Pre nekoliko dana pisao sam o novom talasu viralnih tekstova sa sajtova ViralNova i UpWorthy, koji su postali pravi hit na Internetu. No, u čemu je zapravo tajna ovakvog sadržaja? Da, naslov jeste provokativan, ali zaključio sam da postoji nešto mnogo bitnije: Provlači čitaoca kroz samostalni proces otkrivanja i budi u nama istraživačku crtu.

nesto

Pogledajte ovaj primer sa kolibom. Prvo se pokazuje slika gomile balvana, pa polako saznajemo da je to kućica, pa se balvani pretvaraju u prozore, pa potom otkrivamo da unutra neko sedi i svira klavijature, i tek na kraju saznajemo ko je on i kako je to sagrađeno.

Svi ovi tekstovi koriste takozvanu pravilnu piramidu naracije (od detalja ka zaključku), za razliku od klasičnih novinara i Internet portala koji se bore za klikove i koriste inverznu piramidu naracije  (od zaključka ka detaljima).

Većina web portala koji očajnički žele klikove stavili bi naslov “FASCINANTNO: Holandski umetnik napravio studio u obliku kamuflažne kućice”, zatim bi u prvi pasus stavili glavne informacije – ko je umetnik i kako je nastala kućica, i onda bi nam pokazali slike i detalje kuće.

ViralNova nam pravi REALNU atmosferu kao da smo SAMI OVO OTKRILI U ŠUMI i prošli kroz ceo proces otkrivanja. Kao da smo lutali kroz šumu, videli ovu kućicu, prišli i videli da se prozori otvaraju, zatim zakucamo na vrata, otvori nam neki čovek koji sedi za klavijaturom, uđemo, gledamo ambijent, sednemo, i tek na kraju čovek nam se predstavi i kaže otkud on tu i kako je kućica nastala.

Tajna njihovih tekstova je zapravo u tome. Čovek ima osećaj kao da je zaista šetao pored tog mesta, slučajno video nešto interesantno, prišao da vidi o čemu se radi i onda sam otkrivao deo po deo priče. Kao i ove koze na brani.

Lično mi se veoma dopadaju ovakvi tekstovi, mislim da je prava mala revolucija u načinu prezentacije, i da može emotivno mnogo više da nas “odnese” na mesto događaja.

 

ViralNova je trenutno jedan od najposećenijih sajtova na svetu, a pojavio se pre samo nekoliko meseci. Takođe, sličnu popularnost ima i Upworthy, koji se pojavio nešto ranije, sredinom 2012.

Ako otvorite Fejsbuk, šanse su da ćete u prvih 3-4 skrola videti bar jednu vest sa nekog od ova dva sajta. Zašto?

probaj

Viralni narativ

Ovi sajtovi su otkrili jedan “glitch u matrixu” Interneta, viralnu formu naracije.

Ukratko, recept je sledeći. Internet je prepun zanimljivih priča sa slikama, ali je to najčešće u nekoj formi koja nije uzbudljiva i “user friendly”. Ta priča se prerađuje.

Najčešće se polazi od neke dosadne slike, na kojoj se ne vidi skoro ništa – slika neke fleke na zidu, napuštene kolibe, osobe koja stoji u daljini… a naslov teksta se stavlja u formu “Na prvi pogled, ovo deluje kao krajnje običan pas / obična koliba / obična fleka, ali nećete verovati šta se desilo na kraju”. Zatim se posetilac usmerava da skroluje slike koje su ispresecane kratkim rečenicama i priča se polako otkriva, da bi se na kraju desio “punch line” u vidu glavne slike od koje se naježimo.

Rezultat – ljudi klikću na ovo više nego na zadnjice starleta i priče Kristijana Golubovića zajedno.

Primeri: “Na prvi pogled obična brana“, “Deluje kao običan avion na Google Earth ali zapravo…

Očigledno, ovo je do sada najefikasnija forma u kojoj se može ispričati neka priča na Internetu. Mislim da se zasniva na tome što ljudi vole da skroluju slike, i da između gledanja tih slika pročitaju po jednu rečenicu. To im ne opterećuje mozak, čini da upijaju informacije sa lakoćom. A ono što ih vodi je misao da će na kraju videti tu “glavnu foru” koja je bila anticipirana u naslovu.

zabava

Kod nas je ovo počeo da kopira Blic – oni prevedu par ovakvih tekstova dnevno, što im donese ogromne posete. Mnogi od ovih tekstova su najčitaniji na celom sajtu. Na primer, “Našli su kutiju u snegu. Nisu mogli da poveruju šta je unutra“.

Dakle, ovakva forma naracije je “sigurica” da imate nekoliko desetina hiljada poseta dnevno samo od jedne stranice.

Dokle će ovo trajati? Ljudi će se verovatno pre ili kasnije umoriti od ove forme. Kao što su jedno vreme bili popularni tekstovi “18 načina za…”, a danas više nisu. Ali za sada, odlično funkcioniše. I, zaista ima sjajnih priča na ova dva sajta, pogledajte.

Ovo je juče bila jedna od najšerovanijih slika na Tviteru.

tvitervest

 

U međuvremenu, Blic je objavio članak o ovim medaljama, ali taj članak ima samo devet lajkova i jedan komentar.

Na ovom primeru se lepo vidi pokretačka snaga na društvenim mrežama, koja je mnogo jača kada je PROTIV nečega nego ZA nešto. U ovom slučaju, ljudi su ovo pasionirano šerovali da bi pokazali celom svetu da su PROTIV mainstream medija, njihovih priča o orgijanju nestale manekenke, broju ljudi na Karleušinom koncertu i slično… kao da se formira jedan oblak zajedničke energije svih ljudi koji žele da kažu “zli mediji nas truju, ali mi, običan narod, smo se samoorganizovali da objavimo nešto što oni neće”. Dokaz za to je što, kada se ovakva vest objavi na Blicu, isključivo sa ZA spinom, bez ovog anti-narativa, niko ne obraća pažnju niti šeruje.

Sličan mehanizam se desio i u slučaju male Tijane. Šerovanje vesti o prikupljanju novca za Tijaninu operaciju je postalo masovno tek kada su ljudi to počeli da shvataju i kao potez PROTIV Velikog brata, Granda, kiča, šunda, slanja SMS-ova za izbacivanja i slično. Do tog momenta, cela akcija sa Tijanom je imala isključivo ZA komponentu, i nije bila dovoljno masovna. Tek kada se pojavila komponenta PROTIV, akcija je postala masovna.

Zaključak:

Ako želimo masovno da pokrenemo ljude ZA nešto lepo i dobro, jedan od lakših načina je da uz to vežemo i komponentu PROTIV nečeg drugog što svi mrze. Lepo i dobro nije viralno samo po sebi. Nažalost.

Na primer, kada bi neko postavio uživo web kameru sa vezanim Sašom Popovićem iz Granda, i napisao “svaki put kada neko uplati više od sto dinara za operaciju deteta, robot će opaliti Saši Popoviću šamar” – skupile bi se pare začas.

Možda je sve ovo malo tužno, ali tako je. Živo me zanima samo, da li je ovaj anti-spin pokretačka snaga kod svih naroda podjednako, ili je to u Srbiji izraženo više nego u nekim drugim zemljama.

Ako vam kažem da se radi o video klipu postavljenom pre 3 dana koji do sada ima preko 60 miliona pregleda, biće dovoljno da osetite snagu ove akcije.

Kony 2012 je do sada najbolji primer da Fejsbuk građanske akcije zaista mogu da imaju efekta, i ovih dana on ulazi u istoriju. Za sve nevladine organizacije, političare, lobiste, ovo je studija slučaja koja od sada postaje referenca kao što je Obama referenca za političku aktivnost na Internetu.

Continue Reading…

published on February 16th, 2012
comments

Verovatno svi već znate za ovaj fenomen, ali možda niste znali kako se zove, pa evo malo opšte Internet kulture :)

Internet meme (čita se mim) je viralni sadržaj koji se širi od korisnika do korisnika, ali u varijacijama nekog osnovnog koncepta. Evo odmah i svima poznatog primera.

Dakle, najpoznatiji Internet meme na ovim prostorima su posteri na sajtu Vukajlija, koncept preuzet sa globalnog Interneta, koji se zove “demotivational posters”.

O čemu se tačno radi? Pa, svaki poster na Vukajliji ima tačno definisanu formu – fotografiju u crnom okviru, ispod koje se nalazi naslov u jednom fontu i podnaslov u drugom. Dakle, postoji jedna osnovna prepoznatljiva struktura ovog virala, a onda svaki korisnik može da menja parametre i pravi varijacije.

Termin “meme” osmislio je Ričard Dokins, jedan od rodonačelnika evolucionističke biologije još 1976. godine. On je mnogo pre Interneta ukazao da postoje ideje u društvu koje prolaze kroz pojedince i polako mutiraju kao virusi, zadržavajući neki svoj osnovni DNK. Sa pojavom Interneta, pojavio se i koncept Internet meme-a, o kome ovde pišem.

Jedan od poznatijih meme-ova na Internetu je i takozvani “Hitler meme”. Ljudi širom sveta su uzimali jednu konkretnu scenu iz filma “Hitlerovi poslednji dani” i pravili od nje stotine varijacija stavljanjem titlova koji su navodni prevod sa Nemačkog. Tako se Hitler nervirao zbog toga što nije mogao da dobije novi iPhone, zbog redizajna Fejsbuka, zbog dodele MTV nagrada, a u jednoj varijanti čak i zbog toga što je saznao da postoji “Hitler meme”. Proguglajte ovaj pojam na YouTubu, naći ćete bezbroj primera, a neki od njih su i na srpskom/hrvatskom jeziku.

Pre nekoliko dana lansiran je “Kiza meme“, sajt posvećen poznatom Internet preduzetniku Zoranu Torbici. Koncept ovog memea je da ljudi postavljaju jednu jedinu sliku Zorana Torbice na razne poznate fotografije.

Sličan meme se desio pre par godina pod nazivom “Sad Kianu”. Paparaco je usnimio glumca Kianu Rivsa kako jede sendvič na klupi, i ta slika je objavljena. Već sutradan, na sajtu 4chan, poznatom izvoru raznih ludosti sa Interneta, ljudi su počeli da prave varijacije i da stavljaju ovu fotku Kianu Rivsa u razne druge situacije, što je dovelo do stvaranja desetina hiljada varijacija ovog meme-a. Efekat možete pogledati i sami.

Dakle, poenta je u tome da mora da postoji nešto što je vezivni koncept, kao da se masa spontano dogovori. U gornjem primeru sa Torbicom, da je to bio niz fotografija na kojima je Torbica uvek drugačiji, to ne bi bio meme, već običan niz šaljivih fotografija, i ne bi imao tu težinu.

Tviter i #DjilasMovieTitles

Odlična platforma za generisanje meme-ova je i Tviter. Obično ih pokreće tviteraš sa dosta pratilaca, mada se dešava da ponikne i od ljudi koji nemaju mnogo konekcija. Manifestuje se kao niz tvitova sa određenim hashtagom. Jedan od nedavnih primera na Tviteru bio je #DjilasMovieTitles meme, koji je pokrenuo @kokota tokom gostovanja Dragana Đilasa u utisku nedelje. Ideja je bila da ljudi smišljaju varijacije na poznate naslove filmova, u kojima bi neka reč bila zamenjena sa Đilasovim prezimenom. Meme je trajao do kasno u noć, a u njemu su učestvovali mnoge poznate ličnosti, uključujući i Mlađana Dinkića i Biljanu Srbljanović. Kao što vidite, pokretač akcije ima 2000 pratilaca.

Čini mi se da postoji i jedan primer veoma sličan meme fenomenu, ali mnogo pre Interneta. A to je knjiga “Stilske vežbe” od Rejmona Kenoa iz 1947. godine (inače moja omiljena). Ko je čitao, zna – knjiga se sastoji od oko stotinak pripovedaka, a u svakoj od njih je opisan jedan isti događaj različitim stilom – stilom pravnika, inženjera, političara i tako dalje.

Sigurno ste primetili i poplavu stripova na Internetu u kojima se uvek pojavljuju jedni isti, ružno nacrtani likovi. U pitanju je Rage comics meme, takođe nastao na 4chanu. Još jedan poznati meme ponikao odatle je i Pedobear, kao metafora za pedofiliju.

Naravno, moram da pomenem  i jedan od najpoznatijih meme-ova na našem govornom području. Verovatno se svi sećate ovoga.

Poznati sajt koji plasira razne Internet meme-ove, je MemeBase, a u novije vreme sve je aktuelniji i 9Gag. Takođe. preporučio bih vam i sajt Know Your Meme koji je nešto kao muzej meme-ova.

UPDATE: Upravo Internetom kruži “What I really do” meme, u kome je ideja da se kroz 6 sličica predstavi kako neku profesiju vide razne društvene strukture “sa strane”, a na poslednjoj, šestoj slici stoji šta osoba iz te profesije zaista radi. Ja sam sinoć kreirao jednu varijaciju pod nazivom “Being a Serb” koja se ispostavila kao neverovatno zapaljiva – u roku od nekoliko sati je planula i proširila se prvo po celom Balkanu, a potom i širom sveta.

 

 

“Lorenco i Kakalamba” je  novootvoreni restoran u Beogradu, u Cvijićevoj ulici. Ovaj restoran je nedavno lansirao jako efikasnu i dobro osmišljenu viralnu kampanju. Kampanja je toliko dobra da sam odlučio da napišem ovaj tekst iako nemam nikakve veze sa njima. Inače, sve ove fotke sam lično slikao u restoranu.

Opis kampanje

Viralna kampanja koju je lansirao ovaj restoran je veoma efikasna, jer po svim socijalnim medijima i Internet forumima ljudi neprekidno pričaju o njemu, a sam restoran je uvek pun. Vrlo mudar marketinški potez, i mislim da bi mnoge domaće firme mogle značajno da povećaju svoj profit kada bi primenile ovu marketinšku strategiju.

Ako još niste videli viralnu kampanju ovog restorana, otkriću vam o čemu se radi.

Dakle, nije u pitanju igrica koju je videlo milion ljudi. Nije u pitanju ni sajt na kome posetioci mogu da sklapaju svoje specijalitete. Nije ni serija satiričnih slika koje kruže Fejsbukom.

Ova viralna kampanja je mnogo inteligentnija od svega toga.

Verovali li ne, viralna kampanja za ovaj restoran je…

SAM RESTORAN!!!!

Da, baš tako.

Ovi ljudi su svima, i firmama i agencijama, održali jednu veliku lekciju iz marketinga. A ta lekcija bi ukratko glasila:

Umesto da se trudite i smišljate razne fore, kampanje, promocije, nagrade i slično, neka vaš proizvod bude kampanja! Neka sam vaš proizvod bude toliko dobar da će svi pričati o njemu i preporučivati ga prijateljima, i onda vam neće trebati nikakva kampanja za njega.

Da, znam. Sada će se oglasiti razni eksperti za marketing koji će reći: “Sve je važno, bitno je imati i dobar proizvod i dobru kampanju, sve je to integrisani marketing”.

Ali, gledajući restoran Lorenco i Kakalamba, i sedeći u njegovom očaravajućem ambijentu koji je konačno nešto novo u Beogradu, ne mogu a da se ne zapitam: “Nije li cela ta priča sa marketingom i brendingom postala danas jedini smisao proizvoda? Uzmi i napravi nešto što je OK i zadovoljavajuće, a onda čemo da smišljamo kreativne kampanje i brend strategiju da ga prodamo.”

Često me kontaktiraju razne firme koje imaju neke mediokritetske proizvode, i pitaju da li bi mogli da smislimo neku zanimljivu viralnu kampanju da povećaju prodaju. I nije problem, sve može. Ali sve je to “budženje” ako je sam proizvod dosadan. Neko može da vam šapuće šta da govorite devojci na prvom dejtu da biste joj se dopali, ali pre ili kasnije ostaćete sami sa njom, i ona će otkriti kakvi ste zaista.

Druge firme prave vrhunske kampanje za svoje proizvode, ovi ljudi su napravili vrhunski proizvod.  Sam taj restoran je izazvao lavinu komentara, priče “od usta do usta”, i ljudi ga preporučuju jedni drugima na svakom koraku. Ne treba im čak ni sajt. Mada, imaju neki sajt koji je krajnje amaterski urađen u “Flashu”. Bolje nemojte da gledate sajt jer nije ni približno dobar kao restoran.

Ovo što sada pišem je deo njihove kampanje i njihovog lukavog plana. Pišem ovo i reklamiram ih, a da mi pritom nisu ništa platili. Jednostavno moram. Kako manipulišu mojim mozgom, kakav marketing, svaka im čast. Ne mogu da odolim da ne napišem ovaj tekst. Ne mogu da odolim da ne pošaljem svakog svog prijatelja tamo, kao da je restoran moj.

Danas svako ko ima ukusa i mozga može da napravi restoran koji lepo izgleda. Skinete sa neta gomilu slika, uložite puno para, gledate da sve bude skladno, dobro uklopljene boje, moderni materijali, kopirate fore iz tih časopisa, stavite neku jazz muziku, i nije problem. Biće sve to lepo i udobno i dolaziće vam “skupa” klijentela.

Ali restoran kao što je “Lorenco i Kakalamba” ne možete nači u časopisu. On je “one of the kind”. Nešto kao čuvena igrica od gline The Neverhood. Neki detalji ambijenta podsećaju na film “Čudesna sudbina Amelije Pulen”, a neki na morbidniji rad istog režisera, Delikatesnu Radnju. Groteskno, hrabro, šarmantno. Svaki put kada dođete u ovaj restoran uočite nov genijalni detalj koji niste videli prošli put. Čujem da sada spremaju letnju baštu koja će biti još kreativnija.

I da. Još jedan aspekt ove kampanje – uradili su odličnu SEO optimizaciju za Google pretragu. Naime, siguran sam da će uskoro priče o ovom restoranu iskakati u vrhu Gugla kada neko kuca “najlepši restoran u Beogradu” i slično. Već su izgradili gomilu backlinkova na netu. Lukava SEO optimizacija, zar ne?

Eto kako možete napraviti vrhunsku Internet kampanju a da pritom čak ni ne uključite kompjuter!

Inače – mnoge firme su me do sada kontaktirale da napišem neke lepe reči o njima na ovom mom blogu, nudeći mi novac ili “naturu”, ja to nisam uradio. Za ovo me niko nije kontaktirao, niti poznajem bilo koga iz restorana osim konobara koji mi je doneo hranu i prijatnog gospodina na ulazu koji mi je okačio jaknu.

I ako požele da me časte za ovaj tekst, odbiću ih. Jer želim da častim ja njih. Zato što su napravili nešto inspirativno što pomera granice, nešto što u ovoj trenutno depresivnoj Srbiji retko viđamo. Zato što su napravili nešto što daje konkretan primer kako je moguće i u Srbiji kreirati nešto o čemu će pričati ljudi po svetu.

Hvala vam!

P.S. Ako hoćete da odete –  “Lorenco i Kakalamba” se nalazi u Cvijićevoj. Kad biste išli od tržnog centra “Zira” Cvijićevom ka gradu, druga ulica levo. Tu vam je na uglu, na raskrsnici. Ako idete, pronađite na netu broj telefona i rezervišite mesto, jer je uvek puno.

 

Za samo prva dva dana od lansiranja, igricu Sastavi Svoju Vladu videlo je preko 50.000 ljudi, a ukupno 160.000, čime je to postala najuspelija viralna kampanja u Srbiji ikada. Definitivno najzanimljiviji projekat na kojem sam radio. Pročitajte ovaj tekst da biste shvatili pravu prirodu viralnog marketinga, kako se ovakve stvari planiraju i plasiraju, i kako se pravilno mere efekti.

Continue Reading…