Akciju sam prihvatio među prvima i postavio ovu sliku na profil, uz kratak komentar. Vest o akciji zatim je objavljena u hrvatskim, a potom i srpskim i bosanskim medijima, i obišla je region.

Prema nekim analizama koje smo Strongman i ja radili na neutralnim uzorcima, između 1 i 2 procenata korisnika Fejsbuka iz Srbije postavilo je ovu fotografiju kao svoju profil sliku, odnosno više od 10.000 ljudi. Nisam merio korisnike iz Hrvatske, ali odokativno, bilo ih je takođe u velikom broju. U prevodu, svako ko koristi Fejsbuk sa obe strane je primetio da se ovo desilo.

Dalje, s obzirom da su svi mediji sa obe strane izvestili o ovome, svest o akciji stigla je i do ljudi koji verovatno ni ne koriste društvene medije. Stoga se cela akcija može smatrati uspelom. Naravno, “uspeh” nije da već sutra prestanu svi nemiri, uspeh je ovde činjenica da je do ogromnog broja ljudi došla informacija da sa obe strane u svojim kućama sedi jedna velika masa ljudi koja se zalaže za zakopavanje ratnih sekira i normalan odnos.

Za jedan dan dobio sam preko 300 zahteva za prijateljstvo i stotine poruka u Inbox, uglavnom iz Hrvatske, Srbije, i nešto malo iz Bosne. Ljudi su uglavnom pisali da podržavaju akciju, među njima čak i  Hrvati koji su učestvovali u ratu ili koji su u ratu izgubili svoje bližnje. Iste komentare dobio je i Strongman. Ovde je jedna od poruka koja najbolje ilustruje reakcije:

Moram priznati da sam prijatno iznenađen količinom pozitivnih reakcija, s obzirom da je u pitanju ipak prilično ekstremna stvar kao što je mešanje zastava. I ja sam se dvoumio da li da postavim ovu sliku kada je Strongmen pokrenuo akciju, ali je sve to ispalo veoma pozitivno. Zanimljivo je da se sve ovo dešava u vreme aktulenosti Dragojevićevog filma “Parada“, koji nosi istu poruku.

Ova akcija možda i najbolje do sada pokazuju moć društvenih medija i društvenog kapitala. Strongmen je sedeo u fotelji i spremao se za ručak, kada je video vest o napadu hrvatskih navijača. U roku od minut našao je sliku, i postavio tvit koji poziva na akciju. To je sve što je uradio. Lančana reakcija dovela je do efekta da ljudi širom Balkana dobiju informaciju o želji za pomirenjem i tolerancijom. Dakle – Strongmen je potrošio jedan minut svog vremena i nula dinara da izazove isti efeket koji je Dragojević proizveo svojim filmom koji se snimao godinu dana sa ekipom od 300 ljudi i milionskim budžetom.

U čemu je razlika? Pa, Strongmen koristi medij koji je hiljadu puta brži i efikasniji od medija kao što je film. Za gledanje filma potrebno je mrdnuti zadnjicu iz tople stolice, otići u bioskop po ovoj hladnoći, kupiti kartu, kokice, i tako dalje, a onda preporučivati film drugim ljudima koji treba da se nakane to isto da urade. Za postavljanje slike dovoljan je jedan klik.

Ideja sa slikom konzumira se i kapira u roku od 5 sekundi, “Parada” traje sat i po. Naravno, ne nipodaštavam vrednost Dragojevićevog filma (jako mi se svideo), samo ukazujem na razlike u brzini prenošenja poruke ova dva medija. Suština uspeha viralnih akcija jeste u tome da poruka bude kratka i jasna, da ne zahteva od prenosioca da mrda iz fotelje da bi je preneo, i da mu je potrebno maksimum 60 sekundi vremena angažovanja da poruku ukapira i prenese dalje (u ovom slučaju postavljanje profil slike). I naravno, treba da je pokrene osoba ili osobe sa kredibilitetom i puno pratilaca na društvenim medijima.

Izveštaj o akciji u medijima:

SRBIJA:

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/303791/Spojena-zastava-Srbije-i-Hrvatske-na-Fejsbuku-za-dobrosusedske-odnose

http://www.smedia.rs/vesti/vest/85207/Spojene-zastave-Srbije-i-Hrvatske-na-Fejsbuku-Hrvatski-navijaci-Istok-Pavlovic-Ovu-sliku-na-Fejsbuk-profil-stavljaju-i-Srbi-Hrvati.html

http://www.kurir-info.rs/vesti/hiljade-srba-i-hrvata-kace-ovu-fotku-na-fejs-175490.php

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/ovu-sliku-na-fejsbuk-profil-stavljaju-i-srbi-i-hrvati/26872.phtml

http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/131/Rukomet/1034554/Podr%C5%A1ka+dobrosusedskim+odnosima+.html

https://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/197743/Ovu-sliku-na-Fejsbuk-profil-stavljaju-i-Srbi-i-Hrvati

http://www.021.rs/Info/Zanimljivosti/Slika-koju-na-Fejsbuku-stavljaju-i-Srbi-i-Hrvati.html

HRVATSKA:

http://sportski.net.hr/rukomet/page/2012/01/26/0507006.html?pos=n0

http://www.index.hr/sport/clanak/vrijeme-je-da-lijepa-slika-obidje-svijet/595904.aspx

http://www.24sata.hr/rukomet/fejs-nas-miri-zastave-srbije-i-hrvatske-spojene-su-u-jednu-251444

http://gol.dnevnik.hr/clanak/ostali_sportovi/na-internetu-osim-mrznje-i-poruke-mira-u-vukovaru-gledanje-na-video-zidu.html

http://www.monitor.hr/vijesti/beogradski-profesor-odlucio-pomiriti-srbe-i-hrvate-barem-na-facebooku/192061/

BIH:

http://www.dnevniavaz.ba/globus/region/77319-borba-protiv-nasilja-hrvatska-i-srbijanska-zastava-na-fb-kao-jedna.html

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Na-Fejsbuku-akcija-podrske-odnosima-Srbije-i-Hrvatske-125535.html

http://www.vijesti.me/svijet/spojena-zastava-srbije-hrvatske-facebooku-clanak-58032

http://www.sarajevo-x.com/svijet/region/neredi-u-novom-sadu-ujedinili-srbe-i-hrvate/120127004

http://www.source.ba/clanak/7113795/vijesti/Hiljade%20Srba%20i%20Hrvata%20dijele%20ovu%20sliku/?ref=ostali

CRNA GORA:

http://www.vijesti.me/svijet/spojena-zastava-srbije-hrvatske-facebooku-clanak-58032

Poruka koju sam dobio u Inbox od Anje iz Zagreba, koja je zajedno sa Stefanom iz Novog Sada kreirala ovu zastavu:

Gledajući svoj Facebook početni ekran u postavci “Top News” (Najbitnije vesti”), sigurno ste primetili sledeći fenomen: Iako na svojoj listi prijatelja imamo stotine, a neki od nas i hiljade ljudi, postoji 5-10 ljudi čiji nam se statusi skoro svaki dan pojavljuju. Štaviše, od nekih ljudi nam se pojavljuju i potpuno udaljene akcije, na primer, da su komentarisali status neke tamo osobe koja nam čak nije ni prijatelj.

Oblast Internet marketinga koja proučava ovu verovatnoću pojavljivanja neke akcije u News Feedovima Facebook korisnika zove se News Feed Optimization (NFO) i mnogi je zovu SEO (Search Engine Optimization) za Facebook. Razumevanje ovog mehanizma je ključno za plasiranje marketinških poruka u sistem.

Do nedavno, način na koji Facebook određuje šta će se naći u News Feedu bio je predmet raznih špekulacija, i svaki ekspert za Internet je tvrdio da je ušao u trag ovom mehanizmu. Sve se to promenilo u aprilu ove godine, na konferenciji f8, kada je Facebook uradio nešto što Google nije nikada do sada: Otkrili su “tajnu formulu” po kojoj se određuje šta će ući u News Feed njihovih korisnika.

Prvi element u ovoj formuli je najznačajniji: to je intenzitet afiniteta između postavljača objekta i potencijalnog gledaoca. Ovo je koeficijent čija veličina zavisi od ukupne istorije svih interakcija između dve osobe. Ukoliko se radi o osobi čije smo statuse u prošlosti često lajkovali i komentarisali, sa kojom smo razmenjivali dosta poruka, chatovali, otvarali profil te osobe i gledali njene slike… onda će ovaj koeficijent biti veći, a samim tim i verovatnoća pojavljivanja statusa te osobe u našem Newsu.

Drugi element, w zavisi od feedbacka korisnika. Ukoliko objekat koji smo postavili ima veliki broj komentara i lajkova, veća je verovatnoća njegovog pojavljivanja.

Faktor d je prosto vremenski – ukoliko se nešto pokaže kao dobro, svoj vrhunac verovatnoće pojavljivanja će imati nekoliko sati od postavljanja.

Sada kada ovo znamo, mnoge stvari su nam jasnije i objašnjivije.

Na primer, meni se u News Feedu skoro uvek nalazi nešto od Miloja Sekulića jer čovek uvek postavlja zanimljive linkove i često ih komentarišem. Sa njim mi je afinitet očigledno veliki.

Sledeći primer: kada me doda za prijatelja neka zgodna devojka, pogledam jedno dvadesetak njenih slika, i već sutradan mi je News Feed pun njenih statusa i linkova. Međutim, ako su mi njeni statusi dosadni i ništa ne prokomentarišem, sledećeg dana nje više nema u News Feedu. Šta se desilo – pa, očigledno je moj afinitet prema njoj u jednom trenutku dostigao neku veliku vrednost ali je brzo pao nisko jer je ta osoba izazvala samo kratkotrajnu prvu impresiju.

Dalje, imam jednog drugara koji ima sličan muzički ukus kao i ja, i često lajkujem njegove YouTube linkove. On je takođe jako prisutan u mom Newsu.

Kad pogledate, ovaj Fejsbukov sistem je napravljen tako da radi ono što bismo radili i mi sami u realnom životu: Eliminisali bismo iz okruženja ljude koji su nam dosadni, zanimalo bi nas šta rade oni koji su nam interesantni, a povremeno bismo se nakratko zainteresovali za neku novu osobu, koja bi se posle kraćeg razgovora pokazala ili kao nezanimljiva ili kao sjajno otkriće.

Zahvaljujući ovom filtriranju ljudi se lepe za Fejsbuk – inače bi mnogi bili besni kada bi morali da čitaju apsolutno sve statuse svih ljudi koje su morali iz kurtoazije da prihvate za prijatelje.

Bitna napomena – sve ovo važi i za Fan stranice i za privatne profile. Nema nikakve razlike.

Imajte to na umu jer sam čuo da se u poslednje vreme dešava prodaja Fan stranica sa velikim brojem članova. Neki spameri uzmu i naprave stranicu poput “Klikni LIKE da vidiš sliku novog dečka Seke Aleksić“, iako na stranici nema te slike ni u naznakama. Nažalost, uspeju da skupe i po 200.000 fanova ovakvom prevarom, a onda naprave još veću prevaru – prodaju dotičnu stranicu nekom kozmetičkom salonu, ubeđujući ih kako će dobiti stranicu putem koje će moći da targetuju 200.000 ljudi.

Ovo nema blage veze sa istinom, jer sada, poznajući kako funkcioniše NFO, nije teško zaključiti da će statusi i reklamne poruke upućene preko ove fantomske stranice dospeti do jako malog broja ljudi. Dakle, ne nasedajte na foru kad neko pokuša da vam proda neku od ovih stranica; pre svega dobro proučite kakav uticaj ta stranica zaista ima.

Znajući sve ovo, i na osnovu ličnog iskustva, rekao bih da je mnogo efektnije da vašu poruku pošalje uticajna osoba sa 1000 fanova, nego neka od ovih fantomskih grupa sa 200.000. To je samo kada se uzme u obzir čista matematika, a da ne govorimo o tome da će preporuku za neki proizvod ili uslugu ljudi pre usvojiti od živog čoveka kome veruju i koga cene, nego od stranice koja se zove “Klikni LIKE da vidiš sisu Jelene Karleuše“.

Kako ovo znanje da iskoristite da povećate svoj uticaj na Fejsbuku?

Poenta je – ukoliko želite da koristite svoj Facebook profil za marketing, potrebno je da strpljivo bildujete taj kapital afiniteta među vašim prijateljima.

Postavljajte statuse i linkove koji imaju vrednost. Ja recimo imam informaciju da su moji linkovi i statusi uvek jako prisutni u News Feedovima mojih prijatelja. To je zato što se, pre nego što bilo šta postavim, uvek dobro zapitam “da li ljudi iz ovoga mogu nešto korisno da nauče, da unaprede sebe, svoj posao, itd?”. Ukoliko je odgovor na ovo pitanje ne, onda su male šanse da ću to postaviti. Ovo rezultuje time da masa mojih prijatelja ne samo da vidi linkove koje postavljam, već im se pojavljuje i obaveštenje da sam komentarisao sliku tamo neke osobe koja uopšte nije njihov prijatelj.

Dalje, izbegavam da kačim YouTube klipove poput “Pogledajte ovde moj omiljeni eksperimantalni elektro bend iz 1976 za koji je čulo još 5 ljudi na svetu“. Prosto, izbegavajte stvari koje su vaše lične “interne fore” i koje ne donose neku vrednost vašim prijateljima. To vam samo smanjuje afinitet i verovatnoću pojavljivanja.

Dobro pravilo koje može da vam pomogne da držite svoj afinitet na visokom nivou, je “pravilo prvog sata“. Ukratko, ovo pravilo glasi “Ukoliko u prvih sat vremena niko ne odreaguje na vaš status, obrišite ga“. Time ćete smanjiti osipanje svog kredibiliteta u ukupnom skoru koji vam stoji zapisan tamo negde na Facebook serverima.

Primera radi, ovaj tekst koji sada pišem ima veliku vrednost za ljude iz marketinga, zbog toga će izazvati dobar feedback, i velika je verovatnoća da ga upravo sada čitate zato što vam je moj link ka njemu ceo dan stajao u News Feedu i na kraju ste rešili da kliknete i da vidite o čemu se tu radi.

Još jedan bitan savet od marketing analitičara koji su temeljno proučili ovu “tajnu formulu” bio bi: Ako želite da proširite vaš uticaj, gledajte da postujete sadržaj koji može da se dopadne različitim svetovima. Izgleda da sam ja i ovo, svesno ili nesvesno, ubo kako treba: Na ovom svom blogu sam baš pazio da povremeno pišem tekstove za potpune početnike u Internet marketingu, a povremeno za napredne profesionalce. Ponekad sam pisao tekstove koji su potpuno smireni i nepristrasni, a ponekad sam baš ekstremno subjektivno iznosio svoje mišljenje. Sve ovo je dovelo do toga da imam visok afinitet sa velikim brojem ljudi različitih tipova ličnosti i profesija.

To bi ukratko bilo sve o NFO, a ako imate da dodate još nešto što ste primetili a ja nisam ovde naveo – tu su vaši komentari.

Kada budu poželeli da okupe ljude oko nečega na Fejsbuku, mnogi korisnici će se prvo zapitati da li da prave grupu ili fan pejdž. Ako proguglate malo o ovome, dobićete iznenađujuće veliki broj tekstova u kojima je diplomatski jezikom rečeno da je “svaka dobra na svoj način”, tj. da i grupa i fan pejdž imaju svojih prednosti. I to je generalno mišljenje koje ljudi imaju, kada ih pitam u svakodnevnom razgovoru. Mnogi misle da je svejedno, i da će i grupa i fan pejdž raditi posao.

Ok, hajde onda odmah da razbijemo tu iluziju.

Dakle, grupa na Fejsbuku je potpuno beskorisna. Uramite to i odštampajte na zid ako se slučajno razmišljate da napravite neku grupu.

Hajde da napišem još jednom, imati grupu na Fejsbuku je potpuno beskorisno. A evo sada i objašnjenja.

Razlog je jedan jedini i veoma je prost: Onog momenta kada vaša grupa pređe 5000 (pet hiljada) članova, vi kao administrator zauvek gubite pravo da svojim članovima šaljete poruke  i od tog momenta vaša grupa vam koristi isto kao i da je nemate uopšte.

Da, možda niste to znali, evo sad znate. Ovo je neki propust u arhitekturi Fejsbuk sistema. Oni su navodno najavili da će da srede taj problem ali od toga nema ništa već godinu dana.

Lično sam osnivač jedne grupe koja ima 14.400 članova i kao vlasnik te grupe ne mogu da uradim ama baš ništa. Mogu jedino da postujem nešto na wallu te grupe, a isto to može i bilo ko od preostalih 14.000 članova. To što napišem može da vidi samo onaj ko fizički dođe u grupu, a budimo realni, jednom kada se neko učlani u neku grupu, jako su male šanse da će u nju ući više od par puta godišnje. Ne mogu da napišem poruku koju će ljudi dobiti u svom Inboxu ili svom statusu.

Evo, recimo, skorašnjeg primera kako su ljudi platili danak neiskustvu. Neko je iz najbolje namere hteo da okupi ljude oko očuvanja platana u Beogradu. Pogađate, napravio je grupu koju možete pogledati ovde. Sada, kada su prešli 5000 ljudi grupa im je potpuno beskorisna i jadne platane će poseći jer ovih 14.000 ljudi ne može nikako da se organizuje: nema načina da im se pošalje poruka o nekom protestu, okupljanju, bilo čemu. Pogledajte njihov status – mole ljude da im pošalju svoje brojeve mobilnog da se nekako organizuju jer nemaju načina da im pošalju poruku. Tako vam je to kad se uzdate da na Fejsbuku “sigurno to može”.

Dakle, zaboravite na grupe. Grupa ne služi ničemu osim da čupate kosu što ste je ikada napravili.

Šta je onda rešenje? Naravno – Fan pejdž.

Ne dajte da vas ime “fan pejdž” zavara pa da pomislite da je to samo ako imate neki poznati brend ili ste poznata ličnost. Fan pejdž je trenutno najmoćnije marketinško oružje na Fejsbuku.

Osnovna razlika u odnosu na grupu je to što možete do mile volje da pišete statuse koje vide svi vaši fanovi u svom News Feedu, zajedno sa statusima svojih prijatelja. Aaaaaah, kakvo olakšanje. Dakle, osnujte fan pejdž – to je trenutno najbolja solucija šta god da radite.

Ovde postoji jedna druga caka – ne smete da preterate sa “statusima” koje šaljete fanovima jer postoji ona opcija “Hide” pored svakog statusa u vašem News Feedu. Znate već ono – dosađuje vam kad neko piše status na svakih pet minuta – “ofarbala sam se u tamnije plavo”, “dosadno mi je” i slično. U tim slučajevima kliknete na ono dugme “Hide” i statusi vašeg prijatelja su zauvek izbrisani iz vašeg Newsa.

Isto to važi i za Fan Page. Možda su ljudi u vaš Fan Page ušli iz dobre namere, ali ukoliko ih budete 5 puta dnevno bombardovali statusima poput “kupite ovo, promocija ova, nagradna igra ona”, brzo ćete završiti na crnoj listi kod većine Fanova, a to je isto kao da ih nemate. Bolje im bacite dobar vic nego dosadnu informaciju o vašem brendu/usluzi/štagod. Ljudi vide Fejsbuk kao veliku oazu bez reklama koju su dugo, dugo tražili, i koju baš zato i vole. Onog momenta kad u vašim statusima počnu da se pojavljuju stereotipi vezani za reklamiranje poput “velika nagradna igra”, “vredne nagrade”, “klikni i osvoji”, budite sigurni da ćete vrlo brzo završiti na njihovoj crnoj listi.

Nakon godina i godina brutalnog mučenja reklamama od strane TV Pink, ljudi su presrećni što konačno imaju mogućnost da ubiju sve što liči na reklamu, i to će i uraditi. Nema veze što vi imate “nagradnu akciju sa vrednim nagradama”, to su za ljude sve reminiscencije odvratnog kapitalizma za koje nema mesta u socijalističkoj narodnoj zajednici zvanoj Fejsbuk. Napisaću jedan poseban post na ovu temu.

U svakom slučaju, ako meni ne verujete, imate za fan page jednu odličnu opciju kao administrator, a zove se Insights. Tu možete da vidite statistike fan pejdža, i možete sami da proverite koliko ima takozvanih “Unsubscribed fanova” (to su ljudi koji su u nekom momentu svog života stisnuli dugme “Hide” jer su bili fascinirani vašim “zanimljivim” statusom).

Vidim da na Fejsbuku postoji masa fan pejdžova sa preko 100.000 članova koji nemaju baš neki masovni feedback (odgovor članova na postove) u svojim statusima. Moja procena je da ih je većina članova stavilo na “Hide”. Kako i ne bi – na primer, fan page “Mrzim ponedeljak jer tad počinje škola” teorijski ima preko 100.000 fanova ali realno je ostalo samo nekoliko hiljada mazohista koji prate njegove statuse poput “Ljudi ja sad došao iz škole i idem do WC-a” i slično.

Tako da – snaga fan pejdža se ne meri brojem fanova, već brojem fanova koji vide statuse. Ovo je veoma bitna razlika. Ja sam dugo mislio da Fan pejdžovi sa preko 100.000 fanova imaju ogromnu marketinšku moć dok nisam ovo shvatio. U realnosti, jako je malo fan pejdžova koji postuju kvalitetan sadržaj svojim fanovima i koje fanovi nisu stavili na crnu listu.

Primer dobrog fan pejdža je, recimo, Crtani Film u 7:15 koji sam osnovao pre par meseci bez ideje da će ikada postati masovan. Trenutno, međutim, u njemu ima skoro 100.000 ljudi, a samo oko 4000 njih se odjavilo da ne prima statuse. To je zato što se strogo trudim da u status stranice stavljam isključivo stare crtane filmove, i to pažljivo biram one najzanimljivije. Zbog ovakvog menadžmenta stranice, ne samo da me ljudi nisu “hajdovali” već konstantno preporučuju stranicu svojim prijateljima, što vidim na osnovu stalnog rasta članova. Trenutno oko 1% grada Beograda vidi ono što napišem na “Crtanom Filmu u 7:15″. Često upoznam u privatnom životu nekog ko prati tu stranicu, i reakcije su uvek jako pozitivne kada čuju da sam ja taj.

I na kraju, da kažem nešto o ideji da napravite običan, “ljudski” profil za vašu firmu. Nemojte to raditi. Ima više razloga.

Pod jedan – ja prvi odbijam apsolutno sve friend requestove koji dolaze od nekog kozmetičkog studija, marketinške agencije, bilo čega što nije živ čovek sa imenom i prezimenom. Jednostavno, takva je kultura na Fejsbuku, i garantujem vam da veliki deo ljudi razmišlja kao ja. Na MySpace-u je bilo drugačije, tamo je bilo normalno imati pre svega bend za prijatelja, a onda i kozmetičke  studije itd.

Drugo – “živ čovek” može da ima maksimalno 5000 prijatelja. Šta ćete da radite kada vam biznis poraste toliko da imate više od 5000 prijatelja? Ima raznih rešenja – evo, Ceca Ražnatović (prava ili lažna, nebitno) je otvorila još jedan profil pa sad moli nove fanove da je dodaju za prijatelja na tom novom profilu… dakle, budženje i problemi. Ne želite to u životu.

Treće – možda i najvažnije – pravila na Fejsbuku su takva da ne smete imati profil pod lažnim imenom. Što znači da jednog dana neko iz Fejsbuka može da vam traži da dostavite skenirana svoja dokumenta (da, ovo se dešava), a u tom slučaju teško ćete zadržati svoj profil osim ako vam u ličnoj karti ne piše da se zovete “Fitnes studio Herkules”. Moraćete ili da promenite ime u svoje pravo ime ili da vam gase profil, ne znam ni ja, u svakom slučaju možete imati probleme koji vam ne trebaju.

To je sve – siguran sam da će mnogima ovaj tekst biti od velike koristi. Ako vas zanimaju neke posebne tajne vezane za menadžment Fan pejdža (a ima puno tajni), kontaktirajte me.

Kada je 2006. godine Mark Zuckeberg odlučio da uvede “News Feed” na Facebook, inicijalne reakcije ljudi bile su veoma negativne. Ljudi nisu želeli da ih naslovna strana Facebooka dočeka kao niz poruka poput “Upravo sam pojeo sendvič” ili “Moram da počnem da učim”. Međutim, posle nekog vremena korišćenja, reakcije su počele da bivaju jako pozitivne – iz nekog čudnog razloga, isti ti ljudi koji su u prvi mah negodovali, sada su postali “navučeni” na News Feed.

Objašnjenje ovog fenomena našao sam u jednom dugačkom tekstu koji je objavio New York Times, a koji ću ovde opisati svojim rečima.

Naime, razlog za ljubav prema Facebook News Feedu i Twitteru je sociološki fenomen “ambient awareness” (svest o ambijentu), i to je nešto što postoji u svima nama. To je kao da se fizički nalazimo u okolini gomile ljudi, i ni sa jednim od njih nismo u komunikaciji, ali perifernim vidom prikupljamo informacije poput njihovog govora tela, kretanja, kašljanja, komentara, smejanja… prosto narodskim jezikom rečeno “nešto se dešava, mrdaju ljudi oko nas”.

I upravo je to ono što nam daje neki virtuelni osećaj sigurnosti, koji je postojao davno kada smo živeli u čoporu.

Čini mi se da su fenomen “svesti o ambijentu” najbolje verovatno iskusili ljudi koji su imali malu bebu, ili poznaju ljude koji je imaju: verovatno znate da beba može da spava mirnim snom u sobi prepunoj ljudi, gde svi oni nešto čavrljaju, pričaju, lupkaju… a sa druge strane, kada ostane prazna soba i tišina, beba se odmah probudi i počne da plače. Evolucijski gledano rekao bih da ovo ima smisla – ukoliko se mladunče nalazi u okruženju prepunom drugih članova čopora, znači da je potpuno bezbedno i da ne postoji šanse da ga napadne neka divlja zver – samim tim mozak mladunčeta se potpuno opusti i ono “spava kao beba” : – ) Sa druge strane, neprisustvo drugih članova u okolini znači da je mladunče potencijalno ugroženo i da ga nešto može napasti – zato se budi i plače, kako bi alarmiralo ostatak čopora.

Ove emocije i jaka želja za “svesti o ambijentom” ostaju nam i kada odrastemo. Deluje mi da nam Facebookov “News Feed” ili Twitter, u virtuelnom smislu daju osećaj kao da se nalazimo na jednoj velikoj livadi zajedno sa ostatkom svog čopora. Levo od mene, tri devojke od kojih jednu znam nešto pričaju i smeju se; Ispred mene, moj mlađi brat jede; tu negde su i moji drugari koji se igraju. Sve to sedim i gledam, i osećam se sigurno i srećno, jer negde podsvesno imam osećaj da uz sve te ljude oko mene ništa loše ne može da mi se desi.

Ljudi koji nisu na Facebooku i Twitteru uporno govore kako je to gomila gluposti i kako ne mogu da shvate zašto bi neko sedeo i čitao besmislene informacije o drugim ljudima. Kada ih neko natera da otvore nalog, dopadne im se. Mora da se proba da bi se shvatilo. Svaka od tih informacija i jeste beskorisna, ali celokupna slika, koja se stvara od gomile informacija, je korisna. To vam je kao ona igrica u dečijim časopisima –  da spajate one tačkice i tako crtate neku sliku; svaka od tih tačkica je nebitna, ali sve one zajedno daju sliku. To je ustvari odličan način da steknete sliku o tome šta se dešava u životu nekih osoba – možda ne savršen, jer ljudi neće odavati svoje najintimnije detalje, ali u svakom slučaju bolje nego da sedite sami kod kuće i da blage veze nemate šta se kod nekog dešava.

Facebookov News Feed, dakle, pojedincima daje mogućnost da budu bliži nego ikad sa ljudima iz svog okruženja, što može zauvek da zapuši usta onima koji tvrde da Internet vodi u izolaciju. Sociolozi čak tvrde da činjenice govore suprotno – da je ovo jedan izum koji je čovečanstvu bio potreban, jer je u poslednjih 20 godina izolacija ljudi bila veća nego ikada – ljudi su sve više radiili kod kuće ili na udaljenim mestima i sve su manje stizali da budu u kontaktu sa svojim prijateljima i poznanicima. Sada, kada se prijatelji nađu u kafiću ili na okupljanju u stanu, nema potrebe za suvišnim pitanjima “šta ima novo kod tebe”. Odmah se prelazi na rečenice poput “I meni se desilo nešto slično letos na moru”, kao logičan nastavak konteksta sa današnjeg News Feeda.

Japanski socilog Micuko Ito kaže da je ovaj fenomen prvi put primetila kod zaljubljenih parova kada su se pojavili mobilni telefoni. Parovi su po celu noć razmenjivali poruke poput “pijem crveno vino”, “gledam TV na kauču” i slično. Ispitivanja su pokazala da je ovakav način ping-pong komunikacije ljudima mnogo bliskiji i prirodniji od dugog razgovora telefonom.

Ovo je dakle, razlog, što je “mikroblogovanje” (pisanje statusa) isplivalo kao dominatantna forma digitalne komunikacije danas. Sociolozi kažu da se “mikroblogovanje” drastično razlikuje od “blogovanja”. Da bi neko napisao članak na svom blogu (kao što ja sada pišem), mora da se priprema, skupi materijal, sedne, razmišlja, piše, briše… kao kada piše malu knjigu. Mikroblogovanje ne zahteva nikakav napor. Trendovi inače pokazuju da je blogovanje u opadanju.

Još jedna od prednosti ovog načina komunikacije, po sociolozima, je da se sada mnogo lakše mogu rešiti razni problemi. Tu važi takozvani “zakon slabih veza”. Slabe veze su veze sa ljudima koji nam baš i nisu prijatelji, već ljudi koje smo negde, u prolazu, upoznali, što kroz posao ili preko pravih prijatelja. Večina ljudi među svojim Facebook prijateljima ima najviše ovih “slabih veza”. Ovo ima svoju prednost: ako nam se desi situacija u kojoj nam je potrebno rešenje za neki problem, mnogo su veće šanse da će se javiti neko sa rešenjem. Naši bliski prijatelji, kažu sociolozi, najverovatnije neće znati rešenje, koliko god da nas vole, jer se kreću u sličnim krugovima kao i mi, čuju slične priče, i znaju koliko i mi. Ali u tim situacijama, skoro uvek se javi neko iz ovog kruga “slabih veza” ko zna rešenje.

Evo i primera: Čuveni američki preduzetnik Guy Kawasaki, koji na svom Twitteru ima stotine hiljada ljudi koji prate njegove statuse, jednom prilikom je objavio da se nalazi u nekoj seoskoj vukojebini iza sedam gora i mora zavejanoj snegom, i da mu pod hitno treba punjač za Mac laptop. Bilo je pola 11 uveče. U roku od pola sata dobio je deset poruka od ljudi koji su živeli u blizini, i jedan od njih je došao i doneo mu punjač.

Ako još niste probali da tražite rešenje za problem na Facebooku, probajte. Iznenadićete se koliko je efikasno. U svakom slučaju, potreba za “svesti o ambijentu” je ono što ljude tamo drži na okupu i čini da obraćaju pažnju na vaše sitne pokrete.

Evo jedne sociološke studije koju sam pročitao još davno i koju jako često primenjujem u svom poslu, kada planiram socijalne kampanje na Internetu. Biće vam od velike koristi. Pre svega, zato što se iz ovoga vidi zašto su odjednom svi na Facebooku i zašto je danas teško napraviti komunu na nekom drugom sajtu.

Naime, sociolozi su postavili ljudima prosto pitanje: “Po kom kriterijumu birate svoje prijatelje?”

Odgovori su bili veoma raznovrsni:

“Zbog zajedničkih interesovanja”, “Biram ljude koji imaju isti pogled na svet kao i ja”, “Biram one čija mi se energija sviđa”, “Biram ljude koji imaju slične političke, religiozne itd. stavove” Gomila odgovora.

Zatim su ispitivači uzeli i istražili malo živote tih ljudi, da saznaju po kom su kriterijumu oni zaista birali svoje prijatelje. Jer, jedno je šta neko kaže, a realnost je drugačija.

Rezultati su bili krajnje poražavajući.

Ispostavilo se da je dominatni kriterijum za izbor prijatelja kod ljudi bilo nešto sasvim drugo. Nešto što niko u ispitivanjima nije pomenuo. I nešto mnogo površnije od “sličnih pogleda na svet”.

To je engleska reč “proximity”. Fizička blizina.

Drugim rečima, kriterijum broj jedan za izbor prijatelja je da mu je to komšija iz kraja, drugar/drugarica iz škole, kolega/koleginica sa fakulteta, sa posla, sa treninga, itd. Većina ljudi toga nije svesna. A kad čuju, onda poriču, jer svako želi da veruje da je birao ljude oko sebe po nekom uzvišenom produhovljenom kriterijumu.

Sve ostalo, tj. ovo što su ljudi naveli (zajednička interesovanja itd) je na drugom mestu.

Štaviše, dalja istraživanja pokazala su još strašniju činjenicu – da je ovo glavni kriterijum i za izbor bračnog partnera.

Preneto na Internet, ova informacija treba da se čita kao “Ljudi već imaju nalog na Facebooku, odlaze tamo svaki dan, i to doživljavaju kao neko svoje virtuelno radno mesto, i prijateljstva će sklapati pre svega na Facebooku”

Ako lansiramo sajt koji nema veze sa Facebookom, ljudi pre svega doživljavaju da su im ti ljudi negde daleko, kao da su to neki drugi ljudi u nekoj drugoj kafani. Bez obzira na to što imaju zajednička interesovanja. I ja i ti recimo volimo filmsku muziku iz sedamdesetih, ali družiću se s onim koga inače viđam svaki dan.

Razmislite malo o ovome. Koliko ima super ljudi sa kojima se ne družite, a koji imaju sva ista interesovanja kao i vi? A sa druge strane uhvatite sebe često da sedite sa nekim ljudima koji su skroz različiti od vas, samo zato što su po inerciji već bili “tu negde u blizini” i postali su vam prijatelji.

Pogledajte malo u okruženje oko sebe i videćete svuda dokaze da je ovo tačno. Za planiranje social networking sajtova, kampanja, svega, ovo je jako bitna informacija.