cu pre, otvorim u novom tabu fb “cisto da vidim sta ima” i to se desi po 20x dnevno, oduzimalo mi je vreme bespotrebno i mogu vam reci, tek kad obrisete nalog (barem u mom slucaju :) vidite koliko je vremena oduzimao. Naravno slazem se da FB moze imati pozitivne crte (sto se ostvarivanja kontakata i povezivanja sa starim prijateljima tice), ali isto tako i udaljava te iste ljude, nesvesno….jer im online chat i razmena informacija postaje zamena za real life, i onda nakon nekog vremena malo po malo, skapirate da se manje i vidjate sa tim ljudima sa kojim se cujete preko neta, jer ste se “ispricali”. Zanimljiva je tema i ima dosta i pozitivnih i negativnih crta, ali u svakom slucaju bice zanimljivo pratiti trend social mreza….

Miss Cybernaut on February 11th, 2010, 10:20 am

e….ali ovaj buzz nam je *ebo kevu. Osećam se internetski prenaseljeno :)

Jasna on February 11th, 2010, 10:35 am

Mislim da pored potrebe za “boravkom u čoporu koji štiti”, postoje i druge potrebe koje jedino na Fejsbuku mogu biti zadovoljene. Neki ljudi jedino tako mogu doci do izražaja, privući paznju velike grupe ostalih članova “stada”. Ispisivanjem različitih sadržaja koji govore – ovo sam ja, vidite me, vidite moje slike, moje mišljenje o ovom ili onom, vidite šta ja volima, šta radim, ko su mi prijatelji itd. privlace pažnju velike grupe ljudi, te njihov osecaj sopstvene vrednosti raste, ako ne realno, onda bar u njihovoj svesti. S druge strane postoje narcisoidni tipovi, kojima treba pažnja citavog sveta, jedino tako mogu da opstanu. Što se tice osecaja bezbednosti, ne bih se složila da to važi za svakog. Za one koji nemaju prijatelje u stvarnom zivotu, nekoga ko ih voli i ko brine gde su i sta rade, Fejsbuk moze biti prividno utočiste. Stiče se utisak da je na Fejsbuku jedna velika grupa usamljenih ljudi, koji jedino na ovaj način uspevaju da se povežu sa drugim ljudima.

Miss Cybernaut on February 11th, 2010, 10:48 am

hahaha. da Jasna, to se zove ‘user account phantasm’
evo svih poremećaja ovde (ima još “Twitter Rage”, “Meme Orphanism”…)
Psychological Disorders Affecting Bloggers & Social Media Addicts – http://laughingsquid.com/psychological-disorders-affecting-bloggers-social-media-addicts/

Branka on February 11th, 2010, 3:08 pm

Tekst je odličan, detaljan i jasan…ali svejedno, Facebook ostaje izvan moje sfere interesovanja. Ta vrsta komunikacije mi je potpuno strana i smatram je gubljenjem vremena. Otvorila nalog, koristila ga dve nedelje i ugasila.

Marjana on February 12th, 2010, 12:58 pm

Stvarno sam uzivala citajuci tekst uz jutarnji caj! :)

Hvala!

Bane Jevtić on February 12th, 2010, 4:25 pm

Bravo, divno, odličan tekst!

Što se tiče blogova – pisao sam ih i čitao 3 godine, više to ne radim. Što se tiče Facebook-a, jako ga volim jer (izgleda) umem da ga koristim – zahvaljujući njemu sam obnovio i učvrstio neka prijateljstva, pročitao dosta zanimljivih stvari a bogami i karijera mi je u usponu – uspeo sam da od svoje FB stranice napravim “besplatni sajt” i znam da na moj profil dođe gomila ljudi dnevno.

Znači, zahvaljujući FB-u i mom umeću samoreklamiranja – uspevam čak i da zarađujem parice :)

Naravno, uvek je tu predivna opcija “Hide”, tako da nemam veliki upliv bespotrebnih informacija.

I usput se jako dobro zabavljam. Naročito kad je hladno.

Aleksandar on February 13th, 2010, 3:11 pm

Tekst je sjajan i govori sustinu ! Ja konkretno smatram svoj fejsbuk profil veoma intimnim. Vec su postali iritirajuci stereotipi gde se ljudi cude sto se trazi fejsbuk profil a ne broj mobilnog..uz neko iscudjavanje. Svaki profil predstavlja osobu upravo onako kako ona zeli da bude vidjena, te nema bolje “licne karte”. Proslo je i dovoljno godina da vidim neke ljude kako se menjaju, odrastaju. Isto tako sto se tice samog dopisivanja, kao i u sms-u postoje teskoce da se prikaze smisao(da li je ironicno, saljivo, nezainteresovano) ALI bas taj deo je fantastican i taj momenat nas tera da postanemo umetnici u tom vidu komunikacije, i bicu slobodan da kazem da je moguce mnogo dublje komunicirati nego uzivo, ali to je opet individualno.. Necu ni da komentarisem poslovne mogucnosti (Fan Page, Facebook AD) i kontakte koje je moguce uspostaviti, networking itd. Umerenost je svakako neophodna, da zameni ziv susret nikako, ali da ga upotpuni DEFINITIVNO !

Milos Pavisic on February 14th, 2010, 9:52 pm

Ljudi ….Nemojte da se lazemo…Na facebooku -u ima od svega po malo a najvise nicega…tj lazi da tako kazem :)….doduse nista manje ili vise nego u stvarnom, ti ga nam svetu…na srecu, zalost ili nasu sramotu…

Internet stvara zavisnost ,a facebook je “droga” unutar droge, da ne govorim o pokerima i ostalim cudima sto nam pamet nam kvare…I gle cuda, kada ponestane zetona-kredita ja prihvatam neke “dope wars ” . “Mafia cuda “, ” ubi druga” …za rad ..pisljiuvih 1000 zetona…znam da je to igra ali i stvar principa ili to ne vazi za mene jer sam ispod maske ?citaj “profila” nekog tipa…koji nisam ja nego projekcija mene samog u neka slova…

Kada se ispricas sa nekim preko facebooka tesko da ces na ulici imati sta da mu kazes, pogotovo ako imas dugacak jezik, brze prste i visak slobodnog vremena…ili ti ne bude sramota…jer pismo ne crveni zar ne ?

Ovo sto nam rekose gospoda strucnjaci o coporu …pa ima nekog smisla..i hvala im na korisnim informacijama…sada mogu mirno ispred ekrana da sedim…

Svi mi koji imamo profile na Fb-u, da budemo koliko toliko iskreni bar ovde pa da kazemo imamo svoje maske…

Pa naravno da nas otkriva svako slovo ,svaka reci,video spot, komentar ,status pogotovo, svako nase like-ovanje ili bilo kakvo aktivno delovanje pa cak i pasivno cekanje na odgovor na chatu…”Aha !Ne odgovara mora da to nesto znaci!”Zar ne ?Dok se druga strana pita sta ti je u glavi ….da li to radis namerno, nesvesno ili si otisao do wc pa ces odmah da se vratis…

Mi nemamo maske i profile mi smo nase misli i emocije pretoceni u web strane…kao i mi ovde sada pretoceni u ova slova…Ja pokusavam nesto da kazem…nisam nista bolji -gori od vas imam svoj profil ali i znam sta radim…Svestan sam droge pod kojom ovo radim vise nije pitanje svesti i znanja…pitanje je zelje ,pameti ,odluke i snage.Znam, da, sta god ovde budem pisao, nece imati nikavo dejstvo na vas jer i ja sam pod istim da izvinete sranjem..Stoga se pitate sa pravom da li vam ovo pricam ja ili droga ?Zar ne ?:)

Ili je jos bolje pitanje zasto ovo radim i kojoj “grupi” pripadam ja….Sta ja zapravo zelim da kazem…Da li znate sta je empatija ili jos jednom da vas pitam “Sta ja ovde trazim “?..Ako se dodirnemo mislima, mislim da cete shvatiti sta pokusavam da vam kazem…

Marko on February 19th, 2010, 6:39 pm

Zanimljiv tekst, kao i obično na ovom blogu.

Natasa Pavlovic Bujas on March 13th, 2010, 12:23 pm

Menjamo se i kao jedinke i kao društvo i zato su ovaj i ovakvi tekstovi upravo važni – da nas podsete na neminovnost promena. One ne moraju obavezno biti promene na bolje, barem ne u svim svojim segmentima. Ipak, najgore što možemo za sebe da učinimo jeste da ih ignorišemo.
Ovaj tekst ću svakako podeliti sa svojim prijateljima na društvenim mrežama.
Hvala.

Snezana Lukovic on March 13th, 2010, 3:12 pm

Da. Volim Fejsbuk, bas, bas…
Fejsbuk je moj prozor u svet dogadjanja domacih i stranih on line komunikacija u oblasti PRa, Marketinga, Weba,…. Sve na jednom mestu od ljudi cije misljenje i strucnost respektujem.
Iz navedenog razloga im se ovim putem zahvaljujem na nesebicnom deljenju informacija. Naucila sam i saznala vise nego na nekim prilicno placenim seminarima. Networking je takodje jedna veoma znacajna stvar, koju Fejbuk pruza.
Inace, moji offline prijatelji ne koriste Fejsbuk. Generacijski objasnjivo. Ja ga takodje nisam volela, zbog svoje dece koja na isprazan nacin provode sate i sate…
Beskoristan ili koristan ?
Zavisi u koje svrhe se koristi.
Kao sto rekoh, meni veoma koristan.

ica on March 23rd, 2010, 10:00 am

Fenomem maničnog praćenja fb News Feed sam počela da tumačim kao posledicu parcijalnog potkrepljenja. Neverovatna sličnost između ponašanja pacova u Skinerovoj kutiji ( http://www.youtube.com/watch?v=PQtDTdDr8vs ) i mog momka u sobi (nažalost snimak ne postoji) me je navela na ovakvo razmišljanje. Potkrepljenje, odnosno hrana u ovom slučaju (mislim na pacova), učvršćuje reakciju stiskanja poluge. Pacov nauči da po svakom stiskanju poluge sledi klopa te takvo ponašanje uvrsti u svoj standardni repertoar. Kad je gladan on klikne dugme. Međutim, režim parcijalnog potkrepljenja (situacija u kojoj stiskanje poluge ne rezultira uvek dobijanjem potkrepljenja, već ono izostaje po nekom rendom principu) otežava učenje. Pacovu treba više vremena da shvati vezu između hrane i stiskanja poluge, ali kad to uspe da poveže on je u stanju da po ceo dan klikće polugu, jer ne zna kad i koliko hrane će uspeti da prikupi. Kliktanje postaje gotovo jedina aktivnost kojom se bavi. Tu se ja setih svog momka :D
Hoću da kažem, da fb News Feed neodoljivo sliči režimu parcijalnog potkrepljenja. U stanju smo da čitav dan pratimo informacije, jer ne znamo kada će doći ona koja bi nas uistinu obradovala. Dakle ne bi bilo zanimljivo kad bi sve informacije bile one prave :D
Znam da objašnjenje zvuči krajnje reducionistički i više kao kritika ponašanja mog momke nego ozbiljna sociološka studija, ali eto.. morah podelit sa vama..

branka on June 4th, 2010, 8:09 am

Lepo objasnjeno, i sto se mene tice, tacno!

Gunja on June 30th, 2010, 8:06 pm

Poenta je sto svi ljudi koji imaju fb ili twitter su uglavnom tinejdzeri koji nemaju pametnijeg posla dok je napolju smorno vreme tako da citaju svakakve novosti i izjave svojih vrsnjaka ili prijatelja koje stvarno poznaju. U prevodu sve vise i vise dece od 14 do 24 su dokoni ljudi.

Sociološki i psihološki fenomen Fejsbuka on November 30th, 2012, 8:53 pm

[...] Pavlović, jedan od vodećih internet eksperata u Srbiji, je u tekstu na svom blogu detaljno opisao kako sociolozi i psiholozi objašnjavaju fenomen [...]

Stevan on March 4th, 2013, 8:44 am

To je u stvari, stvar psihologije, psiholoski fenomen! Nije slucajno Mark studirao psihologiju na Harvardu!!!

Any emotions? Leave a comment!