Fad proizvodi su brendovi koji žive koliko i vilin konjic. Oni inicijalno izazovu ogroman buzz (priču) među takozvanim “early adopterima”, jer su zanimljivi, novi, provokativni, duhoviti, viralni, itd. Kasnije, kada osećaj novog prođe, najveći deo ovih brendova ne opstane, jer njihovi kreatori nisu razmišljali nekoliko koraka unapred. Konkretno, proizvod se nikada ne prelije iz early adoptersa u masu jer ima malu realnu vrednost osim toga što je nov i drugačiji.

Sa tačke psihologije, fad proizvodi izazivaju inicijalnu pažnju pre svega jer o njima puno pričaju ljudi koji vole sve što je novo i generalno anti-mainstream. Takođe, fad nije isto što i trend, trend je nešto što opstaje značajno duže vreme.

Recimo da se pojavi crnkinja u malom gradu u kojem žive isključivo belci. Devojka bi inicijalno izazvala ogromnu pažnju i ceo grad bi pričao o njoj. Međutim, ukoliko se radi o osobi koja je generalno dosadna i nema ništa specifično u sebi, posle par meseci niko više ne bi obraćao pažnju.

Sa pojavom Interneta, ovaj fad-sindrom je postao jači nego ikad i nikada nije bilo više ovakvih slučajeva, jer je relativno lako izazvati “buzz” nečim novim i drugačijim. Teško je to očuvati.

Primera radi, uporedio sam ovde Google Trends za dva web projekta koji su, prema mom mišljenju, potpuni fad i anti-fad: “Hot Or Not” i Infostud.

Hot Or Not, ako se sećate, bio je onaj čuveni web sajt na kome bi vam izlazile fotografije koje su ljudi postavili sa željom da ih ocenjujete, da li su “dobra riba-frajer” ili ne, i tako po ceo dan. Ovaj projekat se uzdigao prilično naglo, jer je bilo prilično novo i provokativno, ali nije bio održiv na duge staze jer nema neku realnu dugoročnu vrednost. Sa druge strane, imamo Infostud, koji je počeo kao sajt sa informacijama o školovanju u zemlji i inostranstvu, a zatim i o poslovima. Dakle, ništa novo, ali svakom treba zaista, i ima pravu, ogromnu i neospornu vrednost. Pogledajte grafikone i uporedite živote jednog i drugog.

Neko ko posmatra stvari površno bi na početku možda rekao “nema vajde od ovih informacija za studente, daj da napravimo sajt za ocenjivanje slika”.

Još ekstremniji primer fad-a je nedavno lansirana alternativa Twitteru pod nazivom Heello, a koju je pokrenuo vlasnik TwitPic-a. Jedina vrednost koju je ovaj sajt ponudio u odnosu na Twitter je to što je nov. Rezultat? Pogledajte grafikon. Ekstremni primer fad-a.

Google Plus?

Šta god čitali i pričali, grafikon koji generiše Google Trends lično dovoljno govori. Ovo ne mora da znači da će Google+ umreti jer ipak iza njega stoji najjača Internet kompanija na svetu, ali inicijalni efekat je ovakav kakav stoji na grafikonu i to niko ne može da ospori.

Na Twitteru, recimo, postoji masa naloga koji su doživeli ovaj “fad efekat”. To su oni konceptualni nalozi koje svi zaprate za jako kratko vreme, a onda doživljavaju polako, ali sigurno, pad čitanosti i interesovanja. To se desilo sa nalozima poput @Moderan_Mladic, a desiće se sigurno i sa trenutno najpopularnijim nalogom @BratPantela. Jednostavno, fad je u generičkoj suštini ovakvih konceptualnih Twitter profila i njihovi autori treba da budu od početka spremni da se suoče sa tim.

Btw. sve ovo i mnogo više se uči na Ekonomiji i zove se Teorija životnog veka proizvoda. Doduše tamo se malo pažnje posvećuje fad-ovima jer do pojave Interneta nije ih bilo u tolikom broju.

Kako sprečiti “Fad efekat”?

Najbitnije je da budemo svesni da ovaj efekat postoji i da ne verujemo inicijalnom oduševljenju mase, koliko god da je. Uvek treba razmišljati bar dva koraka unapred i ne oslanjati se na trenutnu slavu. Recimo, od početka postojanja Njuz.neta, mnogi su govorili “ma, to je fora koja će brzo da prođe”. Mi koji činimo Njuz smo bili svesni da ne smemo da se oslanjamo na trenutnu popularnost i zato uvek smišljamo nešto novo, kroz razne akcije, stalno uvođenje novih formi u tekstove, knjigu, širenje na radio, konstantno praćenje trendova u društvu, a uskoro će biti Njuza i na televiziji.

Pored viralnosti koju web projekat može i treba da ima, uvek treba da ima i neku realnu, opipljivu vrednost. Recimo, najnoviji primer je trenutno najpopularniji web servis AirBnb, gde ljudi iz celog sveta izdaju svoje stanove na duže vreme turistima. Ovo je novo i osvežavajuće, ali nije fad jer ima i ogromnu realnu vrednost koja će ostati kada “novina” prođe. Toplo preporučujem AirBnb svima koji žele da žive u nekom gradu na par nedelja ili meseci.

Sve u svemu, ukoliko vaš projekat doživi ovaj “fad efekat” a nemate neku dugotrajnu vrednost, pod hitno iskoristite trenutnu pažnju da tu vrednost kreirate i tako održite projekat u životu i nakon što postane “star”. Dakle, oprezno, i bez lažnih iluzija.

Dakle, čuli ste da postoje ljudi koji zarađuju od Interneta, čitali ste u novinama da onaj Cukerberg ima neke milijarde dolara od onog Fejsbuka, i želite da iskoristite svoje znanje, talenat i energiju da namaknete i vi tu nešto. Ali prosto, ne znate kako. Sve informacije koje postoje raštrkane su na raznim sajtovima, forumima, ima raznih mišljenja, a vi niste načisto šta je tu tačno a šta nije.

Kako zarađuju sajtovi?

Ima raznih biznis modela, ali generalno, sajt može da živi od prodaje reklamnog prostora ili od prodaje nekih proizvoda ili usluga putem sajta. Smatra se da je najbolje ako nešto prodajete. Možete prodavati svoju robu i usluge, ili tuđu robu i usluge. Prodaja reklamnog prostora je dobra za početak, ali teško ćete samo od toga napraviti veći biznis (nije nemoguće, ali je teže).

Posebna vrsta zarade je takozvani affiliate marketing, gde vi nemate svoj shop, već samo šaljete ljude na sajtove koji nešto prodaju i dobijate za to procenat.  Na primer, ja imam posećen i zanimljiv sajt o srednjovekovnim mačevima, ali ne prodajem mačeve. Zato ću uspostaviti affiliate saradnju sa shopom koji ih prodaje i imati procenat svaki put kada neko sa mog sajta dođe na njihov i kupi mač. To se sve beleži i meri automatski putem određenih kodova u linkovima, vi samo treba da pišete o mačevima i zarada vam stiže. Kada mi krene posao mogu nabaviti svoj lager mačeva i početi da ih prodajem umesto da upućujem ljude na tuđe sajtove.

Ovaj primer sa mačevima možete abstrakovati na bilo koju oblast – džempere za kučiće, luksuzne kuhinje, kurseve programiranja, i bilo koji proizvod ili uslugu. Affiliate sistemi u Srbiji još uvek ne postoje ili su nedovoljno razvijeni, ali ih ima jako puno na globalnom tržištu, i lično poznajem masu ljudi koji sede u Srbiji i žive super od toga.

Imajte na umu da je najbitnije naći mikro nišu, a to sam opisao u jednom od prethodnih tekstova “Nalaženje mikro niše”. Inače bi svako mogao da napravi sajt koji zarađuje.

Srbija ili globalno tržište?

Ako želite da zaradite ozbiljne pare od Interneta, kao što je naslov ovog teksta, preporučujem vam da zaboravite na Srbiju. Besmisleno je da radite nešto za tržište od par miliona ljudi, kada na celom svetu ima par milijardi ljudi na Internetu. Dakle, hiljadu puta više. Plus, znate i samo gde živimo. Platni promet u Srbiji je spor, imate probleme sa naplatom, i sve će biti komplikovano. Ljudi ovde nemaju novca, mi smo siromašna zemlja.

Ako volite svoju zemlju i ako ste patriota, najbolje je da ne poslujete u njoj. Ako imate sajt na globalnom tržištu vi se bavite izvozom, dakle, devize ulaze u zemlju, i to je apsolutno najbolji način da pomognete Srbiji. To je isto kao da ste gastarbajter i da šaljete pare svojoj rodbini iz inostranstva, ali mnogo bolje, jer ste ovde među ljudima koje volite a prodajete nešto strancima.

Da li želite slavu ili zaradu?

Jedan veliki lažni trag je slava. Nemojte da vas zavara to što vam svi pričaju kako je vaš sajt ultra moderan i urban i hipsterski i kako su vam tekstovi savršeni. Veoma je lako navući se na slavu i onda godinama gurati taj projekat misleći da će od njega biti nekih para. I ja sam pre mnogo godina bolovao od te boljke ali sam se na sreću izlečio.

Ima i nekih ljudi koji se nadaju da će uspeti tako što će se brendirati i proslaviti kao “ekspert za socijalne medije”, pa će onda prodavati svoje konsultantske usluge. Zaboravite na te bajke i posvetite se ozbiljnom biznisu. Evo, ja sam jedan od tih “eksperata za socijalne medije”, pa kada bih izabrao da živim od prodavanja tih usluga verovatno ne bih imao šta da jedem.

Zabluda broj 1: Firma za izradu web sajtova

Mnogi ljudi misle da je biznis imati agenciju koja će ovde u Srbiji praviti sajtove za razne firme. Deluje primamljivo, jer se sajtovi jako lepo naplaćuju. Krenete sami, pa zaposlite još ljudi, pa uzmete neki prostor, pa sve jači klijenti i tako dalje. Zapravo, to je sve samo ne biznis. To je odlično za početak, ali ne i kao dugoročni plan. Ovo je najčešća greška koju sam viđao tokom poslednjih 12 godina. Ljudi misle “kad budemo dobili da radimo Telenor i ostale jake klijente, uspeli smo”. To je velika zabluda. Da, tu se radi o ciframa od nekoliko desetina hiljada eura po sajtu, ali ne dajte se prevariti. Ako i dođete do takvih klijenata, njihovi zahtevi su ogromni, trebaće vam više ljudi i vremena da realizujete njihove prohteve, i na kraju vam ne mogu ostati neke velike pare.

Ako ste počeli kao firma za izradu web sajtova, plan treba da vam bude samo jedan: da se zauvek otkačite od klijenata, i da vremenom napravite svoje sajtove od kojih živite. To je jedan jedini mogući put. Sve drugo je propast pre ili kasnije.

Postoji više načina da ovo uradite, ali najlakše vam je da vi i vaši ljudi radite na razvoju svojih projekata paralelno sa radom za klijente, i kada vaši projekti počnu da zarađuju dovoljno, jednostavno pošaljete cirkularni mail svojim klijentima sa kratkom rečenicom “Od danas više ne pružamo usluge”, baš kao što su to uradili kreatori aplikacije Mailchimp.

Zabluda broj 2: “Živećemo od reklama”

Naprotiv, od reklama ćete najverovatnije umreti. Planirati sajt koji će da zarađuje od oglašavanja je jako neisplativ i rizičan posao čak i u svetu a kamo li u Srbiji. Postoje pozitivni primeri, kao što je sajt Tračara.com, ali treba zaista mnogo iskustva, znanja, i kombinacije raznih veština da biste to uspeli.

Biznis model “novinari pišu tekstove a zarađujemo od oglašavanja” je jako nesiguran, i imajte na umu da sajtovi dnevnih novina ili televizija uopšte nisu isplativi, već su u debelom minusu i  finansiraju se od prodaje njihovih štampanih izdanja. Oni koriste novinare koji su im na plati za štampano izdanje ili televiziju da bi popunjavali sajt. Kada bi sutra morali da ukinu novine, da imaju samo sajt, većina njih bi mogli odmah da ugase firmu. Ovo nije samo u Srbiji, ista priča važi čak i za najrazvijenije zemlje sveta.

Gledano iz te perspektive, to što smo napravili sajt Tračara.com iza kojeg ne stoji nijedan štampani medij je ogroman, ogroman uspeh. Ali u svakom slučaju, imajte na umu da je jako rizično i ne preporučujem da to radite.

Zabluda broj 3: Google AdSense

Početnici često misle da su Google reklame na sajtu, takozvani “AdSense”, dobar način za zaradu. Odmah da vam kažem, nećete se leba najesti od toga. Lako se instaliraju na bilo koji sajt i svako može da se prijavi, ali nema neke vajde, osim ako vaš sajt nema neke milione i milione poseta dnevno. Ne možete nikada graditi ozbiljan biznis sa AdSense reklamama, i kad vidite sajt koji je prepun AdSense reklama, znajte da su očajni i da pokušavaju da namaknu svaki cent. Što bi rekao moj prijatelj Dušan Kaličanin, “ceđenje suve drenovine na Internetu”.

Šta onda raditi?

Treba da se bavite prodajom proizvoda i usluga na globalnom tržištu. Tačka. To je daleko najsigurniji način da ćete zaraditi neku ozbiljnu lovu putem Interneta, kao što kaže naslov ovog teksta.

Možete kreirati web-bazirani softver, uslugu za čije će vam korišćenje ljudi plaćati, infoproizvod poput video tutorijala ili knjige, možete prodavati tuđe proizvode i usluge kao affiliate, a onda jednog dana ubaciti svoje. Sve je to legitimno. Ako želite da sedite u Srbiji, moja preporuka vam je da prodajete digitalne proizvode i usluge, jer nemate problem distribucije.

Koraci su sledeći:

1) Nalaženje mikro niše (ubedljivo naj naj naj naj naj naj najvažniji korak)

2) Testiranje tržišta

3) Kreiranje servisa, proizvoda ili usluge

4) Marketing (SEO, link building, ulaganje u Adwords…)

Ovo sad deluje lako, kao četiri koraka, hopa-cupa, ali za sve to je potrebno ogromno vreme, puno rada, bar godinu-dve dana dok ne krene posao. Ali zato je to zaista posao.

O mnogim ovim temama sam već pisao ranije, ali evo jednog kursa na kome sve to možete dobro naučiti: Challenge.co. To je fantastičan kurs za ulazak u svet Internet marketinga, niša, proizvoda i svega onoga gde zaista leži neki novac. Tu ćete naučiti sve što vam je potrebno za početak.

To je to za sada. Naravno, o ovoj temi može da se napiše deset knjiga, ali mislim da je ovaj tekst sasvim dovoljan za početak. Cilj mi je bio da ljude odvučem od nekih lažnih tragova, da ih poštedim nepotrebnih problema i da ih usmerim tamo gde treba gledati. Pisaću naravno još uskoro.

Cela ideja je u tome da usvajanje vašeg novog proizvoda mora da prođe redom kroz određene društvene slojeve i strukture da bi se organski napravio jak brend koji može trajati veoma dugo. Ovo je pogotovo važno danas kada svi mogu da naprave sve, i kada je ponuda ogromna.

Ako pogledate svet oko sebe, videćete da ljudi pripadaju raznolikim “društvenim miljeima”. Neko je zainteresovan za sve što je novo, neko je odbojan, a neko neutralan. Nekada su se ljudi delili prema nacionalnostima ili religiji, a danas sve više imamo podelu ljudi prema vremenskom fokusu. Opširnije o svemu tome imate u sjajnom klipu od Filip Zimbarda, jednog od najvećih živih psihologa, koji je uočio da su glavne razlike među ljudima danas u načinu na koji percipiraju vreme. Neko je orijentisan ka budućnosti i novim tehnologijama, neko ka sadašnjosti ili prošlosti i proverenim stvarima, a neko je kombinacija ovih osobina.

Glavna ideja difuzije inovacija

Prema teoriji koja se uvek pokazala kao tačna u praksi, vaš brend mora proći redom kroz sledeće društvene slojeve da bi bio čvrst i jak:

Na ovom grafikonu vidimo 5 tipova ljudi. X osa je vreme. Plava linija je količina novih ljudi koji svakog dana usvajaju vaš proizvod, brend ili ideju. Žuta linija je ukupna količina ljudi koji su usvojili vaš proizvod, brend ili ideju do sada. Ako hoćete da napravite brend, usvajanje mora ići redom, počev od inovatora, bez obzira na to koliki imate budžet za marketing.

Hajde sada da vidimo, na primeru Srbije, koji su ovo tipovi ljudi.

Inovatori – ljudi koji prvi usvajaju inovacije su obično oni koji su i sami inovatori. To su ljudi preduzetničkog duha koji se bave razvojem i kreiranjem proizvoda, ideja i brendova. Za vaš proizvod prvo treba da se čuje među njima, pa je zato važno da se krećete po mestima gde se oni okupljaju, kao što su oni seminari i konferencije.

Early adopters – rani usvajači – ovo je ciljna grupa koja je najvažnija za organski razvoj brenda, a mnoge firme greše u tome što ih preskaču. To su ljudi koji su najčešće veoma futuristički orijentisani, prvi će probati sve novo što se pojavilo i uglavnom su nadprosečno obrazovani. Oni se često druže ili komuniciraju na neki način sa inovatorima, pa tako saznaju za nove proizvode. Nema ih mnogo, oko 13 posto, ali su jako važni. Pravo leglo early adoptersa u Srbiji je recimo Twitter. Većina ljudi koji imaju nalog na Twitteru spadaju u ovu kategoriju.

Sad, dolazimo do daleko najveće grupe, a to je majority (većina). Masa.

Masa je podeljena na ranu i kasnu, i glavna greška mnogih preduzetnika je što odmah žele da udare na masu i preskaču early adoptere. To nije moje mišljenje, već empirijski dokazana stvar koju možete pročitati u mnogim knjigama iz marketinga. Naravno, ovde govorimo o stvaranju brenda, a ne o surovoj prodaji. Ako neko hoće da uveze dva kontejnera čarapa i da ih distribuira po buvljacima širom zemlje, ovaj tekst se na to ne odnosi. Brend je ona ezoterična vrednost firme koja se stvara ni iz čega i stoji u glavama ljudi, a koja često vredi kao pola cele kompanije pa i više.

Da se vratimo na masu. To su obični ljudi koji rade obične poslove, izlaze na obična mesta, imaju uobičajene odgovore na uobičajena pitanja. Oni su najčešće fokusirani na sadašnjost ili prošlost. Vikendom će izaći na splavove uz neki živi bend, preko nedelje dođu sa posla i gledaju TV dok im život prolazi, i slično.

Masa je inertna, teško usvaja nove stvari i nema istraživački duh, međutim, ideje dolaze i do njih, ali kako? Tu dolazimo do podele mase na ranu i kasnu.

Early majority (rana masa) se razlikuje po tome što se oni druže sa early adopterima. Iako vode običan život, njima su ti ljudi zanimljivi, smatraju da od njih uvek mogu da čuju nešto interesantno što će im razbiti kolotečinu svakodnevnog blejanja u prazno i gledanja spotova na Pink Music. Rana masa vidi da early adopteri koriste nov proizvod, i ako im se dopadne, počeće da ga koriste. Tako brend ulazi u masu.

Late majority (kasna masa) se ne druži sa early adopterima. Štaviše, za njih su to “čudaci i manijaci”, ljudi koje treba izbegavati jer su psihopate i slično. Generalno, to su ljudi koji su ekstremno orijentisani na sadašnjost, koji su totalno nezainteresovani za bilo šta novo, i najčešće nisu preterano školovani. Kasna masa usvaja nove ideje od rane mase, jer se oni međusobno druže.

I na kraju, ljudi koji poslednji usvajaju nešto novo su Laggards. Ne znam kako bih to preveo na srpski, ali to je onaj što živi u usamljenoj kući na vrhu brda sa sačmarom u ruci, i kad neko priđe kući na bliže od sto metara, on PUCA.

To je to. Dakle, da bi ste napravili jak brend, on mora da prođe redom kroz sve ove društvene slojeve. Apple koristi ovu strategiju intenzivno već deset godina, a od prošle godine je čak i Microsoft počeo da lansira svoje proizvode preko early adoptera, jer su shvatili da direktno udaranje na masu ne može održati brend.

Još jednom, klasična greška je da se puca odmah na masu. To bi u Srbiji bilo recimo da neko odmah zakupi gomilu bilborda i pojavi se u nedeljnom popodnevu da predstavlja svoje proizvode. To daje kratkoročne rezultate i povećanu prodaju, ali jako teško može izgraditi dugotrajni brend.

Do sledećeg korisnog teksta,

Istok

Ljudi najčešće počinju sajt iz ljubavi prema nekoj svojoj omiljenoj temi, ili zato što se tom temom već bave. To je ubedljivo najveća greška. U tome ih dodatno motivišu one šarene new-age-biznis-motivacione knjige, jer u svima njima piše ista bajka: “krenite da radite ono što volite, a novac će doći onda sam po sebi jer će vaša ljubav prema poslu dovesti do toga da budete uspešni”.

Ovo je katastrofalna greška. Većina ljudi koji su slepo poslušali ovaj savet nisu nikada uspeli da unovče svoje sajtove. Gledam kako se muče već godinama.

Prava formulacija ovog saveta bila bi: Istražite tržište i pronađite dvadesetak tema (mikro niša) sa malom konkurencijom, a ONDA, od tih tema koje ste našli, odaberite onu koju biste mogli najviše da zavolite i koja je najbliža vašem interesovanju. To je već mnogo drugačije. Dakle, prvo cifre i nauka, a tek onda ljubav.

Šta su niše i mikro niše?

Da bih vam dočarao šta su mikro niše, evo jedne kratke priče iz mog života.

Kad sam bio mali moja majka je koristila onu čuvenu “Nivea” kremu u metalnoj plavoj kutiji. I sećam se da je u svakoj kući postojala ta jedna jedina, plava Nivea krema koju su koristili svi. Majka, tetka, baba, komšinica… svi redom. Bila je to Nivea, krema za kožu koju koriste ljudi.

A danas? Uđite, na primer u Lilly ili neku drugu radnju koja prodaje kozmetiku. I pogledajte štand sa kremama.

Negde na dnu štanda nalazi se ona prastara plava “Nivea” koju verovatno ne kupuje više niko. A na gornjim, centralnim rafovima, nalazi se ceo arsenal “Nivea” krema novog milenijuma:

Nivea za suvu kožu. Nivea za oštećenu kožu. Nivea za osetljivu kožu. Nivea za suvu i oštećenu kožu. Nivea za suvu i osetljivu  kožu. Nivea za suvu, osetljivu, i oštećenu kožu. Nivea dnevna krema za suvu i osetljivu kožu. Nivea noćna krema za oštećenu i suvu kožu. Nivea dnevna protiv bora. Nivea noćna protiv bora oko očiju. Nivea dnevna protiv bora oko usana za osetljivu kožu. Nivea za ruke sa hemoglobinom. Nivea za telo sa aloe verom i pantenolom. Nivea Biolifting dnevna za osetljivu kožu sa hemoglobinom, faktorom Q10 i anti-oksidant formulom. Nivea noćna protiv starenja sa faktorom Q10, Q12 i najnovijom antistres formulom Q16. Nivea za svetli ten, za taman ten, za plavuše, za crnke… Nivea… pa, mislim da shvatate poentu.

Kako je došlo do toga da za par decenija od jedne jedine plave “default” Nivea kreme, imamo danas ovoliko vrsta?

Evolucija niša

Gledajte ovako. Pre mnogo godina, kada su svi koristili “Niveu”, pojavila se konkurencija sa svojim kremama. Atrix, Solea, Dahlia… nicale su kao pečurke i svaka od tih novih krema je polako smanjivala Nivei udeo na tržištu.

Da bi Nivea povećala prodaju, izbacuju posebnu Nivea kremu za osetljivu kožu. Sada će ljudi sa osetljivom kožom kupiti tu kremu, jer kada stoje ispred rafa na kome se nalaze sve one kreme, oni gledaju i kažu “aha, vidi, ovo je baš za mene”, i opet biraju Niveu, kojoj skače prodaja.

Konkurencija vidi šta se dešava, pa uskoro i oni svi izbace kreme za oštečenu kožu, i Nivei opet krene da opada prodaja.

Sad Nivea ide korak dalje, pa napravi “dnevnu kremu za osetljivu kožu” i “noćnu kremu za osetljivu kožu“. Opet, skoči im prodaja (ljudi u radnji ispred rafa koji se misle “aha ovo je baš za mene”), konkurencija napravi to isto i tako dalje se oni jure.

Na kraju, posle toliko njihove međusobne jurnjave, došli smo do ovih modernih izmišljotina “Nivea noćna krema za osetljivu kožu kod plavuša”, i slično. I onda nam stavljaju fotografije onih manekenskih farmaceuta u fotošopiranim belim mantilima koji su navodno u “tajnim Nivea laboratorijama” došli do posebne formule koja je samo za kožu plavuša koja je osetljiva i za noćnu upotrebu.

Sada, nakon ove priče, mnogo je lakše da shvatimo šta je niša, mikro niša, a šta je tržište.

Tržište je grupa ljudi sa određenim interesovanjem. U ovom slučaju, “ljudi koji neguju svoje telo” su tržište.

Niša je određena tema koje zanima ljude iz određenog tržišta. U ovom slučaju, niša su “kreme za kožu“.

Mikro niša je podskup niše, odnosno neka usko specifična tema u okviru te niše. Na primer, “krema za oštećenu kožu” ili “krema za plavuše“.

Ključna rečenica koja treba da vam odzvanja u glavi kada razmišljate o mikro nišama je “aha, ovo je baš za mene”. Vizualizujte u glavi hiljade i hiljade ljudi koji gledaju u vaš proizvod ili sajt,  i izgovaraju u sebi “aha, ovo je baš  za mene”, “aha, ovo je baš  za mene”, “aha, ovo je baš  za mene”… tako bar ja radim, i dosta mi pomaže da “osetim” potencijal nečega.

Mikro niše na Internetu

Sada, kada smo videli princip mikro niša generalno, da vidimo kako se on primenjuje na Internet.

Recimo da hoćete da pokrenete sajt sa nekretninama. Klasična greška bila bi da postavite sebi cilj: Hoću da budem prvi na Guglu kad neko kuca “nekretnine” ili “nekretnine Beograd”.

Zašto – pa zato što je tu konkurencija ogromna, postoji na desetine sajtova koji već odavno iskaču prvi na Guglu za “nekretnine Beograd” i sve u svemu, ta niša je generalno ultra zasićena.

Umesto toga, vi želite da nađete mikro nišu. To je neka fraza iz te oblasti koju ljudi traže, možda i sto puta manje nego “nekretnine Beograd” ali nema konkurencije na Guglu. U ovom slučaju, mikro niše bile bi:

- “garsonjere u centru”
- “montažne kuće beograd”
- “stanovi u izgradnji”
itd.

Kao što vidite, za svaku od ovih mikro niša možemo da vežemo tu rečenicu “aha, ovo je baš za mene”. Svi znamo da postoje ljudi koji su “zapeli” i traže samo garsonjeru u centru, ili oni koji traže montažnu kuću, ili stan u izgradnji.

Za svaku od ovih mikro niša koje vam padnu na pamet, potrebno je da odete na Google Keyword Tool i da proverite koliko se puta mesečno traži, a zatim da istražite konkurenciju u rezultatima pretrage. Kako se istražuje konkurencija imate u čuvenom tekstu o SEO optimizaciji sajta.

Poenta je u sledećem: “Nekretnine Beograd” se traže najviše od svega,  ali vi nemate šanse da se probijete među svim tim sajtovima jer je ta niša prezasićena. Umesto toga, bolje uzmite mikro nišu “garsonjere”. Ta reč se traži neuporedivo manje, ali bolje je da budete prvi za nešto što se traži 200-300 puta dnevno (“garsonjere”) nego da budete stodvadesetosmi za nešto što se traži 20.000 puta dnevno (“nekretnine”).

Eto, to je cela mudrost. To je prva i osnovna stvar koja je potrebna za uspeh, no većina ljudi to nikada ne uradi, nego krenu da rade nešto po principu “aj radimo”. Najgore od svega je kada neko zna za celu ovu priču, ali ipak reši da krene sa nišom “nekretnine” vodeći se mišlju “ma ja sam Supermen, ja to mogu”.

Fokus, ljudi, fokus

Još jedna bitna stvar koju ćete imati ako se usmerite na mikro nišu je fokus.

Razmislite malo – ako se posvetite samo nalaženju slobodnih garsonjera u centru Beograda, onda možda i ima šanse da uspete u tome i sajt će vam biti kvalitetan i fokusiran. Sa druge strane, ako želite na sajtu da prikažete sve kuće, stanove, lokale i šupe u univerzumu, naravno da u tome nećete uspeti i sadržaj će vam biti nekvalitetan.

Razmislite malo o čoveku koji traži garsonjeru. On će biti presrećan kada nađe vaš sajt o garsonjerama. Presrećan! Setite se uvek rečenice “aha, ovo je baš za mene”. Automatski će vaš sajt u njegovim očima dobiti prednost nad svim drugim koji skupljaju sve žive nekretnine. Čak i da ne pronađe danas kod vas stan koji traži, vraćaće se stalno, svaki dan da proveri da li ima nešto novo. Jer ste vi “baš za njega”. I svakog dana dok ne nađe stan, vaš sajt će biti PRVO mesto na kome će gledati.

Sa druge strane, ako se vi bavite samo garsonjerama u centru, ponuda kod vas će biti bogatija, jer možete sa jednim zaposlenim čovekom imati bolju ponudu nego opšti sajt za nekretnine koji ima desetoro zaposlenih i kategoriju “garsonjere” kao jednu od pedeset ostalih. Vidite kolika je moć fokusa i mikro niše.

Još primera

Sada ovu ideju možete da apstrakujete na apsolutno bilo koju oblast.

Na primer – polovni automobili. Stalno se nerviram kad gledam kako ljudi pokreću sajt za polovne automobile iako ih ima već na desetine, i ta niša je odavno zasićena.

Umesto toga postoje mnoge druge mikro niše gde uopšte nema konkurencije i gde biste lako mogli da budete prvi: polovni kamioni, polovni traktori, polovni motori, polovni autobusi… to su sve stvari koje ljudi traže da kupe, isto kao i automobile. Ali ne – svi žele da se bave polovnim automobilima kao muve bez glave.

Ili na primer poslovi i zapošljavanje. Mnogi startup sajtovi se mlate ćorava posla i pokušavaju da budu konkurencija Infostudu i ostalim sajtovima za zapošljavanje kojih sada već ima poprilično. Zašto, pobogu? Pogledajte koliko samo tu ima mikro niša u kojima možete biti prvi: “poslovi za invalide”, fantastična niša koja zvrji prazna. Zatim, “poslovi za srednjoškolce”, “poslovi za studente”, “dodatni poslovi”, “poslovi bez radnog vremena”…

Praktično, koju god oblast da izaberete, pronaći ćete gomilu dobrih mikro niša koje zvrje prazne, dok ljudi bezuspešno pokušavaju da se bave “velikim nišama”.

Pogledajte samo šta se dobija kad se kuca “garsonjere“. Ne postoji nijedan sajt koji se samo time bavi. Jedino što iskače u pretrazi su ovi sajtovi koje ne mogu očima da smislim: “Prodaj SVE”, “Kupi SVE”, “Nađi SVE”, “SVE za SVE”… svaki dan nalećem na nove sajtove koji furaju ovu “SVE” filozofiju, i koji su unapred osuđeni na propast, jer je to dijametralno suprotno od razmišljanja o nišama.

Kad vidim sajt na kome piše “kod nas ima SVE” prva i jedina asocijacija koju imam je PROPAST. Princip je uvek isti – na tom sajtu ima 250 kategorija proizvoda, ali zato na celom sajtu ima sve zajedno tri artikla – jedna polovna traktorska guma od njegovog kuma, sokovnik koji mu je preostao od svadbe, i vikendica u Vrnjačkoj Banji koju prodaje njegova tetka. Kada pokušate da objasnite čoveku da to tako ne može, on vrlo samouvereno odgovara: “to je samo za početak, ali evo već me zvao i komšija, hoće da proda svoju TA peć jer je uveo grejanje… krenuće to, polako…”

OK. S nekim ljudima zaista ne vredi pričati.

Da se vratimo na pozitivne i dobre primere. Pre par godina pojavio se jedan sajt u Srbiji koji me je prosto oduvao. Istog sekunda kada sam ga video cela ova priča o nišama mi je prošla kroz glavu, i znao sam da će uspeti jer sam u sekundi video hiljade i hiljade ljudi koji sede za svojim kompjuterima i izgovaraju rečenicu “aha, ovo je baš za mene”:

Južne vesti.

Prosto fantastično! Ovo je primer skrivene mikro niše, koju ne možete naći tek tako pretragom na Google Keyword Toolu. Jednostavno, u ovu nišu je slivena sva ona energija juga Srbije, svih tih gradova i njihovih građana koji su prilično nezadovoljni što se ceo svet vrti oko Beograda i koji se osećaju zapostavljeno u medijima. Odjednom, pojavljuje se medij koji svu tu energiju ujedinjuje i formira mikro nišu koja se među njima širi putem viralne preporuke brzinom svetlosti.

Zamislite samo te milione ljudi koji vide “Južne Vesti” i izgovaraju rečenicu “aha, ovo je baš za mene”. Neverovatan potencijal! Toliko potencijalnih konzumenata da termin “mikro niša” gubi smisao jer govorimo o milionskoj publici, ali tehnički, to je mikro niša unutar niše “vesti”.

Ipak, ovakvi slučajevi kada kreirate mikro nišu po osećaju su retki. Mada priznajem – definitivno je uzbudljivije i romantičnije stvoriti nišu koja ne postoji nego prosto otići na Google i naći nišu “polovni bageri” na izvol’te.

Ali nemojte da se brinete. Pretragom ključnih reči pronaći čete na hiljade neiskorišćenih niša koje su jednako uzbudljive i zanimljive.

Važna napomena: Iako su svi primeri u ovom tekstu bili na srpskom jeziku, to je više bilo ilustracije radi da bi ljudi bolje razumeli princip. Odmah da vam kažem da se mnogo više isplati da koristite ovo znanje za sajtove na engleskom jeziku i globalnom tržištu. U Srbiji se teško zarađuje od Interneta generalno, bilo da su niše ili mikro niše u pitanju, jer u Srbiji nema para. Mi smo siromašna zemlja. Koga zanima da primenjuje ovo na globalnom tržištu – preporučujem da odmah  započnu najbolji mogući seminar na challenge.co.

Uskoro će i ovde kod mene biti kratak kurs kako da kreirate globalni biznis u mikro niši. Tim Ferris, autor čuvenog bestselera 4 Hour Workweek, je recimo napravio biznis tako što je prodavao suplemente za borilačke sportove. Jednostavno je kreirao svoj brend tako što je na obične sportske suplemente lepio etiketu svog brenda “special formula for martial artists”. Kad mogu da lažu u kozmetičkoj industriji, može i on :)

Zapamtite, još jednom, ključna rečenica kod razmišljanja o mikro nišama je “aha, ovo je baš za mene”.

I na kraju, pozivam vas da se učlanite ponovo u moj Fan Page, napravio sam novi jer su mi banovali stari profil.

Do sledećeg čitanja, Istok.

Pročitajte ovde kratak case study, pre svega da biste saznali kako i kada treba koristiti mikrosajtove u kampanji.

Cilj kampanje

Naš cilj je da AIK banka dobije što više novih štediša. S obzirom da živimo u vremenu kada preko 80% građana koji imaju Internet traži na njemu informacije o uslugama za koje se odlučuju, procenili smo da se broj ljudi koje kampanja može dotaći kreće u desetinama hiljada.

Prilikom odlučivanja o ulaganju, ljudi uglavnom gledaju dve stvari: visinu kamate i reputaciju banke. Reputacija banke može da se prevede na marketinški jezik kao “snaga brenda”, i to je bio faktor na koji ovde možemo da utičemo.

Pre svega, bitno je to da i bez ikakve kampanje ljudi posle “češljanja po forumima” AIK banku stavljaju u uži izbor sa još nekoliko banaka jer su im kamate zaista među najvišima i dosta ih hvale po finansijskim forumima. Mi smo ovde rešili da utičemo na taj finalni proces odlučivanja, kada ljudi definitivno biraju neku od te 3-4 banke koje im deluju najpovoljnije. Želeli smo da ljudima koji su na webu pokažemo snagu brenda, i zato smo se potrudili da AIK banci napravimo najjaču i najatraktivniju Internet kampanju u nedelji štednje od svih banaka.

Mikrosajt

Koncept mikrosajta se u Internet marketingu koristi upravo za ovakve situacije – kada imate neku akciju koja traje kratko i treba da bude brza i efikasna. Za ovakve prilike je idealan.

Kao što vidite, mikrosajt posvećen ovoj akciji daje jak utisak da su ljudi u toj banci zaista ozbiljno shvatili priču oko nedelje štednje i da će vaš novac zaista biti u sigurnim rukama. Kada se ovaj mikrosajt uporedi sa akcijama drugih banaka, neke od njih deluju krajnje neozbiljno. Neću sada da imenujem, ali većina banaka koje su glavni konkurenti AIK banci, ispratile su “nedelju štednje” na Internetu na sledeći način: Kada dođete na njihov sajt, imate sa strane sitan link kao jednu od “Vesti”, i onda uđete u stranicu koja deluje kao još jedna od milion drugih stranica na njihovom sajtu. Sitnim slovima ispisane kamate bez ikakvog objašnjenja, kao da je štednja poslednja rupa na svirali u toj banci.

Sada zamislite da ta osoba nakon gledanja banke X odlazi da vidi ponudu AIK banke i nailazi na čitav mikrosajt atraktivnog dizajna, na kome su sve informacije vezane za štednju lepo organizovane i predstavljene. Razlika u doživljaju je očigledna. Osoba koja sedi za kompjuterom stiče utisak da tamo rade realni, živi ljudi, koji su zaista ozbiljno shvatili tu nedelju štednje. Takav utisak zaista ne može da se stekne kada su informacije “zbudžene u ćošak” na nekoj tamo podstranici sajta banke.

Iz tih razloga smo na mikrosajt stavili realistične, “nenašminkane” fotografije u pozadini koje se stalno smenjuju. Snimili smo ljude i banku u okruženju u kojem smo ih zatekli, bez ikakve šminke i pripreme. Koristili smo skupu foto opremu, ali nismo nameštali scenografiju. Negde se mogu videti okačene jakne zaposlenih i razbacani papiri po stolu. Ljudi nisu šminkani ni u realnosti ni u Photoshopu – to su isti oni službenici banke koje ćete zateći kada u nju uđete, a ne plaćeni glumci koji idu svaki dan u teretanu i u solarijum.

Kada radite mikrosajt, onda je u većini slučajeva dozvoljeno i čak poželjno da on izgleda potpuno drugačije od zvaničnog sajta brenda. To u ovom slučaju daje dodatno uverenje da se radi o akciji koju je banka shvatila na poseban način, i da je sav fokus i energija banke u danima štednje zaista na tome. Opet kažem, uporedite to sa zabačenom stranicom na sajtu banke koja izgleda kao i preostalih hiljadu stranica na sajtu, i biće vam jasno zašto i kada se radi mikrosajt.

Ovu grešku stalno srećem kod mnogih domaćih brendova, čak i kod onih najjačih. Uzmu i naprave ozbiljnu kampanju povodom neke akcije, ulože desetine hiljada eura u oglašavanje, a onda celu akciju proprate sa nekom tamo zabačenom podstranicom na svom sajtu. To je kao da ste obukli najskupje odelo a dole navukli patike za fizičko. Stalno se nerviram kad to vidim. Dakle, svako ko ima više od deset bilborda za svoju akciju obavezno treba da ima i mikrosajt.

Razvoj kampanje

Cela kampanja će biti propraćena na svim nivoima. Sajt je SEO optimizovan za ključne reči vezane za štednju. Koristili smo stvari koje ste mogli da pročitate u mom tekstu o SEO optimizaciji, ali i neke naprednije SEO tehnike, jer je jako važno da sajt otvori što više ljudi koji pretražuju ove ključne reči. Osim toga, imamo stalno osvežavanje novim banerima po Internetu, na svakih pet dana, PPC kampanje, promociju na socijalnim medijima.

Ako niste ranije znali puno o mikrosajtovima, iz ovog teksta ste mogli da shvatite suštinu te ideje. Ukoliko smatrate da je mikrosajt potreban u vašoj kompaniji za određenu akciju, prosledite ovaj tekst ljudima koji odlučuju, sigurno će razumeti o čemu se radi.

SEO (Search Engine Optimization) je oblast Internet marketinga koja se bavi rešavanjem čuvenog narodskog pitanja: “Kako da moj sajt iskoči prvi kad neko na Guglu kuca ovo ili ono”. Za razliku od drugih disciplina marketinga, SEO je obavijen velom tajne, skoro kao srednjovekovna alhemija. Ukoliko probate da proguglate na domaćem Internetu, pronaći ćete mnoge firme koje se predstavljaju kao eksperti za SEO, i koji na pitanje “a šta vi tačno radite” daju odgovor poput “gospodine, to je jedna vrlo komplikovana i zatvorena nauka, ne smemo da otkrivamo tajne zanata, ali ako nam platite, sigurno možemo da vas doteramo na prvo mesto Gugla za bilo koji termin”.

Pravi eksperti za SEO zaista postoje, i na kraju ću navesti adrese nekoliko proverenih profesionalaca koje lično poznajem, ali u velikom broju slučajeva, to su ljudi koji će vam uraditi neke najosnovnije stvari iz ovog teksta, a koje će pritom probati da vam naplate četvorocifrenom sumom eura. Po sistemu APP - ako prođe, prođe. Zato, pazite.

Dakle – još jednom – ovi saveti ovde pomoći će vam donekle za početak, ali za maksimalne rezultate treba ipak uraditi neke kompleksnije stvari koje prevazilaze nivo ovog teksta.

Zašto je SEO važan?

Treba da imate na umu jednu bitnu stvar – optimizacija za Google je najefikasniji mogući marketing. Ako bi mi neko ponudio da biram: Da budem prvi na Guglu za glavnu ključnu reč iz tržišta na kome nastupam ili da imam reklamu na RTS1 i Pinku narednih mesec dana svaki dan, izabrao bih prvu opciju. A evo i zašto.

Prema marketinškom geniju Seth Godinu, danas postoje dve vrste marketinga – prekidajući i dozvoljavajući (interruption i permission, izvinjavam se na nesrećnom prevodu, ako neko ima bolji prevod, neka mi javi).

Prekidajući marketing je iz prošlog veka i kod nas je još uvek dominantan – to su TV reklame, bilbordi, web baneri itd.  Kod njih je sistem takav da oni prekidaju ljude u onome što rade, i pokušavaju da im skrenu pažnju na proizvod. Prekidaju ih u gledanju filma ili utakmice, prekidaju ih u vožnji, u čitanju sajta i novina, prekidaju ih i muče već poslednjih sto godina u očajničkoj nadi da će bar neki promil tih ljudi biti zainteresovan za njihov proizvod ili uslugu. Ovaj sistem važi uvek, bilo da je u pitanju vrhunska visokobudžetna art kampanja nekog velikog brenda koja diže brand awareness, ili brutalno direktni sales pristup nekog šljaštećeg Telešopa.

SEO spada u drugu kategoriju – dozvoljavajući marketing. Pogledajte ovo – ako ste vi prvi na Guglu kada neko traži ono što vi prodajete, to znači da bilo gde na planeti Zemlji kada neko potraži da kupi vaš proizvod ili uslugu, taj dolazi do vas. Dakle – neko tamo troši ogromne novce kako bi od milion ljudi koje ovog dana prekine i iznervira pronašao njih stotinak kojima je zaista potrebno to što nude, a vi ne uznemiravate nikoga, sedite i pijete kafu, i svih tih sto ljudi dođu kod vas.

Zvuči isuviše dobro da bi bilo istinito. Ali znate šta? Jeste istinito. Nekoliko biznisa kojima se lično bavim počivaju na ovome, i bez SEO svi prihodi tih sajtova bili bi znatno manji, ako bi ih uopšte i bilo.

Ovo nije neka apstraktna ezoterija i neke “nove tendencije u marketingu” koje “vredi probati onako usput, nakon što pustimo bilborde i TV reklame” . Ovo se dešava upravo sada, ove godine, i za veliki broj biznisa u svetu ulaganje i budžet za SEO ima prioritet nad svim drugim marketinškim troškovima.

Mislim da je ovo uvodno izlaganje sasvim dovoljno da vas zainteresuje za dalji deo teksta.

Primer sa kojim ćemo raditi: Veterinarska ordinacija

Da biste najbolje dokučili ceo proces, uzećemo za primer jedan lokalni mali biznis. Biće to fiktivna Veterinarska stanica “Mila” sa Novog Beograda. To je prvo što mi je palo na pamet, pošto je keruša Mila sada “in”.

Dakle, otvorili ste veterinarsku ordinaciju “Mila”, nalazite se na Novom Beogradu, i želite da iskoristite SEO da pronađete nove klijente. Bolje rečeno, da oni pronađu vas.

Google Keyword Tool – koliko ljudi me traži?

Prvi korak je da pogledate šta sve ljudi traže kada je u pitanju vaša oblast, i u kojim količinama. Za neku osnovnu varijantu poslužiće nam Google Keyword Tool, mada postoje i napredniji programi poput Market Samuraja.

Otvorite Google Keyword Tool i upišite u polje “Word or phrase” frazu “veterinar novi beograd” (bez navodnika), pa “search”.

U rezultatima ćete dobiti koliko se puta mesečno traži fraza “veterinar novi beograd”, piše 46. Ova cifra možda nije potpuno tačna, pogotovo na tako malom uzorku, ali za ovaj početnički nivo slobodno uzmite da je to tačno 46 ljudi.

To znači da svakog meseca četrdeset i šest ljudi sa Novog Beograda traži gde u njihovom kraju postoji veterinar. To su možda ljudi koji su nedavno dobili kučence, mačence, zmijče, majmunče, koje se sada po prvi put razbolelo i treba im veterinar. To su ljudi koji će doći do vas ukoliko ste prvi na Guglu za dotičnu frazu, i ukoliko imate lep i ubedljiv sajt u odnosu na vašu konkurenciju, najverovatnije će se odlučiti za vas. Možda nije to svih 46, nek je to i 5 ljudi, to je pet vaših stalnih klijenata koji će ubuduće stalno dolaziti kod vas kad god im se razboli ljubimac. Pet novih klijenata svakog meseca. A samo smo jednu frazu analizirali do sada. Kako vam se sviđa SEO? :)

Sada se vratite u keyword tool, i popišite sve ostale fraze pomoću kojih bi mogli da vas nađu.  Konkretno:

- veterinar novi beograd 46
- veterinarska stanica novi beograd 36
- veterinarska ambulanta novi beograd 10
- veterinar beograd 480
- veterinarska ambulanta beograd 390
- veterinarska stanica beograd 390

Zatim popišite još neke fraze koje vam padnu na pamet, a koje su blisko povezane sa vašim proizvodom-uslugom. U primeru veterinarske ordinacije, meni su pale na pamet sledeće reči:

- bolesti pasa 2400
- bolesti macaka480
- vakcinacija pasa 320
- stenecak (bolest pasa) 590
- leptospiroza (bolest domaćih životinja) 4400

Možemo tražiti još ključnih reči, ali hajde da se zadržimo na ovome. Naravno, sve ovo što radimo ovde za veterinara, vi uradite za vašu oblast. Vi najbolje znate šta se traži u vašoj oblasti i šta to sve ljudi mogu da kucaju kada pokušavaju da vas nađu. Takođe, Google će vam dati sam neke sinonime iz kojih ćete dobiti ideje.

Još jedan dobar izvor ideja za ključne reči mogu biti statistike poseta poput Google Analytics ili statistike sa servera. Ukoliko već neko vreme imate sajt ili možete da dobijete uvid u statistike nekog sajta iz vaše konkurencije, to je super. Pronađite tamo spisak ključnih reči koje su ljudi kucali pre nego što su došli na sajt i uočite koje su najtraženije.

Analiza konkurencije

Sledeći korak je da odemo na Google, da unosimo u pretragu svaku od fraza koje smo zapisali, jednu po jednu. Tako ćemo videti kakve rezultate dobijaju ljudi koje ove iste reči ukucavaju svakog dana u pretragu.

Za početak, ukucajte “veterinar novi beograd” (bez navodnika).

Pre svega, jedna definicija. U rezultatima pretrage, ovaj plavi podvučeni tekst zvaćemo “naslov“, a ovaj podnaslov u dva reda zvaćemo “opis“.  To su dva elementa od kojih se sastoji svaki rezultat pretrage. Dobra vest je da možemo sami da utičemo kakav će biti naslov i opis u rezultatima za naš sajt, videćete kasnije i kako. No, sada se fokusirajte na analizu konkurencije.

Ovo što ću sada napisati je veoma odokativna metoda analize konkurencije, i neki stručnjaci bi verovatno prokomentarisali da je gruba i neprecizna, ali za ovaj nivo kursa više je nego dovoljna.

Prvo, gledajte da li se konkretna fraza koju ste ukucali nalazi u naslovu i u opisu ovih rezultata, makar i parcijalno. Ukoliko svaki rezultat pretrage sadrži vašu frazu i u naslovu i u opisu, velike su šanse da vaša konkurencija već radi SEO za tu frazu i da je teško probiti se. Na srpskom tržištu, međutim, jako su male šanse da cela prva strana bude popunjena perfektno optimizovanim sajtovima, možda eventualno za frazu “nekretnine Beograd” i još nekoliko najprofitabilnijih.

U ovom našem slučaju, konkretne reči “veterinar novi beograd” nalaze se samo u jednom rezultatu pretrage i u naslovu i u opisu. To je dobro, znači da profesionalni SEO za ovu frazu nije rađen. Da vas unapred obradujem – to će biti slučaj za većinu fraza sa domaćeg tržišta, pogotovo ako su lokalnog karaktera kao ovaj primer sa Novim Beogradom. To u prevodu znači da, vodeći se frazom “gde nema lava i zec može biti gospodar”, možete imati odlične rezultate samo koristeći savete iz ovog teksta.

Evo još nekih saveta kako možete da procenite da li je konkurencija velika i da li ima šanse da uđete u vrh rezultata:

- Ukoliko na prvoj strani ima nekoliko diskusija sa raznih trećerazrednih foruma, to je najčešće znak da nema nešto mnogo sajtova sa kredibilitetom za tu frazu pa su se u vrh rezultata probili amateri

- Ukoliko se u rezultatima na prvoj strani pojavljuje neki PDF ili Word DOC fajl, to je takođe znak slabe konkurencije

- Ukoliko se pojavljuju rezultati na engleskom jeziku a ukucali ste frazu na srpskom, i to je dobar znak da ima prostora da se uleti. U ovom našem slučaju čak četiri rezultata na prvoj strani su na engleskom – sjajno

- Ukoliko na prvoj strani ima dosta rezultata koji su u okviru nekog portala koji popisuje sve preduzetnike (poput 011.info), to je dobar znak – znak da malo ima posebnih sajtova firmi iz vaše oblasti koji su radili neki SEO

- Ukoliko su generalno rezultati pretrage nekvalitetni – vode na loše sajtove koji ne daju to što je čovek tražio, vode na trećerazredne forume, zapuštene blogove, aljkave sajtove prepune reklama, itd itd, to sve ukazuje da je konkurencija mala

Generalno, ovde se možete malo voditi i osećajem, a osećaj ćete steći nakon dužeg istraživanja svih ključnih reči. Google nije glup – jednostavno, ukoliko napravite sajt koji nudi mnogo veću vrednost od rezultata koji trenutno iskaču, budite sigurni da ćete biti u vrhu pre ili kasnije, pogotovo ako je vrednost koju nude trenutni rezultati nula.

Izbor glavne fraze

Kada analizirate sve zapisane fraze, u većini slučajeva sledeći korak je da izaberete za koju od njih ćete primarno da se optimizujete. I ovo ide po nekom odokativnom principu. U konkretnom slučaju ja bih razmišljao ovako:

“Veterinar Novi Beograd” se definitivno traži više od “Veterinarska stanica Novi Beograd” i “Veterinarska ordinacija Novi Beograd”.

E sad, što se tiče lokacije, tu imam  ”Veterinar Beograd” koji se traži 480 puta mesečno, i “Veterinar Novi Beograd” 46.

Sad moram da vagam. “Veterinar Beograd” se brojčano traži više, ali… Od ovih koji traže “Veterinar Beograd”, veliki broj bi se smorio kad bi videli da se ja nalazim na Novom Beogradu jer im je to previše daleko. Dalje, za “Veterinar Beograd” je ipak veća konkurencija pa su mi manje šanse da ću se pozicionirati u vrh pretrage. Sa druge strane, za “Veterinar Novi Beograd” mogu brzo da se pozicioniram u sam vrh rezultata i imam 100% targetovane posete – ljude koji traže baš mene – veterinara na Novom Beogradu. Ako se optimizujem za “Veterinar Novi Beograd” onda to ima potencijala da se optimizuje i za “Veterinar Beograd” jer se jedan sadrži u drugom. Otprilike mu dođe na isto.

S obzirom da ste početnik za SEO, preporučio bih vam ipak da se odlučite za “Veterinar Novi Beograd” jer ćete tu ipak imati vidljivije rezultate. Ja bih lično napao frazu “Veterinar Beograd” ali ukoliko se ne bavite profesionalno Internet marketingom, može da se desi da vam to bude prevelik zalogaj.

Dakle, odabrali smo da se primarno optimizujemo za frazu “Veterinar Novi Beograd“. To naravno ne isključuje i sve ostale kao sekundarne mete, više o tome kasnije.

Adresa sajta

Jedan od ključnih SEO faktora je sama adresa sajta. Ukoliko domen u sebi sadrži osnovnu frazu za koju je optimizovan sajt, ili bar deo nje, to znatno povećava šanse da budemo na prvom mestu pretrage. U konkretnom slučaju, slobodan je domen www.veterinarnovibeograd.com, a čak i www.veterinarbeograd.com . Mogu samo da napišem da osoba koja bude registrovala domen www.veterinarbeograd.com ima skoro 100% šanse da u narednih desetak godina dobija na svom sajtu po petsto ljudi mesečno koji traže veterinara. Svakog meseca petsto novih potencijalnih klijenata. Baš da vidim posle koliko sati će biti registrovan ovaj domen nakon što objavim tekst. :)

Možda je trebalo ipak da odaberemo “Veterinar Beograd” :) Ali neka, idemo dalje, ionako je ovo samo vežba i primer. Dakle, registrovaćemo, fiktivno, www.veterinarnovibeograd.com.

Ovde postoji i jedna dilema. Ova adresa zvuči isuviše “generički”. Ukoliko želimo da gradimo brend, drugi pristup bi bio da registrujemo adresu koja je ime našeg brenda, dakle www.mila.com a pošto je on zauzet onda veterinarmila.com ili mila.rs  . Naravno, u ovom slučaju početni SEO kapital sa željenom frazom u imenu otpada. Dakle, morate da vagate. Razmislite šta vam je važnije. Ukoliko fraza za koju želite da se optimizujete ima ogroman broj pretraga, poput hiljadu dnevno, onda je generalni savet da u tim slučajevima žrtvujete ime brenda u domenu, zarad ogromne targetovane posete koje će vam generički domen doneti. Prelazno rešenje bilo bi da u adresi bude i ime brenda i fraza, mada je to najčešće predugačko.

Title tag

Nakon adrese sajta, sledeći veliki kapital za optimizaciju je title tag u HTML stranici. Nadam se da imate barem osnovno poznavanje HTML-a, ukoliko ne, onda prosledite ovaj tekst osobi koja održava vaš sajt, znaće o čemu se radi.

Title tag je jako važan i on u sebi treba da sadrži glavnu frazu, i možda još par ključnih reči. Plus, ono što napišete u title tagu biće onaj plavi naslov u rezultatima pretrage. Glavne ključne reči stavite na početku title taga.

Konkretno, ja bih napisao: “Veterinar Novi Beograd – ordinacija Mila”. To je sve.

Postoje dve najčešće greške kod pisanja title taga. Prva je da title uopšte ne sadrži glavnu frazu. Recimo “Veterinarska ordinacija Mila”, ili još gore “Dom zdravlja za kućne ljubimce Mila”.

Druga greška u pisanju title taga je da se on prenatrpa ključnim rečima kao prase pred Božić. Na primer: “Veterinar Novi Beograd, ordinacija, ambulanta, klinika, vakcinacija, kućni ljubimci, bolesti pasa, bolesti macaka, leptospiroza, stenecak, Mila, veterinarska stanica, veterinari, veterina, Srbija, Beograd”. To kod Gugla neće proći. Sve što je “ceđenje suve drenovine” Gugl vrlo lako prozre i može da se desi da vas namerno baci niže u rezultatima. Dakle, nemojte opterećivati title tag sa više od 3-4 ključne reči ili fraze.

Povećanje vidljivosti vašeg sajta među rezultatima pretrage

Razmislite malo. Kada otkucate neku frazu na Guglu, po kom kriterijumu odlučujete na šta ćete kliknuti? Naravno, ono što je bliže vrhu strane privlači veću pažnju, ali postoji još jedan momenat. Naime, jako je važno koliko vam je atraktivan naslov i opis. Pogledajte još jednom rezultate pretrage za “veterinar novi beograd”. Očajni su. Naslovi su ružni kao sa buvljaka, a opisi su izvučeni iz nekog irelevantnog dela teksta na sajtu. Iskreno, svi rezultati pretrage kao da govore “Ovde nećeš naći to što tražiš”, ili, još gore “Mi smo gomila amatera kojima treba da poverite život vašeg ljubimca”.

Dakle, rešenje je da utičemo na izgled naslova i opisa. Već sam napomenuo da će naslov u rezultatu pretrage biti ustvari title tag.

Što se tiče opisa, za njega je zadužen meta tag description. U najvećem broju slučajeva, ako imamo ovaj meta tag na stranici, Gugl će odlučiti da njegov sadržaj bude opis, dakle ona dva reda ispod naslova u rezultatu.

Meta tag description možete da ubacite odmah ispod title taga. On izgleda ovako:

<meta name=”description” content=”Ovde ide opis sajta koji će se videti u rezultatima pretrage i ne bi trebalo da bude duži od 160 karaktera.” />

E sad, šta staviti u njega. Pa, pre svega, bitna informacija je da Gugl uopšte ne uzima u obzir meta tagove pri odlučivanju gde da vas stavi u rezultatima pretrage. Ovo konkretno znači da, sa tehničke strane SEO, potpuno je svejedno da li će ovde stajati niz glavnih ključnih reči ili citat iz romana Dostojevskog.

Dakle jedina svrha pisanja meta taga description je da se opis našeg sajta u rezultatima pretrage što više dopadne osobi koja čita stranicu sa gomilom rezultata, i da se tako ta osoba odluči da klikne na naš sajt čak i ako se ne nalazimo u vrhu pretrage.

U ovom slučaju, ja bih stavio: “Najsavremenija veterinarska klinika “Mila” sa prijatnim osobljem, u kojoj će se vaš ljubimac osećati kao kod svoje kuće. Novi Beograd, Gandijeva 118, telefon 234-5678″

Pogledajte sada, sa ovim description-om i prethodno pomenutim title tagom, kako će izgledati vaš sajt u rezultatima pretrage:

Kao što vidite, iako se vaš sajt ovde nalazi tek na četvrtom mestu, njegov naslov i opis izgledaju kao oaza profesionalnosti i kvaliteta u pustinji preostalih “raspad” rezultata. Bez obzira na redosled, šanse da neko klikne na vaš sajt u moru ovih krševitih rezultata su jako velike bez obzira što je na četvrtom a ne na prvom mestu u ovom primeru.

Dakle, kao što vidite, pozicija na Guglu nije jedini faktor koji je bitan za posetu. Ovo je česta zabluda koju početnici prihvataju zdravo za gotovo. Često se mogu naći informacije da sajt na prvom mestu dobija uvek fiksno 55% klikova od svih pretraga, sajt na drugom mestu 15% itd. To možda važi za tržišta i fraze gde svi rezultati pretrage izgledaju lepo i sređeno, ali ne i za tržište u nastajanju kao što je srpsko, gde masa rezultata više liči na slučajne karaktere iz računara nego na smislene rečenice. Dakle, pođite prvo od najbanalnije stvari, a to je kako će vaš sajt ljudima da izgleda u moru preostalih rezultata pretrage.

Još jedan faktor koji može da poveća broj klikova je da se vaš sajt pojavi kao dva rezultata u listi, pri čemu je onaj drugi malo uvučen kao pasus (na gornjoj slici to je ordinacija Alessandra). Kako se to radi – pa, to već prevazilazi razmere ovog bazičnog kursa, i tu je već momenat da angažujete nekog SEO profesionalca. Biće sasvim dovoljno ako uradite ovaj “fejslifting” naslova i opisa – kao što vidite, skoro niko se ne bavi čak ni time.

I na kraju ove sekcije, još jedna bitna stvar: Nije uvek dobro imati meta description tag na stranici. Ukoliko se radi o nekoj stranici koje je prepuna raznovrsnih ključnih reči, bolje je pustiti da Google sam izvuče iz teksta tačnu rečenicu u kojoj se spominje to što je neko tražio, jer će onda ta fraza biti boldirana i fokus će biti baš na tome što je korisnik tražio.

Meta tagovi

Jedna rečenica: Meta tagovi nemaju apsolutno nikakvog uticaja na poziciju vašeg sajta na Guglu.

Zašto onda posvećujem čitavu jednu sekciju ovog teksta meta tagovima?

Pre svega, zato što će neki amaterski “SEO eksperti” pokušati da vam naplate ubacivanje meta tagova na sajt, na prvom mestu meta keywords, i treba da budete informisani da to nema nikakvog značaja. Neki od ovih ljudi znaju da to nema efekta pa vam mažu oči, a neki su i dalje ubeđeni da zaista rade smislen posao kada vam ubacuju razne meta tagove. Da ne ulazimo sada u detaljisanje koji sve meta tagovi postoje, zapamtite jednostavno da oni nisu bitni. Na kraju krajeva, ako imate vremena za bacanje, ubacujte meta keywords do prekosutra, ne može da škodi, ali svi glavni pretraživači su davno objavili da ih ne podržavaju. Jedino ih kao Yahoo još uvek čita, sa nekim niskim prioritetom, ali znate li vi nekog u Srbiji ko koristi Yahoo za pretragu? Ja ne.

Prema preporuci referentnog portala SEOMoz iz 2010, meta tagovi su potpuno deplasirani, i jedini meta tag koji treba ubaciti je description, i to iz razloga koje sam gore naveo: zbog lepote u rezultatima pretrage. Dakle, jedna briga manje.

Formatiranje teksta na stranici

Hajde sada da se pozabavimo HTML tagovima u samom tekstu.

Znate, a možda i ne znate, da HTML sadrži u sebi tagove poput H1, H2, H3, koji označavaju redom: glavni naslov, naslove sekcija, podnaslove sekcija, itd. Ovog bi trebalo da se pridržavate, i rečenice u ovim tagovima treba da budu popunjene glavnim ključnim rečima. Mada, u novije vreme se smatra da ovo više nije toliko bitno.

Prvo, gledajte da imate na stranici samo jedan jedini H1 tag, i da u njemu bude ključna reč za koju želimo da optimizujemo sajt (Veterinar Novi Beograd). Ukoliko budemo imali više od jednog H1 taga, to je semantički neispravno, pa to možda može da ugrozi poziciju na Guglu.

Dalje, gledajte da vam svi glavni podnaslovi i ključne reči budu u H2 i H3 tagovima. Na primer, “Bolesti pasa”, “bolesti mačaka”, “vakcinacija”, “sterilisanje”, itd.

Koristite bold tekst na stranici tamo gde su vam bitne ključne reči.

Kada ubacujete slike, gledajte da imaju ALT atribut sa bitnim ključnim rečima. Iskreno – ovim se ne morate baviti ako nemate vremena. Velika je polemika u SEO zajednici koliko opis slika može zaista da vam koristi i varira od slučaja do sučaja.

Kako pisati sam tekst?

Prvo i logično, tekst na stranici treba da vam sadrži sve najbitnije ključne reči i fraze. Mnogi ljudi misle da je samo ovo SEO – napišemo tekst koji je dobro nafilovan ključnim rečima i sajt će preko noći biti prvi na Guglu. Ovo ne samo da nije tačno, već može da da i kontraefekat. Na primer, ako bismo uzeli i preterano nakljukali tekst svim ključnim rečima, Gugl vrlo lako može da manje vrednuje naš sajt nego što bi trebalo.

Gugl je pametan i prepoznaje donekle i smisao toga što smo napisali. Ukoliko je to sve gomila nabacanih ključnih reči bez vrednosti za čitaoca, njihov robot vas penalizuje i neće vas biti nigde u pretrazi. Inače bi svako dete moglo da napravi sajt koji je prvi za “nekretnine beograd”, tako što ponovi “nekretnine beograd” 10.000  puta na stranici.

Čak i ja rizikujem sa ovim tekstom, jer sam jedno 100 puta napisao frazu “veterinar beograd”, i vrlo lako Google može ni krivog ni dužnog da me strpa u isti koš zajedno sa dilerima Viagre i Cialisa. Pogotovo sada kad sam još napisao i reč “Viagra” u tekstu. I to dva puta :)

Kako onda treba raditi? Pa, sadržaj treba da vam bude prožet ključnim rečima i frazama, ali ne preterano. Idite po nekom osećaju, koristite ključne reči kad god bude zgodno, ali ne toliko da tekst postane “usiljen”. Ma, znate na šta mislim :) Što se tiče samog stila pisanja sadržaja, više o tome u kasnijem delu teksta.

Zaboravite na gramatiku svog jezika ako želite uspeh

Dobro, nije baš tako, ovaj podnaslov je više tu da malo isprovocira :) Ali, ovo je jedna stvar koju mnogi previđaju. Naime, činjenica je da se veliki broj pretraga na Internetu dešava sa jezičkim konstrukcijama koje smisleno ne znače ništa. U našem slučaju sa veterinarom to bi bile fraze poput  “bolesti pasa simptomi” ili “vakcinacija pasa cena”.

U istraživanju ključnih reči, često ćemo doći do ovakvih besmislenih rečenica koje imaju ogroman broj pretraga, zato što ljudi uglavnom posmatraju Google kao robota kome se moraju dati ovakvi “robotski” upiti da bi iskočili najbolji rezultati. Iz ličnog iskustva znamo da će najrelevantniji rezultati iskočiti ako kucamo “vakcinacija pasa cena”, umesto “Koliko košta da vakcinišem svog psa?”. Google je naravno sve bolji u prepoznavanju ovakvih “ljudskih” upita, ali proteći će još mnogo vode Dunavom i Savom dok to bude savršeno.

Zato, nemojte se ustručavati da vam se čitave sekcije ili bar h2 i h3 podnaslovi na sajtu zovu upravo ovakvim besmislenim, gramatički neispravnim rečenicama. Slobodno stavite na sajtu podnaslov “Vakcinacija pasa cena” ili “Bolesti pasa simptomi”. Ili nazovite čitave stranice tako. To će dovesti do toga da budete optimizovani za ovakve pretrage i da imate mnogo veću posetu od konkurencije. Mada, ako ispunite sve druge SEO kriterijume, ovo možete i da iskulirate.

Ovo je jedan luksuz koji ne mogu sebi da dozvole “renomirani” sajtovi tradicionalističkih državnih preduzeća i uopšte oni  koji moraju strogo da drže do jezika. Kada bi Veterinarski fakultet objavio ovakav naslov, odmah bi po njima osuli paljbu svi akademici nauka, ali vi kao mali biznis možete. Imaćete mnogo veću posetu na sajtu, a jedini downside je to što će jedan u 100 posetilaca koji su jezički perfekcionisti reći “vidi ove nepismene budale”. Baš vas briga :)

Izgled URL-ova

Jako je važno i da vam sami URL-ovi do stranica na vašem sajtu budu prožeti ključnim rečima. Na primer, mnogo je pametnije da vam link do stranice bude www.veterinarbeograd.com/bolesti-pasa.html nego www.veterinarbeograd.com/page34.html ili www.veterinarbeograd.com/?pageid=345.

Ukoliko radite statički HTML sajt (bez upotrebe nekog CMS-a, direktno HTML u nekom editoru poput Dreamweavera), onda jednostavno pazite kako imenujete fajlove HTML stranica. Ukoliko korisitite neki CMS (WordPress, Joomla…), potražite u njihovim podešavanjima opciju da vam URL-ovi budu ovako “lepi”. Ukoliko nešto ne radi čak i kada uključite tu opciju, najverovatnije kod vašeg hosting provajdera nije uključen takozvani “mod_rewrite” modul, pa ih zamolite da vam to srede. Inače, za WordPress preporučujem plugin “All in one SEO pack”, koji vam omogućava da imate određeni Title i Description za svaku stranicu na sajtu, jako korisna stvar.

Napravite pojedinačne stranice za ostale bitne ključne reči

Kao što vidite, u gornjem istraživanju smo pronašli i još neke “sporedne” ključne reči koje su vrlo tražene. Na primer, “bolesti pasa”. Većina ljudi koji traže “bolesti pasa” se verovatno samo raspituju i traže informacije o tome, ali od tih 2400 ljudi mesečno sigurno ima bar 20 kojima hitno treba veterinar i koji su na Novom Beogradu. Zato je dobro da imate posebne stranice na svom sajtu koje se zovu po ovim sporednim ključnim rečima, i da budu optimizovane za njih. I trudite se da sa naslovne strane do njih vodi samo jedan klik, bar za one koje želite najviše da optimizujete.

Long tail fraze ili “kobasice” – tehničko objašnjenje zašto treba blogovati

Često ćete doći u situaciju da vas neko tera da pišete blog. “Piši blog, čuo sam da je to dobro za taj… marketing… i to”. Evo i ja vas teram da pišete blog. A sada ćete shvatiti i zašto.

Osim što blog doprinosi da vaš sajt deluje sveže i daje dodatnu vrednost čitaocima, on ima  sa tehničkog aspekta SEO jednu bitnu funkciju: Prikupljanje saobaćaja sa takozvanih long-tail fraza. “Long tail” fraze su “kobasica” upiti poput “Zašto moj pas neće da jede” ili “Koji veterinar je najbolji u Beogradu”. To su fraze koje se traže možda jednom godišnje i nema smisla da se svesno trudimo da se za njih optimizujemo. Međutim, jedna stvar je zanimljiva. Ako uđete u Google Analytics nekog sajta sa dugom istorijom, videćete da kumulativno najveći broj poseta sa Googla dolazi preko ovih long tail fraza. To konkretno znači da u jednom trenutku broj poseta preko svih ovih kobasičastih “jednom godišnje” upita prevazilazi posetu od glavnih fraza, jer tih “jednom godišnje” fraza ima na stotine hiljada.

Jedini način da vremenom dobijamo posetu sa svih ovih “kobasica” upita je da imamo gomilu sadržaja na sajtu, koji će vremenom biti prožet svim živim i neživim ključnim rečima koje ikom mogu da padnu na pamet. Što više sadržaja, to se statistički povećava šansa da neka od ovih “kobasica” dođe do nas. Sa te strane, najbolje rešenje je blog. Ako veterinar bloguje i bar jednom nedeljno piše neki tekst o kučićima, mačkama, iguanama, bolestima, vremenom će imati mnogo više sadržaja na sajtu od običnog veterinara koji na sajtu ima stranice “O nama” i “Kontakt”, i pokupiće sav kajmak od ovih  ”long tail” fraza. Ovu oblast SEO nazvao bih recimo “Statistički SEO”.

Eto dakle, konačno i tehničkog objašnjenja zašto treba blogovati – pretpostavljam da ste do sada čuli samo onu priču da to jača brend i odnos prema kupcima.

Flash sajtovi i leteći tanjiri

Ako još niste čuli da Flash sajtovi ne mogu imati skoro nikakav SEO, onda ste verovatno juče čuli za Internet. To je, nažalost, potpuno tačno. Ako imate Flash sajt a želite ozbiljno da se rangirate na Google-u, prvi korak je da uradite jedno veliko DELETE celog sajta i da napravite novi u HTML-u.

Odmah da vam kažem, ukoliko krenete da se raspitujete okolo da li za Flash sajt ima neke nade, verovatno ćete naići na ljude koji će vam reći “Naravno – nedavno se pojavila revolucionarna metoda ŠioMiGaĐura koja omogućava da imate SEO za Flash sajtove”. Za poslednjih pet godina sam se načitao najava i najava raznih “revolucionarnih metoda” koje navodno omogućavaju da imate SEO za Flash sajt kao i za obične sajtove. Ono što je zanimljivo, to je da i pored tih “revolucionarnih metoda”, ne postoji nijedan Flash sajt u prvih deset rezultata pretrage za bilo koju značajniju frazu. Probajte i sami pa se uverite.

Postoje na sve strane i ljudi koji tvrde da su videli leteće tanjire, pa opet nigde dokaza za to.

Eksterni (off-site) SEO

Sve ovo što sam do sada napisao spada u takozvani on-site SEO. To znači da se sve akcije rade na samom sajtu, i zavise isključivo od nas. Druga strana SEO medalje zove se off-site SEO, i bavi se uticajem svih drugih sajtova na poziciju u pretrazi.

Odmah da vam kažem da off-site SEO ima mnogo veću težinu i uticaj od on-site SEO. Sad vi verovatno mislite “džabe sam čitao sve ovo do sada”. Ne brinite. Za fraze bez prevelike konkurencije, gde se niko ne bavi nikakvom optimizacijom, on-site SEO je prilično efikasan. Off-site SEO dolazi do izražaja na velikim i zasićenim tržištima, kada svih top 10 sajtova imaju perfektno odrađen on-site SEO.

Ako bi ceo off-site SEO morao da se sumira u jednu rečenicu, ona bi glasila: Bitno je da što više drugih sajtova linkuje na vaš sajt (kvantitet), i bitno je da sajtovi koji vas linkuju budu posećeni i renomirani (kvalitet).

Kako ući u elitni VIP noćni klub ako smo ružni i obučeni kao klošari?

Genijalni Internet marketing guru Ed Dale od koga sam naučio mnoge stvari o SEO, ima jednu sjajnu metaforu koja pomaže da shvatimo kako off-site SEO funkcioniše. Priča je sledeća:

Zamislite da se nalazite ispred elitnog VIP noćnog kluba u koji želite da uđete. Za tržišta sa velikom konkurencijom, ulaženje u vrh rezultata pretrage na Guglu možemo zamisliti kao pokušaj ulaska u ovaj klub.

Kada imate nov sajt, sveže registrovan i postavljen, za Google vi ste ružni, nepoznati i nezanimljivi. Šta se onda dešava? Pa, stojite kao budala ispred kluba i posmatrate kako unutra puštaju Jelenu Karleušu, Zdravka Čolića, Borisa Tadića, a kada vi probate da uđete, gorila na vratima vas zaustavlja i kaže “gospodine, ovo je privatna žurka, ne možete da uđete“.

Kako se ulazi u ovakve klubove? Pa, ako imate iskustva sa noćnim životom, znate odgovor – potrebno je da vas uvede Zdravko Čolić lično.

Znači, sprijateljite se sa Zdravkom Čolićem, on vidi da ste zanimljivi, i sledeći put se pojavljujete na vratima sa njim. Čola samo kaže gorili na vratima “u redu je, on je sa mnom” i vi ste ušli.

Isti princip važi za eksterni SEO. Potrebno je da sajtovi sa što većim kredibilitetom, tradicijom i dobrom posetom linkuju ka vama, što je više moguće. To je cela mudrost.

Znači, ako bi nekim čudom CNN.com, BBC.co.uk, Guardian.co.uk i NewYorkTimes.com stavili link ka vašem sajtu, to bi bio daleko najefikasniji SEO koji možete da imate. Zakucali bi se na mesto broj jedan u pretrazi i odatle ne bi mogao ni Bog otac da vas skine. Ukoliko imate dobar eksterni SEO, sve drugo pada u zasenak – title tag, description, tagovi, ključne reči… sve to postaje smešno u odnosu na moć koju imaju dolazni linkovi sa jakih sajtova.

Bitno: pravilno pisanje dolaznih linkova

Ok, dakle jasno nam je da ćemo skočiti u rangiranju na Guglu ako nas linkuju jaki igrači, ali prvo logično pitanje je: za koje konkretne ključne reči ćemo skočiti?

Ovo jako zavisi od načina na koji drugi sajtovi linkuju na nas. Zapamtite ovo: fraza za koju želimo da se optimizujemo treba da bude link. Inače, ukoliko je linkovana neka reč koja nema veze sa našim poslom, to mnogo manje vredi.

Možda vam ovo nije baš najjasnije, pa evo odmah primera.

Loši primeri:

Dragi moji čitaoci, preporučio bih vam odličnog veterinara koji je previo nogu mom džukcu. Pogledajte sve o njemu ovde.

Preporuka za sve kojima je potreban veterinar na Novom Beogradu

Dobri primeri:

Dragi moji čitaoci, preporučio bih vam odličnog veterinara koji je previo nogu mom džukcu: Veterinar Novi Beograd.

Preporuka za sve kojima je potreban veterinar na Novom Beogradu.

Dakle, ako ste već u mogućnosti da zamolite ljude koji imaju posećene sajtove da napišu neki tekst o vama i da vas linkuju, obavezno ih zamolite da linkuju ka vama sa frazom za koju želite da se pozicionirate.

Još jednom, ovo je najefikasniji SEO koji možete imati. Evo vam jedne ilustracije: Ukoliko bi vas linkovalo dvadeset najposećenijih sajtova u Srbiji sa frazom “Veterinar Beograd”, bili biste prvi na Guglu za “Veterinar Beograd”, čak i ako nigde na svom sajtu nemate ni reč “veterinar” ni reč “Beograd”! Dovoljno je da imate na sajtu makar sinonime ovih reči. Nekad je ovo moglo da se eksploatiše, i zvalo se “Google Bomb“. Na primer, par godina je sajt Džordža Buša bio prvi rezultat kada se kuca “miserable failure” jer su se blogeri složno dogovorili da linkuju ka njegovom sajtu sa tom frazom. Nije ih čak bilo ni mnogo, samo 32 linka po nekim merenjima. Vidite koliko je ovo moćan SEO.

Kako da znamo koji sajt  je “Zdravko Čolić” na Internetu?

Ok, potrebno nam je što više linkova sa “jakih” sajtova, ali pitanje je, koji su to “jaki” sajtovi?. Do Zdravka Čolića je jako teško doći, a još teže sprijateljiti se s njim. Postoje li još neki drugi ljudi koji nisu toliko poznati, a imaju kredibilitet kod gorile na ulazu u klub zvanog Google?

Za odgovor na ovo pitanje služi nam Google PageRank. To je broj od 0 do 10 koji određuje sam Google na osnovu gomile parametara. Preporučujem vam da instalirate neki dodatak za vaš browser koji će da vam pokazuje PageRank sajtova čim dođete na njih. U svakom slučaju, što je veći PageRank stranice, to se link sa nje više vrednuje na Google-u. Imajte na umu da svaka stranica u okviru jednog sajta ima svoj posebni PR, i najčešće Home Page ima najveći PR. Jedan link sa sajta koji ima PR9 vredi vam npr. kao 1000 linkova sa sajtova koji imaju PR0. Ako Zdravko Čolić kaže gorili na ulazu “puštaj ovoga, on je cool lik”, to ima više efekta nego da 100 radnika sa gradilišta kažu gorili to isto.

Slaba vajda od NoFollow

Nažalost, mnogi jaki sajtovi u poslednje vreme ubacuju takozvani “nofollow” atribut u svoje linkove. Ukoliko u linku stoji <a href=”veterinarbeograd.com” rel=”nofollow”>, onda za Google taj link kao i da ne postoji. To bi bilo kao da vam Zdravko Čolić kaže “možemo ti i ja da se družimo, ali samo kod mene kući, da to niko ne vidi”. A onda vam slaba vajda od toga. Ova opcija je u novije vreme ubačena na sve bitnije forume i blogove, tako da otpada varijanta da samo u komentaru ostavite svoj link. Mada, u poslednjih godinu dana Google navodno ipak obraća pažnju i na nofollow linkove – kada proceni da je bitno. Tako da se ne morate previše opterećivati ovim.

Ovo se inače radi da sajtovi ne bi osipali svoj PageRank pred očima Googla. Zdravko Čolić ne priča ni o kome, drugi pričaju o njemu. PageRank se ustvari i stiče tako što mnogo više njih linkuje ka vama nego vi ka drugima, između ostalog. Viralni sajtovi koje sam radio imaju visok PR jer svi o njima pričaju, i stalno dobijam ponude da stavim neke linkove na njih, dakle ljudi žele da mi plate samo za jedan tekstualni link na tim sajtovima, baš zbog cele ove priče sa off-site SEO.

Black Hat SEO i Tri praseta

Vremenom se u SEO-u odomaćio termin “Black Hat SEO”. To je skup raznih fora i fazona da “zeznete Google” i da se rankirate brže i više nego što je realno. Neću sada da ulazim u sitna crevca, to sve spada u naprednije stvari od ove teme. U svakom slučaju, zapamtite da su sve ove metode jako rizične, jer Google svakog časa može da potpuno izbriše vaš sajt iz rezultata pretrage ako vidi da ste to radili. Ako gradite biznis na Black Hat SEO sistemu to je kao da gradite kuću od slame – dovoljno je da vas otkrije zli vuk zvani Google i da vam začas oduva kuću, a onda ste bespomoćno prase.

Velika SEO tajna

Na kraju svih ovih informacija, odlučio sam da vam otkrijem veliku SEO tajnu. Naime, svi znamo da ta tajna postoji. Na svakom forumu gde se priča o SEO, pojave se ljudi koji govore da znaju “tajnu” koju drugi ne znaju. Internet je prepun prodajnih stranica koje vam nude da vam otkriju tu tajnu za određenu sumu dolara.

Ja znam tu tajnu, i pošto sam jako darežljiv i nesebičan, odlučio sam da vam je otkrijem u ovom tekstu.

Dakle, sada ćete, konačno, saznati veliku SEO tajnu koju su skrivali od vas svih ovih godina.

Napisaću upravo sada koja je tajna.

Jeste li spremni?

(drumroll, please)

dakle,

velika SEO tajna je….

….

…

…

KVALITETAN SADRŽAJ!

.

Molim? Razočarani ste?

To ste znali i ranije?

Pa možda ste znali, ali jedno je znati a drugo primenjivati u praksi :)

Vidite, eksperimenti pokazuju da je kvalitetan sadržaj ubedljivo najbolji SEO koji možete imati. Jer, ako vam je tekst kvalitetan, linkovaće vas sami svi veliki, ne morate vi da ih molite i da se brinete za njihov PR itd. Zdravko Čolić priča o Vladi Georgievu, ne zato što ga je ovaj zamolio, već zato što je zaista zaslužio.

Naravno, pitanje je sada šta je to “kvalitetan sadržaj” na Internetu.

Kako da vam sadržaj bude kvalitetan

Neko će reći “Čekaj bre, pa evo ja se ubi od kvaliteta. Stalno pišem tekstove u kojima koristim reči iz Vujaklije, pišem kao što pišu oni u stručnim knjigama sa veterinarskog fakulteta, pa opet nisam video da mi taj kvalitet nešto pomaže za SEO”.

“Kvalitetan sadržaj” na Internetu je tekst koji je pre svega napisan u Internet estetici. To je post prepun kvalitetnih linkova ka drugim relevantnim izvorima, koji sadrži zanimljive video klipove, zanimljive fotografije, i ostali multimedijalni sadržaj koji doprinosi “web” kvalitetu teksta. Trudite se da linkujete sve što može dodatno da donese vrednost vašem tekstu. Sve vreme dok pišete, treba da vam stoji u glavi “kako neko može da profitira i da ima koristi od ovog što pišem”. Zaboravite na stručne termine, nemojte se truditi da na silu ispadnete mnogo načitani i obrazovani. Fokus neka vam bude na pružanju što više korisnih informacija.

Dalje, kvalitetan Internet sadržaj je onaj koji u sebi ima viralni potencijal. To je u suštini najbitnije, jer tako dobijate najveći broj linkova sa drugih kvalitetnih sajtova. Pogledajte ovaj tekst koji sada pišem. Sve ovo sam mogao da napišem sterilnim i dosadnim jezikom, sve ove iste informacije. Ali u tom slučaju tekst ne bi bio toliko zanimljiv i mnogo bi se manje linkovao po drugim sajtovima i šerovao po socijalnim mrežama. Pogledajte neke od podnaslova. “Kako ući u klub kao klošar”, “Zdravko Čolić”, “Velika SEO tajna”, “Zaboravite na gramatiku”. Tekst je prepun duhovitih opaski koje daju na viralnosti. Pogledajte slike. Neke slike sam napravio, neke sam dugo birao. Često stavljam na svoj blog slike iz starih stripova koje ilustruju određene teme, to je neki moj lični pečat i brend koji gradim. Ponekad potrošim po 20 minuta prelistavajući stare brojeve Taličnog Toma ili Gaše, da bih odabarao samo jednu sliku koja dobro i duhovito ilustruje temu.

Bolje Vukajlija nego Vujaklija

Ovo sve ima dvostruku funkciju. Damnit, sada možda već otkrivam previše, ali nek ide život :) Prvo, u inicijalnom trenutku osoba dolazi na ovaj tekst i samo preleti pogledom, “iskenira” stranu. Tako svi mi radimo. U tih prvih nekoliko trenutaka, osoba razmišlja “Hm, vidi ovo, zanimljivi i provokativni podnaslovi, autentične fotografije, potpuno neočekivano za tako dosadnu temu kao što je SEO. Hoću ovo da pročitam.” I evo, rezultat toga je da vi i dalje čitate ovaj tekst iako se već pretvorio u manju knjigu. Da sam stavio sve dosadne podnaslove, da sam stavio one stock fotografije uspešnih biznismena sa laptopovima, više od pola vas ne bi ni počelo da čita ovaj tekst. “Još jedan dosadan tekst, još i predugačak”. Klik na ono iks u uglu ekrana, i ćao.

Druga funkcija takvog načina pisanja je da osobi koja je već počela da čita stalno drži pažnju. Zapamtite, jedno od glavnih pravila kada pišete za web je “ja nisam jedini”. Kada čovek na Internetu čita vaš tekst, u svakom trenutku preti opasnost da pobegne, jer podsvesno zna da ga na drugim sajtovima čeka još gomila zanimljivih informacija. Čekaju ga neodgovoreni emailovi, zezanje na Fejsu, drugi zanimljivi sajtovi.  Tako da, pažnja vašeg čitaoca sve vreme visi o koncu.

Kao što vidite, stalno ubacujem zanimljive primere, metafore, duhovite pošalice, jer kada to ne bi radio masa ljudi bi se smorila i zapalila na pola teksta. “Koristan je ovaj tekst o SEO, nastaviću da ga čitam kasnije”, i nikad se ne vrate. Takvo je ponašanje ljudi na webu. Znači, dok pišete, sve vreme vrtite po glavi film “nisam jedini, nisam jedini, nisam jedini….” i drugi film “dodaj vrednost, dodaj vrednost, dodaj vrednost…”. Sve drugo, gramatika, demonstracija stručnosti… neka vam bude u drugom planu. Recimo, ovaj tekst je potpuno nekonzistentan, negde piše Gugl, negde Google, kako mi se kad “ćefnulo”. Meni to uopšte nije u fokusu. Napljuvaće me par perfekcionista srpskog jezika u komentarima, ali to neće uticati da se tekst manje linkuje. Pre ću da potrošim pola sata tražeći jednu perfketnu viralnu sliku za tekst, nego pet minuta da ispravim sve te greške. Kakav vam je fokus, takvi su vam rezultati. Kakve su vam misli, takav vam je život, što reče otac Tadej.

Takav stil pisanja dovodi do toga da vam tekst bude dopadljiv i viralan, i da se istakne u moru sivih informacija na webu. A to dugoročno dovodi do više dobrih backlinkova. Bolje da vam tekst bude prepun termina iz Vukajlije, nego iz Vujaklije – eto, možete da zapamtite tu rečenicu.

Vidite sad u čemu je fora? Ja znam da će ovaj tekst pre ili kasnije biti na prvoj strani Gugla za fraze poput “optimizacija sajta”, “seo optimizacija” i slično. Ne moram nikoga da molim da ga linkuje, to će se jednostavno desiti –  ljudi će ga linkovati jer ima mnogo veću vrednost od većine ostalih tekstova na srpskom jeziku na ovu temu i napisan je na autentičan način. Btw ako već linkujete ovaj tekst, uradite to sa frazom “seo optimizacija sajta” ili tako nešto. Ja ovde ništa ne prodajem, ideja je da ova strana bude za opšte dobro svih.

Primera radi, nedugo nakon izbora u Americi napisao sam tekst o marketing strategiji Baraka Obame, koju američki analitičari popularno zovu Obamarketing. Ovaj tekst je zbog svog kvaliteta bio dosta linkovan i dugo vremena je bio na prvom mestu kada neko na Guglu kuca “Obamarketing”, ispred svih američkih sajtova. Čak i danas, kada je prošlo dve godine od tog teksta, nalazi se na 11.mestu pretrage.

Još bolji primer je tekst o Banci Intesi koji sam nedavno napisao i koji se šerovao i linkovao po domaćem webu do besvesti. Rezultat? Kada odete na Google.rs i kucate “Banca Intesa”, moj tekst je na prvoj strani, odmah ispod zvaničnog sajta banke i sajta kamatica.com. Nisam razmišljao o SEO i ključnim rečima dok sam pisao. Jednostavno sam pisao duhovit i provokativan tekst, koji čak i nije bio tačan i objektivan jer nisam imao dovoljno informacija, ali eto, rezultat je viralno širenje i ogroman broj backlinkova sa frazom “Banca Intesa”.

Eto, to je velika SEO tajna. Sada je znate. Druga tajna ne postoji.

Ko su SEO eksperti u Srbiji?

Na ovom mestu staviću linkove do agencija i ljudi koji se provereno bave naprednijim SEO poslom i za koje mogu da garantujem da vam neće “mazati oči” već znaju da urade neke stvari koje prevazilaze savete iz ovog teksta. Ukoliko imate neki predlog za dopunu liste, pošaljite mi email, pa ćemo vremenom popunjavati ovu listu.

Dragan Varagić koji je među prvima u Srbiji počeo da se bavi ovom temom

Web Design Beach i sjajni SEO profesionalac Nikola Mitić

Vladimir Prelovac, čovek koji je izgradio svoj lični brend širom sveta i specijalizovao se za WordPress SEO

Tatjana Vehovec za SEO copywriting

Tomislav Vujević, wwwyu.com

Bruno Šarić, SEO.hr

Seek And Hit iz Hrvatske

Slobodno se javite ovim ljudima, nisam ni u kakvom “dilu” sa njima niti ću dobiti procenat od poslova koje im preporučim ovim tekstom. Za njih znam da će vam uraditi posao kako treba, što ne znači da ne postoje  i druge kvalitetne agencije u Srbiji za koje nisam čuo. Dakle, pišite mi mail i ako procenim da zaslužujete da budete na ovoj listi, dodaću vas.

“Istoče, ti si lud. Napisao si sve ovo za džabe i još si izreklamirao druge”

Ovakav tekst sam zaista mogao da pretvorim u jedan dvodnevni seminar koji bih prodavao velikim firmama po ceni od jedno 500 eura po čoveku. Međutim, cilj mi je bio pre svega da ove informacije dođu do ljudi koji imaju neki svoj mali biznis jer im može zaista mnogo pomoći. Drugo, što se više ljudi u Srbiji zainteresuje za SEO, shvatiće vremenom da se isplati baviti se Internet biznisom na nekom globalnom tržištu, a to je za ovu sirotu trange-frange zemlju bez proizvodnje i izvoza jako dobro.

Za ljude koji se bave ovim poslom: Ukoliko mislite da postoji još nešto što zaslužuje da uđe u ovaj mini SEO kurs, javite mi. Takođe, javite mi ako mislite da nešto treba korigovati. Ideja je da maksimalno “ispeglamo” ovaj tekst i da ljudi imaju odakle da nauče neke osnovne stvari sami.

Na kraju, hoću da vam kažem da sam napravio svoj Fan Page na Facebooku. Učlanite se u njega da biste dobijali u svom News Feedu kvalitetne informacije iz Internet marketinga koje ću postovati, ne samo sa ovog bloga već i sve drugo što smatram da je važno za sve nas. U narednom periodu objavljivaću sve što je potrebno na temu “kako da pokrenete i održavate sopstveni Internet biznis”, zajedno sa mojim partnerom Stefanom i još nekoliko ljudi. Videćete primere uspešnih sajtova iz zemlje i sveta i modele po kojima zarađuju. Naučićete neke fascinantne stvari i otvoriće vam se vidici za kreiranje pravih Internet biznisa 21. veka.

Vidimo se uskoro,

Istok

Gledajući svoj Facebook početni ekran u postavci “Top News” (Najbitnije vesti”), sigurno ste primetili sledeći fenomen: Iako na svojoj listi prijatelja imamo stotine, a neki od nas i hiljade ljudi, postoji 5-10 ljudi čiji nam se statusi skoro svaki dan pojavljuju. Štaviše, od nekih ljudi nam se pojavljuju i potpuno udaljene akcije, na primer, da su komentarisali status neke tamo osobe koja nam čak nije ni prijatelj.

Oblast Internet marketinga koja proučava ovu verovatnoću pojavljivanja neke akcije u News Feedovima Facebook korisnika zove se News Feed Optimization (NFO) i mnogi je zovu SEO (Search Engine Optimization) za Facebook. Razumevanje ovog mehanizma je ključno za plasiranje marketinških poruka u sistem.

Do nedavno, način na koji Facebook određuje šta će se naći u News Feedu bio je predmet raznih špekulacija, i svaki ekspert za Internet je tvrdio da je ušao u trag ovom mehanizmu. Sve se to promenilo u aprilu ove godine, na konferenciji f8, kada je Facebook uradio nešto što Google nije nikada do sada: Otkrili su “tajnu formulu” po kojoj se određuje šta će ući u News Feed njihovih korisnika.

Prvi element u ovoj formuli je najznačajniji: to je intenzitet afiniteta između postavljača objekta i potencijalnog gledaoca. Ovo je koeficijent čija veličina zavisi od ukupne istorije svih interakcija između dve osobe. Ukoliko se radi o osobi čije smo statuse u prošlosti često lajkovali i komentarisali, sa kojom smo razmenjivali dosta poruka, chatovali, otvarali profil te osobe i gledali njene slike… onda će ovaj koeficijent biti veći, a samim tim i verovatnoća pojavljivanja statusa te osobe u našem Newsu.

Drugi element, w zavisi od feedbacka korisnika. Ukoliko objekat koji smo postavili ima veliki broj komentara i lajkova, veća je verovatnoća njegovog pojavljivanja.

Faktor d je prosto vremenski – ukoliko se nešto pokaže kao dobro, svoj vrhunac verovatnoće pojavljivanja će imati nekoliko sati od postavljanja.

Sada kada ovo znamo, mnoge stvari su nam jasnije i objašnjivije.

Na primer, meni se u News Feedu skoro uvek nalazi nešto od Miloja Sekulića jer čovek uvek postavlja zanimljive linkove i često ih komentarišem. Sa njim mi je afinitet očigledno veliki.

Sledeći primer: kada me doda za prijatelja neka zgodna devojka, pogledam jedno dvadesetak njenih slika, i već sutradan mi je News Feed pun njenih statusa i linkova. Međutim, ako su mi njeni statusi dosadni i ništa ne prokomentarišem, sledećeg dana nje više nema u News Feedu. Šta se desilo – pa, očigledno je moj afinitet prema njoj u jednom trenutku dostigao neku veliku vrednost ali je brzo pao nisko jer je ta osoba izazvala samo kratkotrajnu prvu impresiju.

Dalje, imam jednog drugara koji ima sličan muzički ukus kao i ja, i često lajkujem njegove YouTube linkove. On je takođe jako prisutan u mom Newsu.

Kad pogledate, ovaj Fejsbukov sistem je napravljen tako da radi ono što bismo radili i mi sami u realnom životu: Eliminisali bismo iz okruženja ljude koji su nam dosadni, zanimalo bi nas šta rade oni koji su nam interesantni, a povremeno bismo se nakratko zainteresovali za neku novu osobu, koja bi se posle kraćeg razgovora pokazala ili kao nezanimljiva ili kao sjajno otkriće.

Zahvaljujući ovom filtriranju ljudi se lepe za Fejsbuk – inače bi mnogi bili besni kada bi morali da čitaju apsolutno sve statuse svih ljudi koje su morali iz kurtoazije da prihvate za prijatelje.

Bitna napomena – sve ovo važi i za Fan stranice i za privatne profile. Nema nikakve razlike.

Imajte to na umu jer sam čuo da se u poslednje vreme dešava prodaja Fan stranica sa velikim brojem članova. Neki spameri uzmu i naprave stranicu poput “Klikni LIKE da vidiš sliku novog dečka Seke Aleksić“, iako na stranici nema te slike ni u naznakama. Nažalost, uspeju da skupe i po 200.000 fanova ovakvom prevarom, a onda naprave još veću prevaru – prodaju dotičnu stranicu nekom kozmetičkom salonu, ubeđujući ih kako će dobiti stranicu putem koje će moći da targetuju 200.000 ljudi.

Ovo nema blage veze sa istinom, jer sada, poznajući kako funkcioniše NFO, nije teško zaključiti da će statusi i reklamne poruke upućene preko ove fantomske stranice dospeti do jako malog broja ljudi. Dakle, ne nasedajte na foru kad neko pokuša da vam proda neku od ovih stranica; pre svega dobro proučite kakav uticaj ta stranica zaista ima.

Znajući sve ovo, i na osnovu ličnog iskustva, rekao bih da je mnogo efektnije da vašu poruku pošalje uticajna osoba sa 1000 fanova, nego neka od ovih fantomskih grupa sa 200.000. To je samo kada se uzme u obzir čista matematika, a da ne govorimo o tome da će preporuku za neki proizvod ili uslugu ljudi pre usvojiti od živog čoveka kome veruju i koga cene, nego od stranice koja se zove “Klikni LIKE da vidiš sisu Jelene Karleuše“.

Kako ovo znanje da iskoristite da povećate svoj uticaj na Fejsbuku?

Poenta je – ukoliko želite da koristite svoj Facebook profil za marketing, potrebno je da strpljivo bildujete taj kapital afiniteta među vašim prijateljima.

Postavljajte statuse i linkove koji imaju vrednost. Ja recimo imam informaciju da su moji linkovi i statusi uvek jako prisutni u News Feedovima mojih prijatelja. To je zato što se, pre nego što bilo šta postavim, uvek dobro zapitam “da li ljudi iz ovoga mogu nešto korisno da nauče, da unaprede sebe, svoj posao, itd?”. Ukoliko je odgovor na ovo pitanje ne, onda su male šanse da ću to postaviti. Ovo rezultuje time da masa mojih prijatelja ne samo da vidi linkove koje postavljam, već im se pojavljuje i obaveštenje da sam komentarisao sliku tamo neke osobe koja uopšte nije njihov prijatelj.

Dalje, izbegavam da kačim YouTube klipove poput “Pogledajte ovde moj omiljeni eksperimantalni elektro bend iz 1976 za koji je čulo još 5 ljudi na svetu“. Prosto, izbegavajte stvari koje su vaše lične “interne fore” i koje ne donose neku vrednost vašim prijateljima. To vam samo smanjuje afinitet i verovatnoću pojavljivanja.

Dobro pravilo koje može da vam pomogne da držite svoj afinitet na visokom nivou, je “pravilo prvog sata“. Ukratko, ovo pravilo glasi “Ukoliko u prvih sat vremena niko ne odreaguje na vaš status, obrišite ga“. Time ćete smanjiti osipanje svog kredibiliteta u ukupnom skoru koji vam stoji zapisan tamo negde na Facebook serverima.

Primera radi, ovaj tekst koji sada pišem ima veliku vrednost za ljude iz marketinga, zbog toga će izazvati dobar feedback, i velika je verovatnoća da ga upravo sada čitate zato što vam je moj link ka njemu ceo dan stajao u News Feedu i na kraju ste rešili da kliknete i da vidite o čemu se tu radi.

Još jedan bitan savet od marketing analitičara koji su temeljno proučili ovu “tajnu formulu” bio bi: Ako želite da proširite vaš uticaj, gledajte da postujete sadržaj koji može da se dopadne različitim svetovima. Izgleda da sam ja i ovo, svesno ili nesvesno, ubo kako treba: Na ovom svom blogu sam baš pazio da povremeno pišem tekstove za potpune početnike u Internet marketingu, a povremeno za napredne profesionalce. Ponekad sam pisao tekstove koji su potpuno smireni i nepristrasni, a ponekad sam baš ekstremno subjektivno iznosio svoje mišljenje. Sve ovo je dovelo do toga da imam visok afinitet sa velikim brojem ljudi različitih tipova ličnosti i profesija.

To bi ukratko bilo sve o NFO, a ako imate da dodate još nešto što ste primetili a ja nisam ovde naveo – tu su vaši komentari.

Osam sati ujutru.

Budim se posle noći prepune čudnih snova.

Odlazim do kuhinje da skuvam kafu i zatičem haos koji stoji još od petka. Svi tanjiri raštrkani, a kompletan escajg pliva u masnoj vodi u sudoperi. Uzimam jednu od čaša koja deluje najčistije i sipam Akva Vivu. Razmišljam kako se već mesecima raspitujem kod prijatelja da mi preporuče neku kućnu pomoćnicu, ali niko nema odgovor, svi bezuspešno traže pomoć u kući kao i ja.

U tom trenutku dobijam prvu jutarnju ideju. Napraviti sajt PomocUKuci.rs koji bi okupio sa jedne strane ljude koji traže kućnu pomoćnicu, a sa druge žene koje nude svoje usluge. Na sajtu bi bili komentari i ocene, tako da ljudi mogu da vide koja žena ima dobre preporuke i da po tome biraju koga će da angažuju. Naravno, sve bi morao da nadgleda neko i da lično proveri žene koje se uključuju u sistem, kako ne bi bilo zloupotreba, Odlična ideja, zapisujem je na Google Documents u fajl “Ideje”, ostavljam haos u kuhinji i izlazim napolje.

Žurim na prvi od dva sastanka koje imam tog dana. Na prvi sastanak idem sa dve koleginice u jednu domaću industriju slatkiša za koju radimo viralnu kampanju. Na sastanku smo sat vremena pričali o svemu, a najmanje o poslu. Nakon izlaska sa sastanka moje dve koleginice pričaju:

- “Jao, bože, jesi snimila onu njihovu direktorku marketinga, već treći put otkako se nalazimo ona nosi onaj isti crveni komplet, hahaah!”

U tom trenutku shvatam nešto i dobijam novu ideju. Ja naravno nisam primetio da je ta direktorka obukla triput zaredom isti komplet ali devojke to primećuju. Širom sveta. Hmmm. Hajde da napravimo sajt MyOutfitManager.com , gde možeš da beležiš šta si koji dan obukla na poslu. Onda, ako recimo sutra imaš sastanak sa nekim s kim si imala pre dva meseca, pogledaš šta si tad imala na sebi i obučeš nešto drugo da te posle ne ogovaraju kako nosiš samo jedno isto. Zapisujem tu ideju u telefon, rastajem se od koleginica, i koračam na sledeći sastanak koji je nedaleko odatle.

Na pola puta nešto hladno me bocne po obrazu. Kiša. A ja samo u kratkim rukavima. Prolećno vreme baš ume da varira. Sedam u kafić da popijem espresso dok stane kiša i šaljem poruku da ću kasniti. Dok ispijam kafu rađa se nova ideja. Web servis Kišobran.rs koji će svako jutro da te obaveštava SMS-om, i emailom kakvo će biti vreme tog dana, tako da ljudi znaju da ponesu kišobran čak i ako zaborave da pogledaju vremensku prognozu. Može da te obaveštava i nekoliko puta dnevno, da ti javlja ako će biti lepo vreme za vikend da organizuješ unapred neko putovanje i slično.

“Odlična ideja”, pomišljam u sebi. Otvaram laptop da je zapišem, i otkrivam da sam identičnu ideju već zapisao pre skoro godinu dana. Sve je isto, čak je i adresa domena ista, Kišobran.rs . Hmmm, pa dobro…. u stvari odlično! Ako sam neku ideju dobio čak dva puta znači da je ona baš baš dobra. Zaklapam laptop i idem dalje.

Firma u kojoj imam sledeći sastanak nalazi se u ulici Dr. Milutina Ivkovića. Pojma nemam gde je to, objasnili su mi preko telefona, ali pošto sam bio usred gužve u saobraćaju, ništa ih nisam razumeo. Zaustavljam dve devojke u tom kraju i pitam ih da mi objasne. Jedna od njih mi objašnjava kako da dođem do tamo. Ima neverovatno plavu boju očiju i prirodno plavu kosu. Osmehuje se, jako je simpatična, i želi da priča sa mnom. Dok gledam u nju, razmišljam kako sam pročitao da se predviđa da će svi plavi ljudi nestati sa Zemlje do 2060. godine, zbog prevelike globalizacije i mešanja sa genima tamnoputih ljudi, koji su dominantniji i polako ih potiskuju.

Tada mi pada na pamet sjajna ideja. Treba napraviti globalni dejting sajt, samo za plavuše i plavušane, koji će se zvati SaveTheBlondes.com . “Ne dozvolite da vaša deca gledaju plavuše u enciklopedijama izumrlih životinja zajedno sa dinosaurusima i sabljastim tigrom! Dođite na SaveTheBlondes.com i sačuvajte predivnu rasu plavih ljudi od istrebljenja.” Zamišljam tako neki uvodni tekst na sajtu. Plavuša mi i dalje priča nešto. Zamišljam kako mi dodeljuju Nobelovu nagradu za očuvanje rase svetloputih ljudi, za održiv razvoj, ekologiju i slične ključne reči. Plavuša je prestala da priča, jer primećuje da su mi misli potpuno odlutale i da je ne konstatujem. Zahvaljujujem joj se na objašnjenju i odlazim. Čujem kako dobacuje drugarici “Ili je lud, ili je gej“.

Sastanak na koji sam potom došao bio je toliko zanimljiv i kreativan da čitava dva sata nisam uopšte razmišljao o start-apovima.

Potom sam ušao u auto i krenuo kući. Na mostu – klasična gužva. Pomeram se deset po deset santimetara. Idealna situacija za razmišljanje o start-apovima. Mislim se kako bi mnogi problemi beogradskog saobraćaja bili rešeni kada bi konačno izgradili taj metro, ali naravno, problem je u tome što se metro gradi godinama a svaka vlast radi samo projekte od godinu-dve, kako bi do narednih izbora imali šta da pokažu narodu da su uradili. U tom momentu dobijam novu genijalnu ideju.

Odlazim na Google da vidim koliko košta izgradnja metroa. Za jednu, najvažniju liniju kroz uži centar treba 450 miliona eura. Ok, hajde onda da napravimo sajt IzgradimoMetro.rs, gde se skupi 450.000 ljudi  koji će sami da izgrade metro. Ako svako da po hiljadu eura za naredne dve godine, to je 40 eura mesečno, imaćemo metro. Video sam već slične koncepte na zapadu, to zovu “crowdsourcing” . Naći će se Beograđani, dijaspora, svi će tu da se skupe, da piše ko je sve dao lovu, a onda se napravi online glasanje za najboljeg ponuđača na tenderu, narod bira, i narod će sam da izgradi metro. Kad su političari nesposobni, mi ćemo sami. Wow, kako bi to bilo romantično. Već vidim naslov u Blicu: “Socijalizam ponovo u Srbiji – na Internetu!”

U tim trenucima sanjarenja prekida me crveno mahanje palicom. Policija. Da parkiram sa strane. Pretpostavljam da je rutinska kontrola.

“Po novom zakonu o saobraćaju, za vožnju bez svetla tokom dana kazna je pet hiljada”, reče nadležni organ policije ispisujući mi kaznu.

“Prvi put čujem za to.”

“Prvi put čujete? Bilo je na svim televizijama, javljali su svaki dan u poslednjih mesec dana!”

Hteo sam da mu kažem da televizor nisam uključio poslednje dve godine, jer zaboga, na Internetu mogu da biram šta ću da gledam i čitam, a to sigurno neće biti spam saopštenja MUP-a Srbije. Odustao sam od pravdanja jer znam da mi ne bi verovao da postoji čovek koji ne gleda TV, ili bar dnevnik.

Ipak, pet hiljada dinara nije uzaludno potrošeno, jer sam dobio, pretpostavljate već – novu ideju.

VaznaObavestenja.rs . Prijaviš se na ovaj sajt i dobijaš SMS i email kad god se pojavi neka važna promena zakona, saobraćajnih propisa, bilo čega što može da te dovede u neprijatnu situaciju ukoliko nisi obavešten. Prvi korisnik bio bi Voja Koštunica. Ovakvih obaveštenja, manje ili više bitnih, ima bar dva nedeljno. Cena SMS-a toliko i toliko. Ako se prijavi 100.000 ljudi i više, eto ga biznis model.

Dolazim kući, čeprkam nešto, telefoniram, i ležem da spavam.

U snu se vozim metroom prepunim plavuša i plavušana. Sve plavuše su obučene u seksi kostime kućnih pomoćnica. Čujem kako dve od njih pričaju da ima neki sajt koji pamti šta si kad obukla, tako da ne može da se desi da obučeš isti kostim dva puta pred istim ljudima. Na SMS mi stiže obaveštenje da od sutra stupa na snagu novi zakon po kome svi automobili moraju da budu žute boje, a zatim još jedan SMS u kome piše da će ceo dan biti sunčano vreme. Počinje kiša, usred metroa.

Osam sati ujutru.

Budim se posle noći prepune čudnih snova.

Odlazim do WC-a i razmišljam kako bi bilo dobro imati blog o dizajnu enterijera kupatila…

********************************************

P.S. 1 Ako uzmete neku od ovih ideja iz teksta, očekujem 10 (deset) posto.

P.S. 2 Svi mi imamo dobre ideje. Bitna je realizacija.

P.S 3 Dopao vam se tekst? Šerujte.

Kada budu poželeli da okupe ljude oko nečega na Fejsbuku, mnogi korisnici će se prvo zapitati da li da prave grupu ili fan pejdž. Ako proguglate malo o ovome, dobićete iznenađujuće veliki broj tekstova u kojima je diplomatski jezikom rečeno da je “svaka dobra na svoj način”, tj. da i grupa i fan pejdž imaju svojih prednosti. I to je generalno mišljenje koje ljudi imaju, kada ih pitam u svakodnevnom razgovoru. Mnogi misle da je svejedno, i da će i grupa i fan pejdž raditi posao.

Ok, hajde onda odmah da razbijemo tu iluziju.

Dakle, grupa na Fejsbuku je potpuno beskorisna. Uramite to i odštampajte na zid ako se slučajno razmišljate da napravite neku grupu.

Hajde da napišem još jednom, imati grupu na Fejsbuku je potpuno beskorisno. A evo sada i objašnjenja.

Razlog je jedan jedini i veoma je prost: Onog momenta kada vaša grupa pređe 5000 (pet hiljada) članova, vi kao administrator zauvek gubite pravo da svojim članovima šaljete poruke  i od tog momenta vaša grupa vam koristi isto kao i da je nemate uopšte.

Da, možda niste to znali, evo sad znate. Ovo je neki propust u arhitekturi Fejsbuk sistema. Oni su navodno najavili da će da srede taj problem ali od toga nema ništa već godinu dana.

Lično sam osnivač jedne grupe koja ima 14.400 članova i kao vlasnik te grupe ne mogu da uradim ama baš ništa. Mogu jedino da postujem nešto na wallu te grupe, a isto to može i bilo ko od preostalih 14.000 članova. To što napišem može da vidi samo onaj ko fizički dođe u grupu, a budimo realni, jednom kada se neko učlani u neku grupu, jako su male šanse da će u nju ući više od par puta godišnje. Ne mogu da napišem poruku koju će ljudi dobiti u svom Inboxu ili svom statusu.

Evo, recimo, skorašnjeg primera kako su ljudi platili danak neiskustvu. Neko je iz najbolje namere hteo da okupi ljude oko očuvanja platana u Beogradu. Pogađate, napravio je grupu koju možete pogledati ovde. Sada, kada su prešli 5000 ljudi grupa im je potpuno beskorisna i jadne platane će poseći jer ovih 14.000 ljudi ne može nikako da se organizuje: nema načina da im se pošalje poruka o nekom protestu, okupljanju, bilo čemu. Pogledajte njihov status – mole ljude da im pošalju svoje brojeve mobilnog da se nekako organizuju jer nemaju načina da im pošalju poruku. Tako vam je to kad se uzdate da na Fejsbuku “sigurno to može”.

Dakle, zaboravite na grupe. Grupa ne služi ničemu osim da čupate kosu što ste je ikada napravili.

Šta je onda rešenje? Naravno – Fan pejdž.

Ne dajte da vas ime “fan pejdž” zavara pa da pomislite da je to samo ako imate neki poznati brend ili ste poznata ličnost. Fan pejdž je trenutno najmoćnije marketinško oružje na Fejsbuku.

Osnovna razlika u odnosu na grupu je to što možete do mile volje da pišete statuse koje vide svi vaši fanovi u svom News Feedu, zajedno sa statusima svojih prijatelja. Aaaaaah, kakvo olakšanje. Dakle, osnujte fan pejdž – to je trenutno najbolja solucija šta god da radite.

Ovde postoji jedna druga caka – ne smete da preterate sa “statusima” koje šaljete fanovima jer postoji ona opcija “Hide” pored svakog statusa u vašem News Feedu. Znate već ono – dosađuje vam kad neko piše status na svakih pet minuta – “ofarbala sam se u tamnije plavo”, “dosadno mi je” i slično. U tim slučajevima kliknete na ono dugme “Hide” i statusi vašeg prijatelja su zauvek izbrisani iz vašeg Newsa.

Isto to važi i za Fan Page. Možda su ljudi u vaš Fan Page ušli iz dobre namere, ali ukoliko ih budete 5 puta dnevno bombardovali statusima poput “kupite ovo, promocija ova, nagradna igra ona”, brzo ćete završiti na crnoj listi kod većine Fanova, a to je isto kao da ih nemate. Bolje im bacite dobar vic nego dosadnu informaciju o vašem brendu/usluzi/štagod. Ljudi vide Fejsbuk kao veliku oazu bez reklama koju su dugo, dugo tražili, i koju baš zato i vole. Onog momenta kad u vašim statusima počnu da se pojavljuju stereotipi vezani za reklamiranje poput “velika nagradna igra”, “vredne nagrade”, “klikni i osvoji”, budite sigurni da ćete vrlo brzo završiti na njihovoj crnoj listi.

Nakon godina i godina brutalnog mučenja reklamama od strane TV Pink, ljudi su presrećni što konačno imaju mogućnost da ubiju sve što liči na reklamu, i to će i uraditi. Nema veze što vi imate “nagradnu akciju sa vrednim nagradama”, to su za ljude sve reminiscencije odvratnog kapitalizma za koje nema mesta u socijalističkoj narodnoj zajednici zvanoj Fejsbuk. Napisaću jedan poseban post na ovu temu.

U svakom slučaju, ako meni ne verujete, imate za fan page jednu odličnu opciju kao administrator, a zove se Insights. Tu možete da vidite statistike fan pejdža, i možete sami da proverite koliko ima takozvanih “Unsubscribed fanova” (to su ljudi koji su u nekom momentu svog života stisnuli dugme “Hide” jer su bili fascinirani vašim “zanimljivim” statusom).

Vidim da na Fejsbuku postoji masa fan pejdžova sa preko 100.000 članova koji nemaju baš neki masovni feedback (odgovor članova na postove) u svojim statusima. Moja procena je da ih je većina članova stavilo na “Hide”. Kako i ne bi – na primer, fan page “Mrzim ponedeljak jer tad počinje škola” teorijski ima preko 100.000 fanova ali realno je ostalo samo nekoliko hiljada mazohista koji prate njegove statuse poput “Ljudi ja sad došao iz škole i idem do WC-a” i slično.

Tako da – snaga fan pejdža se ne meri brojem fanova, već brojem fanova koji vide statuse. Ovo je veoma bitna razlika. Ja sam dugo mislio da Fan pejdžovi sa preko 100.000 fanova imaju ogromnu marketinšku moć dok nisam ovo shvatio. U realnosti, jako je malo fan pejdžova koji postuju kvalitetan sadržaj svojim fanovima i koje fanovi nisu stavili na crnu listu.

Primer dobrog fan pejdža je, recimo, Crtani Film u 7:15 koji sam osnovao pre par meseci bez ideje da će ikada postati masovan. Trenutno, međutim, u njemu ima skoro 100.000 ljudi, a samo oko 4000 njih se odjavilo da ne prima statuse. To je zato što se strogo trudim da u status stranice stavljam isključivo stare crtane filmove, i to pažljivo biram one najzanimljivije. Zbog ovakvog menadžmenta stranice, ne samo da me ljudi nisu “hajdovali” već konstantno preporučuju stranicu svojim prijateljima, što vidim na osnovu stalnog rasta članova. Trenutno oko 1% grada Beograda vidi ono što napišem na “Crtanom Filmu u 7:15″. Često upoznam u privatnom životu nekog ko prati tu stranicu, i reakcije su uvek jako pozitivne kada čuju da sam ja taj.

I na kraju, da kažem nešto o ideji da napravite običan, “ljudski” profil za vašu firmu. Nemojte to raditi. Ima više razloga.

Pod jedan – ja prvi odbijam apsolutno sve friend requestove koji dolaze od nekog kozmetičkog studija, marketinške agencije, bilo čega što nije živ čovek sa imenom i prezimenom. Jednostavno, takva je kultura na Fejsbuku, i garantujem vam da veliki deo ljudi razmišlja kao ja. Na MySpace-u je bilo drugačije, tamo je bilo normalno imati pre svega bend za prijatelja, a onda i kozmetičke  studije itd.

Drugo – “živ čovek” može da ima maksimalno 5000 prijatelja. Šta ćete da radite kada vam biznis poraste toliko da imate više od 5000 prijatelja? Ima raznih rešenja – evo, Ceca Ražnatović (prava ili lažna, nebitno) je otvorila još jedan profil pa sad moli nove fanove da je dodaju za prijatelja na tom novom profilu… dakle, budženje i problemi. Ne želite to u životu.

Treće – možda i najvažnije – pravila na Fejsbuku su takva da ne smete imati profil pod lažnim imenom. Što znači da jednog dana neko iz Fejsbuka može da vam traži da dostavite skenirana svoja dokumenta (da, ovo se dešava), a u tom slučaju teško ćete zadržati svoj profil osim ako vam u ličnoj karti ne piše da se zovete “Fitnes studio Herkules”. Moraćete ili da promenite ime u svoje pravo ime ili da vam gase profil, ne znam ni ja, u svakom slučaju možete imati probleme koji vam ne trebaju.

To je sve – siguran sam da će mnogima ovaj tekst biti od velike koristi. Ako vas zanimaju neke posebne tajne vezane za menadžment Fan pejdža (a ima puno tajni), kontaktirajte me.

Prvi pasus iz njegove knjige je nešto čega se često setim i razmislim. Pročitajte.

Thousands of people search every day for “hope”. That’s right, people buy money-making ebooks, diet ebooks, how-to-gamble ebooks, and many more based purely on hope. 99% of these people will not put these ebooks into action whatsoever. But they have it in their head that it they buy a certain ebook, they will learn a secret that will change their life. And once they finish the book (if they even read it), they don’t put it into action because they ultimately find out it takes too much work

Then a month later, they’re searching on the internet for the same thing – a magic formula for success in a particular facet of life such as money, looks, health, etc. And they gobble up these ebooks like there is no tommorow – at least the ones that have good ad copy And the sellers of most of these ebooks rarely reveal anything you don’t already know And they know it But they offer their money back guaraantees because they know that more than 75% of people will put the ebook on the back bumner and forget to request a refund.

Ako posmatrate stvari iz tog aspekta, svi proizvodi dobijaju potpuno novu dimenziju. Na primer, “Basecamp” softver za organizaciju je odličan proizvod, ali po meni, ne samo zato što zaista uspeva da organizuje celu jednu firmu, već zato što ljudima prodaje i NADU. Nadu, da će im posao bolje ići ako kupe Basecamp, nadu da će završavati poslove na vreme, nadu da neće ostajati zarobljeni za računarima po celu noć da bi ispunili rokove i slično. U realnosti, ljudi kupe Basecamp i svi ti problemi i dalje ostanu. On im pomogne oko organizacije, ali ključni problemi zbog kojih su kupili taj softver nastavljaju da ih muče. Ljudi ne kapiraju da je problem u NJIMA, da im taj problem neće rešiti nikakav softver,ali iz straha od sebe i nedostatka samopouzdanja pokupovaće sve žive softvere, knjige, gadgete i ostale stvari dok ne ukapiraju da treba oni nešto da promene u sebi.

Mislim da ogroman broj proizvoda na ovom svetu uspeva samo iz ovih razloga. Razmislite dobro. Koliko znate knjiga, softvera, proizvoda, koji zaista unapređuju život ljudima, a koliko njih živi od PRIČE da će ga unaprediti ako ga kupe?

Pogledajte bilborde na ulici.

Banke. Sve do jedne prodaju NADU. Stan, kola, putovanje…
Kozmetika. Prodaju NADU da nećete ostariti. Samo dajte pare.
Nagradne Igre. 100% NADA.

Svuda oko nas prodaje se NADA a ne korisni proizvodi. Kao i srednjovekovni nadriprodavci raznih lekova koji leče sve bolesti, koji su stajali sa pozornicom na kočiji po raznim selima i prikazivali kako njihovi proizvodi deluju na svojim ljudima. Princip je danas isti, samo je forma drugačija.

Ako neki proizvod zaista radi nešto korisno, uvek će njegovu vrednost marketing department napumpati dodavanjem NADE na njegovu realnu vrednost.

Iz te perspektive, veliki deo onoga što nazivamo BREND je ustvari NADA.

Koliko procenata vrednosti Apple računara je sama tehnologija i dobar proizvod, a koliko procenata je NADA da ćemo biti neko i nešto ako ga kupimo?
I koliko procenata vrednosti brenda je ustvari nada?

Mislite o tome.