Godinama već gledam stvari koje su naši ljudi pravili na engleskom jeziku, i tu se konstantno provlače greške koju svi mi sa Balkana pravimo – korišćenje “the” i “a” članova. Ovu grešku Amerikanci i “native English” speakeri odmah primete, na sajtovima, u emailovima, svuda. I zbog te greške – sve što radimo deluje manje profesionalno. To je i glavni feedback koji sam dobio od Amerikanaca koji rade sa balkanskim i slovenskim narodima generalno: “Dobar vam je engleski, ali popravite tu jednu stvar”.

Zato sam rešio da posvetim poseban tekst ovome, jer mislim da je jako važno za sve nas koji se bavimo nekakvim marketingom i komunikacijom na engleskom jeziku. Disclaimer: Ja naravno nisam profesor engleskog, ako nađete neku grešku u tekstu, javite mi da izmenim.

Nedostatak “the” i “a” na pravom mestu je osnovni razlog zašto tekst na nekom sajtu ili email koji smo pisali njima deluje neprofesionalno. Oni momentalno osete da je tekst “aljkav”, kao kada bi neko u našem jeziku grešio padeže, na primer. Nama to deluje kao “sitnica”, i često razmišljamo u fazonu “ma nije to ni bitno, to su glupe poštapalice”. Ali njima itekako para uši.

Holivud nas je upropastio

Znate li kako scenaristi u Holivudu postižu efekat da neko u filmu zvuči kao “totalni stranac koji ne zna jezik”? Jednostavno, napišu normalan tekst i onda iz njega izbace poneke “a” i “the” članove. Momentalno, taj karakter zvuči kao ruski kriminalac sa kojim ne želite da imate posla.

rade-5

 

Ako ne verujete meni, evo jedne diskusije na Reddit-u, u kojoj prva tri “native” Engleza kažu da im ovo zvuči “Ruski”, čak i u pisanom obliku, bez izgovaranja.

russki

Zašto?

Nemci, Francuzi, ili bilo koji narodi iz Zapadne Evrope nemaju ovaj problem – jer njihovi jezici imaju članove, i oni od malena imaju svest o tome (“das”, “der”, “die”, na primer). Kada nauče engleski, oni “prirodno” znaju gde da stave ove članove, baš kao i Englezi.

Slovenski narodi, sa druge strane, nemaju članove u svom jeziku. Mi smo odgojeni bez osećaja za njih. Ova mapa sa Vikipedije sve govori:

clanovi

Sad vam je jasno zašto svi mi njima zvučimo “kao Rusi”, čak i kada samo pišemo, ne izgovaramo reči – zbog toga što Sloveni nemaju članove.

I tako, pošto su Stari Sloveni u razgovoru sa Perunom i Svarogom zaključili da su članovi nepotrebni u jeziku, mi danas nismo te sreće da možemo da se provučemo kao “native speakeri”, kao recimo Nemac koji dobro nauči engleski jezik.

Ovo nam pravi ozbiljne probleme. U Beogradu, recimo, ima puno sjajnih kompanija koje sa svojim proizvodima izlaze na globalno tržište preko Interneta. Međutim, ukoliko je “naš čovek” pisao tekst na sajtu, Amerikanac odmah oseća da “nešto nije u redu” kada čita tekst.

Ne postoji Hrvat, Srbin, Bošnjak, Crnogorac koji 100% precizno pogađa “a” i “the” u svakom trenutku. Čak i profesorka engleskog sa naših prostora pogreši ponekad. Sve što možemo je da naučimo neka pravila koja će učiniti da pogodimo “the” i “a” u najvećem broju slučajeva.

Poslovni/marketing engleski

U ovom tekstu ću se fokusirati na engleski koji se piše u komunikaciji firme – na sajtu, u emailovima, u razgovorima. Jer, primere sa kuca-maca svi znamo. U nedoumice zapadamo kada pričamo o nekoj tehnologiji, imenima proizvoda, firme, i tako dalje. Meni je to lično dugo bio problem.

Kako ovo da rešimo?

Svi znamo primere koje su nas učili u školi: “She has a dog. The dog is small.” Odnosno, kada je nešto neodređeno (pominjemo prvi put), stavljamo “a”, a kada sagovornik zna o kom se psu radi koristimo “the”.

Jedan dobar test koji možemo da izvedemo je: Proverim da li rečenica i dalje ima smisao ako u prevodu “a” i “the” mogu da zamenim sa odgovarajućim pojmovima iz našeg jezika.

A koji su to “odgovarajući pojmovi” za “a” i “the” u našem jeziku? Zapamtite ovo:

“a” u našem jeziku može da se zameni sa:

  • jedan-jedno-jedna
  • neki-neka
  • bilo koji

“the” u našem jeziku može da se zameni sa:

  • taj-ta-to
  • Jedno jedino
  • Jedinstveno-Jedinstvena

Hajde da probamo u gornjem primeru sa psom:

She has a dog. The dog is small.

Ona ima jednog psa. Taj pas je mali. (Ili “ona ima nekog psa”.)

Sloveni bi rekli jednostavno “Ona ima psa, pas je mali”, ali rečenica ne gubi smisao ni sa ovim dodacima.

Ili recimo, ako na stolu stoji kutija sa olovkama, Amerikanac će reći “please give me a pencil” (jednu od olovaka, bilo koju). Ako na stolu stoji jedna jedina olovka biće “please give me the pencil”.

olovke

Prevedeno na naš jezik, sa dodacima “jedan” i “taj”, to bi bilo: “Molim te daj mi jednu olovku (neku olovku)” i “Molim te daj mi tu olovku (jednu jedinu olovku koja stoji na stolu)“.

U našem jeziku se obe ove rečenice češće izgovaraju bez dodataka i zvuče isto: “Molim te daj mi olovku“.

Dakle, kao što vidite, i naš jezik ima ove “članove”, uslovno rečeno. Mi ih više posmatramo kao “začine” koji mogu da se dodaju po želji. A u engleskom jeziku su obavezni.

Većina čitalaca mog bloga već zna sve ovo. To su sve lagani primeri, jer lako je razumeti olovku na stolu ili psa. Ali stvari se komplikuju kada dođemo do nekog ozbiljnijeg jezika, teksta o nekoj firmi i tehnološkom proizvodu, gde se koristi puno apstraktnih konstrukcija.

Ime kompanije

Ovo je malo tricky, obratite pažnju. Prvo, ispred imena kompanije se generalno ne piše the, osim ako kompanija nije tako samu sebe nazvala. Znači:

“Dropbox is a modern workspace designed to reduce busywork”

“Amazon is the fourth most valuable public company in the world”

Međutim, ako referiramo na nešto što potiče od kompanije, nešto što je jedno jedino što ta kompanija ima, onda stavljamo “the”:

“Files stored in the Dropbox cloud can be accessed via any web browser”

“Evolving the Dropbox brand”

“Our website is hosted in the Amazon cloud”

Ali pogledajte sad ovo:

“Our website is hosted in Amazon’s cloud”

The je nestalo, iako se radi o nečemu što pripada kompaniji. To je zato što smo kompaniju stavili u oblik posesiva, pravilo je da se tada ime kompanije tretira kao i inače, bez the.

Možda se bolje razume poenta ako (pokušamo) ovo da prevedemo na srpski:

“Our website is hosted in the Amazon cloud” –> Naš sajt se hostuje u klaudu Amazona.

“Our website is hosted in Amazon’s cloud” –> Naš sajt se hostuje u Amazonovom klaudu.

Dalje, ispred imena kompanije može biti i neodređeni član ( a, an ) ukoliko referira na nešto što potiče od kompanije, a čega može biti više:

“Pick-up your package at an Amazon Locker in your city”. Amazon danas ima te “ormariće” po većim gradovima, u kojima kurir ostavi paket pa ih mi pokupimo kad stignemo. S obzirom da ih ima više po gradu, onda je ovde logično da se kaže “pokupite svoj paket u nekom od Amazon Lockera u vašem gradu”. Međutim, ako bi Amazon postavio svoj biznis tako da svaki grad na svetu ima samo jedan jedini Amazon Locker, onda bismo rekli: “Pick-up your package at the Amazon Locker in your city”.

Dakle, kao što vidite, da bismo znali da pišemo pravilno “the” i “a” u poslovnom engleskom, moramo da budemo kako-tako upućeni u kontekst, čime se bavi kompanija i kako radi. Apsolutno je nemoguće da pravilno napišemo članove ako ne znamo da li nečega u tom sistemu ima više, ili samo jedno.

Evo još jednog primera:

“The pictures were shared using a Dropbox folder” – Slike su šerovane pomoću (nekog tamo) Dropbox foldera, jednog od bezbroj foldera koji mogu da se naprave u Dropboxu.

Međutim, postoji i ovakva verzija:

“Files in the Dropbox folder can be accessed from anywhere” – ovde zapravo referiramo na glavni, root Dropbox folder, koji je jedan jedini na našem kompjuteru.

Opet, kao što vidite, moramo da znamo kako radi neki softver, neka tehnologija, da bismo pravilno pisali o tome. Ovo je izuzetno važan zaključak, pa ću da ga izdvojim u veliki naslov:

Korišćenje članova u engleskom jeziku nije samo stvar nekakvih “pravila jezika”, već i stvar poznavanja materije o kojoj pišemo, kao i poznavanja publike kojoj se obraćamo.

Da li u nekom sistemu postoji samo jedna, ili više tih stvari o kojima pričamo? Ne samo to – da li publika kojoj se obraćamo zna da postoji samo jedno ili ne, i šta je uopšte to?

U primeru sa psom je lako: “Mary has a dog. The dog is black”. Međutim, kada pričamo o tehnologiji i kompanijama, dolazimo u situaciju da nije baš svakom jasno ni šta je to pas, ni da je Mary ljudsko biće, niti šta znači “biti crn”.

Izuzetak sa korišćenjem “the” ispred imena kompanije je onda kada sama kompanija sebe nazove sa “The” ispred.

Na primer:

the north face

“The North Face” je brend koji je “The” stavio kao deo svog identiteta. Konkretno, ime brenda referira na severnu stranu planine, koja je uglavnom najteža za osvajanje jer se tu nakupi najviše snega. Tako da samo ime brenda već priča neku priču, i ima veću težinu sa dodavanjem “the”, kao da se već zna o kojoj se planini radi. Znači – odemo na sajt, izguglamo, i vidimo kako kompanija samu sebe zove.

Takođe, “the” se stavlja ispred imena kompanije ako je zovemo punim imenom kao kompaniju: “The Coca Cola Company”.

Međutim, imajte na umu da se ovo koristi isključivo u situacijama kada se o Koka Kola kompaniji priča u nekom izuzetno zvaničnom kontekstu, o akcijama Koka Kole na berzi ili o nekim statistikama: “The Coca-Cola Company is the world’s largest beverage company.”, “The Coca-Cola Company joined the HSF partnership in 1998”.

S druge strane, niko neće u svakodnevnom govoru reći “I work at The Coca-Cola Company”, nego će reći “I work at Coca Cola”, znači bez the. “Radim u Koka-Koli”. Međutim, ako pišemo naš zvanični CV, onda dodajemo The i Company, jer to zvuči ozbiljnije. “I worked at The Coca Cola Company from 2012 to 2016”.

Znači, zapamtite da the…company dodaje na zvaničnosti, na težini. Ako ne stavimo the.. company kada pričamo o ozbiljnim kompanijiskim stvarima izgledaćemo malo neozbiljni. A ako govorimo the..company u svakodnevnom govoru ljudi će nas gledati malo čudno, “šta se ovaj folira”.

Slična priča važi i za:

Univerzitete i fakultete

Hajdemo prvo na sprskom. Ako pitate osobu koju ste upoznali u kafiću šta studira, najčešće će reći: “studiram pravni”. Ili, malo ređe će reći: “Studiram pravni fakultet”. Ali niko vam neće reći “Studiram pravni fakultet Univerziteta u Beogradu”.

S druge strane, ako pišemo CV, onda je potpuno očekivano da napišemo “Studiram pravni fakultet Univerziteta u Beogradu”. Ako bismo u CV-u napisali “Studiram pravni” bili bismo diskreditovani kao neozbiljni.

“The” ispred imena fakulteta daje ozbiljnost. Dakle, tom logikom procenjujemo da li stavljamo the ili ne ispred imena fakulteta na engleskom. Fakulteti najčešće imaju svoje puno, zvanično ime, i onda se stavlja “the”. Ali takođe imaju i “casual” naziv pa se tada “the” ne stavlja.

“I study at Cambridge University”, ili samo “I study at Cambridge” – neformalan oblik, “ma brate, studiram na Kembridžu”, ovo je nešto što biste rekli nekom drugaru.

“I study at the University of Cambridge” – ovo zvuči ozbiljno, ovako nešto ide u CV.

Takođe, kad se koristi skraćenica za ime fakulteta, to spada u neformalni govor, i tada ne ide “the”:

“I study at UCLA”

“I study at the University of California, Los Angeles” (isti taj fakultet, ali pun naziv).

Međutim, kao i za firme – ako govorimo o nečemu što je u vlasništvu fakulteta, i što je jedno jedino, onda stavljamo “the”:

“I live on the UCLA campus”

Generalno, za fakultete može da se kaže da “the” stavljamo ako je njihovo ime u formi University of: “I study at the University of Belgrade”. Ako ide ime grada, pa onda university, onda se the ne stavlja: “He studied medicine at Florida University”

No, često su neki fakulteti sami sebe nazvali sa ili bez the. Najsigurniji način je da odemo na sajt fakulteta pa da proverimo kako oni sami sebe zovu.

Recimo, “King’s College London” u svom nazivu nema “The” ispred. Dakle, osnivači tog fakulteta su hteli da to ime zvuči više kao “Kraljevski Koledž”, znači bez impilkacije da je to koledž nekog konkretnog kralja. S druge strane, da su se nazvali “The King’s College London”, onda bi to zvučalo kao da je to koledž koji je osnovao neki konkretni kralj.

Imena proizvoda

Ovde je takođe izuzetno zanimljiva situacija.

U suštini, član se stavlja ispred imena tehnoloških proizvoda. Na primer: “The Commodore 64 is the highest-selling computer model of all time”. Ili “The Audi A8 is one of the most beautiful cars.”

Ali, pogledajmo jedan od najpoznatijih prozvoda na svetu, iPhone.

iphone-switch-100723516-large

Logično bi bilo da se proizvod referira kao “the iPhone”. Međutim, na celom Apple sajtu, iPhone se piše “bez the”:

“iPhone X is designed for the future of wireless”, “iPhone 8 introduces an all‑new glass design”. Ovo su sve rečenice sa Apple sajta.

Ovo je zapravo čist marketinški trik koji je Apple smislio: Izbacivanjem “the” ispred imena iPhone, taj objekt postaje personifikovan, kao da je osoba, i ljudi mogu da vežu jače emocije za njega.

Recimo da Amerikanac ima psa koji se zove “Toby”. On nikada neće reći “the Toby”, već “Toby loves children”, “Where is Toby?” i tako dalje. Izbacivanjem “the” ispred reči “iPhone”, Apple želi da naglasi da je to nešto kao član porodice, nešto što svako treba da ima u kući.

Kada se iPhone pojavio, Apple je češće koristio “the iPhone” jer je to tada bio nov proizvod. Vremenom su polako prelazili na verziju “iPhone” bez “the”, da bi tako podsvesno ljudima ugradili ideju da je to postalo nešto uobičajeno, kao što svako u kući treba da ima usisivač.

Sličnu stvar je uradio i Amazon sa svojom spravom Kindle (uređaj za čitanje knjiga). Korišćenjem “Kindle”, bez “the”, Amazon podsvesno želi da kaže “kakva je to kuća koja Kindle nema” :)

Dakle, kao što vidite, određeni član nije samo neko pravilo, već je u marketingu to moćno oružje kojim možemo da učinimo da stvari deluju moćnije :)

Što se tiče imena aplikacija, ona se po pravilu pišu bez the. “Snapchat is used by 300 million people”, i tako dalje.

Zaključak

Ovaj tekst se fokusirao na poslovnu/IT/marketing primenu korišćenja članova. Preporučujem vam da pročitate kompletan vodič za engleske članove na sajtu kod Dejva, gde imate i dobrih primera kada se članovi ne koriste. Cilj je da obratite malo više pažnje i da budete svesni da je to stvar koja “odaje” nas ljude sa Balkana kada pokušavamo da zvučimo kao native speakeri.

 















There were 9 people who had something to say about this article.
Radmila on March 12th, 2018, 00:51

Ono kad pocnes da citas tekst i mislis u sebi ‘ma daj.. nije ovo valjda toliko vazno’, a do kraja teksta shvatis da te je prosvetlilo ;) hvala Istoce!

Мила on March 12th, 2018, 16:44

Треба рећи коју реч и о zero article ситуацијама. И оне су битне…

Mesecev Ratnik on March 13th, 2018, 10:51

Taman pomislih… ma daj, bas je to bitno, staviti clan ili ne. Medjutim, posle citanja teksta, shvatam da je i te kako vazno!
Odlican tekst. Vrlo koristan. A i lepo napisan, jasno i precizno, sa puno odgovarajucih primera. Mislim da ce koristiti svakom ko zeli da upotpuni svoje poslovanje.

Iv on March 15th, 2018, 11:45

Hvala! :)

Dragan on March 22nd, 2018, 10:16

Problem takodje nastaje u tome sto ljudi cesto POREDE svoj jezik sa engleskim ili kojim god drugim. Nema smisla, nismo iz iste grupacije jezika, a i da jesmo, opet nema smisla. Poenta je napraviti taj shift u razmisljanju, razmisljati na engleskom i onda nas proste stvari nece zbuniti.

The Vladimir on March 24th, 2018, 03:09

Da li se to ovaj blog pretvara u jezički blog?

Ivan on March 30th, 2018, 21:51

To su velike greške, kao neko ko je završio engleski užasavam se kada vidim koliko ljudi tu greše. Mislim da je pored mešanja have i has član najučestalija greška.

n on June 8th, 2018, 20:25

Gde si bio sa ovim tekstom pre par godina?:)

Danijela on June 26th, 2018, 09:29

Odličan tekst! Edukativan i drži pažnju do samog kraja. Za 10tak minuta mi je promenio svest o važnosti ispravnog korišćenja članova u engleskom jeziku. Svaka čast na tome.

Any emotions? Leave a comment!

U skladu sa GDPR regulativom (EU) 2016/679, dužan sam da vas obavestim sledeće:

Na ovom sajtu koristim Fejsbuk Piksel, što znači da se podaci o vašem kretanju na ovom sajtu prosleđuju Fejsbuku. To se može iskoristiti za mnoge loše stvari, kao što je recimo pobeda Kanye Westa na izborima za predsednika 2020. godine.

Takođe, podaci koje sakupljam na ovom sajtu mogu biti prosleđeni i vanzemaljcima sa egzoplanete Kepler 438b, koji targetirano usmeravaju gama zrake za alteraciju mozga ljudima koji su guglali "Kija Kockar Luna Đogani svađa rijaliti Zadruga".

Najsigurnije bi bilo da napustite ovaj sajt, jer ima tu još mnogo stvari koje mogu da vam se dese. Ukoliko odlučite da ostanete na sajtu i pored ovog upozorenja, činite to na sopstvenu odgovornost. Vlasnik ovog sajta se unapred ograđuje od posledica koje kretanje po ovom sajtu može imati po vas.