Ovih dana se u medijima priča o velikom izvoznom potencijalu intelektualnog rada putem Interneta, o jednom potencijalu vrednom ko zna koliko milijardi eura, koji Srbija poseduje ali ga skoro uopšte ne koristi. Za razliku od nekih drugih, pametnijih zemalja.

Ovaj tekst pojašnjava celu tu priču i namenjen je pre svega ljudima koji nisu baš upućeni o čemu se tu tačno radi. Pre svega je važno da ovo pročitaju ljudi na visokim položajima u državi, koji mogu da odlučuju ili lobiraju o izmenama zakona i strateškim ciljevima. Ako imate takve u bliskom okruženju, zamolite ih da na 20 minuta zaborave na Kosovo, štrajk malinara, usklađivanje zakona o kupusu sa Evropskom Unijom, i da pročitaju ovaj tekst.

“Jedina šansa Srbije je u poljoprivredi”

Ogroman deo naših političara kao u pačjoj školi ponavlja ovu rečenicu već deset godina i ova nesrećna ideja se zakucala među njima kao jedina moguća. Na prvi pogled, čovek bi rekao da su u pravu – industrijska proizvodnja nam je potpuno propala tokom ratova devedesetih, fabrike zarđale i u raspadu, plus je nemoguće biti jeftiniji od Kineza pa sad ne vredi ni da pokušavamo. Šta drugo da proizvodimo i izvozimo osim poljoprivrednih proizvoda? Ovo razmišljanje je potpuno na mestu i bilo bi tačno osim u jednom slučaju. Kada ne bi postojao Internet.

Redefinisanje pojma “izvoz”

Da bismo razumeli ceo koncept, ključna prekretnica koja treba da se desi u našim mozgovima je redefinisanje pojma “izvoz”. Ovo je ubedljivo najvažniji deo procesa, zato sada pažljivo čitajte.

Kada kažemo “izvoz iz Srbije”, na šta ljudi pomisle?

Ima raznih asocijacija, ali recimo da ljudi zamišljaju kako mi šaljemo nekakve maline, traktore, šrafove, neke opipljive stvari koje smo proizveli u državi Srbiji, u neke druge zemlje. Sve te stvari se prevoze nekakvim šleperima, brodovima ili kako već do tih drugih država, a te druge zemlje našim firmama za to daju neki novac u stranoj valuti. Tako devize ulaze u zemlju i to se zove izvoz. Mislim da i deca u osnovnoj školi to uče.

Internet je potpuno redefinisao koncept izvoza. Pođimo od najjednostavnijeg primera koji svi razumeju.

Mirko sedi u Kragujevcu i pravi web sajt za jednu kanadsku firmu. Kada završi sajt, pošalje im fajlove na mail, a oni njemu pošalju npr. 2000 eura. Ovo je izvoz usluge.

Slavko sedi u Zaječaru i napravio je program koji služi za uređivanje novinskih portala. Ljudi iz celog sveta dolaze svakog dana na njegov sajt i plaćaju mu po 100 dolara da skinu njegov softver. Ovo je izvoz proizvoda. Na globalnom tržištu.

U oba slučaja finalni rezultat je da devize ulaze u zemlju, isto kao što bi ušle od malina, traktora ili šrafova. Ali, čekajte, zar nije ovo još bolje?

Prvo – kao što vidite, nisu potrebni šleperi, sertifikati, magacini, carina, lager, distribucija i gomila nepotrebnih troškova koje zahteva klasičan izvoz.

Drugo – u ovom slučaju nismo tehnološki ograničeni! Više nije problem što su one mašine u Kragujevcu zastarele pa mogu samo da štancuju Jugo 45 dok Tojota sledeće godine priprema automobile na atomski pogon! Ovde nema tih ograničenja i možemo biti konkurentni Amerikancima, Japancima… a lično znam za firme iz Srbije koje to i jesu.

Da, ovo se dešava, danas, i na hiljade ljudi iz Srbije živi ovako. A država ih uopšte ne prepoznaje.

“Ali čekaj bre. To je samo za ove što znaju da prave te sajtove i te programere… hakere… kako se zovu… ?”

Ovo je još jedna zabluda domaćih političara, isto kao i ona “šansa u poljoprivredi”. Ne, naprotiv. Da je ovo nešto što mogu da rade samo programeri, ne bih nikada pisao ovaj tekst.

Izvoz intelektualnog rada preko Interneta danas rade gotovo svi – ljudi koji znaju da pišu, operativci, menadžeri, fotografi… posebno naglašavam da to mogu da rade ljudi u Srbiji koji su završili netehničke fakultete – filološke, filozofske, pravne… kao i svi oni klinci koji sede ispred dragstora i piju pivo ili kelnerišu po kafićima. Evo nekoliko primera.

Pisanje tekstova za potrebe marketinga ili razne druge primene. Ne treba nikakva posebna kreativnost, doduše potrebno je poznavanje engleskog jezika, ali masa mladih u Srbiji dobro stoji sa engleskim.

Fotografija. Ljudi fotografišu voće, povrće, ljude u nekim pozama i situacijama i prodaju te fotografije preko Interneta. Veliki broj ljudi u Srbiji živi od ovoga. Stavljaju te fotografije u velike baze i kada neko iz npr. Australije traži lepu fotku za svoj bilbord i odabere baš njegovu, njemu stiže novac.

Asistencija. Klasičan “sve i svašta” posao koji može da radi neko bez fakulteta. “Sredi mi za sutra ove tabele u Excelu”, “Pronađi mi na Guglu sve o naftnim rezervama Ruande i pošalji mi na mail”, “Rezerviši mi kartu za avion”. Zašto bi neko radio ovde svaštarske poslove kod privatnika za 200 eura, kad može da radi za nekog stranca za 500 eura mesečno ili više, a pritom, da ponovim još jednom – devize ulaze u zemlju.

Da ne dužim više, spisak mogućih poslova je beskrajan. Sve to ljudi rade, širom sveta. Svet se drastično izmenio i jako je važno da znamo šta se dešava.

Ima dva načina da se naši ljudi uključe u ovaj talas – jedan je da sami traže posao preko Interneta, drugi je da se zaposle u domaćoj firmi koja okuplja više ljudi ali opet izvozi njihov intelektualni rad.

Posebno naglašavam da za ovaj “intelektualni rad” preko Interneta nije baš potrebno da se bude mega intelektualac sa 3 diplome.

Ovo je najbolji način da sprečimo “odliv mozgova” – moderni gastarbajteri

Kada svedete račune, o čemu se ovde radi? Pa, kao što vidite, ovi ljudi praktično rade u inostranstvu a sede u Srbiji! Svi oni mladi i talentovani ljudi koji bi inače otišli negde. Ako neko radi u Nemačkoj i deo svojih deviznih primanja šalje rodbini u Srbiju, to je ok jer smanjuje deficit zemlje. Ali u ovom slučaju – 100% svih njegovih deviznih primanja ostaje u zemlji. Plus, nema stresa, nema napuštanja domovine i porodice, živiš u svojoj zemlji sa svim ljudima koje voliš.

Da, možda zvuči kao utopija, ali ovo je realnost i ovo se zaista dešava. Ljudi žive ovako uveliko, u Srbiji.

“Sve je to lepo, ali ipak tu treba znanje engleskog, rada na kompjuteru… jel’ znaš bre ti da u Srbiji pola ljudi ne zna ni da se potpiše kako treba…?”

Taj koji ne zna da se potpiše nek sprema ručak i večeru za ovog koji zna i koji će da radi ove poslove. Ne moraju svi da rade za računarom, tu je logistika, organizacija ljudi koji će da rade, a sve je to deo sistema. Ako bi recimo 200.000 ljudi živelo od ovoga, i ako svako donosi u proseku 10.000 eura godišnje, to je dve milijarde eura godišnje. To je upravo onoliko koliko svake godine nama šalje dijaspora da ne pomremo od gladi i zakrpimo spoljnotrgovinski deficit. I naravno, ne može se doći do te brojke preko noći, ali sa nekim dobrim planom i fokusom države možda i može za nekih 5, 10, 20 godina. U svakom slučaju, država bi odmah mogla da počne da dobija priliv od poreza, jer masa ovih ljudi sada radi “na sivo” zbog nepostojanja zakona, i država tu gubi ko zna koliko novca.

Ovo je izvoz 21. veka i ovo je patriotizam. Najbolji način da pomognete svojoj zemlji.

Zbog svega ovoga potrebno je da promenimo zakone o elektronskom poslovanju

Jedan od preduslova za stvaranje atmosfere za rad na ovim poslovima je da imamo normalne zakone o elektronskom poslovanju u kojima je sve lepo i precizno definisano. Zbog toga je nekoliko nas Internet preduzetnika tokom ove godine pokrenulo priču o tome putem socijalnih medija – i mi već mesecima lobiramo kod raznih političara i privrednika da država nešto uradi po ovom pitanju.

Mnogi ljudi misle da su ti zakoni bitni samo zbog dolaska servisa PayPal koji omogućava plaćanje preko Interneta, ali nije samo to u pitanju – mi želimo da motivišemo državu da generalno obrati više pažnje na Internet poslovanje, a zašto – nadam se da vam je nakon ovog teksta jasnije.

Kako vi kao pojedinac da se spremite za ove poslove?

Učite engleski. To vam je najvažnije. Gledajte serije i filmove na engleskom sa titlom na engleskom, upijajte duh jezika. Čitajte njihove sajtove, upoznajte zapadnu kulturu i način razmišljanja jer će to biti presudno za ovakve poslove u budućnosti. Učite rad na računaru, snalaženje na Internetu, pretragu informacija… to su danas sve osnovne stvari.

Čitajući moj blog možete dosta naučiti o samozapošljavanju preko Interneta, a ako država nešto uradi po ovom pitanju, biće sve više domaćih firmi koje će vas pre ili kasnije zaposliti. Ako pokrećete neki sajt, imajte na umu da je mnogo bolje da bude na globalnom tržištu i da se bavite izvozom, nego da pokušavate da zaradite nešto u okviru domaćeg tržišta koje je malo.

Toliko od mene, a vi prosledite ovaj tekst onima kojima treba da bude prosleđen.

 

 












There were 61 people who had something to say about this article.
Ljubisa Simic on December 25th, 2011, 00:24

Prva stvar dobra ideja -zatalasala ljude,i pokrenula. Istok skandalac, odlicne tekstove pise ,i zna covek marketing i zasluzuje. Nekom je to mozda krivo.
Drugo,oko same teme ..sigurno da internet ne moze da zameni poljoprivredu ,to je apsurd. Trebao si da se ogranicis. Poljoprivreda i proizvodnja domace hrane -zdrave hrane bez otrova je osnova za zdrav narod i uopste drzavu. Nasa scena poljoprivredna je ludost,jer samo ludi ljudi koji imaju ovakve prirodne uslove to ne bi pametno iskoristili. Ali to su druge price,nista nije slucajno pa tako ni sa poljoprivredom.
Treba internet da bude u funkciji poljoprivrede.
A internet poslovi sami za sebe ljudi koji ih rade sigurno da ubacuju pare u drzavu i to je odlicno.
Trece stvar internet je samo orudje za rad , a koji je omogucio i nove poslove uz pomoc njegove upotrebe…veliki broj poslova se pojavio i obavlja se uveliko..i to sa poznatim privilegijama.
Internet dansnjice je kao parna masina nekada. Ili tako neki pronalazak koji je masovno naso primenu u zivotu.Stim sto se ovaj pronalazak neverovatnom brzinom razvija .
JA kazem mnogi poslovi izumiru,neki se transformisu ,a novi se radjaju.
Mnogi kod nas jos uvek uveliko ne verujuu poso preko neta. Kada bi znali koliko je saltko i sladje no ovi konvencionalni…
Naravno permanentan rad i upornost kao i u svakom poslu. No je fora sto ljudi navikli da ne preuzimaju odgovornost ,i vole vis eda se zaposle kod nekog da robijaju i da dobiju crkvacicu za to.
Internet posao je sigurniji od svakog zaposljavanja kod privatnika,i jos 200 razloga lepsi i bolji. A od drzavnog je takodje bolji,jer te drzavni cesto zaglupljuje i oduzima vreme.
Internet je jos uvek demokratija i ko voli nek izvoli.A masa blejaca bi mogli da se samouposle. Ali problem je u galvama, a ne u parama..
i mogucnostima.

aleksandar m on February 8th, 2012, 22:02

Nažalost ovo kao da je tabu tema u srpskoj vlasti. Imam utisak da oni ne žele ovaj problem da reše. Jedanaest godina nije malo vremena a čini mi se da smo na početku to jest tamo gde je svet bio pre toliko godina.
Mogu zamisliti koliko deviza bi se slilo u Srbiju da je vlast imala sluha i liberalizovala internet poslovanje i prilagodila zakone ostatku sveta. Srbija je mogla biti internet Las Vegas.

Još jedan izvoznik on April 27th, 2012, 22:54

Već dva sata pokušavam da napustim Vaš blog, ali ovaj tekst sam morala da pročitam i prokomentarišem.
Prevodilac sam i od 1996. radim preko interneta; na sivo, nažalost, jer drugačije nije izvodljivo.
Prvih godinu dana, posla je bilo samo sporadično, a prvi honorar od 20$ mi je bio velik kao kuća. U to vreme smo životarili od muževe plate i dedine penzije. Bila sam uporna i radila sam pošteno, kvalitetno i nisam probijala rokove, pa su mi se klijenti rado vraćali. Već druge godine sam imala nekoliko redovnih klijenata i više posla.
Sada, nakon šest godina, imam nekoliko stotina klijenata (koji mi se javljaju s vremena na vrema, kad im iskrsne posao u mojim jezicima) i mesečno zaradim dve-tri muževe plate. Pri tom radim kad hoću, usput obavim kućne poslove, pomognem sinu oko domaćeg, popijem kafu sa komšinicom… Savršena domaćica. :-)
Kad dođe raspust sa sinom sam svako jutro na bazenu. Može mi se.
Nekim osobama ne smem ni da kažem koliko sam u stanju da zaradim, prosto me sramota (rekord je bio prošle zime kad sam za 48 sati zaradila 1063,60 USD).
Ali svekar me i dalje zapitkuje kad ću da nađem pravi posao. Ne pada mi na pamet da ga tražim.
Primam i PayPal, i to dubeći na trepavicama: račun se vodi na rođaka u inostranstvu koji mi te moje honorare šalje preko Vestern Juniona. Koliko tu gubim na konverzije valuta i provizije, ne pitajte me. Ali drugog načina nema ako neću da izgubim klijente.
I sve vreme se pitam šta ova država ima protiv mene i meni sličnih. Mi radimo, štaviše izvozimo, i donosimo u zemlju žive, zdrave i poštene devize koje ćemo ovde potrošiti, i zašto nam se onda ne omogući da to radimo “na belo” i platimo državi porez koji joj pripada.
Ja se lično već nekoliko godina nakanjujem da se registrujem (pojma nemam kako) ali se prosto ne usuđujem. Plaši me sva ta birokratija i horde inspektora sa njihovim propisima koji postoje samo da bi se naplatile kazne za navodne prekršaje koje nisam ni znala da činim.
Pitam se hoću li doživeti dan kad ću zvanično raditi.

Mirjana M. on January 3rd, 2013, 00:08

Hvala Istoku na svim blogovima do sada.
Moja prica je sledeca: Imam 32 godine, zavrsen Ekonomski fakultet, imam dvoje dece, … i vec duze vreme NEZAPOSLENA. Gde god da sam radila, ili nisam bila prijavljena, ili sam bila prijavljena na minimalac.. Maksimalna plata koju sam zaradjivala, bila je 300 eura. Mogu reci da AKTIVNO trazim posao, ali nikako da se zaposlim :-).
Ne spadam u one sto bi da se “obogate preko noci”.. Zelim samo da imam solidna primanja, da posteno radim i zaradim.. Svesna sam da je za uspeh potrebno dosta upornosti, rada, usavrsavanja, i spremna sam na sve, uz nadu da cu u nekoj daljoj buducnosi moci nesto i da zaradim.
Na Fakultet sam potrosila 5 godina svog zivota.. a ne vidim nikakve rezultate od toga… Isto toliko sam spremna da ulozim u edukaciju od koje bi bilo koristi.. Trenutno nisam u mogucnosti da placam kurseve, ali vremena imam dovoljno da kod kuce proucavam korisne linkove…
Molim SVE ljude koji znaju dobre tutorijale, literaturu, sajtove i sl., da NAMA – trenutno nezaposlenim vizionarima pomognu da radimo od kuce.. Umesto da iscitavamo 1000 pogresnih knjiga i tekstova, uputite nas na one najkvalitetnije!
I ja sam od onih koji su smatrali da je potrebno izuzetno znanje u sferi IT tehnologija da bi se bilo sta ozbiljnije radilo za inostranstvo. Ovaj Istokov tekst me je malko ohrabrio da POCNEM da radim na tom polju, a vremenom cu valjda nadogradjivati svoja znanja.

milan on January 26th, 2013, 00:08

Zar stvarno misliš da političari stvarno misle da je poljoprivreda šansa za Srbiju? Oni to pričaju jer znaju gde su glasovi.

Svako ko malo zna o ekonomiji, svestan je da trebamo da izvozimo proizvode višeg stepena prerade i da je polj. bila šansa u 15. veku, a ne sada.

U brojevima je istina - Eniac's - Live from Silicon Valley on February 3rd, 2013, 10:08

[…] ili španskom. Kada studirate sa Azijatima shvatite kolika je to prednost. U ovom kontekstu Istok je u potpunosti u pravu u svom tekstu gde priča o Internetu kao šansi za samozaposlenje. Kada pravite proizvod na […]

05.02. : dailymanagement.net on February 5th, 2013, 10:08

[…] Izvoz preko Interneta vredan milijarde eura – šansa za Srbiju, a nije poljoprivreda […]

Небојша Радовић: У бројевима је истина « P R E V R A T on February 6th, 2013, 11:39

[…] схватите колика је то предност. У овом контексту Исток је у потпуности у праву у свом тексту где прича о Интернету као шанси за […]

Da li ovaj srpski startup može da promeni budućnost softvera na planeti? | Istok Pavlović on June 25th, 2014, 20:28

[…] koja zapošljava ljude koji sede ovde, i time donosi zemlji značajan izvoz. Već sam ranije pisao o izvozu intelektualne svojine kao velikoj šansi za našu zemlju, a ovo je odličan primer kako to funkcioniše u […]

Aleksandar on July 13th, 2014, 19:08

Kada bi srpski poljoprivrednici razmišljali kao softveraši, imali bi šansu za izvoz tj kada bi ulagali u mašine i traktore onoliko koliko softveraši ulažu u IT opremu, imali bi znatno bolje rezultate.

Dean on November 2nd, 2014, 12:38

Odlican tekst, Istok sa usmerenim razmisljanjem. Delim tvoje misljenje i ovim putem me i zanima kako SAMI mozemo da pokrenemo jos stvari.

Da li postoji online grupe, ili grupa ljudi koja se sastaje u Beogardu i zanima se pravljenjem online biznisa?
Molima Vas, postavite link ako znate neku.

Moja prica: Posle skoro 15 godina vratio sam se u Bgd i zelim da saradjujem sa ozbiljnim, mladin ljudima i napravim online biznise. Tacno kao sto Istok pominje. Ovo mi je uspevalo u inostranstvu za zadnjih 15 godina (od manadzera $60M kompanijama do WordPress bloga koji zaradjuje preko $1,000 dnevno), ali sada kad sam ovde, nije lako pronaci mlade, entuzijaste koji su spremin da rade i zainteresovni za online biznis, dizajn, marketing. Nisam uspeo da nadjem dobar forum ili slicno mesto gde se zanimljivi ljudi mogu kontaktirati. Prijatelji koji su zavrsili fakultete sa mnom sada i predaju kao profesori, nazalost oni imaju akademsko vidjenje interneta. Onda grupa ljudi koji se zanimaju online sajtovim su voljni da naprave ‘junk’ sajtove samo da zarade brze pare od reklama. Shvatam ove grupe. Ali vidimi manjak mesta online a i offline, gde bi se ljudi sastajali i razgovarali o online idejama i razvijali male biznise koji bi mogli preci u velike biznise i izvoz koji je Srbiji potreban. Mislim da bi to bio odlican prvi korak za nekoga ovde.

Puno pozdrava svima. Ne odustajem, tako da se nadam da cu uskoro poceti da upoznajem prave online entuzijaste :)

Any emotions? Leave a comment!