Fejsbuk oglašavanje je iz meseca u mesec sve savršenije, i opseg mogućnosti koje pruža sve više ga čini primarnim oruđem za postizanje najvećeg spektra rezultata u web marketingu. Ako ovladate veštinom korišćenja Fejsbuk oglašavanja, uz pravilno targetiranje i domišljate landing stranice, možete dramatično povećati zarade i rezultate bilo kog biznisa. Krenimo redom.

Vrste Fejsbuk oglasa

Fejsbuk oglasi mogu se naći u sidebaru, ili u samom News Feedu. Oglasi u News Feedu su višestruko efikasniji – prosečan CTR (clickthrough rate) na banerima sa strane je oko 0,04%, a u News Feedu je 2%.  Razlika je i u tome što je za postavljanje reklame u News Feedu potrebno i da imate Fan stranicu – sponzorisani post mora da izgleda kao da ga je postavila ta stranica.

udaljenost

Koliko to košta?

Jedno od prvih pitanja koje me ljudi  pitaju jeste “koliko se to plaća”. Odgovor je jednostavan – koliko god želite. Možete ograničiti budžet na bilo koju sumu, i preko toga neće vam se trošiti.  Reklama ide, prikazuje se ljudima, i svaki put kada neko na nju klikne, na vaš račun se dodaje npr. 5 centi. Ako ste budžet ograničili na npr. 10 evra dnevno, reklama će prestati da se prikazuje kada se ispuca 200 klikova.

Nakon toga, Fejsbuk skida novac sa vaše kartice čiji ste broj ukucali. Sutradan možete nastaviti kampanju sa većim ili manjim limitom budžeta, ili je potpuno ukinuti.

Anatomija Fesjbuk reklame

Otvorite Fejsbuk i pogledajte postove u vašem News Feedu koji su označeni kao “sponsored” – tako će reklama izgledati kada se postavi. Obratite pažnju i na reklame sa strane. To su, dakle dve forme koje reklama može imati. Uvek postoji slika, i neki opis.

Primera radi, ovako izgleda reklama koja se meni upravo pojavila od strane Salona za masažu “Kinetico”. Klik na tu reklamu odvešće me na njihov web sajt. U ovom primeru, reklama vodi na nešto što je zapravo vredna informacija na njihovom sajtu, a posredno promoviše njihove usluge. Ovo je često dobra praksa – umesto da ljude vodite na home page vašeg sajta, odvedite ih na posebnu stranicu (landing page), gde im dajete neke korisne informacije iz te oblasti.

kinetico

Kako početi?

Na adresi www.facebook.com/advertising nalazi se sistem za uređivanje reklama. Vašu prvu reklamu možete napraviti klikom na zeleno dugme “Create Your First Ad”. Nakon toga doći ćete u contol panel u kome birate sve opcije vezane za reklamu.

Za početak se bira cilj reklame – da li će klik na reklamu voditi na web sajt, pozivati ljude da lajkuju stranicu, ili proširiti vidljivost objave na fan stranici. Za potrebe ovog teksta pretpostavićemo da reklama vodi na neki web sajt.

fb select

 

Kakvu sliku odabrati?

Sledeća opcija koju Fejsbuk nudi je da uploadujete sliku koja će se pojaviti u reklami. Slika je dimenzija 600×315 piksela. Primetićete da Fejsbuk daje opciju da se uploaduje maksimalno šest slika za jednu reklamu. Ovo se radi zbog takozvanog “split testinga” – Fejsbuk će u početku ljudima prikazivati svih šest slika po nekom random algoritmu. Na osnovu broja klikova, on će shvatiti koja slika je ljudima najinteresantnija, i počeće da prikazuje samo nju.

Primera radi, recimo da reklamiramo uslugu šišanja pasa. Hajde da uzmemo ove četiri slike i da ih postavimo uz reklamu:

psi

Nakon nekog vremena, Fejsbuk će početi da prikazuje samo slike koje su donela najviše klikova (naravno, sve ovo možemo da vidimo u statistikama). Često, naša intuicija može da nas zavara. Neko bi pretpostavio da će najviše klikova imati fotka na kojoj je scena šišanja psa, jer je to najdirektnija reklama za uslugu. Međutim, vrlo lako može da se desi da ta slika ima najmanje klikova. Možda će ovaj pas na žutoj pozadini doneti najviše klikova, bez obzira što nema veze sa šišanjem, samo zato što je pozadina uočljiva? Možda će devojka sa malim buldogom pobediti jer deluje mnogo elegantnije i high-society?

Šta god da je razlog, Fejsbuk će split testingom pokazati šta je najinteresantnije ljudima.

Tekst uz reklamu (copy)

Ono što piše uz samu reklamu je takozvani “copy”, reč koja se koristi iz žargona advertajzinga. “Copywriter” je osoba koja osmišljava tekstove i scenarije u advertajzingu, u ovom slučaju za Fejsbuk reklamu.

Kako napisati dobar teskt uz sliku – to je nauka za sebe. Gledajte malo šta drugi rade, učite iz dobrih primera. Generalno, na Fejsbuku dobro prolaze duhoviti i provokativni naslovi. Na primer, “Klinički dokazano: Nakon naše frizure, fotografije vašeg psa dobijaju do tri puta više lajkova”. Ili, možete se vezati uz neku aktuelnost koja tih dana kruži po društvenim mrežama. “Uz novi redizajn Fejsbuka, redizajnirajte vašeg psa”. I tako dalje.

Uvek efikasno je staviti i neku povoljnost, popust, neku akciju koja traje samo do sutra, ili još nekoliko dana. To je takozvani “time constraint” u marketingu – jedan od razloga zašto ljudi kupuju na sajtovima za grupnu kupovinu.

Ovde možete i odabrati tri načina za prikaz reklame: U News Feedu, sa strane, i na mobilnim uređajima.

Ciljne grupe

Ovo je najvrednija funkcionalnost pri kreiranju Fejsbuk reklame. Možete odabrati ljude koji će videti reklamu – prema polu, uzrastu, terminima koje su lajkovali. Ovo poslednje je zapravo ono zbog čega Fejsbuk vredi tolike milijarde dolara – oni imaju podatke o svim našim lajkovima, i na osnovu toga možemo ciljati tačno određene ljude pri oglašavanju.

Pođimo prvo od nekih osnovnih stvari, kao što je lokacija. Ljudi se mogu targetovati prema državi, na primer cela Srbija, ali i prema pojedinačnim gradovima. Tako, na primer, ako prodajete neke luksuzne usluge i proizvode, želite da odaberete gradove koji stoje finansijski bolje od ostatka države – Beograd, Novi Sad, i još nekoliko gradova (tužno, ali istinito).

Sledeće što možete birati su pol i godište. Ovde imate dosta prostora za razmišljanje. Često je potrebno napraviti poseban set reklama za muškarce i žene. Najprostiji primer bio bi fitnes centar – jedna reklama je za vežbe za savršen biceps i ramena, i ona targetira muškarce. Druga bi bila za savršene noge i zadnjicu, i ona targetira žene.

Obratite pažnju na poseban box sa strane. Šta god da odaberete, sa strane će vam se smanjivati ili povećavati cifra ljudi koje dobacujete. Ako odaberete celu Srbiju, biće oko 4.000.000 ljudi Ako odaberete samo žene iz Beograda od 25 do 35 godina, smanjiće se na 186.000 ljudi.

Cela poenta sa targetiranjem jeste u tome da napravite što užu, a efikasnu grupu. Ukoliko stavite da se reklama prikazuje celoj Srbiji, morali biste da dignete dnevni budžet na neke astronomske sume, koje kod nas mogu da priušte samo velike kompanije i velike stranke pred izbore. Iz ovih razloga, glavni način da drastično uštedite novac i dobijete kvalitetne ljude koji će zaista kupiti vašu ponudu, jeste u targetiranju.

Ako dobro i domišljato napravite ciljnu grupu za neki svoj mali biznis, možete imati sjajne rezultate sa samo 10 evra dnevno za oglašavanje.

Targetiranje prema interesovanjima

Ovo je zapravo targetiranje ljudi prema terminima koje su lajkovali. Ovde sve zavisi od vašeg poznavanja tržišta kojem se obraćate i od vašeg proizvoda. Ako odaberem “Jelena Karleuša” dobiću 280.000 ljudi. Ako odaberem “Njuz.net” dobiću 94.000 ljudi, ali ako ukucam i jedan i drugi termin dobiću 360.000 ljudi –  svi oni koji su lajkovali bar jedan od navedenih termina.

Dakle, targetiranje po lajkovima radi po ovom principu – to nisu ljudi koji su lajkovali sve što je navedeno, već je samo jedan od navedenih termina dovoljan da se čovek nađe u našoj ciljnoj grupi.

Imajući ovo u vidu, hajde sad da vidimo kako se može iskoristiti u praksi.

Primer 1: Reklama za whey protein – suplement za fitnes. Stavićemo ljude koji su lajkovali razne brendove za suplemente – Ultimate Nutrition, Twinlab, Scitec Nutrition…. zatim neke forume koji se bave bodi bildingom – domaći X3M forum, BodyBuilding.com… Sledeće, poznati bodi bilderi – Jay Cutler, Phil Heath, Ronnie Coleman, Dorian Yates… onda možete dodati i generičke termine koji će znatno proširiti ciljnu grupu, tipa “fitness”, mada to može da zahvati i puno ljudi koji nisu naši kupci.

Da li će ovakav način targetiranja izostaviti možda neke ljude koji bi bili zainteresovani za naš proizvod, a nisu nikada lajkovali neke od navedenih termina? Sigurno da da. Ali, to je žrtva sa kojom se moramo pomiriti, jer je to jedini način da budžet za oglašavanje bude mali a efikasan.

Primer 2: Reklama za prečišćivače vode. Targetiraćemo ljude koji već piju flaširanu vodu, jer oni očigledno brinu o svom zdravlju – Aqua Viva, Rosa, Jana… zatim možemo i neke termine kao što su Zumba Fitness, Tae Bo, Joga… zatim neke ljude iz Health & Fitness sfere: Tim Ferriss, Deepak Chopra, razni new age autori…

Primer 3: Reklama za turističku agenciju. Ovde je bolje uzeti konkretnu ponudu, na primer Barselona, po nekoj povoljnoj ceni. Stavite nekoliko fotografija Barselone na split test, a potom targetujete ljude koji su lajkovali Barselonu kao grad. Osim toga, možete dodati i druge termine koji su vezani za Španiju – poznate španske glumce, glumice, režisere, i filmove.

Fejsbuk ima i neke specijalne opcije vezano za neke događaje u životu. Tako, na primer, možete targetirati samo žene koje su se verile u poslednjih godinu dana. Ovo je recimo idealno za reklamiranje venčanica. Ili, na primer, ljudi koji su se venčali u poslednjih godinu dana. S obizorm da se danas ljudi često venčavaju kada je devojka u poodmaklom drugom stanju, bilo bi idelano njima prikazati neke reklame za dečja kolica, i tako dalje.

Praktično, možete napraviti sjajne rezultate za jako malo novca,  ako temeljno razmislite o ljudima i njihovim interesovanjima. Najvažnije je da jako dobro poznajete ljude i društvo u kome živite, psihologiju mase, i da iz toga zaključite kako da dođete do ciljne grupe.

“Fejsbuk reklame su beskorisne i to je samo bacanje para”

Ovo je česta rečenica koju ćete čuti od ljudi koji su pokušali da se bave Fejsbuk marketingom, ali nisu to uradili kako treba. Ukoliko reklama ne donosi rezultate i prodaju, mogu da budu samo dva razloga za to:

1) Loša reklama – loše podešena ciljna grupa, loša slika, loš tekst.

2) Loša landing stranica – ovo je najčešči uzrok. Jednostavno, web stranica na koju dolazi čovek nakon klika nije dovoljno ubedljiva, ne prodaje proizvod. Landing stranica je zapravo jako važna – najčešće to mora da bude nešto što nema nikakve veze sa dizjanom vašeg sajta, već je nešto potpuno za sebe, kao neki mini infografik koji se skroluje u nekliko skrolova, i kroz zanimljiv, “viralni” način prezentuje proizvod.

Mi u agenciji Like Media smo specijalizovani za optimizaciju landing stranica, i bez preterivanja mogu da kažem da smo za te stvari među najboljima u zemlji. Imali smo slučajeve u kojima je neko povećao prodaju putem Fejsbuk oglašavanja dvadeset puta, samo zato što smo uradili efikasniju landing stranicu – sales page koji zaista prodaje i budi interesovanje u ljudima kroz zanimljivu i neobičnu priču o proizvodu.

Setovanje budžeta

Poslednja stavka u kreiranju reklame je određivanje budžeta i modela prikaza (CPC ili CPM).

Dnevni budžet je cifra preko koje se neće trošiti novac. Na primer, stavite 30 dolara dnevno. Ljudi krenu da klikću na reklamu i skidaju vam po 3 centa. Recimo da je reklama krenula u 9 ujutru, i da se do 15h popodne istrošilo svih 30 dolara na klikove. Tog momenta reklama prestaje da se prikazuje, i morate da podignete budžet ukoliko želite da se nastavi.

Druga stvar je što ovde možete birati da li želite da plaćate po kliku ili po prikazu reklame. U CPC modelu (cost per click) plaćate po kliku, dakle svaki put kada neko klikne na vašu reklamu. U CPM (cost per mile) modelu plaćate fiksnu sumu na svakih 1000 prikaza reklame, bez ozbira da li je klikova bilo ili ne. U suštini, možete probati obe opcije split testom, pa videti šta bolje radi u vašem slučaju, ali ako ne želite da se bavite time, ostavite CPC.

Split test

Split test, kao što sam gore pomenuo više puta, sastoji se u tome da napravite više reklama i da onda gledate koja je imala koliko klikova. Na osnovu rezultata, ostavljate one koje vam donose dobre rezultate, a neuspešne brišete. Split test je apsolutno krucijalan metod u Internet marketingu.

split

Možete to uporediti sa ovim primerom – beskućnik koji prosi. Jednog dana stavi jedan “baner”, drugog dana drugi. Ukoliko drugog dana dobije dvaput više novca, definitivno je pobdnik split testa baner broj dva, i on bi trebalo da stoji sve vreme.

Napravite mnoštvo reklama, sa različitim slikama, tekstovima, ciljnim grupama… kombinujte sve opcije, da biste utvrdili koje najbolje rade. Bez toga, nema pravog bavljenja marketingom.

Životni vek reklame

Koliko god da je reklama dobra, provokativna i zanimljiva, broj klikova na nju će opadati kako dani odmiču. Ovo je negde i logično – isti ljudi su već videli, ko je hteo, kliknuo je, i sve je manje ljudi koji obraćaju pažnju. Zato je potrebno refreshovati reklame posle određenog vremenskog perioda, kad vidimo da one stare više ne rade posao.

Analitika

Kompletna analitika i statistika prikaza i klikova može se videti u Control Panelu. Stavka koja je veoma važna je CTR (clickthrough rate) – odnos broja prikaza i broja klikova. Što vam je CTR veći, znači da ste pogodili ciljnu grupu i da je reklama zanimljiva. Prilikom analize efikasnosti reklama u split testu, treba ostaviti samo one koje su imale visok CTR.

U svakom trenutku možete pauzirati kampanju klikom na dugme za pauzu u listi reklama.

Custom Audiences

Od nedavno, Fejsbuk je uveo veoma interesantnu opciju koja se zove Custom Audiences, koja često može da napravi dramatično bolje rezultate. Prvo, možete uploadovati tekst fajl u kome se nalazi gomila email adresa, sa neke vaše mejling liste. Fejsbuk će automatski naći sve ljude koji su se registrovali na Fejsbuk sa tom email adresom, i od svih njih napraviće ciljnu grupu koju možete nazvati “moji email subscriberi”. Nakon toga, možete napraviti reklamu koja se pokazuje samo tim ljudima u News Feedu.

Retargeting

Druga neverovatno efikasna opcija u “custom audiences” je takozvani retargeting. Da biste videli kako ovo funkconiše u prakski, idite na sajt Booking.com, i probajte da otvorite nekoliko hotela, na primer u Berlinu, kao da planirate da bukirate. Zatim zatvorite Booking.com i idite na Fejsbuk. U News Feedu će vam se pojaviti reklama na kojoj je upravo hotel koji ste poslednji gledali, podsećajući vas da je ostalo još malo vremena da bukirate.

Ovo je retargeting u praksi, jedno veoma moćno oružje koje ste verovatno osetili na svojoj koži. To su sve one reklame koje vas danima jure nakon što ste jednom kliknuli na njih. One su veoma bitne, jer veoma efikasno povećavaju broj kupaca koji se vrate, sve one ljude koji bi inače zatvorili vaš sajt i zauvek zaboravili na vas. Retargeting se podešava u Custom Audiences tako što se na vaš sajt ubaci specijalni kod koji će vam Fejsbuk dati.

Sve ovo su neke osnovne stvari za uspešno reklamiranje na Fejsbuku. Naravno, sve zavisi od vaše kreativnosti i analitičnosti. Znajući sve ove mogućnosti, u kombinaciji sa poznavanjem psihologije vaših kupaca, na vama je da osmislite najefikasnije načine da im privučete pažnju putem Fejsbuk reklama. Srećno!

 

U poslednje vreme često vidim da ljudi osipaju drvlje i kamenje na Internet portale zbog sve većeg plasiranja tabloidnih vesti i bombastičnih naslova koji provociraju na klik. To je sasvim logično – zdrav razum svakom normalnom intelektualcu nalaže da pljuje po ovakvom vidu “novinarstva”.

No, kako stoje stvari iz perspektive vlasnika sajta? U sadašnjem modelu web medija nemoguće je održavati web portal opšte namene isplativim bez takvih vesti, a evo i zašto.

Problem 1: CPM model zarade

Trenutni način zarade za skoro sve web portale je takozvani CPM (cost-per-mile) model. To znači da web portal dobija, recimo, 5 evra za svakih 1000 prikaza banera, odnosno 0,5 centi za jedan prikaz. Dakle: Svaki put kada neko negde otvori jednu stranicu na sajtu, web portal zaradi pola centa. Tako zarađuju web portali i od toga žive.

Ova postavka stvari implicira sledeće: Ultimativni cilj svakog portala nije da ima što veći broj poseta, već i da svaki od tih posetilaca otvori što veći broj strana. Jednom kada uđete u njihovu mrežu, kada slučajno kliknete na neki njihov link koji je vaš prijatelj šerovao ne Fejsbuku, njihov cilj je da se što teže odatle iskobeljate. Da otvorite što veći broj nekih drugih vesti.

Zbog toga je jako važno da svi naslovi na portalu budu šokantni i dramatični. Pravi se atmosfera kao da se svaki dan svet raspada, kao da su svuda oko nas “polugole klinke kurve” koje će rasturiti vaše brakove, zavera državnog vrha i slično. Jednom kada posetilac uđe na jedan tekst, sa strane i ispod teksta treba da stoji što više ovih napumpanih senzacija. Ovo se u teoriji dizajna interfejsa na portalima zove “safety net”. Kao kada pauk isplete mrežu, i jednom kada mušica uleti, jako teško može da se iskobelja.

U papirnim tabloidima ovo se radilo samo sa dve-tri vesti na naslovnoj strani, jer samo naslovna strana prodaje. Na web medijima, ovo se radi sa svakom vešću, jer svaka vest podjednako prodaje. Dakle, tu je razlika.

Problem 2: Čitalački promiskuitet

Termin “čitalački promiskuitet” (credits by Boris Krstović) odnosi se na današnje bahato ponašanje čitalaca na webu i neverstvo bilo kom novinskom brendu.

Za razliku od papirnih medija, gde su ljudi bili verni jednom mediju, i eventualno ponekad čitali još jednu “ljubavnicu”, na webu je potpuna Sodoma i Gomora. Ljudi kliknu na zanimljiv link koji je neko okačio na Fejs, da li je to sa Blica ili Telegrafa ili Monda, potpuno im je svejedno. Retko kada su ljudi verni jednom brendu, vesti se konzumiraju odakle god, jer je sve ionako besplatno i lako dostupno uvek.

Ako bismo živeli u društvu u kome bi bilo krajnje normalno da imate seks sa bilo kojom osobom na ulici kad god poželite, teško da bi brakovi postojali. Upravo se ovo dešava sa web medijima.

Šta se dešava u realnosti?

Zamislite ovo: Skupi se grupa kvalitetnih, školovanih novinara. Oni su intelektualci, zalažu se za prave vrednosti, istraživačko novinarstvo, protiv kiča i šunda. I reše da pokrenu svoj portal.

Njihove vesti su sjajne, odlično istraživačko novinarstvo, geostrateške analize, kvalitetni tekstovi o ekonomiji i svetskim tokovima i tako dalje. Svi intelektualci ih hvale. Međutim, u realnosti, broj otvorenih strana ovakvog portala je oko sto puta manji od broja otvorenih strana portala koji spinuje dosadne vesti kao dramatične, objavljuje Stanijine slike kao glavnu vest, i slično. Samim tim, i zarada je sto puta manja.

Kada se stavi na papir broj otvorenih strana, CPM model i ostali parametri, ovi ljudi bi vrlo brzo uvideli da ovakav portal nikako ne može biti “u plusu”, dovoljno da novinari imaju normalne plate, da se održava i prostor i sve ostalo. Jednostavno, računica ne postoji.

Kada smo pokretali portal Trojka.rs, bili smo u šoku kada smo shvatili ove stvari. Testirali smo tržište – kada objavimo ozbiljan članak, temeljnu analizu nekog aktuelnog društvenog fenomena, takav članak dobije 200-300 poseta i tapšanje po ramenu od nekoliko intelektualaca. Za takav članak potrebno je mnogo novca, ozbiljan čovek mora ozbiljno da se udubi i ceo dan da radi samo na tome.

S druge strane, ako novinar sa istom platom dobije zadatak da isto to vreme potroši da smisli 20 “navlakuša”, senzacionalnih naslova na koje će neko kliknuti, ili da skine najnoviju Stanijinu fotku sa Instagrama za 5 sekundi i od toga napravi vest,  od toga će stići 10.000 poseta.

Dakle, sa čisto ekonomske tačke gledišta: Imate mašinu koja može da pravi jednu drvenu figuricu dnevno ili 20 stolica dnevno. Jedna drvena figurica se prodaje za 100 dinara, jedna stolica se prodaje za 1000 dinara. Da li ćete se baviti proizvodnjom drvenih figurica ili proizvodnjom stolica?

Šta je rešenje?

U sadašnjoj postavci, jedini način da finansijski egzistira web portal koji bi imao isključivo kvalitetne tekstove, bez Stanije, jeste sledeće:

- Da se skupe 3-4 kvalitetna novinara koji umeju dobro da pišu

- Da pokrenu sajt koji ne zahteva skoro nikakve troškove servera

- Da rade od kuće, nikakvi troškovi prostora, održavanja i slično

- Da niko od njih ne živi od toga, već da imaju neke druge dobro plaćene poslove, a da na portalu napišu jedan-dva teksta dnevno

Postoji još jedan način, koji naravno u Srbiji nije realan, a to je da naplaćuju pristup sajtu, jedno 500-1000 dinara mesečno.

I treći način bio bi da sve to podržava i održava neko ko je svestan da tako nešto nikada neće donositi novac, ali ima dovoljno para za bacanje iz ko zna kog razloga (želi da podari svetu bastion kvalitetnog novinarstva / želi da favorizuje neku stranku / šta god)

Btw. nijedan od portala “papirnih medija” ne bi postojao da ga ne finansira njegov “zastareli papirni deda koji samo što nije umro”. Lepo je biti mlad i cool, ali činjenica je da taj mladić sam ne može sebe da izdržava, već troškove njegovih bahanalija pokriva deda koji je možda zastareo, ali jedini donosi pare u kuću.

Primer: Amitz Dulniker

Jedan blog koji je imao velike šanse da postane oaza u moru nekvalitetnog web novinarstva kod nas je blog Amitz Dulnikera. Na njegovom mestu, ja bih skupio još 4-5 ljudi koji tako dobro pišu, a koji žive od nečeg drugog, da pišu od kuće kad stignu i taj sajt bi imao ozbiljnu društvenu vrednost.

Nažalost, Amitz Dulniker se odlučio da postane urednik još jednog web portala sa masom zaposlenih novinara koji pokušava da bude profitabilan. I neminovno, sada osipa kredibilitet šerujući te dosadne portalske vesti i “senzacije” svojim fanovima koji su navikli na čist kvalitet i nešto mnogo prefinjenije od toga. Iskreno se nadam da će Amitz bataliti taj posao, jer je ono što je pre toga radio za deset klasa iznad. Mogao bi ovo da shvati kao moje “otvoreno pismo njemu”, jer je i on meni pisao nešto slično :)

Kad kažem “Stanija” mislim na…

“Stanija” je u tekstu naravno metafora za sve senzacionalne vesti, dramatične naslove koji te nateraju da klikneš a onda shvatiš da to baš i nije tako senzacionalno kao u naslovu.

Evo nekoliko primera koje sam za samo 5 minuta našao baš na portalu NADLANU.COM:

BILJANA SRBLJANOVIĆ NIJE PISALA “OTVORENA VRATA”?
Kada se klikne na tekst čitalac ustvari shvati da je Biljana pisala 12 od 34 epizode “Otvorenih vrata”, dakle pisala je jedan deo serije. Naravno, niko živi ne bi kliknuo na dosadan, nesenzacionalistički naslov “Biljana Srbljanović pisala samo jedan deo Otvorenih Vrata”

MARIJA KARAN POSTALA PLEMKINJA U HRVATSKOJ
Kada se klikne, otvori se vest da je Marija Karan dobila ulogu plemkinje u hrvatskoj seriji “Larin izbor”. Klasičan primer “navlakuše na klik”

SEKS DIJETA PEVAČICE ADEL
Svako će da klikne jer očekuje bog zna šta, a onda opet izduvani balon. Pevačica Adel je izjavila: “Išla bih na dijetu jedino ako bi to popravilo moj seksualni život, a za sad nemam potrebe za tim”. No, jedan klik je jedan klik.

 

Zaključak

Ne može se bez “Stanije”. Čak i Huffington Post, najpoznatiji web-only news portal na svetu (bez papirnog dede koji ga izdržava) pribegava ovim forama za provokaciju na klik, tabloidnim naslovima i slično. A on se smatra za nešto što čitaju intelektualci. I opet, čak i tako, stalno imaju problema sa zaradom.

“Besplatne informacije” su jedna utopija, pokušaj nekakvog komunizma usred kapitalizma. Običnim ljudima možda to zvuči lepo kao ideja, ali realnost je da je upravo taj koncept saterao sve web portale u ćošak, tako da nemaju izbora osim da plasiraju i veliki broj niskokvalitetnih vesti ako žele da opstanu. Dok se ljudi ne budu navikli da plaćaju za vesti koje čitaju, Internet vesti će morati da budu prožete kičom i senzacijama da bi mogle da ostanu besplatne. Ako neko sedi u fotelji i uživa u blagodeti besplatnih novina, nema nikakvo pravo da portale optužuje što objavljuju i šund i tabloidne vesti.

Zamislite da se preko noći svet izmeni toliko da postane normalno da se šišanje ne plaća. Da postane normalno da uđeš kod frizera, sedneš, on te ošiša, ti ustaneš i odeš. U takvom svetu, frizeri bi počeli da se snalaze tako što bi vam tokom šišanja nudili i prodavali razne šampone, preparate, a oko vas bi sve vreme bili ogromni ekrani sa reklamama. Zamislite sad da mušterije počnu da negoduju “Jao, kod onog frizera stalno mi uvaljuju neke preparate, i one reklame su preglasne i kičaste”. Ma je li?? A da li ti prijatelju plaćaš to šišanje?

Dok se ne bude smislio neki način da se čitanje vesti naplaćuje, ova situacija se neće promeniti. Računica jednostavno ne postoji.

 

Ukoliko tražite nove ljude za posao, jedan od efikasnih načina je naravno Infostud Poslovi. No, i on i svi sajtovi za posao imaju jednu manu, a to je da mnogi kvalitetni ljudi koji bi bili zainteresovani te sajtove ne posećuju. Takođe, postavljanjem oglasa na Infostud, masa prijava biće vam od ljudi koji su očajni samo da nađu neki posao, i koji će vam poslati prijavu po principu “ako prođe, prođe”, bez obzira što nemaju blage veze sa veštinama koje se navode u oglasu. To će vam oduzeti dodatno vreme jer će sve te prijave biti beskorisne.

Nedavno mi je pala na pamet solucija koja rešava sve ove probleme, za nekoliko dolara – Fejsbuk reklame. Pogotovo dobro funkcioniše za deficitarne oblasti kao što su programeri ili dizajneri, i za neke usko specifične oblasti gde je teško naći ljude. Poenta je – možda mnogi od ovih ljudi ne vise na Infostudu, ali skoro svi vise na Fejsbuku. I postoji način da baš njih tamo nađemo.

U čemu je fora? Pa, verovatno već i vrapci na grani znaju da se na Fejsbuku mogu postaviti reklame, ali ovde je tajna u načinu targetovanja. Najbolje da opišem konkretan primer koji sam probao, i koji mi je dao odlične rezultate.

Za jedan projekat bio mi je, dakle, potreban PHP & Wordress developer. Otvorio sam formu za kreiranje nove reklame, i napravio ovakav naslov, sliku i tekst:

Zatim sam stavio da reklama targetuje samo ljude iz Srbije od 18 do 30 godina, i sa strane mi se pokazalo da je to nešto preko 2 miliona ljudi. Da sam ostavio ovakvo targetovanje, reklama ne bi imala nikakvog efekta, jer od tih 2 miliona skoro niko ne bi kliknuo, i prestala bi da se prikazuje posle nekoliko minuta. Ovo je zato što Fejsbuk favorizuje reklame koje imaju interesovanje, a dosadne ne prikazuje.

Međutim, cela poenta je u dobrom targetovanju prema interesovanjima. Otvorio sam “precise interest” i ukucao “WordPress” i “PHP”. Time sam smanjio broj ljudi do kojih dobacujem sa dva miliona na samo šest i po hiljada. ALI.

Svih tih 6.500 ljudi su lajkovali ILI WordPress ILI PHP, bar jedno od ta dva (dakle sabiraju se uslovi, što ih je više, veći je broj).

Samim tim, sada reklama postaje neuporedivo efikasnija – prikazuje se samo ovim ljudima, i to jako često, jer veliki procenat njih klikne na reklamu, a to je ono čime Facebook meri učinak. Kada Fejsbuk “oseti” da je dobar deo ciljne grupe zainteresovan za reklamu, onda je favorizuje i prikazuje još češće, i to je sve jedna pozitivna povratna sprega.

S druge strane, ovim sam automatski sasekao ljude koji nemaju veze sa WordPressom, a koji bi se javili na svaki oglas za posao “pa šta bude” (da, ovo se dešava inače jako često). Jako su male šanse da je neko od njih lajkovao WordPress ako se time baš ne bavi. Što znači – neće više stizati oni CV-evi sa završenim kursom Microsoft Office-a i vozačkom dozvolom B kategorije.

Dakle, s jedne strane, ovako dobacujete samo do ljudi koji  su vam stvarno potrebni, s druge strane neverovatno je jeftino jer je targetovana mala grupa ljudi unutar koje je relativno velika zainteresovanost za reklamu.

Rezultat: Stiglo je 22 prijave za posao, uglavnom od ljudi koji su savršeno stručni za navedenu tematiku. Najboljeg od njih smo naravno izabrali :)

Evo ovde još nekih podataka, koji će vas verovatno zanimati…

Potrošen budžet je bio 20 dolara. Za taj budžet, praktično, skoro svi od ovih 6,500 ljudi su videli reklamu, svaki od njih u proseku 90 puta. To znači da je svako ko je iole bio zainteresovan po ceo dan viđao ovu reklamu i na kraju je kliknuo na nju (što su mi ljudi i uživo potvrdili). 608 klikova ukupno, od toga dakle 22 prijave, konverzija dakle 1 u 27, što je sjajno. Iako sam stavio limit dnevnog budžeta na $10 i maksimalnu cenu klika 6 centi, nijedan dan se nije trošilo više od 3-4 dolara. Klikovi su, inače, vodili na oglas koji je bio postavljen kod mene na sajtu. Ako već imate oglas na Infostudu ili negde, onda možete da usmerite klikove i tamo.

To je ukratko sve, i sada se naravno ova ideja može apstrakovati na bilo koju oblast.