Danas je Ministarstvo pravde napravilo spot u kojem predstavlja svoje rezultate za godinu dana rada. Međutim, skoro svi komentari na Fejsbuku, odmah ispod klipa, su katastrofalni: “Vi ste lopovi kao i oni pre vas”, “Trošite pare poreskih obveznika na Fejsbuk reklame”… uz gomilu najsočnijih psovki majke, oca, sestre, i šire familije.

Na ovom primeru vidi se jedna od glavnih mana Online PR-a – slobodni komentari.

Za neke vrste kampanja treba onemogućiti slobodno komentarisanje direktno ispod mesta gde je spot-objava, jer na kraju može da bude više štete nego koristi. Ko hoće, može da objavi na svom privatnom profilu i da pljuje, ali ne i direktno ispod primarnog izvora objave. Jer, to je onda kao da ste ušli u kafanu i pitali “Šta mislite o Dinkiću”, a onda sve te izjave stavite u Dinkićev spot.

brodolom

 

Na vama je da procenite koje su to situacije kada treba ovo uraditi – najčešće je to kada potencijalni broj “hejtera” prelazi neku kritičnu masu. Setite se one računice: Ako je 100 ljudi “za”, i 100 ljudi “protiv” nečega, od ovih 100 “za” samo će 2-3 napisati komentar, a od ovih 100 “protiv”, njih 20 će napisati komentar. Jer je negativna energija mnogo jača pokretačka snaga, kao što napisah. Stavljanjem mogućnosti slobodnog komentarisanja, vi praktično dobijate nerealnu sliku javnosti o sebi, i još direktno dajete mogućnost da tu nerealnu sliku svi vide.

Naravno, ovo treba izvesti na fin i diskretan način, jer će vas u protivnom napasti kako ste protiv slobode govora i demokratije. Na primer, napravite jedan mikrosajt na kojem je embedovan video ali nema mogućnosti komentarisanja… i razni drugi modeli. Ideja je da sloboda govora ostane, ali da se ta sloboda ne može ispoljavati baš u vašoj kući.

Recimo, ovde sam objavio tekst u kojem se govori da HAARP antene ne postoje u Srbiji, i zabranio sam komentarisanje ispod teksta. Da sam ostavio mogućnost komentarisanja, taj moj tekst bio bi beskoristan – jer bi neko došao, pročitao tekst, zatim pročitao 100000 gnevnih komentara u produžetku, i otišao bi sa sajta uveren da HAARP kontroliše mozgove Srba a da su mene Amerikanci platili da lažem narod.

Na ovaj način, poruka koju želete da prenesete ostaje fokusirana, a osoba odlazi sa stranice isključivo pod utiskom vaše ideje.

comments

Jedna od glavnih opasnosti za novonastale web projekte, pogotovo one koji su izazvali veliku pažnju javnosti u početku, leži u terminu koji se na engleskom zove “fad”. (Čita se “fed”). Ako se bavite planiranjem i razvojem web projekata, ovaj termin treba dobro da zapamtite, jer njegov efekat može biti fatalan.

Fad proizvodi su brendovi koji žive koliko i vilin konjic. Oni inicijalno izazovu ogroman buzz (priču) među takozvanim “early adopterima”, jer su zanimljivi, novi, provokativni, duhoviti, viralni, itd. Kasnije, kada osećaj novog prođe, najveći deo ovih brendova ne opstane, jer njihovi kreatori nisu razmišljali nekoliko koraka unapred. Konkretno, proizvod se nikada ne prelije iz early adoptersa u masu jer ima malu realnu vrednost osim toga što je nov i drugačiji.

Sa tačke psihologije, fad proizvodi izazivaju inicijalnu pažnju pre svega jer o njima puno pričaju ljudi koji vole sve što je novo i generalno anti-mainstream. Takođe, fad nije isto što i trend, trend je nešto što opstaje značajno duže vreme.

Recimo da se pojavi crnkinja u malom gradu u kojem žive isključivo belci. Devojka bi inicijalno izazvala ogromnu pažnju i ceo grad bi pričao o njoj. Međutim, ukoliko se radi o osobi koja je generalno dosadna i nema ništa specifično u sebi, posle par meseci niko više ne bi obraćao pažnju.

Sa pojavom Interneta, ovaj fad-sindrom je postao jači nego ikad i nikada nije bilo više ovakvih slučajeva, jer je relativno lako izazvati “buzz” nečim novim i drugačijim. Teško je to očuvati.

Primera radi, uporedio sam ovde Google Trends za dva web projekta koji su, prema mom mišljenju, potpuni fad i anti-fad: “Hot Or Not” i Infostud.

Hot Or Not, ako se sećate, bio je onaj čuveni web sajt na kome bi vam izlazile fotografije koje su ljudi postavili sa željom da ih ocenjujete, da li su “dobra riba-frajer” ili ne, i tako po ceo dan. Ovaj projekat se uzdigao prilično naglo, jer je bilo prilično novo i provokativno, ali nije bio održiv na duge staze jer nema neku realnu dugoročnu vrednost. Sa druge strane, imamo Infostud, koji je počeo kao sajt sa informacijama o školovanju u zemlji i inostranstvu, a zatim i o poslovima. Dakle, ništa novo, ali svakom treba zaista, i ima pravu, ogromnu i neospornu vrednost. Pogledajte grafikone i uporedite živote jednog i drugog.

Neko ko posmatra stvari površno bi na početku možda rekao “nema vajde od ovih informacija za studente, daj da napravimo sajt za ocenjivanje slika”.

Još ekstremniji primer fad-a je nedavno lansirana alternativa Twitteru pod nazivom Heello, a koju je pokrenuo vlasnik TwitPic-a. Jedina vrednost koju je ovaj sajt ponudio u odnosu na Twitter je to što je nov. Rezultat? Pogledajte grafikon. Ekstremni primer fad-a.

Google Plus?

Šta god čitali i pričali, grafikon koji generiše Google Trends lično dovoljno govori. Ovo ne mora da znači da će Google+ umreti jer ipak iza njega stoji najjača Internet kompanija na svetu, ali inicijalni efekat je ovakav kakav stoji na grafikonu i to niko ne može da ospori.

Na Twitteru, recimo, postoji masa naloga koji su doživeli ovaj “fad efekat”. To su oni konceptualni nalozi koje svi zaprate za jako kratko vreme, a onda doživljavaju polako, ali sigurno, pad čitanosti i interesovanja. To se desilo sa nalozima poput @Moderan_Mladic, a desiće se sigurno i sa trenutno najpopularnijim nalogom @BratPantela. Jednostavno, fad je u generičkoj suštini ovakvih konceptualnih Twitter profila i njihovi autori treba da budu od početka spremni da se suoče sa tim.

Btw. sve ovo i mnogo više se uči na Ekonomiji i zove se Teorija životnog veka proizvoda. Doduše tamo se malo pažnje posvećuje fad-ovima jer do pojave Interneta nije ih bilo u tolikom broju.

Kako sprečiti “Fad efekat”?

Najbitnije je da budemo svesni da ovaj efekat postoji i da ne verujemo inicijalnom oduševljenju mase, koliko god da je. Uvek treba razmišljati bar dva koraka unapred i ne oslanjati se na trenutnu slavu. Recimo, od početka postojanja Njuz.neta, mnogi su govorili “ma, to je fora koja će brzo da prođe”. Mi koji činimo Njuz smo bili svesni da ne smemo da se oslanjamo na trenutnu popularnost i zato uvek smišljamo nešto novo, kroz razne akcije, stalno uvođenje novih formi u tekstove, knjigu, širenje na radio, konstantno praćenje trendova u društvu, a uskoro će biti Njuza i na televiziji.

Pored viralnosti koju web projekat može i treba da ima, uvek treba da ima i neku realnu, opipljivu vrednost. Recimo, najnoviji primer je trenutno najpopularniji web servis AirBnb, gde ljudi iz celog sveta izdaju svoje stanove na duže vreme turistima. Ovo je novo i osvežavajuće, ali nije fad jer ima i ogromnu realnu vrednost koja će ostati kada “novina” prođe. Toplo preporučujem AirBnb svima koji žele da žive u nekom gradu na par nedelja ili meseci.

Sve u svemu, ukoliko vaš projekat doživi ovaj “fad efekat” a nemate neku dugotrajnu vrednost, pod hitno iskoristite trenutnu pažnju da tu vrednost kreirate i tako održite projekat u životu i nakon što postane “star”. Dakle, oprezno, i bez lažnih iluzija.

 

comments

S obzirom da je moj poslednji tekst o pravopisu izazvao lavinu reakcija i oprečnih mišljenja, istražio sam malo psihologiju “Internet prepucavanja” i došao da zanimljivih saznanja. Svi mi imamo manju ili veću tendenciju da gubimo svoje dragoceno vreme u  začaranim krugovima rasprava na Internetu, a ovaj tekst može da nam pomogne, jer ćemo shvatiti šta se prilikom toga dešava sa našim mozgovima.

ast1

Continue Reading…