U ovom tekstu ću vam otkriti jednu malu tajnu koju često primenjujem dok pišem, a za koju mi je trebalo mnogo godina da je dokučim. Primetio sam da sličan princip, svesno ili nesvesno, primenjuju mnogi ljudi na domaćem i stranom webu koji su okarakterisani kao “ljudi koji pišu zanimljive i duhovite tekstove”. Primena ovog pravila može značajno da digne kvalitet i čitanost vaših tekstova, bilo da pišete ozbiljno ili satirično.

Struktura humora

Mnogi ljudi žive u zabludi da je humor i duhovito pisanje stvar talenta, nešto sa čime se “čovek rodi”. Istina je poprilično drugačija: dobar humor je uglavnom posledica poštovanja nekih pravila za koju većina ljudi i ne zna da postoje, i nešto manje talenta, rekao bih da je odnos 60-40. Ljudi koji su završili dramaturgiju znaju za ovu “tajnu”, i postoji bezbroj knjiga na temu kreiranja humora.

Lično sam čitao neke od tih knjiga, ali nažalost tek nakon što sam otkrio mnoga od tih pravila na svojoj grbači, metodom pokušaja i pogreške koja je trajala godinama. Metodologija kreiranja humora ima mnogo pravila, i ko želi da unapredi kvalitet svojih tekstova, definitivno bi trebao da pročita bar 2-3 ove knjige. Ja bih vam sada ovde predstavio jedan konkretan metod do koga sam došao i koji je dobrim delom zaslužan za to što moji tekstovi imaju toliko “lajkova” i dobijaju epitet “duhovitih” od strane mnogih čitalaca.

Primetio sam da ovaj sličan metod koriste mnogi ljudi koje lično poznajem i koje takođe “bije glas” da imaju duhovite tekstove: Tarzanija,  Preduhitrivač na Tviteru, StrongmanAmitz E Dulniker,  Njuz.net:, Čuveni The Oatmeal stalno primenjuje ovaj princip. To naravno nije jedini mehanizam koji ovi ljudi koriste, jer opet podvlačim, ima mnogo aspekata humora i kreativnog pisanja, ali ovo je jedan od njih.

O čemu se zapravo radi?

Stereotipi

Pre mnogo godina upitao sam Mićka Ljubičića, čuvenog pisca Indeksovog Radio Pozorišta, u čemu je tajna humora, a on mi je kratko odgovorio: “Stereotipi”. Stereotipi su neka očekivana ponašanja određenih ljudi ili grupa ljudi u društvu shodno njihovom godištu, polu, poreklu, profesiji, i slično. Na primer, “plavuše su glupe” ili “Vojvođani su usporeni“. Humor nastaje kada se poigravamo sa ovim stereotipima i kada ih ubacujemo u odgovarajući kontekst.

Jedan od glavnih uzroka zbog kojih nastaje loš humor i dosadni tekstovi generalno je korišćenje izvikanih stereotipa.

Izvikani stereotipi su oni koji su bezbroj puta već obrađeni i prežvakani u raznim vicevima, TV serijama i filmovima i svakodnevnom životu generalno. Jedan od uslova za stvaranje kvalitetnog teksta je da vaše pisanje bude što više oslobođeno od prisustva izvikanih stereotipa.

Primera radi, to su stereotipi poput “snaje i svekrve se svađaju”, “crnogorci su lenji”, “stariji muškarci su impotentni”, i tako dalje. Ovo su banalni primeri i možete ih zateći u TV emisijama kao što su “Kursadžije”, i većini “narodskih” TV serija na RTS-u.

Suprotno od toga, dobitna kombinacija za duhovit tekst jeste u tome da vam tekstovi sadrže što više mladih, sitnih i neizvikanih stereotipa, odnosno zakonitosti u društvu koje su tek počele da se pojavljuju ili koje postoje duže, ali su slabo ili nikako iskorištavane do sada . Na primer:

– “Slučajni lajk” – kada neko uhodi profil na Instagramu osobe koju mrzi pa slučajno lajkuje sliku i “oda svoje prisustvo”

– Srpske folk pevačice masovno čitaju Paola Koelja

– Muškarci koji rade u državnoj administraciji voze “Dačija” automobile

– Stariji novokomponovani bogataši često nose “foto-grej” naočare

– Veliki broj kuća u predgrađu Beograda nisu omalterisane da bi se u katastru vodile kao nedovršene zbog manjeg poreza

– “Batice” koji izađu u separe na splav nose bele košulje na kose pruge

I tako dalje. Primera je bezbroj. Zajednička karakteristika mnogih dobrih tekstova jeste u tome da sadrže ove mlade i manje poznate stereotipe. S tim u vezi, smislio sam jedno pravilo koje primenjujem da bih došao do njih, a koje bih nazvao “pravilo tri ponavljanja”.

Pravilo tri ponavljanja stereotipa

Vrlo jednostavno: Ukoliko ste neku pojavu u društvu primetili više od tri puta, to je dobar stereotip koji može da uđe u tekst. Jer, ako ste vi nešto videli tri puta, onda su velike šanse da su mnogi vaši čitaoci takođe videli tu pojavu nekoliko puta. Čitalac vašeg teksta osetiće radost i sreću, pomisliće “jao, da, ovo sam i ja primetio”, i odjednom vaš tekst postaje ujedinitelj, medij kroz koji se pronalaze hiljade i hiljade ljudi radosni zbog činjenice da nisu usamljeni u svom otkriću i da postoji još bića u univerzumu koja su došla do istog opažanja. Nekoliko takvih stereotipa u vašem tekstu, uz dobru temu i kvalitetno pisanje generalno – i možete imati tekst sa nekoliko hilljada “lajkova”.

Gde ljudi često greše? Pa, pre svega, najčešća greška je u korišćenju već zasićenih stereotipa, kao što rade “Kursadžije”. U stvari, sve zavisi od ciljne grupe. “Kursadžije” su namenjene najneobrazovanijem sloju društva, ljudima koji u životu ništa novo ne saznaju, ne čitaju, ne putuju, pa onda u njihovim glavama i ne postoje nikakvi “novi stereotipi” koji bi im bili duhoviti. Umesto toga, autorima Kursadžija ne preostaje ništa drugo nego da koriste “komplet” od dvadesetak prepotopskih stereotipa koji su tim ljudima poznati: snaju i svekrvu, glupog Bosanca, škrtog Piroćanca, posvađane kumove, i slično.

Sa druge strane, rekao bih da su ljudi koji koriste Internet poprilično radoznali. Oni svakog dana upijaju ogromnu količinu novih informacija i obraćaju pažnju na sve novonastale detalje u svetu oko sebe, stoga je referisanje na ove “mikrostereotipe” u tekstu odličan način da ljudima prenesete ideje u svojim tekstovima, bilo da su oni ozbiljni ili neozbiljni.

Eto, to je cela tajna :)

Kako “odmeriti ” stereotip?

Odmah da vam kažem, iako ovo pravilo deluje krajnje jednostavno, jako ga je teško primenjivati u praksi. Pre svega, potrebno je da vi u mozgu imate ogromnu “bazu” svih ovih sitnih stereotipa kroz koju prolazite dok pišete i birate koji od njih da ubacite u tekst. Da biste imali veliku bazu u glavi, potrebno je da vam praktično 0-24 mozak bude u “režimu sakupljanja podataka”, svakog dana u godini. Nekim ljudima, poput mene, to jednostavno leži i prija, a neke iscrpljuje i ne mogu da se bave time.

Drugim rečima, gde god da se nalazim, i sa kojim god ljudima da sam u društvu, sve vreme “snimam podatke”. Posmatram ljude, njihove pokrete, odnose među ljudima, kako su obučeni, šta pričaju, šta ih zanima, sve vizuelne informacije, zvuke, mirise, upoređujem to sa svim podacima koje sam sakupio u prošlosti i kada uočim zakonitost (više od 3 ponavljanja) moj mozak to negde u podsvesti zabeleži kao stereotip. Kasnije kada sedim i pišem, jednostavno vrtim po glavi sve mikrostereotipe vezane za temu o kojoj pišem i ubacujem ih u tekst.

Dakle, uopšte nije lako primenjivati ovo pravilo.

Dalje, i kada pišete sa “punom bazom”, uvek je problem kopati po njoj i tražiti stvari koje ćete ubaciti u tekst. Svaka referenca na koju pomislim kod mene prvo prolazi kroz filter: “da li je previše ljudi čulo za ovo”. Ako jeste, onda neće ući u tekst. Ponekad mi treba i po desetak minuta da se setim nečega što odgovara. I naravno, nešto će biti pogodak, a nešto ne. Jako je teško pisati.

Često vidim da ljudi prave jednu suprotnu grešku, a to je da ubacuju u tekst nešto što je samo za njih stereotip. Ne smete ubaciti u tekst referencu na nešto što se samo vama jedanput desilo, onda postajete klasičan ego-trip pisac. Isto kao što tekst ne sme da sadrži previše “izvikane” Kursadžijske stereotipe, ne sme da sadrži i potpuno nepoznate. U oba slučaja, tekst je jednako dosadan. Ovo je čest slučaj kod nekih “elitističkih” pisaca koji ubacuju u svoje tekstove stereotipe samo njima poznate, i posle kada niko ne čita njihove tekstove kukaju okolo kako su svi drugi mainstream a “ja sam intelektualac koga niko ne čita jer je ovaj narod glup i zatucan“.

Sve je stvar vaganja. Znači, ako ste videli nešto više od 3 puta, to je stereotip. Ali gde je gornja granica? Da li je to 30, 40, 100 ponavljanja? U kom momentu nešto postaje toliko uobičajeno da neće izazvati nikakvu reakciju kod čitaoca?

Odgovor nije lak i tu već nema jasne granice. Najbolje je da idete po osećaju. Dakle, ako ste svesni da odavno već i vrapci na grani znaju za neku pojavu, da je već napisano milion tekstova u kojima se to pominje, onda treba izbegavati. Zato je najsigurnije koristiti ove “mlade” stereotipe. Drugo, uvek treba uzeti u obzir i ciljnu grupu za koju pišete. Postoje neki stereotipi koji su vezani samo za određene profesije, godišta, lokacije… istražite malo forume na kojima se kreću ljudi iz vaše ciljne grupe pre nego što pišete tekst i možete uočiti gomilu mladih stereotipa za koje niste ni znali da postoje.

Pala mi je na pamet jedna metafora: stereotip je kao voće. Ukoliko je previše zelen, još nije za jelo i kiseo je. Najbolji je kad je sveže sazreo, a kada postane zastareo, truo i gnjio onda je ljigav i prezašećeren.

Primena na druge oblasti

Ovu ideju i pravilo tri ponavljanja stereotipa lično primenjujem na sve što radim. Kreiranje i vođenje brendova, dizajn, pisanje copy-a na prodajnim stranicama, i tako dalje. Generalno, ljudi vole ove reference na slabo poznate i male stvari iz našeg okruženja, jer su sve to mala otkrića u nastajanju.

Naravno, daleko od toga da je samo ovo dovoljno da vam tekstovi budu zanimljivi. Ovo je samo jedna dobra fora, a ima tu još puno drugih pravila. Ko želi da usavršava znanje, ima dosta knjiga o humoru, satiri, i poigravanju sa stereotipima, još od Antičke Grčke do danas.

Želim vam puno uspeha u pisanju :)















There were 26 people who had something to say about this article.
VI sprat on March 22nd, 2011, 21:11

Fenomenalan model!!!
Ovo je slicno kao kada imitiras nekoga. Imitacija je zabavna jer je smesno videti necije ‘stereotipe’ (mimika, govor, gestikulacija) na drugoj osobi.
http://www.youtube.com/watch?v=rtGpjLCfVpo

Fejsbuk korisnik. on March 22nd, 2011, 21:12

Ovaj tekst je onih 60% ‘teorije’, preostalih 40% je osećaj :)

Odlican je :)

Vladimir Popović on March 22nd, 2011, 22:16

A đe nađe ovu kuću ka da je moja :-)

Marko Novaković on March 23rd, 2011, 09:26

Ne znam odakle ti to za ribe sa afro kikicama i okruglim minđušama? Nego, ne znam da li je dobar stereotip da bolje ribe u poslednje vreme imaju lez sklonosti, tipa Kristina i Dragana u parovima i Soraja i ona Dalmatinka u velikom bratu. A ako već moraju da idu sa muškarcima, čitiaj inferiornim polom, idu samo sa nekim ko savršeno izgleda, poput karatiste u parovima. Deluje mi da ovo ne bi bilo prihvatljivo, jer svi žele da žive u lažnoj nadi da mogu da navataju dobru ribu.

Anarcorder on March 25th, 2011, 02:02

Mirko-sajtovi, mikro-niše, mikro-stereotipi… Mnogo se često reč “mikro” provlači kroz tvoje tekstove u poslednje vreme…

Kontam ja da su detalji koji život znače i posvećenost onome što radiš do sitnica, pa razbijanje sitnica na delove jako bitni da bi bio uspešan. Ali samo gornji deo srednjeg sloja na skali uspešnosti.

Pitanje je: kako složiti kockice i napraviti nešto zaista veliko?
Naravno da je pitanje retoričko i da ne očekujem ultimativni odgovor, svestan sam da svako sam treba da traži svoj put.

Čisto delim brainstorm nakon čitanja ovog teksta…

Istok: Tako što ne budeš opterećen time da moraš da napraviš nešto veliko i budeš dovoljno mudar da kreneš od malog.

“Mikro” i jeste ključna reč u marketingu 21. veka

Jovana on March 25th, 2011, 19:32

lepo, pametno, novo!

Milan Stosic on March 28th, 2011, 13:04

Super članak – meni interesantan i koristan :)

Korišćenje stereotipova pomaže čitaocu da se referencira na nešto što već poznaje i time mu ta “materija” biva poznatija i lakša za razumevanje (pronalazi vezu sa delovima teksta i sobom). Ovakav koncept prilično dobro prolazi i poželjan je u prodaji, jer čim su ljudima neke stvari poznate od ranije lakše se odlučuju na neku akciju.

profesor dragan on March 29th, 2011, 22:05

Odlično, sedi dole 5, šalu na stranu, ovo generalno nije problem samo kod pisanja, nego u bilo kakvom kontaktu sa ljudima, svaki tip ljudi vuče svoje stereotipe, kome se obraćamo tako i usmeravamo konverzaciju… Koristim sličnu tehniku na časovima da bih predavanja načinio što zanimljivijim, i učenici odlično reaguju, kada im se obratiš na “njihovom slengu”.

Sarah on March 31st, 2011, 08:05

Sve ima svoju ciljnu grupu :D
Odlican tekst.

Halas on March 31st, 2011, 18:59

tumblr.com <<<

Dragan Radevic on April 10th, 2011, 17:23

Odlican tekst i koristan, kao u ostalom i mnogi koje sa zadovoljstvom citam na ovom blogu.

Vlado Drobnjak on August 10th, 2011, 09:40

Tekst mi se svidja, jer je poucan i nudi nesto korisno.

Kursadzije se dosta pominju u tekstu. Moram reci, iako ne preferiram taj stil, da su sa aspekta biznisa – jako uspjesan projekat! Možda se većini koja čita ovaj blog gadi od njih ali oni prave emisije koje”guta” većina naroda ex-yu (oko 20 miliona ljudi)!

Ovo što Istok piše, je na mnogo uzvišenijem nivou ali treba imati u vidu da je to jedan “manji dio” tržišta, nažalost. To je samo neki moj zaključak, onako sa strane…

Sve u svemu, čini mi se da ljudi koji su postigli veće uspjehe pretežno nijesu “radili smišljeno” da do tog uspjeha dođu već su ispunjavali neku svoju misiju koja se kasnije svidjela ostalima.

biljana on August 14th, 2011, 09:26

Kad citam britanski Elle i njihove humoristicne novele odusevim se nestereotipnim sokantnim situacijama. To je njihov humor… ukoliko se globalizujemo, onda je pitanje i za koga pisemo i na kom jeziku.
Prema mom misljenju dobar tekst je onaj koji drzi paznju i koji citaoca ne ostavlja ravnodusnim, a jos ako se provuce i PAMETAN tekst onda je to genijalno.
U ovom vremenu je malo pametnih angazovanih tekstova, uglavnom copy paste:)

marchi on August 28th, 2011, 23:52

ovo je bilo zanimljivo i poučno, hvala :)

sluneční brýle on September 5th, 2011, 22:13

samo covek mora da pazi da nenaljuti svoje citaoce..

Miloš Đajić Blog » Blog Archive » Dobar viral BG Filharmonije on September 9th, 2011, 05:31

[…] reklame su se poigrali sa dva stereotipa. Prvi je da u “Silikonsku dolinu” izlaze samo snobovi, ljudi na ivici zakona, sponzoruše…  […]

Bojan Spasić on November 14th, 2011, 12:48

Dobar (koristan) tekst. Upravo je razbio jedan (noviji) stereotip, a to je da Istok Pavlović koristi isključivo ilustracije iz starih domaćih izdanja stripova… ;)

smesni video klipovi snimci on November 19th, 2011, 23:24

Dopada mi se

Zvezde srpskog interneta – part 2 — Wannabe Magazine on December 21st, 2011, 19:58

[…] sa drugima, ali ne kroz suvu teoriju, već kroz konkretne, kreativne i svrsishodne načine, na svom blogu.  U poslednje vreme okrenut web novinarstvu i manje stručnim temama, što je izazvalo polemike o […]

Your Name on February 18th, 2012, 00:18

samo kako niko od komenta ne kapira sta zaista pise ovde i kakav je sadrzaj. a i cemu sluzi. super! srecno

at on March 15th, 2012, 06:21

POz Istok,

tek sada citam ovaj teksti moram reci da je odlican.

Istok, trazio sam na googlu knjige, medjutim u rezultatima pretrage ima jako mnogo, da li mozes preporuciti nekoliko knjiga koje spominjes vezane za pisanje satire, humora…?

Hvala

ns on August 10th, 2012, 23:10

Samo da odgovorim ovom AT:
NE pozdrav Erik, Istok – pozdrav Eriče, Istoče DA
NE jako mnogo – vrlo mnogo DA (dovoljno je samo mnogo)
NE da li možeš preporučiti – da li možeš da preporučiš DA
NE knjiga koje spominješ – knjiga koje si spomenuo (to što je Istok napisao se već desilo, znači prošlo vreme je u pitanju)
NE vezane za pisanje satire – u vezi sa pisanjem satire DA (pertle mogu biti vezane, bicikl može biti vezan za drvo ili za nešto itd)

+ jako je suprotno od nejako/slabo, i nije ni u kakvoj vezi sa rečju vrlo, mnogo, veoma itd. (koje su ti bile potrebne)

Molim te, nemoj nikada ništa pisati, biće bolje za sve buduće čitaoce.

Chres on September 21st, 2012, 00:35

Veoma, veoma dobro. Potpisujem napisano. No nije jednostavno primijeniti. I dobro da je tako :-)
Pravilo je u biti jednostavno: mnogi ljudi (koji čitaju) moraju se naći u tome, bez obzira koja vrsta literature u pitanju.
Eh, treba moći osjetiti ”duh vremena” u mnogim stvarima, biti provodnik za kolektivno mišljenje.

Televizija u Srbiji « Makikralj's Blog on January 18th, 2013, 00:34

[…] Za kraj bih preporučio svim “komičarima” da pročitaju vrlo koristan članak Istoka Pavlovića. […]

Djordje Pozarev on August 12th, 2014, 21:26

Dobra foraaaa :)

Zoran on August 13th, 2014, 13:47

Dobar primer korišćenja nezasićenih stereotipa u našoj kinematografiji je film 7 i po. Svi mladi Novobeogradjani su klošari, neradnici itd…

Any emotions? Leave a comment!

my animated





my social
my favorite
blogs




my latest