Ubedljivo najpopularnija stvar na Internetu danas je bio viralni klip Brazilske skrivene kamere, u kojem se sablasna devojčica pojavljuje ljudima u liftu.
Svi domaći portali objavili su ovaj snimak. No, zapao mi je za oko način na koji je to uradio “Blic”.
Ako vam kažem da se radi o video klipu postavljenom pre 3 dana koji do sada ima preko 60 miliona pregleda, biće dovoljno da osetite snagu ove akcije.
Kony 2012 je do sada najbolji primer da Fejsbuk građanske akcije zaista mogu da imaju efekta, i ovih dana on ulazi u istoriju. Za sve nevladine organizacije, političare, lobiste, ovo je studija slučaja koja od sada postaje referenca kao što je Obama referenca za političku aktivnost na Internetu.
Verovatno svi već znate za ovaj fenomen, ali možda niste znali kako se zove, pa evo malo opšte Internet kulture :)
Internet meme (čita se mim) je viralni sadržaj koji se širi od korisnika do korisnika, ali u varijacijama nekog osnovnog koncepta. Evo odmah i svima poznatog primera.
Dakle, najpoznatiji Internet meme na ovim prostorima su posteri na sajtu Vukajlija, koncept preuzet sa globalnog Interneta, koji se zove “demotivational posters”.
O čemu se tačno radi? Pa, svaki poster na Vukajliji ima tačno definisanu formu – fotografiju u crnom okviru, ispod koje se nalazi naslov u jednom fontu i podnaslov u drugom. Dakle, postoji jedna osnovna prepoznatljiva struktura ovog virala, a onda svaki korisnik može da menja parametre i pravi varijacije.
Termin “meme” osmislio je Ričard Dokins, jedan od rodonačelnika evolucionističke biologije još 1976. godine. On je mnogo pre Interneta ukazao da postoje ideje u društvu koje prolaze kroz pojedince i polako mutiraju kao virusi, zadržavajući neki svoj osnovni DNK. Sa pojavom Interneta, pojavio se i koncept Internet meme-a, o kome ovde pišem.
Jedan od poznatijih meme-ova na Internetu je i takozvani “Hitler meme”. Ljudi širom sveta su uzimali jednu konkretnu scenu iz filma “Hitlerovi poslednji dani” i pravili od nje stotine varijacija stavljanjem titlova koji su navodni prevod sa Nemačkog. Tako se Hitler nervirao zbog toga što nije mogao da dobije novi iPhone, zbog redizajna Fejsbuka, zbog dodele MTV nagrada, a u jednoj varijanti čak i zbog toga što je saznao da postoji “Hitler meme”. Proguglajte ovaj pojam na YouTubu, naći ćete bezbroj primera, a neki od njih su i na srpskom/hrvatskom jeziku.
Pre nekoliko dana lansiran je “Kiza meme“, sajt posvećen poznatom Internet preduzetniku Zoranu Torbici. Koncept ovog memea je da ljudi postavljaju jednu jedinu sliku Zorana Torbice na razne poznate fotografije.
Sličan meme se desio pre par godina pod nazivom “Sad Kianu”. Paparaco je usnimio glumca Kianu Rivsa kako jede sendvič na klupi, i ta slika je objavljena. Već sutradan, na sajtu 4chan, poznatom izvoru raznih ludosti sa Interneta, ljudi su počeli da prave varijacije i da stavljaju ovu fotku Kianu Rivsa u razne druge situacije, što je dovelo do stvaranja desetina hiljada varijacija ovog meme-a. Efekat možete pogledati i sami.
Dakle, poenta je u tome da mora da postoji nešto što je vezivni koncept, kao da se masa spontano dogovori. U gornjem primeru sa Torbicom, da je to bio niz fotografija na kojima je Torbica uvek drugačiji, to ne bi bio meme, već običan niz šaljivih fotografija, i ne bi imao tu težinu.
Odlična platforma za generisanje meme-ova je i Tviter. Obično ih pokreće tviteraš sa dosta pratilaca, mada se dešava da ponikne i od ljudi koji nemaju mnogo konekcija. Manifestuje se kao niz tvitova sa određenim hashtagom. Jedan od nedavnih primera na Tviteru bio je #DjilasMovieTitles meme, koji je pokrenuo @kokota tokom gostovanja Dragana Đilasa u utisku nedelje. Ideja je bila da ljudi smišljaju varijacije na poznate naslove filmova, u kojima bi neka reč bila zamenjena sa Đilasovim prezimenom. Meme je trajao do kasno u noć, a u njemu su učestvovali mnoge poznate ličnosti, uključujući i Mlađana Dinkića i Biljanu Srbljanović. Kao što vidite, pokretač akcije ima 2000 pratilaca.
Čini mi se da postoji i jedan primer veoma sličan meme fenomenu, ali mnogo pre Interneta. A to je knjiga “Stilske vežbe” od Rejmona Kenoa iz 1947. godine (inače moja omiljena). Ko je čitao, zna – knjiga se sastoji od oko stotinak pripovedaka, a u svakoj od njih je opisan jedan isti događaj različitim stilom – stilom pravnika, inženjera, političara i tako dalje.
Sigurno ste primetili i poplavu stripova na Internetu u kojima se uvek pojavljuju jedni isti, ružno nacrtani likovi. U pitanju je Rage comics meme, takođe nastao na 4chanu. Još jedan poznati meme ponikao odatle je i Pedobear, kao metafora za pedofiliju.
Naravno, moram da pomenem i jedan od najpoznatijih meme-ova na našem govornom području. Verovatno se svi sećate ovoga.
Poznati sajt koji plasira razne Internet meme-ove, je MemeBase, a u novije vreme sve je aktuelniji i 9Gag. Takođe. preporučio bih vam i sajt Know Your Meme koji je nešto kao muzej meme-ova.
UPDATE: Upravo Internetom kruži “What I really do” meme, u kome je ideja da se kroz 6 sličica predstavi kako neku profesiju vide razne društvene strukture “sa strane”, a na poslednjoj, šestoj slici stoji šta osoba iz te profesije zaista radi. Ja sam sinoć kreirao jednu varijaciju pod nazivom “Being a Serb” koja se ispostavila kao neverovatno zapaljiva – u roku od nekoliko sati je planula i proširila se prvo po celom Balkanu, a potom i širom sveta.
“Lorenco i Kakalamba” je novootvoreni restoran u Beogradu, u Cvijićevoj ulici. Ovaj restoran je nedavno lansirao jako efikasnu i dobro osmišljenu viralnu kampanju. Kampanja je toliko dobra da sam odlučio da napišem ovaj tekst iako nemam nikakve veze sa njima. Inače, sve ove fotke sam lično slikao u restoranu.
Viralna kampanja koju je lansirao ovaj restoran je veoma efikasna, jer po svim socijalnim medijima i Internet forumima ljudi neprekidno pričaju o njemu, a sam restoran je uvek pun. Vrlo mudar marketinški potez, i mislim da bi mnoge domaće firme mogle značajno da povećaju svoj profit kada bi primenile ovu marketinšku strategiju.
Ako još niste videli viralnu kampanju ovog restorana, otkriću vam o čemu se radi.
Dakle, nije u pitanju igrica koju je videlo milion ljudi. Nije u pitanju ni sajt na kome posetioci mogu da sklapaju svoje specijalitete. Nije ni serija satiričnih slika koje kruže Fejsbukom.
Ova viralna kampanja je mnogo inteligentnija od svega toga.
Verovali li ne, viralna kampanja za ovaj restoran je…
Da, baš tako.
Ovi ljudi su svima, i firmama i agencijama, održali jednu veliku lekciju iz marketinga. A ta lekcija bi ukratko glasila:
Umesto da se trudite i smišljate razne fore, kampanje, promocije, nagrade i slično, neka vaš proizvod bude kampanja! Neka sam vaš proizvod bude toliko dobar da će svi pričati o njemu i preporučivati ga prijateljima, i onda vam neće trebati nikakva kampanja za njega.
Da, znam. Sada će se oglasiti razni eksperti za marketing koji će reći: “Sve je važno, bitno je imati i dobar proizvod i dobru kampanju, sve je to integrisani marketing”.
Ali, gledajući restoran Lorenco i Kakalamba, i sedeći u njegovom očaravajućem ambijentu koji je konačno nešto novo u Beogradu, ne mogu a da se ne zapitam: “Nije li cela ta priča sa marketingom i brendingom postala danas jedini smisao proizvoda? Uzmi i napravi nešto što je OK i zadovoljavajuće, a onda čemo da smišljamo kreativne kampanje i brend strategiju da ga prodamo.”
Često me kontaktiraju razne firme koje imaju neke mediokritetske proizvode, i pitaju da li bi mogli da smislimo neku zanimljivu viralnu kampanju da povećaju prodaju. I nije problem, sve može. Ali sve je to “budženje” ako je sam proizvod dosadan. Neko može da vam šapuće šta da govorite devojci na prvom dejtu da biste joj se dopali, ali pre ili kasnije ostaćete sami sa njom, i ona će otkriti kakvi ste zaista.
Druge firme prave vrhunske kampanje za svoje proizvode, ovi ljudi su napravili vrhunski proizvod. Sam taj restoran je izazvao lavinu komentara, priče “od usta do usta”, i ljudi ga preporučuju jedni drugima na svakom koraku. Ne treba im čak ni sajt. Mada, imaju neki sajt koji je krajnje amaterski urađen u “Flashu”. Bolje nemojte da gledate sajt jer nije ni približno dobar kao restoran.
Ovo što sada pišem je deo njihove kampanje i njihovog lukavog plana. Pišem ovo i reklamiram ih, a da mi pritom nisu ništa platili. Jednostavno moram. Kako manipulišu mojim mozgom, kakav marketing, svaka im čast. Ne mogu da odolim da ne napišem ovaj tekst. Ne mogu da odolim da ne pošaljem svakog svog prijatelja tamo, kao da je restoran moj.
Danas svako ko ima ukusa i mozga može da napravi restoran koji lepo izgleda. Skinete sa neta gomilu slika, uložite puno para, gledate da sve bude skladno, dobro uklopljene boje, moderni materijali, kopirate fore iz tih časopisa, stavite neku jazz muziku, i nije problem. Biće sve to lepo i udobno i dolaziće vam “skupa” klijentela.
Ali restoran kao što je “Lorenco i Kakalamba” ne možete nači u časopisu. On je “one of the kind”. Nešto kao čuvena igrica od gline The Neverhood. Neki detalji ambijenta podsećaju na film “Čudesna sudbina Amelije Pulen”, a neki na morbidniji rad istog režisera, Delikatesnu Radnju. Groteskno, hrabro, šarmantno. Svaki put kada dođete u ovaj restoran uočite nov genijalni detalj koji niste videli prošli put. Čujem da sada spremaju letnju baštu koja će biti još kreativnija.
I da. Još jedan aspekt ove kampanje – uradili su odličnu SEO optimizaciju za Google pretragu. Naime, siguran sam da će uskoro priče o ovom restoranu iskakati u vrhu Gugla kada neko kuca “najlepši restoran u Beogradu” i slično. Već su izgradili gomilu backlinkova na netu. Lukava SEO optimizacija, zar ne?
Eto kako možete napraviti vrhunsku Internet kampanju a da pritom čak ni ne uključite kompjuter!
Inače – mnoge firme su me do sada kontaktirale da napišem neke lepe reči o njima na ovom mom blogu, nudeći mi novac ili “naturu”, ja to nisam uradio. Za ovo me niko nije kontaktirao, niti poznajem bilo koga iz restorana osim konobara koji mi je doneo hranu i prijatnog gospodina na ulazu koji mi je okačio jaknu.
I ako požele da me časte za ovaj tekst, odbiću ih. Jer želim da častim ja njih. Zato što su napravili nešto inspirativno što pomera granice, nešto što u ovoj trenutno depresivnoj Srbiji retko viđamo. Zato što su napravili nešto što daje konkretan primer kako je moguće i u Srbiji kreirati nešto o čemu će pričati ljudi po svetu.
Hvala vam!
P.S. Ako hoćete da odete – ”Lorenco i Kakalamba” se nalazi u Cvijićevoj. Kad biste išli od tržnog centra “Zira” Cvijićevom ka gradu, druga ulica levo. Tu vam je na uglu, na raskrsnici. Ako idete, pronađite na netu broj telefona i rezervišite mesto, jer je uvek puno.
Za samo prva dva dana od lansiranja, igricu Sastavi Svoju Vladu videlo je preko 50.000 ljudi, a ukupno 160.000, čime je to postala najuspelija viralna kampanja u Srbiji ikada. Definitivno najzanimljiviji projekat na kojem sam radio. Pročitajte ovaj tekst da biste shvatili pravu prirodu viralnog marketinga, kako se ovakve stvari planiraju i plasiraju, i kako se pravilno mere efekti.
