U poslednje vreme, na svakih nedelju dana u novinama se pojavi po jedna senzacija na temu neke Fejsbuk grupe koja preti predsedniku Borisu Tadiću.  S obzirom da važim za jednog od vodećih eksperata za Internet u Srbiji, napisaću sada jedan tekst o tome, a ja vas molim da ga ubuduće prosledite svim neupućenim ljudima koji pokušaju da vam ispiraju mozak sa takvim vestima.

Pre svega, na početku teksta jedna opservacija.

Svakog dana u Srbiji osvane na desetine raznih grafita na zidu. Na tim grafitima se preti i Tadiću, i Dinkiću, i Đilasu… maltene svakom političaru koji je na vlasti. Preti im se prebijanjem, ubistvima, silovanjem žene, dece, odsecanjem glava.  Pa ipak, ljudi mirno prolaze pored ovih grafita ne primećujući ih, a novinarima nije ni na kraj pameti da objavljuju informacije o njima. Pre ili kasnije neko prekreči ove grafite i tu je kraj priče.

Svako može da napiše ove grafite za 3 minuta uz malo auto-spreja. Autori ovih grafita su najčešće neiživljeni pojedinci prepuni agresije, bunta, i sa još nedefinisanim ličnostima, najčešće klinci. Celo društvo to zna, i svi to prihvataju kao normalnu pojavu.

Pravljenje grupe na Fejsbuku je lakše od pisanja grafita na zidu.

Ne treba vam auto lak, ne treba da se radi noću dok vam neko čuva stražu, ne treba čak ni da izlazite iz kuće. Svaki nadobudni klinac može iz topline svog doma da napravi dnevno po 50 ovakvih grupa u dva klika.

Međutim, kada neko napravi grupu na Fejsbuku, mediji to odjednom posmatraju kao da je neko organizovao štampanje nekih letaka, osnovao tajnu organizaciju za pripremu ubistva, i već ima plan, lovu, i logistiku da pobije ceo državni vrh. Video sam svojim očima čitave naslovne strane u dnevnim novinama.

Postoje samo dva objašnjenja za ovo.

Prvo objašnjenje je da su novinari u domaćim medijima toliko nepismeni kada je Internet u pitanju da nisu svesni koliko svako dete može da napravi bilo kakvu grupu na Fejsbuku za 5 sekundi.

Drugo objašnjenje je da se ovakve vesti objavljuju  kako bi se održavala “svest o brendu” Borisa Tadića i kako bi se on predstavio narodu važniji i sposobniji nego što jeste. Na kraju krajeva, najsposobniji političar koga smo ikada imali je ubijen pre sedam godina, pa ako se objavi vest da nekog hoće da upucaju, taj mora da je sposoban i bitan skoro kao Đinđić. U marketingu se ovo zove “affiliate brending”, prenošenje već izgrađene emocije o jednom brendu na drugi putem izazivanja nesvesnih reminiscencija.

Pišem ovaj tekst jer smatram da je veoma kontraproduktivno za Srbiju da njeni mediji satanizuju Internet. Ljudima u ovoj zemlji treba što više prenositi dobre i pozitivne emocije kada je Internet u pitanju, jer bi obučavanje velikog broja ljudi za rad na istom bio jedan od načina da se razvije jedna jaka privredna grana koja bi donosila solidne devize u zemlju.

U svakom slučaju, sada ću ovde napisati kako se otvara grupa na Fejsbuku, a vi prosledite ovaj tekst svim tetkama i strinama koji krenu da vam paranoišu o Fejsbuk zaverenicima i pedofilima.

Pravljenje Fejsbuk zavereničkih grupa za neupućene:

Dakle, recimo da ste sveže seli za računar i hoćete da napravite jednu ovu “zavereničku” grupu na Fejsbuku.

Prvo vam je potrebna anonimna email adresa. Odete na neki od sajtova na kojima možete to da uradite, na primer Gmail ili Yahoo, i otvorite adresu moj_deda_milutin@gmail.com. To je gotovo za dva minuta.

Zatim sa tom adresom otvorite nalog na Fejsbuku kao Deda Milutin. To je još tri minuta.

Zatim, tako ulogovani kao Deda Milutin kliknete na dugme “Napravi grupu”.

Upišete ime grupe, šta god vam padne na pamet. “Zakoljite sve pedere”, “Pobićemo decu predsedniku opštine”, “Proterajte cigane”. Ovde je vaša kreativnost neograničena.

Zatim pošaljite grupu na jedno 20 ljudi od čega će lančanim efektom da se nakupi par stotina dokonih ludaka koji se učlanjuju u sve što vide.

Sve ovo je gotovo za samo deset minuta. Sada samo treba da čekate, i kroz nedelju dana bićete medijska zvezda. Vaša grupa će biti udarna vest na svim televizijama, naslovna strana svih novina.

Ah da, anonimnost. Uđite u bilo koji Internet kafe i odradite sve ovo sa njihovog računara. Sve i da Ivica Dačić uspe da preko FBI-a sazna odakle je napravljena grupa, mogu samo da lociraju kafić i to je sve.

Dakle, kao što vidite, ponoviću: napraviti grupu je lakše nego ispisati grafit na zidu. Ovo sve što sam napisao, inače, danas već uveliko znaju deca sa jednocifrenim brojem godina. Možda znaju nešto i više od mene.

Ljudi, budimo realni. Pravi kriminalci, ako zaista nešto i planiraju, sigurno neće praviti Fejsbuk grupe o tome.

Prema tome, molim drage medije da prekinu da prave famu svakog trenutka kada se neko dete poigra sa svojim kompjuterom. Bilo bi bolje da se fokusiraju na pozitivne aspekte Interneta i da svakog dana prosvetljavaju ovaj narod što više. Internet je prepun prilika za razvoj biznisa, za samozapošljavanje ljudi bez posla, i nadam se da će mediji mnogo više pisati o tome.

Molim vas da zapamtite link do ovog teksta i da ga ostavite u komentaru na tekstovima domaćih medija kad god ubuduće objave neku “teoriju zavere” o Internetu. Narod treba da se edukuje i da se uči da voli Internet.

Hvala.

P.S. Hvala mom prijatelju Milanu Kamponeskom na inspiraciji da napišem ovaj tekst.