Jedna od glavnih opasnosti za novonastale web projekte, pogotovo one koji su izazvali veliku pažnju javnosti u početku, leži u terminu koji se na engleskom zove “fad”. (Čita se “fed”). Ako se bavite planiranjem i razvojem web projekata, ovaj termin treba dobro da zapamtite, jer njegov efekat može biti fatalan.

Fad proizvodi su brendovi koji žive koliko i vilin konjic. Oni inicijalno izazovu ogroman buzz (priču) među takozvanim “early adopterima”, jer su zanimljivi, novi, provokativni, duhoviti, viralni, itd. Kasnije, kada osećaj novog prođe, najveći deo ovih brendova ne opstane, jer njihovi kreatori nisu razmišljali nekoliko koraka unapred. Konkretno, proizvod se nikada ne prelije iz early adoptersa u masu jer ima malu realnu vrednost osim toga što je nov i drugačiji.

Sa tačke psihologije, fad proizvodi izazivaju inicijalnu pažnju pre svega jer o njima puno pričaju ljudi koji vole sve što je novo i generalno anti-mainstream. Takođe, fad nije isto što i trend, trend je nešto što opstaje značajno duže vreme.

Recimo da se pojavi crnkinja u malom gradu u kojem žive isključivo belci. Devojka bi inicijalno izazvala ogromnu pažnju i ceo grad bi pričao o njoj. Međutim, ukoliko se radi o osobi koja je generalno dosadna i nema ništa specifično u sebi, posle par meseci niko više ne bi obraćao pažnju.

Sa pojavom Interneta, ovaj fad-sindrom je postao jači nego ikad i nikada nije bilo više ovakvih slučajeva, jer je relativno lako izazvati “buzz” nečim novim i drugačijim. Teško je to očuvati.

Primera radi, uporedio sam ovde Google Trends za dva web projekta koji su, prema mom mišljenju, potpuni fad i anti-fad: “Hot Or Not” i Infostud.

Hot Or Not, ako se sećate, bio je onaj čuveni web sajt na kome bi vam izlazile fotografije koje su ljudi postavili sa željom da ih ocenjujete, da li su “dobra riba-frajer” ili ne, i tako po ceo dan. Ovaj projekat se uzdigao prilično naglo, jer je bilo prilično novo i provokativno, ali nije bio održiv na duge staze jer nema neku realnu dugoročnu vrednost. Sa druge strane, imamo Infostud, koji je počeo kao sajt sa informacijama o školovanju u zemlji i inostranstvu, a zatim i o poslovima. Dakle, ništa novo, ali svakom treba zaista, i ima pravu, ogromnu i neospornu vrednost. Pogledajte grafikone i uporedite živote jednog i drugog.

Neko ko posmatra stvari površno bi na početku možda rekao “nema vajde od ovih informacija za studente, daj da napravimo sajt za ocenjivanje slika”.

Još ekstremniji primer fad-a je nedavno lansirana alternativa Twitteru pod nazivom Heello, a koju je pokrenuo vlasnik TwitPic-a. Jedina vrednost koju je ovaj sajt ponudio u odnosu na Twitter je to što je nov. Rezultat? Pogledajte grafikon. Ekstremni primer fad-a.

Google Plus?

Šta god čitali i pričali, grafikon koji generiše Google Trends lično dovoljno govori. Ovo ne mora da znači da će Google+ umreti jer ipak iza njega stoji najjača Internet kompanija na svetu, ali inicijalni efekat je ovakav kakav stoji na grafikonu i to niko ne može da ospori.

Na Twitteru, recimo, postoji masa naloga koji su doživeli ovaj “fad efekat”. To su oni konceptualni nalozi koje svi zaprate za jako kratko vreme, a onda doživljavaju polako, ali sigurno, pad čitanosti i interesovanja. To se desilo sa nalozima poput @Moderan_Mladic, a desiće se sigurno i sa trenutno najpopularnijim nalogom @BratPantela. Jednostavno, fad je u generičkoj suštini ovakvih konceptualnih Twitter profila i njihovi autori treba da budu od početka spremni da se suoče sa tim.

Btw. sve ovo i mnogo više se uči na Ekonomiji i zove se Teorija životnog veka proizvoda. Doduše tamo se malo pažnje posvećuje fad-ovima jer do pojave Interneta nije ih bilo u tolikom broju.

Kako sprečiti “Fad efekat”?

Najbitnije je da budemo svesni da ovaj efekat postoji i da ne verujemo inicijalnom oduševljenju mase, koliko god da je. Uvek treba razmišljati bar dva koraka unapred i ne oslanjati se na trenutnu slavu. Recimo, od početka postojanja Njuz.neta, mnogi su govorili “ma, to je fora koja će brzo da prođe”. Mi koji činimo Njuz smo bili svesni da ne smemo da se oslanjamo na trenutnu popularnost i zato uvek smišljamo nešto novo, kroz razne akcije, stalno uvođenje novih formi u tekstove, knjigu, širenje na radio, konstantno praćenje trendova u društvu, a uskoro će biti Njuza i na televiziji.

Pored viralnosti koju web projekat može i treba da ima, uvek treba da ima i neku realnu, opipljivu vrednost. Recimo, najnoviji primer je trenutno najpopularniji web servis AirBnb, gde ljudi iz celog sveta izdaju svoje stanove na duže vreme turistima. Ovo je novo i osvežavajuće, ali nije fad jer ima i ogromnu realnu vrednost koja će ostati kada “novina” prođe. Toplo preporučujem AirBnb svima koji žele da žive u nekom gradu na par nedelja ili meseci.

Sve u svemu, ukoliko vaš projekat doživi ovaj “fad efekat” a nemate neku dugotrajnu vrednost, pod hitno iskoristite trenutnu pažnju da tu vrednost kreirate i tako održite projekat u životu i nakon što postane “star”. Dakle, oprezno, i bez lažnih iluzija.

Već vidim da će ovo biti jedan od najčitanijih tekstova na mom blogu. Često me ljudi pitaju ovo pitanje, pa evo jednog teksta o tome.

Dakle, čuli ste da postoje ljudi koji zarađuju od Interneta, čitali ste u novinama da onaj Cukerberg ima neke milijarde dolara od onog Fejsbuka, i želite da iskoristite svoje znanje, talenat i energiju da namaknete i vi tu nešto. Ali prosto, ne znate kako. Sve informacije koje postoje raštrkane su na raznim sajtovima, forumima, ima raznih mišljenja, a vi niste načisto šta je tu tačno a šta nije.

Kako zarađuju sajtovi?

Ima raznih biznis modela, ali generalno, sajt može da živi od prodaje reklamnog prostora ili od prodaje nekih proizvoda ili usluga putem sajta. Smatra se da je najbolje ako nešto prodajete. Možete prodavati svoju robu i usluge, ili tuđu robu i usluge. Prodaja reklamnog prostora je dobra za početak, ali teško ćete samo od toga napraviti veći biznis (nije nemoguće, ali je teže).

Posebna vrsta zarade je takozvani affiliate marketing, gde vi nemate svoj shop, već samo šaljete ljude na sajtove koji nešto prodaju i dobijate za to procenat.  Na primer, ja imam posećen i zanimljiv sajt o srednjovekovnim mačevima, ali ne prodajem mačeve. Zato ću uspostaviti affiliate saradnju sa shopom koji ih prodaje i imati procenat svaki put kada neko sa mog sajta dođe na njihov i kupi mač. To se sve beleži i meri automatski putem određenih kodova u linkovima, vi samo treba da pišete o mačevima i zarada vam stiže. Kada mi krene posao mogu nabaviti svoj lager mačeva i početi da ih prodajem umesto da upućujem ljude na tuđe sajtove.

Ovaj primer sa mačevima možete abstrakovati na bilo koju oblast – džempere za kučiće, luksuzne kuhinje, kurseve programiranja, i bilo koji proizvod ili uslugu. Affiliate sistemi u Srbiji još uvek ne postoje ili su nedovoljno razvijeni, ali ih ima jako puno na globalnom tržištu, i lično poznajem masu ljudi koji sede u Srbiji i žive super od toga.

Imajte na umu da je najbitnije naći mikro nišu, a to sam opisao u jednom od prethodnih tekstova “Nalaženje mikro niše”. Inače bi svako mogao da napravi sajt koji zarađuje.

Srbija ili globalno tržište?

Ako želite da zaradite ozbiljne pare od Interneta, kao što je naslov ovog teksta, preporučujem vam da zaboravite na Srbiju. Besmisleno je da radite nešto za tržište od par miliona ljudi, kada na celom svetu ima par milijardi ljudi na Internetu. Dakle, hiljadu puta više. Plus, znate i samo gde živimo. Platni promet u Srbiji je spor, imate probleme sa naplatom, i sve će biti komplikovano. Ljudi ovde nemaju novca, mi smo siromašna zemlja.

Ako volite svoju zemlju i ako ste patriota, najbolje je da ne poslujete u njoj. Ako imate sajt na globalnom tržištu vi se bavite izvozom, dakle, devize ulaze u zemlju, i to je apsolutno najbolji način da pomognete Srbiji. To je isto kao da ste gastarbajter i da šaljete pare svojoj rodbini iz inostranstva, ali mnogo bolje, jer ste ovde među ljudima koje volite a prodajete nešto strancima.

Da li želite slavu ili zaradu?

Jedan veliki lažni trag je slava. Nemojte da vas zavara to što vam svi pričaju kako je vaš sajt ultra moderan i urban i hipsterski i kako su vam tekstovi savršeni. Veoma je lako navući se na slavu i onda godinama gurati taj projekat misleći da će od njega biti nekih para. I ja sam pre mnogo godina bolovao od te boljke ali sam se na sreću izlečio.

Ima i nekih ljudi koji se nadaju da će uspeti tako što će se brendirati i proslaviti kao “ekspert za socijalne medije”, pa će onda prodavati svoje konsultantske usluge. Zaboravite na te bajke i posvetite se ozbiljnom biznisu. Evo, ja sam jedan od tih “eksperata za socijalne medije”, pa kada bih izabrao da živim od prodavanja tih usluga verovatno ne bih imao šta da jedem.

Zabluda broj 1: Firma za izradu web sajtova

Mnogi ljudi misle da je biznis imati agenciju koja će ovde u Srbiji praviti sajtove za razne firme. Deluje primamljivo, jer se sajtovi jako lepo naplaćuju. Krenete sami, pa zaposlite još ljudi, pa uzmete neki prostor, pa sve jači klijenti i tako dalje. Zapravo, to je sve samo ne biznis. To je odlično za početak, ali ne i kao dugoročni plan. Ovo je najčešća greška koju sam viđao tokom poslednjih 12 godina. Ljudi misle “kad budemo dobili da radimo Telenor i ostale jake klijente, uspeli smo”. To je velika zabluda. Da, tu se radi o ciframa od nekoliko desetina hiljada eura po sajtu, ali ne dajte se prevariti. Ako i dođete do takvih klijenata, njihovi zahtevi su ogromni, trebaće vam više ljudi i vremena da realizujete njihove prohteve, i na kraju vam ne mogu ostati neke velike pare.

Ako ste počeli kao firma za izradu web sajtova, plan treba da vam bude samo jedan: da se zauvek otkačite od klijenata, i da vremenom napravite svoje sajtove od kojih živite. To je jedan jedini mogući put. Sve drugo je propast pre ili kasnije.

Postoji više načina da ovo uradite, ali najlakše vam je da vi i vaši ljudi radite na razvoju svojih projekata paralelno sa radom za klijente, i kada vaši projekti počnu da zarađuju dovoljno, jednostavno pošaljete cirkularni mail svojim klijentima sa kratkom rečenicom “Od danas više ne pružamo usluge”, baš kao što su to uradili kreatori aplikacije Mailchimp.

Zabluda broj 2: “Živećemo od reklama”

Naprotiv, od reklama ćete najverovatnije umreti. Planirati sajt koji će da zarađuje od oglašavanja je jako neisplativ i rizičan posao čak i u svetu a kamo li u Srbiji. Postoje pozitivni primeri, kao što je sajt Tračara.com, ali treba zaista mnogo iskustva, znanja, i kombinacije raznih veština da biste to uspeli.

Biznis model “novinari pišu tekstove a zarađujemo od oglašavanja” je jako nesiguran, i imajte na umu da sajtovi dnevnih novina ili televizija uopšte nisu isplativi, već su u debelom minusu i  finansiraju se od prodaje njihovih štampanih izdanja. Oni koriste novinare koji su im na plati za štampano izdanje ili televiziju da bi popunjavali sajt. Kada bi sutra morali da ukinu novine, da imaju samo sajt, većina njih bi mogli odmah da ugase firmu. Ovo nije samo u Srbiji, ista priča važi čak i za najrazvijenije zemlje sveta.

Gledano iz te perspektive, to što smo napravili sajt Tračara.com iza kojeg ne stoji nijedan štampani medij je ogroman, ogroman uspeh. Ali u svakom slučaju, imajte na umu da je jako rizično i ne preporučujem da to radite.

Zabluda broj 3: Google AdSense

Početnici često misle da su Google reklame na sajtu, takozvani “AdSense”, dobar način za zaradu. Odmah da vam kažem, nećete se leba najesti od toga. Lako se instaliraju na bilo koji sajt i svako može da se prijavi, ali nema neke vajde, osim ako vaš sajt nema neke milione i milione poseta dnevno. Ne možete nikada graditi ozbiljan biznis sa AdSense reklamama, i kad vidite sajt koji je prepun AdSense reklama, znajte da su očajni i da pokušavaju da namaknu svaki cent. Što bi rekao moj prijatelj Dušan Kaličanin, “ceđenje suve drenovine na Internetu”.

Šta onda raditi?

Treba da se bavite prodajom proizvoda i usluga na globalnom tržištu. Tačka. To je daleko najsigurniji način da ćete zaraditi neku ozbiljnu lovu putem Interneta, kao što kaže naslov ovog teksta.

Možete kreirati web-bazirani softver, uslugu za čije će vam korišćenje ljudi plaćati, infoproizvod poput video tutorijala ili knjige, možete prodavati tuđe proizvode i usluge kao affiliate, a onda jednog dana ubaciti svoje. Sve je to legitimno. Ako želite da sedite u Srbiji, moja preporuka vam je da prodajete digitalne proizvode i usluge, jer nemate problem distribucije.

Koraci su sledeći:

1) Nalaženje mikro niše (ubedljivo naj naj naj naj naj naj najvažniji korak)

2) Testiranje tržišta

3) Kreiranje servisa, proizvoda ili usluge

4) Marketing (SEO, link building, ulaganje u Adwords…)

Ovo sad deluje lako, kao četiri koraka, hopa-cupa, ali za sve to je potrebno ogromno vreme, puno rada, bar godinu-dve dana dok ne krene posao. Ali zato je to zaista posao.

O mnogim ovim temama sam već pisao ranije, ali evo jednog kursa na kome sve to možete dobro naučiti: Challenge.co. To je fantastičan kurs za ulazak u svet Internet marketinga, niša, proizvoda i svega onoga gde zaista leži neki novac. Tu ćete naučiti sve što vam je potrebno za početak.

To je to za sada. Naravno, o ovoj temi može da se napiše deset knjiga, ali mislim da je ovaj tekst sasvim dovoljan za početak. Cilj mi je bio da ljude odvučem od nekih lažnih tragova, da ih poštedim nepotrebnih problema i da ih usmerim tamo gde treba gledati. Pisaću naravno još uskoro.

Dosadan naslov, ali jako važan tekst ako želite da napravite brend, ili da unesete bilo koju novu ideju u društvo. Ideja o difuziji inovacija stara je preko sto godina, kada su sociolozi po prvi put primetili da širenje ideja kroz društvo ima svoju formulu i strukturu. Ovu strategiju koristi Apple već godinama, a sreće se i kod mnogih drugih brendova, pogotovo u IT industriji. Lično je koristim u svemu što radim već godinama i daje odlične rezultate. U Srbiji se recimo Otpor proširio na ovaj način krajem devedesetih.

Cela ideja je u tome da usvajanje vašeg novog proizvoda mora da prođe redom kroz određene društvene slojeve i strukture da bi se organski napravio jak brend koji može trajati veoma dugo. Ovo je pogotovo važno danas kada svi mogu da naprave sve, i kada je ponuda ogromna.

Ako pogledate svet oko sebe, videćete da ljudi pripadaju raznolikim “društvenim miljeima”. Neko je zainteresovan za sve što je novo, neko je odbojan, a neko neutralan. Nekada su se ljudi delili prema nacionalnostima ili religiji, a danas sve više imamo podelu ljudi prema vremenskom fokusu. Opširnije o svemu tome imate u sjajnom klipu od Filip Zimbarda, jednog od najvećih živih psihologa, koji je uočio da su glavne razlike među ljudima danas u načinu na koji percipiraju vreme. Neko je orijentisan ka budućnosti i novim tehnologijama, neko ka sadašnjosti ili prošlosti i proverenim stvarima, a neko je kombinacija ovih osobina.

Glavna ideja difuzije inovacija

Prema teoriji koja se uvek pokazala kao tačna u praksi, vaš brend mora proći redom kroz sledeće društvene slojeve da bi bio čvrst i jak:

Na ovom grafikonu vidimo 5 tipova ljudi. X osa je vreme. Plava linija je količina novih ljudi koji svakog dana usvajaju vaš proizvod, brend ili ideju. Žuta linija je ukupna količina ljudi koji su usvojili vaš proizvod, brend ili ideju do sada. Ako hoćete da napravite brend, usvajanje mora ići redom, počev od inovatora, bez obzira na to koliki imate budžet za marketing.

Hajde sada da vidimo, na primeru Srbije, koji su ovo tipovi ljudi.

Inovatori – ljudi koji prvi usvajaju inovacije su obično oni koji su i sami inovatori. To su ljudi preduzetničkog duha koji se bave razvojem i kreiranjem proizvoda, ideja i brendova. Za vaš proizvod prvo treba da se čuje među njima, pa je zato važno da se krećete po mestima gde se oni okupljaju, kao što su oni seminari i konferencije.

Early adopters – rani usvajači – ovo je ciljna grupa koja je najvažnija za organski razvoj brenda, a mnoge firme greše u tome što ih preskaču. To su ljudi koji su najčešće veoma futuristički orijentisani, prvi će probati sve novo što se pojavilo i uglavnom su nadprosečno obrazovani. Oni se često druže ili komuniciraju na neki način sa inovatorima, pa tako saznaju za nove proizvode. Nema ih mnogo, oko 13 posto, ali su jako važni. Pravo leglo early adoptersa u Srbiji je recimo Twitter. Većina ljudi koji imaju nalog na Twitteru spadaju u ovu kategoriju.

Sad, dolazimo do daleko najveće grupe, a to je majority (većina). Masa.

Masa je podeljena na ranu i kasnu, i glavna greška mnogih preduzetnika je što odmah žele da udare na masu i preskaču early adoptere. To nije moje mišljenje, već empirijski dokazana stvar koju možete pročitati u mnogim knjigama iz marketinga. Naravno, ovde govorimo o stvaranju brenda, a ne o surovoj prodaji. Ako neko hoće da uveze dva kontejnera čarapa i da ih distribuira po buvljacima širom zemlje, ovaj tekst se na to ne odnosi. Brend je ona ezoterična vrednost firme koja se stvara ni iz čega i stoji u glavama ljudi, a koja često vredi kao pola cele kompanije pa i više.

Da se vratimo na masu. To su obični ljudi koji rade obične poslove, izlaze na obična mesta, imaju uobičajene odgovore na uobičajena pitanja. Oni su najčešće fokusirani na sadašnjost ili prošlost. Vikendom će izaći na splavove uz neki živi bend, preko nedelje dođu sa posla i gledaju TV dok im život prolazi, i slično.

Masa je inertna, teško usvaja nove stvari i nema istraživački duh, međutim, ideje dolaze i do njih, ali kako? Tu dolazimo do podele mase na ranu i kasnu.

Early majority (rana masa) se razlikuje po tome što se oni druže sa early adopterima. Iako vode običan život, njima su ti ljudi zanimljivi, smatraju da od njih uvek mogu da čuju nešto interesantno što će im razbiti kolotečinu svakodnevnog blejanja u prazno i gledanja spotova na Pink Music. Rana masa vidi da early adopteri koriste nov proizvod, i ako im se dopadne, počeće da ga koriste. Tako brend ulazi u masu.

Late majority (kasna masa) se ne druži sa early adopterima. Štaviše, za njih su to “čudaci i manijaci”, ljudi koje treba izbegavati jer su psihopate i slično. Generalno, to su ljudi koji su ekstremno orijentisani na sadašnjost, koji su totalno nezainteresovani za bilo šta novo, i najčešće nisu preterano školovani. Kasna masa usvaja nove ideje od rane mase, jer se oni međusobno druže.

I na kraju, ljudi koji poslednji usvajaju nešto novo su Laggards. Ne znam kako bih to preveo na srpski, ali to je onaj što živi u usamljenoj kući na vrhu brda sa sačmarom u ruci, i kad neko priđe kući na bliže od sto metara, on PUCA.

To je to. Dakle, da bi ste napravili jak brend, on mora da prođe redom kroz sve ove društvene slojeve. Apple koristi ovu strategiju intenzivno već deset godina, a od prošle godine je čak i Microsoft počeo da lansira svoje proizvode preko early adoptera, jer su shvatili da direktno udaranje na masu ne može održati brend.

Još jednom, klasična greška je da se puca odmah na masu. To bi u Srbiji bilo recimo da neko odmah zakupi gomilu bilborda i pojavi se u nedeljnom popodnevu da predstavlja svoje proizvode. To daje kratkoročne rezultate i povećanu prodaju, ali jako teško može izgraditi dugotrajni brend.

Do sledećeg korisnog teksta,

Istok

Nalaženje mikro niše je najbitniji deo u planiranju uspešnog Internet biznisa. To je mnogo bitnije od vašeg poznavanja programiranja, web dizajna, copywritinga, i svih vaših kontakata u socijalnim mrežama. To je upravo razlog zašto neki ljudi imaju uspešne sajtove a neki se koprcaju već godinama i nikako da počnu da zarađuju. Većina ljudi spada u ovu drugu grupu, i to verovali ili ne, samo zato što nisu primenili ideje iz ovog teksta kada su počinjali.

Ljudi najčešće počinju sajt iz ljubavi prema nekoj svojoj omiljenoj temi, ili zato što se tom temom već bave. To je ubedljivo najveća greška. U tome ih dodatno motivišu one šarene new-age-biznis-motivacione knjige, jer u svima njima piše ista bajka: “krenite da radite ono što volite, a novac će doći onda sam po sebi jer će vaša ljubav prema poslu dovesti do toga da budete uspešni”.

Ovo je katastrofalna greška. Većina ljudi koji su slepo poslušali ovaj savet nisu nikada uspeli da unovče svoje sajtove. Gledam kako se muče već godinama.

Prava formulacija ovog saveta bila bi: Istražite tržište i pronađite dvadesetak tema (mikro niša) sa malom konkurencijom, a ONDA, od tih tema koje ste našli, odaberite onu koju biste mogli najviše da zavolite i koja je najbliža vašem interesovanju. To je već mnogo drugačije. Dakle, prvo cifre i nauka, a tek onda ljubav.

Šta su niše i mikro niše?

Da bih vam dočarao šta su mikro niše, evo jedne kratke priče iz mog života.

Kad sam bio mali moja majka je koristila onu čuvenu “Nivea” kremu u metalnoj plavoj kutiji. I sećam se da je u svakoj kući postojala ta jedna jedina, plava Nivea krema koju su koristili svi. Majka, tetka, baba, komšinica… svi redom. Bila je to Nivea, krema za kožu koju koriste ljudi.

A danas? Uđite, na primer u Lilly ili neku drugu radnju koja prodaje kozmetiku. I pogledajte štand sa kremama.

Negde na dnu štanda nalazi se ona prastara plava “Nivea” koju verovatno ne kupuje više niko. A na gornjim, centralnim rafovima, nalazi se ceo arsenal “Nivea” krema novog milenijuma:

Nivea za suvu kožu. Nivea za oštećenu kožu. Nivea za osetljivu kožu. Nivea za suvu i oštećenu kožu. Nivea za suvu i osetljivu  kožu. Nivea za suvu, osetljivu, i oštećenu kožu. Nivea dnevna krema za suvu i osetljivu kožu. Nivea noćna krema za oštećenu i suvu kožu. Nivea dnevna protiv bora. Nivea noćna protiv bora oko očiju. Nivea dnevna protiv bora oko usana za osetljivu kožu. Nivea za ruke sa hemoglobinom. Nivea za telo sa aloe verom i pantenolom. Nivea Biolifting dnevna za osetljivu kožu sa hemoglobinom, faktorom Q10 i anti-oksidant formulom. Nivea noćna protiv starenja sa faktorom Q10, Q12 i najnovijom antistres formulom Q16. Nivea za svetli ten, za taman ten, za plavuše, za crnke… Nivea… pa, mislim da shvatate poentu.

Kako je došlo do toga da za par decenija od jedne jedine plave “default” Nivea kreme, imamo danas ovoliko vrsta?

Evolucija niša

Gledajte ovako. Pre mnogo godina, kada su svi koristili “Niveu”, pojavila se konkurencija sa svojim kremama. Atrix, Solea, Dahlia… nicale su kao pečurke i svaka od tih novih krema je polako smanjivala Nivei udeo na tržištu.

Da bi Nivea povećala prodaju, izbacuju posebnu Nivea kremu za osetljivu kožu. Sada će ljudi sa osetljivom kožom kupiti tu kremu, jer kada stoje ispred rafa na kome se nalaze sve one kreme, oni gledaju i kažu “aha, vidi, ovo je baš za mene”, i opet biraju Niveu, kojoj skače prodaja.

Konkurencija vidi šta se dešava, pa uskoro i oni svi izbace kreme za oštečenu kožu, i Nivei opet krene da opada prodaja.

Sad Nivea ide korak dalje, pa napravi “dnevnu kremu za osetljivu kožu” i “noćnu kremu za osetljivu kožu“. Opet, skoči im prodaja (ljudi u radnji ispred rafa koji se misle “aha ovo je baš za mene”), konkurencija napravi to isto i tako dalje se oni jure.

Na kraju, posle toliko njihove međusobne jurnjave, došli smo do ovih modernih izmišljotina “Nivea noćna krema za osetljivu kožu kod plavuša”, i slično. I onda nam stavljaju fotografije onih manekenskih farmaceuta u fotošopiranim belim mantilima koji su navodno u “tajnim Nivea laboratorijama” došli do posebne formule koja je samo za kožu plavuša koja je osetljiva i za noćnu upotrebu.

Sada, nakon ove priče, mnogo je lakše da shvatimo šta je niša, mikro niša, a šta je tržište.

Tržište je grupa ljudi sa određenim interesovanjem. U ovom slučaju, “ljudi koji neguju svoje telo” su tržište.

Niša je određena tema koje zanima ljude iz određenog tržišta. U ovom slučaju, niša su “kreme za kožu“.

Mikro niša je podskup niše, odnosno neka usko specifična tema u okviru te niše. Na primer, “krema za oštećenu kožu” ili “krema za plavuše“.

Ključna rečenica koja treba da vam odzvanja u glavi kada razmišljate o mikro nišama je “aha, ovo je baš za mene”. Vizualizujte u glavi hiljade i hiljade ljudi koji gledaju u vaš proizvod ili sajt,  i izgovaraju u sebi “aha, ovo je baš  za mene”, “aha, ovo je baš  za mene”, “aha, ovo je baš  za mene”… tako bar ja radim, i dosta mi pomaže da “osetim” potencijal nečega.

Mikro niše na Internetu

Sada, kada smo videli princip mikro niša generalno, da vidimo kako se on primenjuje na Internet.

Recimo da hoćete da pokrenete sajt sa nekretninama. Klasična greška bila bi da postavite sebi cilj: Hoću da budem prvi na Guglu kad neko kuca “nekretnine” ili “nekretnine Beograd”.

Zašto – pa zato što je tu konkurencija ogromna, postoji na desetine sajtova koji već odavno iskaču prvi na Guglu za “nekretnine Beograd” i sve u svemu, ta niša je generalno ultra zasićena.

Umesto toga, vi želite da nađete mikro nišu. To je neka fraza iz te oblasti koju ljudi traže, možda i sto puta manje nego “nekretnine Beograd” ali nema konkurencije na Guglu. U ovom slučaju, mikro niše bile bi:

- “garsonjere u centru”
- “montažne kuće beograd”
- “stanovi u izgradnji”
itd.

Kao što vidite, za svaku od ovih mikro niša možemo da vežemo tu rečenicu “aha, ovo je baš za mene”. Svi znamo da postoje ljudi koji su “zapeli” i traže samo garsonjeru u centru, ili oni koji traže montažnu kuću, ili stan u izgradnji.

Za svaku od ovih mikro niša koje vam padnu na pamet, potrebno je da odete na Google Keyword Tool i da proverite koliko se puta mesečno traži, a zatim da istražite konkurenciju u rezultatima pretrage. Kako se istražuje konkurencija imate u čuvenom tekstu o SEO optimizaciji sajta.

Poenta je u sledećem: “Nekretnine Beograd” se traže najviše od svega,  ali vi nemate šanse da se probijete među svim tim sajtovima jer je ta niša prezasićena. Umesto toga, bolje uzmite mikro nišu “garsonjere”. Ta reč se traži neuporedivo manje, ali bolje je da budete prvi za nešto što se traži 200-300 puta dnevno (“garsonjere”) nego da budete stodvadesetosmi za nešto što se traži 20.000 puta dnevno (“nekretnine”).

Eto, to je cela mudrost. To je prva i osnovna stvar koja je potrebna za uspeh, no većina ljudi to nikada ne uradi, nego krenu da rade nešto po principu “aj radimo”. Najgore od svega je kada neko zna za celu ovu priču, ali ipak reši da krene sa nišom “nekretnine” vodeći se mišlju “ma ja sam Supermen, ja to mogu”.

Fokus, ljudi, fokus

Još jedna bitna stvar koju ćete imati ako se usmerite na mikro nišu je fokus.

Razmislite malo – ako se posvetite samo nalaženju slobodnih garsonjera u centru Beograda, onda možda i ima šanse da uspete u tome i sajt će vam biti kvalitetan i fokusiran. Sa druge strane, ako želite na sajtu da prikažete sve kuće, stanove, lokale i šupe u univerzumu, naravno da u tome nećete uspeti i sadržaj će vam biti nekvalitetan.

Razmislite malo o čoveku koji traži garsonjeru. On će biti presrećan kada nađe vaš sajt o garsonjerama. Presrećan! Setite se uvek rečenice “aha, ovo je baš za mene”. Automatski će vaš sajt u njegovim očima dobiti prednost nad svim drugim koji skupljaju sve žive nekretnine. Čak i da ne pronađe danas kod vas stan koji traži, vraćaće se stalno, svaki dan da proveri da li ima nešto novo. Jer ste vi “baš za njega”. I svakog dana dok ne nađe stan, vaš sajt će biti PRVO mesto na kome će gledati.

Sa druge strane, ako se vi bavite samo garsonjerama u centru, ponuda kod vas će biti bogatija, jer možete sa jednim zaposlenim čovekom imati bolju ponudu nego opšti sajt za nekretnine koji ima desetoro zaposlenih i kategoriju “garsonjere” kao jednu od pedeset ostalih. Vidite kolika je moć fokusa i mikro niše.

Još primera

Sada ovu ideju možete da apstrakujete na apsolutno bilo koju oblast.

Na primer – polovni automobili. Stalno se nerviram kad gledam kako ljudi pokreću sajt za polovne automobile iako ih ima već na desetine, i ta niša je odavno zasićena.

Umesto toga postoje mnoge druge mikro niše gde uopšte nema konkurencije i gde biste lako mogli da budete prvi: polovni kamioni, polovni traktori, polovni motori, polovni autobusi… to su sve stvari koje ljudi traže da kupe, isto kao i automobile. Ali ne – svi žele da se bave polovnim automobilima kao muve bez glave.

Ili na primer poslovi i zapošljavanje. Mnogi startup sajtovi se mlate ćorava posla i pokušavaju da budu konkurencija Infostudu i ostalim sajtovima za zapošljavanje kojih sada već ima poprilično. Zašto, pobogu? Pogledajte koliko samo tu ima mikro niša u kojima možete biti prvi: “poslovi za invalide”, fantastična niša koja zvrji prazna. Zatim, “poslovi za srednjoškolce”, “poslovi za studente”, “dodatni poslovi”, “poslovi bez radnog vremena”…

Praktično, koju god oblast da izaberete, pronaći ćete gomilu dobrih mikro niša koje zvrje prazne, dok ljudi bezuspešno pokušavaju da se bave “velikim nišama”.

Pogledajte samo šta se dobija kad se kuca “garsonjere“. Ne postoji nijedan sajt koji se samo time bavi. Jedino što iskače u pretrazi su ovi sajtovi koje ne mogu očima da smislim: “Prodaj SVE”, “Kupi SVE”, “Nađi SVE”, “SVE za SVE”… svaki dan nalećem na nove sajtove koji furaju ovu “SVE” filozofiju, i koji su unapred osuđeni na propast, jer je to dijametralno suprotno od razmišljanja o nišama.

Kad vidim sajt na kome piše “kod nas ima SVE” prva i jedina asocijacija koju imam je PROPAST. Princip je uvek isti – na tom sajtu ima 250 kategorija proizvoda, ali zato na celom sajtu ima sve zajedno tri artikla – jedna polovna traktorska guma od njegovog kuma, sokovnik koji mu je preostao od svadbe, i vikendica u Vrnjačkoj Banji koju prodaje njegova tetka. Kada pokušate da objasnite čoveku da to tako ne može, on vrlo samouvereno odgovara: “to je samo za početak, ali evo već me zvao i komšija, hoće da proda svoju TA peć jer je uveo grejanje… krenuće to, polako…”

OK. S nekim ljudima zaista ne vredi pričati.

Da se vratimo na pozitivne i dobre primere. Pre par godina pojavio se jedan sajt u Srbiji koji me je prosto oduvao. Istog sekunda kada sam ga video cela ova priča o nišama mi je prošla kroz glavu, i znao sam da će uspeti jer sam u sekundi video hiljade i hiljade ljudi koji sede za svojim kompjuterima i izgovaraju rečenicu “aha, ovo je baš za mene”:

Južne vesti.

Prosto fantastično! Ovo je primer skrivene mikro niše, koju ne možete naći tek tako pretragom na Google Keyword Toolu. Jednostavno, u ovu nišu je slivena sva ona energija juga Srbije, svih tih gradova i njihovih građana koji su prilično nezadovoljni što se ceo svet vrti oko Beograda i koji se osećaju zapostavljeno u medijima. Odjednom, pojavljuje se medij koji svu tu energiju ujedinjuje i formira mikro nišu koja se među njima širi putem viralne preporuke brzinom svetlosti.

Zamislite samo te milione ljudi koji vide “Južne Vesti” i izgovaraju rečenicu “aha, ovo je baš za mene”. Neverovatan potencijal! Toliko potencijalnih konzumenata da termin “mikro niša” gubi smisao jer govorimo o milionskoj publici, ali tehnički, to je mikro niša unutar niše “vesti”.

Ipak, ovakvi slučajevi kada kreirate mikro nišu po osećaju su retki. Mada priznajem – definitivno je uzbudljivije i romantičnije stvoriti nišu koja ne postoji nego prosto otići na Google i naći nišu “polovni bageri” na izvol’te.

Ali nemojte da se brinete. Pretragom ključnih reči pronaći čete na hiljade neiskorišćenih niša koje su jednako uzbudljive i zanimljive.

Važna napomena: Iako su svi primeri u ovom tekstu bili na srpskom jeziku, to je više bilo ilustracije radi da bi ljudi bolje razumeli princip. Odmah da vam kažem da se mnogo više isplati da koristite ovo znanje za sajtove na engleskom jeziku i globalnom tržištu. U Srbiji se teško zarađuje od Interneta generalno, bilo da su niše ili mikro niše u pitanju, jer u Srbiji nema para. Mi smo siromašna zemlja. Koga zanima da primenjuje ovo na globalnom tržištu – preporučujem da odmah  započnu najbolji mogući seminar na challenge.co.

Uskoro će i ovde kod mene biti kratak kurs kako da kreirate globalni biznis u mikro niši. Tim Ferris, autor čuvenog bestselera 4 Hour Workweek, je recimo napravio biznis tako što je prodavao suplemente za borilačke sportove. Jednostavno je kreirao svoj brend tako što je na obične sportske suplemente lepio etiketu svog brenda “special formula for martial artists”. Kad mogu da lažu u kozmetičkoj industriji, može i on :)

Zapamtite, još jednom, ključna rečenica kod razmišljanja o mikro nišama je “aha, ovo je baš za mene”.

I na kraju, pozivam vas da se učlanite ponovo u moj Fan Page, napravio sam novi jer su mi banovali stari profil.

Do sledećeg čitanja, Istok.

Pre nekoliko dana započeli smo Internet kampanju AIK banke povodom “Dana štednje“. To je period u toku godine kada sve banke u Srbiji daju povoljnije uslove za oročavanje novca. Štednja i bankarstvo generalno su oblasti u čijoj promociji se još uvek slabo koristi Internet, a mi smo ovom kampanjom pokušali da te standarde malo pomerimo.

Pročitajte ovde kratak case study, pre svega da biste saznali kako i kada treba koristiti mikrosajtove u kampanji.

Continue Reading…

Evo ovde, potpuno besplatno, jednog mini vodiča koji će biti od velike pomoći svim vlasnicima malih i start-up biznisa. Ako ste još mali i nemate sredstava da angažujete eksperta za optimizaciju sajta za Google pretragu, ne brinite – mnoge osnovne stvari možete uraditi i sami. Sve ove informacije, besplatno, u jednom tekstu i na srpskom jeziku verovatno nećete nigde naći. Pa, da počnemo.

SEO (Search Engine Optimization) je oblast Internet marketinga koja se bavi rešavanjem čuvenog narodskog pitanja: “Kako da moj sajt iskoči prvi kad neko na Guglu kuca ovo ili ono”. Za razliku od drugih disciplina marketinga, SEO je obavijen velom tajne, skoro kao srednjovekovna alhemija. Ukoliko probate da proguglate na domaćem Internetu, pronaći ćete mnoge firme koje se predstavljaju kao eksperti za SEO, i koji na pitanje “a šta vi tačno radite” daju odgovor poput “gospodine, to je jedna vrlo komplikovana i zatvorena nauka, ne smemo da otkrivamo tajne zanata, ali ako nam platite, sigurno možemo da vas doteramo na prvo mesto Gugla za bilo koji termin”.

Continue Reading…

Statusi na Fejsbuku su skoro kao spermatozoidi: samo jedan od njih 500 uspe da se probije u News Feed, kažu statistike. Dramatična borba za proboj marketinških poruka u News Feedove ljudi širom sveta pretvorila se u mikronauku koja se zove NFO – News Feed Optimization. Evo o čemu se tu radi.

Continue Reading…

Ukoliko ste navršili određen staž, iskustvo, i samopouzdanje u oblasti Internet marketinga, spadate u visoko rizičnu grupu za bolest novog doba koju bih nazvao Startapitis (eng. startup – pokretanje novog biznisa). U pitanju je vrsta opsesivno-kompulsivnog poremećaja koja se manifestuje tako što po ceo dan razmišljate o idejema za nove sajtove, na osnovu događaja koji vam se dešavaju u direktnom okruženju. Da biste dobili pravu sliku kako izgleda ovaj sindrom u praksi, pročitajte kako izgleda jedan uobičajeni dan osobe koja pati od ovog sindroma.

Continue Reading…

Dosadilo mi je da gledam kako ljudi i dalje konstantno prave iste greške kada pokušavaju da okupe ljude na Fejsbuku oko svoje firme ili neke ideje. Zato evo ovde, jednom za svagda, ljudskog objašnjenja šta je grupa, šta je fan pejdž a šta profil i koje su razlike. Pošaljite ovo svima koji su novi na Fejsbuku i koji hoće da promovišu svoj biznis, jer ako jednom krenu u pogrešnom pravcu, posle će teško moći nazad.

Continue Reading…

Kniga “The Rich Jerk” od Rich Jerk-a (ko god to bio) je Alfa i omega za sve “Get rich quick” sheme. Uvek će mi ostati u glavi prva rečenica iz te knjige: Najprodavanija stvar na Internetu je NADA.

Prvi pasus iz njegove knjige je nešto čega se često setim i razmislim. Pročitajte.

Continue Reading…