Ovih dana se u medijima priča o velikom izvoznom potencijalu intelektualnog rada putem Interneta, o jednom potencijalu vrednom ko zna koliko milijardi eura, koji Srbija poseduje ali ga skoro uopšte ne koristi. Za razliku od nekih drugih, pametnijih zemalja.

Ovaj tekst pojašnjava celu tu priču i namenjen je pre svega ljudima koji nisu baš upućeni o čemu se tu tačno radi. Pre svega je važno da ovo pročitaju ljudi na visokim položajima u državi, koji mogu da odlučuju ili lobiraju o izmenama zakona i strateškim ciljevima. Ako imate takve u bliskom okruženju, zamolite ih da na 20 minuta zaborave na Kosovo, štrajk malinara, usklađivanje zakona o kupusu sa Evropskom Unijom, i da pročitaju ovaj tekst.

“Jedina šansa Srbije je u poljoprivredi”

Ogroman deo naših političara kao u pačjoj školi ponavlja ovu rečenicu već deset godina i ova nesrećna ideja se zakucala među njima kao jedina moguća. Na prvi pogled, čovek bi rekao da su u pravu – industrijska proizvodnja nam je potpuno propala tokom ratova devedesetih, fabrike zarđale i u raspadu, plus je nemoguće biti jeftiniji od Kineza pa sad ne vredi ni da pokušavamo. Šta drugo da proizvodimo i izvozimo osim poljoprivrednih proizvoda? Ovo razmišljanje je potpuno na mestu i bilo bi tačno osim u jednom slučaju. Kada ne bi postojao Internet.

Redefinisanje pojma “izvoz”

Da bismo razumeli ceo koncept, ključna prekretnica koja treba da se desi u našim mozgovima je redefinisanje pojma “izvoz”. Ovo je ubedljivo najvažniji deo procesa, zato sada pažljivo čitajte.

Kada kažemo “izvoz iz Srbije”, na šta ljudi pomisle?

Ima raznih asocijacija, ali recimo da ljudi zamišljaju kako mi šaljemo nekakve maline, traktore, šrafove, neke opipljive stvari koje smo proizveli u državi Srbiji, u neke druge zemlje. Sve te stvari se prevoze nekakvim šleperima, brodovima ili kako već do tih drugih država, a te druge zemlje našim firmama za to daju neki novac u stranoj valuti. Tako devize ulaze u zemlju i to se zove izvoz. Mislim da i deca u osnovnoj školi to uče.

Internet je potpuno redefinisao koncept izvoza. Pođimo od najjednostavnijeg primera koji svi razumeju.

Mirko sedi u Kragujevcu i pravi web sajt za jednu kanadsku firmu. Kada završi sajt, pošalje im fajlove na mail, a oni njemu pošalju npr. 2000 eura. Ovo je izvoz usluge.

Slavko sedi u Zaječaru i napravio je program koji služi za uređivanje novinskih portala. Ljudi iz celog sveta dolaze svakog dana na njegov sajt i plaćaju mu po 100 dolara da skinu njegov softver. Ovo je izvoz proizvoda. Na globalnom tržištu.

U oba slučaja finalni rezultat je da devize ulaze u zemlju, isto kao što bi ušle od malina, traktora ili šrafova. Ali, čekajte, zar nije ovo još bolje?

Prvo – kao što vidite, nisu potrebni šleperi, sertifikati, magacini, carina, lager, distribucija i gomila nepotrebnih troškova koje zahteva klasičan izvoz.

Drugo – u ovom slučaju nismo tehnološki ograničeni! Više nije problem što su one mašine u Kragujevcu zastarele pa mogu samo da štancuju Jugo 45 dok Tojota sledeće godine priprema automobile na atomski pogon! Ovde nema tih ograničenja i možemo biti konkurentni Amerikancima, Japancima… a lično znam za firme iz Srbije koje to i jesu.

Da, ovo se dešava, danas, i na hiljade ljudi iz Srbije živi ovako. A država ih uopšte ne prepoznaje.

“Ali čekaj bre. To je samo za ove što znaju da prave te sajtove i te programere… hakere… kako se zovu… ?”

Ovo je još jedna zabluda domaćih političara, isto kao i ona “šansa u poljoprivredi”. Ne, naprotiv. Da je ovo nešto što mogu da rade samo programeri, ne bih nikada pisao ovaj tekst.

Izvoz intelektualnog rada preko Interneta danas rade gotovo svi – ljudi koji znaju da pišu, operativci, menadžeri, fotografi… posebno naglašavam da to mogu da rade ljudi u Srbiji koji su završili netehničke fakultete – filološke, filozofske, pravne… kao i svi oni klinci koji sede ispred dragstora i piju pivo ili kelnerišu po kafićima. Evo nekoliko primera.

- Pisanje tekstova za potrebe marketinga ili razne druge primene. Ne treba nikakva posebna kreativnost, doduše potrebno je poznavanje engleskog jezika, ali masa mladih u Srbiji dobro stoji sa engleskim.

- Fotografija. Ljudi fotografišu voće, povrće, ljude u nekim pozama i situacijama i prodaju te fotografije preko Interneta. Veliki broj ljudi u Srbiji živi od ovoga. Stavljaju te fotografije u velike baze i kada neko iz npr. Australije traži lepu fotku za svoj bilbord i odabere baš njegovu, njemu stiže novac.

- Asistencija. Klasičan “sve i svašta” posao koji može da radi neko bez fakulteta. “Sredi mi za sutra ove tabele u Excelu”, “Pronađi mi na Guglu sve o naftnim rezervama Ruande i pošalji mi na mail”, “Rezerviši mi kartu za avion”. Zašto bi neko radio ovde svaštarske poslove kod privatnika za 200 eura, kad može da radi za nekog stranca za 500 eura mesečno ili više, a pritom, da ponovim još jednom – devize ulaze u zemlju.

Da ne dužim više, spisak mogućih poslova je beskrajan. Sve to ljudi rade, širom sveta. Svet se drastično izmenio i jako je važno da znamo šta se dešava.

Ima dva načina da se naši ljudi uključe u ovaj talas – jedan je da sami traže posao preko Interneta, drugi je da se zaposle u domaćoj firmi koja okuplja više ljudi ali opet izvozi njihov intelektualni rad.

Posebno naglašavam da za ovaj “intelektualni rad” preko Interneta nije baš potrebno da se bude mega intelektualac sa 3 diplome.

Ovo je najbolji način da sprečimo “odliv mozgova” – moderni gastarbajteri

Kada svedete račune, o čemu se ovde radi? Pa, kao što vidite, ovi ljudi praktično rade u inostranstvu a sede u Srbiji! Svi oni mladi i talentovani ljudi koji bi inače otišli negde. Ako neko radi u Nemačkoj i deo svojih deviznih primanja šalje rodbini u Srbiju, to je ok jer smanjuje deficit zemlje. Ali u ovom slučaju – 100% svih njegovih deviznih primanja ostaje u zemlji. Plus, nema stresa, nema napuštanja domovine i porodice, živiš u svojoj zemlji sa svim ljudima koje voliš.

Da, možda zvuči kao utopija, ali ovo je realnost i ovo se zaista dešava. Ljudi žive ovako uveliko, u Srbiji.

“Sve je to lepo, ali ipak tu treba znanje engleskog, rada na kompjuteru… jel’ znaš bre ti da u Srbiji pola ljudi ne zna ni da se potpiše kako treba…?”

Taj koji ne zna da se potpiše nek sprema ručak i večeru za ovog koji zna i koji će da radi ove poslove. Ne moraju svi da rade za računarom, tu je logistika, organizacija ljudi koji će da rade, a sve je to deo sistema. Ako bi recimo 200.000 ljudi živelo od ovoga, i ako svako donosi u proseku 10.000 eura godišnje, to je dve milijarde eura godišnje. To je upravo onoliko koliko svake godine nama šalje dijaspora da ne pomremo od gladi i zakrpimo spoljnotrgovinski deficit. I naravno, ne može se doći do te brojke preko noći, ali sa nekim dobrim planom i fokusom države možda i može za nekih 5, 10, 20 godina. U svakom slučaju, država bi odmah mogla da počne da dobija priliv od poreza, jer masa ovih ljudi sada radi “na sivo” zbog nepostojanja zakona, i država tu gubi ko zna koliko novca.

Ovo je izvoz 21. veka i ovo je patriotizam. Najbolji način da pomognete svojoj zemlji.

Zbog svega ovoga potrebno je da promenimo zakone o elektronskom poslovanju

Jedan od preduslova za stvaranje atmosfere za rad na ovim poslovima je da imamo normalne zakone o elektronskom poslovanju u kojima je sve lepo i precizno definisano. Zbog toga je nekoliko nas Internet preduzetnika tokom ove godine pokrenulo priču o tome putem socijalnih medija – i mi već mesecima lobiramo kod raznih političara i privrednika da država nešto uradi po ovom pitanju.

Mnogi ljudi misle da su ti zakoni bitni samo zbog dolaska servisa PayPal koji omogućava plaćanje preko Interneta, ali nije samo to u pitanju – mi želimo da motivišemo državu da generalno obrati više pažnje na Internet poslovanje, a zašto – nadam se da vam je nakon ovog teksta jasnije.

Kako vi kao pojedinac da se spremite za ove poslove?

Učite engleski. To vam je najvažnije. Gledajte serije i filmove na engleskom sa titlom na engleskom, upijajte duh jezika. Čitajte njihove sajtove, upoznajte zapadnu kulturu i način razmišljanja jer će to biti presudno za ovakve poslove u budućnosti. Učite rad na računaru, snalaženje na Internetu, pretragu informacija… to su danas sve osnovne stvari.

Čitajući moj blog možete dosta naučiti o samozapošljavanju preko Interneta, a ako država nešto uradi po ovom pitanju, biće sve više domaćih firmi koje će vas pre ili kasnije zaposliti. Ako pokrećete neki sajt, imajte na umu da je mnogo bolje da bude na globalnom tržištu i da se bavite izvozom, nego da pokušavate da zaradite nešto u okviru domaćeg tržišta koje je malo.

Toliko od mene, a vi prosledite ovaj tekst onima kojima treba da bude prosleđen.

 

 












There were 58 people who had something to say about this article.
Miloš Spasić on October 4th, 2011, 2:13 pm

Odličan tekst, kao i uvek gađa u samu suštinu stvari. E sada još samo da ga pročitaju i ljudi koji u ovoj zemlji donose odluke pa da nešto i promene na bolje.

Marija on October 4th, 2011, 2:23 pm

Odličan tekst i želim da potvrdim njegovu verodostojnost svojim primerom. Imam svoj blog već 4.5 godine, na engleskom jeziku, i zarađujem od njega oko 4.500 evra godišnje, a pritom mi oduzima 2-3 sata dnevno, ali to su 2-3 sata kad se meni ćefne i potpuno opušteno, niko mi nije gazda, organizujem se kako hoću, mogu i u ponoć da pišem. Radim i u državnoj firmi, sa završenim fakultetom, i godišnje od toga zaradim oko 3700 evra, doduše neto, ali mi je taj posao stresan, svaki dan tamo provodim najmanje osam sati, svi mi stoje nad glavom, zimi se po snegu vučem do posla, imam ograničen godišnji (dok blog mogu da ažuriram svuda iz sveta), itd. Blog mi je sa mnooogo manje stresa doneo više ili bar jednako para (mnogo više ako se meri uloženi trud i utrošeno vreme).

Trenutno mogu da iznesem oba, pa radim oba (i nije loše primati novac iz dva potpuno drugačija izvora, kao za svaki slučaj), ali da biram, mislim da je mnogo bolje otkriti sve opcije koje ti nudi internet i usavršavati se u tom pravcu, nego se mučiti kod naših poslodavaca u ovoj tužnoj zemlji.

Dragana Vukajlovic on October 4th, 2011, 2:25 pm

Znaš da te retko kad javno hvalim, ali ovo je zaista za pohvalu (ok, osim poslednje rečenice ;)).

Nadam se da će dopreti do “pravih” ljudi.

Veroljub on October 4th, 2011, 2:27 pm

Veoma jasno, koncizno, optimisticno, jednom recju – sjajno. Precizna uputstva, kako za drzavu tako i za mlade ljude koji zele da rade nesto kreativno i da pritom i zarade.
Ovo je kao neki nov, dobro uradjeni put, kojim treba ici, ako nameravamo da stignemo tamo gde zelimo da budemo u buducnosti…

Deda on October 4th, 2011, 2:32 pm

I ovde da se pridruzim celoj prici i da svijim glasom “ZA” podrzim ovu kampanju koja dugo traje ali je jako bitna za sve nas!!!
Srecno nam bilo!

Igor Manjencic on October 4th, 2011, 2:45 pm

Ajmo ovim pitanjima da se ne bavimo pred izbore, vec posle. Ideja ce imati vecu podrsku i bice iskrenija ;)

Dragana Vukajlovic on October 4th, 2011, 3:05 pm

Pa da je neka stranka pametna, baš ovo bi i iskoristila kao jedan ogroman plus.

Dario Kreštalica on October 4th, 2011, 3:11 pm

Izvrsno!

Ista priča je i sa BiH.

Samo što Srbija je naprednija po pitanju trenutne situacije informatičke pismenosti mladih ljudi.

U BiH se pojavilo masu internet servisa orjentirano ka domaćem tržištu … i desilo se ono što je za očekivat: PUNO TRUDA A NIGDJE ŽIVE LOVE ;)

Što?!

Zato što je balkan jako ne zrelo tržište za ovakve usluge, iako ima nekih pomaka to nije dovoljno da bi se normalno živjelo.

Čestitke autoru članka!

detozin on October 4th, 2011, 4:36 pm

Shvatam da je poenta teksa na izvozu “intelektualne svojine” i usluga, ali mislim da je ideja po kojoj se internet biznis ograničava samo na to – pogrešna.

To je zabluda u rangu one koju naši političari prave kad plaćaju strancima da ovi uzmu naše propale firme na poklon. Besmisleno je praviti nekakve “POVLAŠĆENE” kategorije u privredi. Privredni ambijent je ili povoljan – ili nije povoljan. Nemoguće je da se ljudi “od interneta” bogate, a svi ostali da budu “sirotinja-raja”. Iz vrlo jednostavnog razloga – dočiće neke “haračlije” i strapaće vas u zatvor, kao one likove što su se upustiti u internet kladjenje (ili šta već beše). Čak i ako napravite nekakav povlašćen status – to će na kraju biti skrojeno po meri par tajkuna, a svi ostali će moći samo da “duvaju” (u prste)…

Kontra pitanje: šta fali izvozu robe (prodate preko interneta, na primer)? Zašto tamo neka domaćica sa Zlatibora nebi mogla da preko interneta prodaje vunene džempere i štrikane čarape? Ili rukom pravljeni nakit? A ozbiljnije firme? Kompanije koje distribuiraju repromaterijal za hobiste su medju najisplativijim na internetu. Ili kreativna industrija? Filmovi, knjige, štamparske usluge, ambalaža… U svemu tome ima dosta “intelektualnog” ali i nešto malo “materijalnog” što treba da fizički predje granicu. A tamo nije problem sa druge – već sa naše strane…

Uostalom, sve je to nebitno. Važno je da shvatite da to isto što rade “internet industriji” – rade svima. Dok god se ne raskrsti sa parazitskim strukturama koje u svakoj stvari gledaju samo “a gde smo tu mi”…

Ništa od posla!
.

Aleksej on October 4th, 2011, 4:47 pm

Ima nas koji ovo radimo već godinama. Mesečna primanja mnogo veća od državnog proseka, nema fiksnog radnog vremena, nema šefova… Radim ono što volim, kad hoću, gde hoću i koliko hoću. A to naravno mogu svi.

ALI! Uvek ima ali. Problem je što te ostali gledaju “drugačije”. Iako zarađuješ više, ne lomiš leđa za 150-200e mesečno opet NIJE TO TO. Nažalost, ako ne ustaješ u 6 ujutro i ne radiš do 4 popodne kod gazde – ti kao i da nemaš posao. Sediš za tim monitorom i nešto kuckaš, lepo je to ali gde je tu rad?

Kad izađu iz tog stereotipa i kad shvate da mogu i kada stvarno krenu sa nekim IM poslom, e onda ću reći – DA, to je to, stvari su se popravile…

Ivan on October 4th, 2011, 4:48 pm

Jel smem da preuzmem tekst i okačim na svoj sajt? Potpisaću urednu odakle je članak preuzet i ako treba staviti link?

Miodrag Jokic on October 4th, 2011, 4:56 pm

@Marija
Ne bi bilo lose da napravis neki case study, i da opises svoja iskustva sa blogom koji ti sada donosi preko 4000 eur godisnje. Smatram da je tvoja prica realnija od “miliona-kamiona”.

Istok: Ne vidim šta se njena priča razlikuje od moje, ja u tekstu samo potenciram da možemo da napravimo na hiljade Marija.

ivan on October 4th, 2011, 5:10 pm

Pravi tekst u pravo vreme. Sve je tu osim dodatnog puta za “osnovno informatički pismene” kojima je to dovoljno da se otisnu na Internet i da tu pronađu sve od potrebnih informacija (tutorijala) za dalje napredovanje u pravcu koji žele.

Propustio si samo Crowdsourcing projekte. Klijent da šta mu je potrebno i budžet koji želi da plati. Svi zainteresovani ponude svoja rešenja i onda klijent odabere najbolji i plati njemu. Ovo je dobro za vežbanje dok se ne dođe do nivoa da imaš svoje stalne klijente.

Freelancer 6 godina on October 4th, 2011, 5:32 pm

Ne mogu da se slozim sa svime. Previse je indijaca, pakistanaca i ostalih koji za male pare rade te jednostavne poslove. Mi jedino mozemo da se takmicimo sa njima po kvalitetu usluga. Tj. da radimo ono sto mali broj ljudi zna da uradi kako treba. A onda, opet, nema na stotine hiljada ljudi iz Srbije koji bi to radili. Mozda nas ima trenutno nekoliko hiljada, a moglo bi da nas bude recimo desetak hiljada, ajd’ i dvadesetak, ali ne vise.
Milijarde evra? Nema sanse… Realno, vece firme, sa gotovim proizvodima, mogle bi da ostvare profit od nekoliko miliona evra, ali njih je jako malo. Nemamo mi firme u rangu google-a, microsoft-a i slicnih pa da zaradjuju milijarde.
Tako da je, kao i prica o poljoprivredi, i ova prica naduvana.
Drzava moze da pomogne tako sto bi promenila politiku obrazovanja.
Umesto silnih pravnika, ekonomista, menadzera i ostalih koji ne mogu da nadju posao, bolje da skoluje vise programera, dizajnera i sl. Tj. da se okrene onim zanimanjima cije se usluge lako izvoze i koja su deficitarna.
Zakljucak, moze se lepo zaraditi od outsourcing-a, ali je ta suma znatno manja, ne moze se baviti bas svako i ne moze se zemlja oslanjati u toj meri na taj novac.

Tajna on October 4th, 2011, 7:56 pm

Istoče, odlično kao i uvek. Ali uvek ima to “ali”. Kao i kod svakog posla, potrebno je strpljenje i puno rada. Nisam siguran da su mnogi spremni na tako nešto. Svi bi odmah hteli da zarađuju kao Marija 400 mesečno. Ali njen blog traje 4 godine. Treba izdržati toliko dugo i biti uporan. Zaključak je da će samo oni koji mogu da budu uspešni u bilo kom drugom poslu ili koji mogu uspešno da vode sopstveni biznis moći da uspeju i u poslovima preko interneta. Tu je najbitniji mentalni stav. Zato moramo da radimo na tome da ljudi prvenstveno promene način razmišljanja, da zaborave na ideal državnih firmi u kojima se ništa ne radi i da počnu da razmišljaju u pravcu preduzetništva. U ovom slučaju internet preduzetništva.

Istok: Ne radi se ovde samo o preduzetništvu, već i o zapošljavanju drugih ljudi u ovoj oblasti.

Ana on October 4th, 2011, 8:13 pm

Da li je prica prenaduvana ili ne, ostaje da vidimo. Ovo je redak konstruktivan primer – HAJDE PRVO DA POKUSAMO! Drugu opciju nemamo, kao ni prostora za pesimizam, pogotovu na ovakve pamente i pozitivne predloge. Uostalom, ako se ne slazete, uvek mozete da se okrenete poljoprivredi.

profesor dragan on October 4th, 2011, 9:38 pm

Još jedan tekst u nizu vrlo korisnih, hvala Istoče, uz malu digresiju, da bi se u bilo kojoj zemlji izvele neke dublje promene mora se poći od obrazovanja, fabrike novih umova moraju svoju snagu da usmere na pravu stranu (primer Irske). Pogledajte samo planove i programe informatike koji se sada predaju u našim srednjim školama, a da ne govorim o tome da u osnovnim školama informatika još uvek nije obavezan predmet. Kad bi država stavila informatičku pismenost kao jedan od razvojnih prioriteta, pa da se vidimo za jedno deset godina …

Dragan Milićević on October 4th, 2011, 10:25 pm

Želim da se zahvalim svima koji su pokrenuli priču oko poslovanja i naplate preko interneta. Od škole imam završene 3 godine srednje škole, smer “mehaničar šinskih vozila”, živim od rada preko interneta već punih 13 godina. Radio sam na železnici 10 godina dok nisam ’98 kupio prvi PC i modem. Nisam imao svoj broj fiksnog telefona jer ga je bilo nemoguće kupiti ovde u “unutrašnjosti”, pa sam pronašao prelazno rešenje da ga iznajmim od komšije koji ga nije koristio jer je bio u inostranstvu. Verujte mi da nema načina konekcije na internet koju nisam probao: dial-up, ISDN sa dva kanala, satelitski up i downlink, dok konačno u moje selo nije stigao ADSL. Govorim i pišem “indijansko-engleski jezik” jer sam ga učio iz filmova i sa foruma. Našao sam na internetu nekoliko Yahoo grupa, jer tada nisu bili forumi u sadašnjem obliku, i polako se zainteresovao za temu koja me je sve više privlačila “Mobilni telefoni”. Osnovao prvo agenciju, pa szr, pa sada doo i uredno plaćam sve obaveze prema državi. Polako sam učio i radio. Radio sam danju i noću. Radnog vremena nije bilo, nema ga ni sada. Dnevno pročitam i napišem teksta za dve dobre knjige. Uspeo sam posle 10 godina da se izborim i dodjem na poziciju na kojoj sam sada. Radim kao menadžer tehničke podrške na nekoliko najpoznatijih svetskih foruma za mobilne telefone. Sve ovo sam napisao da bih pokazao da se može raditi i zaraditi na internetu bez fakulteta i perfektnog znanja engleskog, ali da se NE MOŽE raditi bez kvalitetne internet konekcije i efikasnog sistema poslovanja i naplate. Dali imam problem u poslovanju? Da, problem su mi efikasna i brza naplata. Kako kojoj mušteriji kažem da kao sistem naplate koristim “wire transfer” ili “moneybookers” tako pobegne kod drugoga jer 95% ljudi sa kojima radim svoje usluge naplaćuje preko PayPala-a. Osećam se kao “džedaj” kad nekome kažem da ne primam plaćanje preko PayPala jer Srbije nema na listi, a kao odgovor dobijem ” :) ” . Hiljadu puta mi je palo napamet da se odselim iz Srbije i možda sam pogrešio što nisam. Poznajem mnogo ljudi iz Srbije koji imaju šta da ponude a prepreka su im prevelika birokratija koja im poskupi usluge ili proizvode pa postanu nekonkurentni i nedostatak efikasnog sistema naplate. Izvinjavam se svima za ovaj podugačak post. Još jednom hvala svima koji ulažu svoj trud i vreme u celu ovu priču. Hvala i tebi Istoče za ove predobre članke.

Milos on October 4th, 2011, 10:58 pm

Odlican i afirmativan tekst. Barijera od 300/400 eur mesecnih kao neki standard za srpsku platu moze probiti preko interneta, radeci freelance poslove razne, prodavati svoje proizvode, baveci se affiliate marketingom itd itd. Ima dosta nacina i metoda samo treba biti uporan i pokusavati razne stvari i uciti iz svog iskustva. Za godinu dana svako moze bas dosta da napreduje. E sad ako bi postojala neka strategija na nivou drzave verujem da bi se mogao uciniti i jaci uticaj na nasu privredu. Npr, u skolstvu se slabo stvaraju strucnjaci u srednjim skolama, npr. web dizajneri ili developeri. Npr. danas pa i narednih 5 god zasigurno ce biti gomila poslova u developingu aplikacija za androide, ipad-ove, tablete itd. Zamislite situaciju da u srednjoj skoli imate kopetentnog predavaca koji bi vas prakticno ucio kako da programirate za android developera (ili bilo sta sta ce da bude u trendu u bliskoj budnucnosti) i da odma nakon srednje skole dobijete posao kao sto je slucaj u mnogim zapadnim zemljama. Zamislite dalje koliko bi developera Srbija onda mogla da izbaci godisnje i koliko bi oni pomogli privredi, radeci kod nas u Srbiji a dovlaceci novac iz razvijenijih zapadnih ekonomija.

Miodrag Jokic on October 4th, 2011, 11:42 pm

@Istok
Njena prica se ne razlikuje od tvoje, ali bilo bi dobro kada bi imali real life primer, cisto kao ilustraciju svega navedenog u postu. A “milioni-kamioni” nisu u kontekstu tvog posta, nego generalnog preterivanja kad je u pitanju internet poslovanje u Srbiji i gadjanje nerealnim ciframa.

Ex-porter on October 5th, 2011, 12:13 am

@ MARIJA on October 4th, 2011, 2:23 pm

Draga Marija, zamolio bih te da nam javiš kakvim vidom internet preduzetništva se baviš i koja je adresa tvog bloga. Nadam se da nisam jedini koga ovo interesuje, ali bi bilo lepo da znamo. Pojačaće nam utisak ovog posta :)

@ Istok: Ne vidim šta se njena priča razlikuje od moje, ja u tekstu samo potenciram da možemo da napravimo na hiljade Marija.

Istoče ovaj komentar ti je sasvim nepotreban.

Veliki pozdrav za sve blogere

oran on October 5th, 2011, 6:16 am

Podržavam.
Uvek govorim da je tajna uspeha talenat+informacija, a internet je to omogućio.

Marija on October 5th, 2011, 7:17 am

Nisam napisala koji je moj blog zato sto sam iznela vrlo konkretne zarade. Koji je tacno moj blog nije u ovom slucaju toliko ni vazno, nije to neka magicna tema koja donosi zaradu. Tajna mog uspeha je rad i trud, kao sto kaze Tajna. To je cela poenta. Blog azuriram svaki dan i do sad sam napisala preko 2500 clanaka. Takodje, na pocetku nisam nista zaradjivala, a cak sam i u kasnijim fazama imala mesece kada sam zaradila samo 40 evra iako sam sve najnormalnije radila. Ali ne treba odustati. Posle dodje mesec sa 800 evra na primer.

Za ovaj period od cetiri godine videla sam mnogo blogera koji pocnu, naloze se i onda odjednom krene da ih mrzi i prestanu posle par meseci. Ono sto je mene izdvojilo je upravo istrajnost. Veliki je broj tema na koje mozete pisati i postici isto sto i ja. Suvise je blogera koji pre nego sto objave prvi clanak pitaju “A kako se primaju pare od Gulga”, to su uglavnom ti koji prvi odustaju. Treba biti strpljiv, a naravno paralaelno raditi na sebi i svom blogu.

Agnostic on October 5th, 2011, 8:32 am

Bavim se freelancing-om (CAD) već nekih 6/7god. i mogu reći da mi ide solidno, nisam se obogatio ali zasad prehranjujem četvoročlanu porodicu. Problem sa freelancingom kod nas je da ti neide staž i nisi osiguran, pa moraš sam sebi uplaćivati…
Tekst je prilično dobar i slažem se sa iznetim, samo se bojim što je već jedan bloger pomenuo da ćemo samo nametnuti harač na grbaču. Ova država samo gleda da sebi prigrabi, to se dokazalo već milion puta. Neće se kod nas promeniti nabolje u tom pogledu još 100god.

Dragan Milićević on October 5th, 2011, 12:27 pm

@Agnostic

Nije problem da se plati porez kada možeš normalno da posluješ i ostvarzješ prihode. Problem je platiti dažbine kada su ti ruke vezane: – jer ne možeš da izvezeš uslugu ili proizvod, – jer nemaš načina da to sve brzo naplatiš, – jer si skuplji od konkurencije u startu zbog milion dodatnih troškova, – jer si spor zato što se svako tumači propise kako hoće. Jednostavno neće bre ljudi da gube vreme sa nama, prosto odu tamo gde mogu da završe svoj posao bez mnogo razvlačenja.

Aleksej on October 5th, 2011, 1:33 pm

E pazite, super su komentari, drago mi je da ima dosta ljudi koji žive od interneta i koji u njemu vide budućnost, stvarno volim kad vidim nove ljude koji su tu našli šansu i koji je koriste ali ako već ovo stvarno radite nemojte pisati komentare tipa “e to ne može”, “e to je teško, treba vremena”, “e to ne ide tako, to ne može svako da radi”. Naravno da ovo ne može svako da radi. Ne može ni svako da bude doktor, ne može ni svako da ide u svemir. Ali pokušajte da približite drugima malo svoj posao. Zašto da ne, ne može vam biti konkurencija.

@Marija
Ja znam šta radiš i shvatam te. Pored ostalih poslova što radim i ja imam nekoliko sajtova koji mi donose mesečni prihod. Ali to nije razlog da ne objasniš ostalima u čemu je fazon, niko tebi neće biti konkurencija, daleko bilo, možda će ti još neko dati novu ideju, možda će sa nekim napraviti tim.

Istina je da treba vremena, MNOGO vremena da prođe dok vaš neki sajt ne bude počeo da donosi 300-400-500e mesečno. Trebaće vam još više vremena na čitanje i proučavanje materije koja će vam pomoći da taj sajt dovedete blizu tog nekog vrha, možda i na sam vrh ali verujte to će se isplatiti. Većina pobegne u startu. Što da se muči i da uči nešto novo kad može da radi za 200e, a ovde nema ni 40e mesečno (kao što Marija reče i što je očeikavno čak prvih godinu dana). Treba samo istrajati, biti strpljiv. Strpljenje je ključ uspeha u ovom poslu. Pričam naravno o SVOM sajtu. A sajt može biti o čemu vi hoćete. Znate da kuvate i to vas zanima? Napravite sajt sa repectima! Poznajete automobile? Znači o automobilima! Zanimaju vas mobilni telefoni? Onda pišite o novim modelima!

I naravno, ovo još ne pali toliko kad je domaće tržište u pitanju, može da se radi ali je mnogo manje para. Treba da znate Engleski. I da pišete na Engleksom. Nije teško, sve se nauči.

Istok je već pisao i mikro nišama na blogu, to vam može biti polazna stanica za neke nove projekte. Ja probao i tu ima para. Ozbiljno. Verovali vi ili ne…

Nikola Sologub on October 5th, 2011, 1:56 pm

+ Osobe sa posebnim potrebama se lakše zapošljavaju jer mogu raditi od kuće…
(Izvinjavam se što nisam pročitao ostale komentare, pa se možda ponavlja..)

Ah, da.. ovo je #win:
Taj koji ne zna da se potpiše nek sprema ručak i večeru za ovog koji zna i koji će da radi ove poslove.

Dusan Pilipovic on October 5th, 2011, 7:27 pm

Jos jedan u nizu odlicnih tekstova … svaka cast!

Nadam se da ce se nesto promeniti … pre svega da ce ljudi i sa manjim prihodima od interneta moci da rade potpuno legalno i da nece biti raznoraznih tumacenja na jedno pitanje!

aleksa on October 5th, 2011, 7:39 pm

Aleksej, predstavljas se kao expert za internet, a insistiras da ti Marija , ne znam da svoj JMBG, da bi ti ne znam sta video u vezi njene zarade? Devojka je izabrala neku temu, na primer pise o putovanjima i trese kesh od adsense-a.
Kakvu jos zelis expertizu?
Sto se tice same teme, prilicno je povrsna, ali bitno je da se nesto desava, odnosno neko je odlucio da moze da se pise o tome, i da se pozivaju u emisije ljudi koji ce sada o tome da diskutuju.

MrGood5rovic on October 5th, 2011, 8:09 pm

Već 4 godine sam “izvoznik”. Počeo sam kao student, samo sa znanjem engleskog(CWriter) i vremenom sticao potrebna znanja. Iskreno teško sebe mogu sada da zamislim kao nekog korporativca.

Marija on October 6th, 2011, 7:20 am

Aleksej, ma nema nikakve veze sa tim da ce mi neko uzeti ideju, kao sto sam rekla, to nije nikakva posebna ideja, moze se to sto sam ja postigla postici na 1000 razlicitih nacina. Kao sto je Aleksa rekao, moze to biti i blog o putovanjima.

Ja sam cak nagovarala gomilu prijatelja koji savrseno znaju engleski da pocnu isto sto i ja, odnosno da bloguju, i rekla sam da cu im pomoci, ali jednostavno niko nije bio posebno zainteresovan.

Kod blogovanja ima samo pozitivne konkurencije. Ja se sa blogerima iz svoje oblasti podrzavam, i za onog ko je najbolji uvek kazem da je najbolji, i citaoci cene to, a i ti blogeri mi uvek pomognu kad zatreba.

Aleksej on October 6th, 2011, 7:32 am

@aleksa
Ne meni, kao što sam napisao JA ZNAM šta ona radi i to podržavam. Jesam ja napisao da me interesuje koliko ona zarađuje? Pitao je o čemu je blog? NE! Ja sam joj samo predložio da POMOGNE ljudima kao što je npr. Ex-porter koji je lepo pitao. Ako ona to neće da uradi to je njena stvar.

srdjan on October 6th, 2011, 12:35 pm

@Miloš,

Nije baš ni da će cveće da procveta.

Mala digresija: kad spominješ Android, eto, ja sam developer, imam iskustva i sa drugim platformama, nemam posla, preko interneta freelance posao ne mogu da nadjem (ne znam kako, zaista ne znam, kad tražim mnogo onda je problem, kad tražim malo isto je problem). Par ponuda ovde sam odbio jer mi je ponudjena smešna plata, valjda je računica da mi je dovoljna privilegija što živim u Srbiji. Firma mi je u blokadi i zatvaram čim mi legne sve što mi domaće firme duguju.

Što ne menja Istokovu priču koja je tačna, kao što i moj slučaj je samo moj problem.

Ali nemojte se ljudi gadjati nekim ciframa iz bajki. Sav problem “šestog oktobra” je zbog previsokih očekivanja, “ući ćemo u EU 2004,5,6,7″ i slične gluposti zbog kojih više niko ne može da smisli recimo Djelića i slične, koji su inače super pozitivni likovi.

Prvi put kad nekom Paypal blokira račun, iz bilo kog razloga, šta mislite kakva će virtualna kuka i motika da se digne?

Aleksa on October 7th, 2011, 11:12 am

Aleksej,pa sasvim dovoljno je rekla, pise blog,koliko je clanaka napisala i koliko vremena joj isti oduzima, i koji sistem naplate ima, sasvim dovoljno za nekog ko se imalo razume .Cak je napisala i prihode.Ne znam drugo moze da napise.Ako si mislio za neki detaljan tutorijal totalnim pocetnicima, malo je neumesno to traziti od nekoga, prvo da je htela napisala bi, drugo, i takozvani autoriteti ne pisu o tome, vec stave naslov i ceo text je tipa “pay pal je super” ili “mikro nishe su super” ili “sada cu da vam kazem sta je bitno- kada radite preko kompjutera ne morate da izlazite iz kuce”

Dejan S on October 7th, 2011, 12:25 pm

Evo navescu moj primer. U web posao sam se uključio samoinicijativno. Odabrao nišu koju dobro poznajem, i krenuo. U početku sam imao više vremena pa sam prvih meseci dosta ozbiljno radio, po par sati dnevno. Pisao tekstove i paralelno radio na dizajnu i funkcionalnosti sajta.
Nisam ni programer ni web dizajner, što sa znanjem koji sam stekao danas polako mogu i da postanem. Prvih nekoliko meseci zarada je bila bukvalno 0$. Prvi iznos koji mi je sajt zaradio je bio 0.4 eura i to me je stvarno motivisalo da nastavim dalje, što i jesam. Nakon godinu dana uloženo mi se vratilo višestruko . Hosting+domen sam platio oko 50eura, za godinu dana sajt mi je doneo oko 750evra. To nije neka cifra, ali ako uračunam koliko sam početničkih grešaka morao da učim na svojoj koži, i uz svo iskustvo u dizajnu, pisanju, seo u koje sam stekao očekujem daleko više u budućnosti. Plus što u međuvremenu imam još bar 5 ideja koje su na čekanju do kojih ne bi ni došao da nisam radio sve do sada vezano za web.
Upornost, konstanto učenje i rad.
Ko nije spreman na to ne treba ni da pokušava.

Neko iz mase on October 7th, 2011, 2:40 pm

Ako ce nesto da se menja onda treba da krenu od PORESKIH UPRAVA po mom misljenju… Ja preko interneta radim vec 7 godina, prethodnih 6 zivim od istog… Da li sam ja kriv sto u poreskim upravama nisu imali pojma o zakonima vezanim za internet poslovanje, i sto su meni i kolegama godinama unazad davali pogresnu informaciju – da porez ne moramo da placamo dok ne predjemo godisnji limit.

I sada, kada je jedan od kolega presao limit i otisao da prijavi porez sacekao ga je blagi sok… Dug za nepalcenje koji ga je cekao, razne kazne sto nije placao, i naravno mesecne kamate na sve to sabrano… Da li iko od njih misli da cu ja otici sada da se prijavim i da me saceka pakao, koji je opet ponavljam nastao neobavestenoscu ljudi ciji je posao vezan za porez? Ne naravno, i nemam nameru nista da placam bilo kome. Idem u inostranstvo da zivim, tamo cu da registrujem firmu i sve po redu kako vec treba a nasa Srbija ce ostati bez jednog pametnog coveka koji je bio voljan da placa porez i ostale obaveze godinama unazad ali nije bilo nekoga ko ce mu pruziti potrebne informacije i pomoci mu da to krene da radi, tj da mu pomogne da se ukljuci u postojeci sistem.

I u kakvoj sam sada situaciji – niti mogu da se pojavim i da kazem – znate ja sam taj i taj, vase kolege su me zajebale jer su neobrazovane pijavice drzavnog sistema koje ne znaju svoj posao, niti mogu da otvorim firmu na svoje ime zbog jmbg koji je vezan za racun u banci… Sto se tice Srbije potpuno sam blokiran za neki vid legalnog poslovanja, iako opet naglasavam da sam imao zelju… I sta mi presotaje nego da radim i dalje ovako (na crno) do daljnjeg i da se odselim negde gde ce umeti da prepoznaju potencijal mladog i pametnog coveka koji je sam sebi stvorio posao bez ikakve pomoci drzave sa svojih 21 god u tom periodu.

U svakom slucaju, podrska za inicijativu i pokusaj da se nesto menja, ali ukoliko ne donesu zakon kojim izlaze u ssuret ljudima kao sto sam ja (tj da otpisu sve poreske dugove iz proslosti pod uslovom da na dalje pocnemo da placamo sve redovno i da registrujemo firmu) meni sta god da promene ama bas nista ne znaci…

Dusan on October 9th, 2011, 10:33 pm

Istoka za predsjednika ;) :) :D

Internet poslovanje Srbije bi moglo u korak sa svetom? : IT Rešenja on October 10th, 2011, 3:47 am

[...] Odličan tekst Istoka Pavlovića na temu potencijala koji bi Srbija mogla da iskoristi kada je u pitanju Internet poslovanje. [...]

Djole on October 10th, 2011, 11:26 pm

Bravo i hvala za tekst! :)

mario on October 11th, 2011, 1:09 pm

“Već ste glasali. Hvala.”, iako nisam glasao…
Mejlaj ih da im anketa ne radi i samo nastavi sa dobrim tekstovima

Васељен on October 12th, 2011, 2:46 am

Текст је био лаган за читање док нисам прочитао похвале на рачун дебеле краве, адвоката без радног стажа који преко партијске књижице заседа у фотељу Телекома и ортопеда који се бави просторним планирањем у успут ваља Лићду компјутере по систему “дођеш ми дођем ти”…

Miki on October 12th, 2011, 11:37 am

Prijatelju, čini mi se da malo degradiraš kako prolazi vreme? Nemoj da ti slava udari u glavu, čitam te povremeno ali sve ređe, a mislim i drugi, bar oni ozbiljniji. Tvoje postove sada mogu da čitaju samo klinci ili oni koji su na tom nivou…
Bre, napočetku je to delovalo mnogo ozbiljnije i pripremljenije. Pogledaj sada ovaj tekst: paušalno pričaš kao da pričaš na ulici sa nekim neobavezno. Ne bih voleo da se nastavi tako, pa na ovu opomenu gledaj prijateljski. Sujeta ti je velika, šta je to sa tobom?
Radio si velike poslove, ali očigledno da tvoja duhovna zrelost nije dostigla složenost poslova koje si u stanju da obavljaš…

Pozdrav i do lepšeg viđanja!

Istok: Ovaj tekst je jedan od najozbiljnijih koje sam ikada napisao. Pozdrav i vama :)

Dimitar on October 12th, 2011, 11:39 am

Veke podolgo vreme go sledam blogot, i nemozam da poveruvam kolku se sovpagjaat moite stavovi so tie na Istok.

Bukvalno istiot problem go imame i nie vo Makedonija, ednostavno lugjeto ne mozat da zamislat “izvoz”, ako toa ne vklucuva kamion sto pominuva granica.

Jas i eden moj prijatel se tudime da ja srusime taa mentalna granica so razvoj na nas online software koj ke go lansirame za kratko vreme.

Pozdrav od Makedonija i se najubavo.

Aleksa on October 13th, 2011, 12:07 pm

Miki, to se zove komercijala,-ako vam se svidja ovo glasajte za mene, ili poklanjam gif za 4000-folowera… necu da stalno hejtujem, to je ok, ne pale se na to samo klinci, nego i odrasli “wannabeinternetguru” .
Danas i nema kvalitetnih textova, ali pre svega to nije njegova krivica, sto ti ako znas bolje ne pises, ili ja?

djokica on October 16th, 2011, 11:17 pm

za srbiju nema vise sanse i ne treba da ima ikakvu sansu. sve smo sjebali, jedino nam poljoprivreda ostaje jer smo seljaci bili i bicemo. jebo srbiju

dragan on October 17th, 2011, 10:56 pm

Lepo je ovo napisao ovaj momak Istok.
Tacno tako moze da se zivi. Od interneta , Ali ne one prevarantske seme koje cete prvo naci ako guglujete- kako da zaradim na internetu.
Vec da smislite sebi sami svoj posao.

Ono sto treba da znate , NE MOZETE ODMAH POCETI DA ZIVITE OD TOGA.
Treba da prodje DOSTA VREMENA (godinu ili vise ) da dodjete do 200 Evra mesecno. Ali kada predjete tu barijeru , onda cete vec znati dovoljno da idete dalje.

i samo jos ovo.
SAMO NAJUPORNIJI CE USPETI. Ako budete strpljivi
i ne ocekujete previse na pravom ste putu.

Ono sto je problem , Ne poznajem puno takvih (nazalost ) u Srbiji. One koje poznajem i sa kojima radim u Srbiji su SJAJNI momci na koje mogu da se oslonim.
Ako ste vi strpljivi, pouzdani, znate engleski i da blogujete javite se mozda imam posao za Vas.

Miki on October 27th, 2011, 10:08 am

#Dragane, reci ti meni koliko naplaćuješ optimizaciju?
Vidiš, ja uzimam procenat i to ne mali i imamo velikih problema zbog ljudi koji ne cene svoj rad pa se sajtovi prodaju za 300€.
Uostalom, treba da napravimo neko udruženje Web stvaralaca i da se dogovorimo oko jedinstvene tržišne cene, kako ne bi jedni drugima spustali cene već ustanovili jednu standardnu.
Tu se mnogo ne razlikujemo od poljoprivrede, gde malinari jedni drugima spustaju cene pa prodaju za 100din/kg a u Kuvajtu malina na pijaci košta 70$!

Wowguard on November 4th, 2011, 10:13 am

Tuzno. Vecina ljudi ne zna ni da upali kompjuter a kamoli da stvori zaradu preko interneta. Srbija kao drzava ne moze da se osloni na nesto tako nestabilno kao internet da bi osigurala svojim stanovnicima (jednom delu) zaradu. Razlozi protiv cele ove price su bezbrojni. U prvom redu tu je nesigurnost gradjana na internetu i nemogucnost nasih institucija da ih zastite jer ne vara ljude ugledan sajt iza kojeg stoji velika kompanija. Te stvari su mnogo suptilnije i ulaze u domen monopola ali to je prica za drugi put. Tu je naravno i pitanje poreza. Dalje imamo pravno neregulisano stanje samog prometa na internetu koje se vise zasniva na trampi i slobodnoj kupoprodaji nego na nacelima stvarnog i obligacionog prava. Sa ekonomskog aspekta mora se reci da mala zemlja kao Srbija mora upregnuti sve svoje resurse u tu istu poljoprivredu koju kunete zbog nesposobnosti politicara. Smaljenje drzavnog uvoza je mnogo bitnija stvar od ispraznih prica na internetu. Iako se pokazao kao odlican izvor zarade internet ostaje irelevantan kao celina u drustvenom oblikovanju svesti cak i kod mnogo razvijenijih zemalja. Uticaj blogera sa bilo kog sajta je nebitan jer ne odrazava realne stavove ni vecine ni manjine. Internet je bitniji zbog usluga koje pruza i zbog brzine protoka informacija. Npr. Twitter pruza uslugu, kao i Facebook i oni kao i druga poznata ‘lica’ interneta nose odredjenu vrednost ka realnom svetu. A to je bitno. Mnogo je vazniji Lav Tolstoj koji nije nikad ni za kompjuter cuo nego neki bloger koji zaradjuje svoj hleb preko interneta. Naravno, bez ikakve namere da obezvredjujem neciji rad, izlazem nepobitne cinjenice o stanju u svetu danas, a bogami i sutra.

Voja on November 8th, 2011, 3:01 pm

Slabo pozitivizma od ovim komentara.
Istoce, super text.

Zabava Miliona on November 9th, 2011, 1:12 am

Hvala ti za tekst-pricu, koju ja uporno pricam ljudima oko sebe vec 2 god, ali svi mlate kao nema para na netu.
Al kad pomislim na one silne klince po svetu koji na ebay-u zaradjuju nedeljno vise nego sto prosecan nas covek za godinu dana, sazalim se majke mi.
Al doci ce i nama bolji dani ima da se slavi ,,dan interneta,, u Srbiji.

Ljubisa Simic on December 25th, 2011, 12:24 am

Prva stvar dobra ideja -zatalasala ljude,i pokrenula. Istok skandalac, odlicne tekstove pise ,i zna covek marketing i zasluzuje. Nekom je to mozda krivo.
Drugo,oko same teme ..sigurno da internet ne moze da zameni poljoprivredu ,to je apsurd. Trebao si da se ogranicis. Poljoprivreda i proizvodnja domace hrane -zdrave hrane bez otrova je osnova za zdrav narod i uopste drzavu. Nasa scena poljoprivredna je ludost,jer samo ludi ljudi koji imaju ovakve prirodne uslove to ne bi pametno iskoristili. Ali to su druge price,nista nije slucajno pa tako ni sa poljoprivredom.
Treba internet da bude u funkciji poljoprivrede.
A internet poslovi sami za sebe ljudi koji ih rade sigurno da ubacuju pare u drzavu i to je odlicno.
Trece stvar internet je samo orudje za rad , a koji je omogucio i nove poslove uz pomoc njegove upotrebe…veliki broj poslova se pojavio i obavlja se uveliko..i to sa poznatim privilegijama.
Internet dansnjice je kao parna masina nekada. Ili tako neki pronalazak koji je masovno naso primenu u zivotu.Stim sto se ovaj pronalazak neverovatnom brzinom razvija .
JA kazem mnogi poslovi izumiru,neki se transformisu ,a novi se radjaju.
Mnogi kod nas jos uvek uveliko ne verujuu poso preko neta. Kada bi znali koliko je saltko i sladje no ovi konvencionalni…
Naravno permanentan rad i upornost kao i u svakom poslu. No je fora sto ljudi navikli da ne preuzimaju odgovornost ,i vole vis eda se zaposle kod nekog da robijaju i da dobiju crkvacicu za to.
Internet posao je sigurniji od svakog zaposljavanja kod privatnika,i jos 200 razloga lepsi i bolji. A od drzavnog je takodje bolji,jer te drzavni cesto zaglupljuje i oduzima vreme.
Internet je jos uvek demokratija i ko voli nek izvoli.A masa blejaca bi mogli da se samouposle. Ali problem je u galvama, a ne u parama..
i mogucnostima.

aleksandar m on February 8th, 2012, 10:02 pm

Nažalost ovo kao da je tabu tema u srpskoj vlasti. Imam utisak da oni ne žele ovaj problem da reše. Jedanaest godina nije malo vremena a čini mi se da smo na početku to jest tamo gde je svet bio pre toliko godina.
Mogu zamisliti koliko deviza bi se slilo u Srbiju da je vlast imala sluha i liberalizovala internet poslovanje i prilagodila zakone ostatku sveta. Srbija je mogla biti internet Las Vegas.

Još jedan izvoznik on April 27th, 2012, 10:54 pm

Već dva sata pokušavam da napustim Vaš blog, ali ovaj tekst sam morala da pročitam i prokomentarišem.
Prevodilac sam i od 1996. radim preko interneta; na sivo, nažalost, jer drugačije nije izvodljivo.
Prvih godinu dana, posla je bilo samo sporadično, a prvi honorar od 20$ mi je bio velik kao kuća. U to vreme smo životarili od muževe plate i dedine penzije. Bila sam uporna i radila sam pošteno, kvalitetno i nisam probijala rokove, pa su mi se klijenti rado vraćali. Već druge godine sam imala nekoliko redovnih klijenata i više posla.
Sada, nakon šest godina, imam nekoliko stotina klijenata (koji mi se javljaju s vremena na vrema, kad im iskrsne posao u mojim jezicima) i mesečno zaradim dve-tri muževe plate. Pri tom radim kad hoću, usput obavim kućne poslove, pomognem sinu oko domaćeg, popijem kafu sa komšinicom… Savršena domaćica. :-)
Kad dođe raspust sa sinom sam svako jutro na bazenu. Može mi se.
Nekim osobama ne smem ni da kažem koliko sam u stanju da zaradim, prosto me sramota (rekord je bio prošle zime kad sam za 48 sati zaradila 1063,60 USD).
Ali svekar me i dalje zapitkuje kad ću da nađem pravi posao. Ne pada mi na pamet da ga tražim.
Primam i PayPal, i to dubeći na trepavicama: račun se vodi na rođaka u inostranstvu koji mi te moje honorare šalje preko Vestern Juniona. Koliko tu gubim na konverzije valuta i provizije, ne pitajte me. Ali drugog načina nema ako neću da izgubim klijente.
I sve vreme se pitam šta ova država ima protiv mene i meni sličnih. Mi radimo, štaviše izvozimo, i donosimo u zemlju žive, zdrave i poštene devize koje ćemo ovde potrošiti, i zašto nam se onda ne omogući da to radimo “na belo” i platimo državi porez koji joj pripada.
Ja se lično već nekoliko godina nakanjujem da se registrujem (pojma nemam kako) ali se prosto ne usuđujem. Plaši me sva ta birokratija i horde inspektora sa njihovim propisima koji postoje samo da bi se naplatile kazne za navodne prekršaje koje nisam ni znala da činim.
Pitam se hoću li doživeti dan kad ću zvanično raditi.

Mirjana M. on January 3rd, 2013, 12:08 am

Hvala Istoku na svim blogovima do sada.
Moja prica je sledeca: Imam 32 godine, zavrsen Ekonomski fakultet, imam dvoje dece, … i vec duze vreme NEZAPOSLENA. Gde god da sam radila, ili nisam bila prijavljena, ili sam bila prijavljena na minimalac.. Maksimalna plata koju sam zaradjivala, bila je 300 eura. Mogu reci da AKTIVNO trazim posao, ali nikako da se zaposlim :-).
Ne spadam u one sto bi da se “obogate preko noci”.. Zelim samo da imam solidna primanja, da posteno radim i zaradim.. Svesna sam da je za uspeh potrebno dosta upornosti, rada, usavrsavanja, i spremna sam na sve, uz nadu da cu u nekoj daljoj buducnosi moci nesto i da zaradim.
Na Fakultet sam potrosila 5 godina svog zivota.. a ne vidim nikakve rezultate od toga… Isto toliko sam spremna da ulozim u edukaciju od koje bi bilo koristi.. Trenutno nisam u mogucnosti da placam kurseve, ali vremena imam dovoljno da kod kuce proucavam korisne linkove…
Molim SVE ljude koji znaju dobre tutorijale, literaturu, sajtove i sl., da NAMA – trenutno nezaposlenim vizionarima pomognu da radimo od kuce.. Umesto da iscitavamo 1000 pogresnih knjiga i tekstova, uputite nas na one najkvalitetnije!
I ja sam od onih koji su smatrali da je potrebno izuzetno znanje u sferi IT tehnologija da bi se bilo sta ozbiljnije radilo za inostranstvo. Ovaj Istokov tekst me je malko ohrabrio da POCNEM da radim na tom polju, a vremenom cu valjda nadogradjivati svoja znanja.

milan on January 26th, 2013, 12:08 am

Zar stvarno misliš da političari stvarno misle da je poljoprivreda šansa za Srbiju? Oni to pričaju jer znaju gde su glasovi.

Svako ko malo zna o ekonomiji, svestan je da trebamo da izvozimo proizvode višeg stepena prerade i da je polj. bila šansa u 15. veku, a ne sada.

U brojevima je istina - Eniac's - Live from Silicon Valley on February 3rd, 2013, 10:08 am

[...] ili španskom. Kada studirate sa Azijatima shvatite kolika je to prednost. U ovom kontekstu Istok je u potpunosti u pravu u svom tekstu gde priča o Internetu kao šansi za samozaposlenje. Kada pravite proizvod na [...]

05.02. : dailymanagement.net on February 5th, 2013, 10:08 am

[...] Izvoz preko Interneta vredan milijarde eura – šansa za Srbiju, a nije poljoprivreda [...]

Небојша Радовић: У бројевима је истина « P R E V R A T on February 6th, 2013, 11:39 am

[...] схватите колика је то предност. У овом контексту Исток је у потпуности у праву у свом тексту где прича о Интернету као шанси за [...]

Any emotions? Leave a comment!