comments

Jedna od glavnih opasnosti za novonastale web projekte, pogotovo one koji su izazvali veliku pažnju javnosti u početku, leži u terminu koji se na engleskom zove “fad”. (Čita se “fed”). Ako se bavite planiranjem i razvojem web projekata, ovaj termin treba dobro da zapamtite, jer njegov efekat može biti fatalan.

Fad proizvodi su brendovi koji žive koliko i vilin konjic. Oni inicijalno izazovu ogroman buzz (priču) među takozvanim “early adopterima”, jer su zanimljivi, novi, provokativni, duhoviti, viralni, itd. Kasnije, kada osećaj novog prođe, najveći deo ovih brendova ne opstane, jer njihovi kreatori nisu razmišljali nekoliko koraka unapred. Konkretno, proizvod se nikada ne prelije iz early adoptersa u masu jer ima malu realnu vrednost osim toga što je nov i drugačiji.

Sa tačke psihologije, fad proizvodi izazivaju inicijalnu pažnju pre svega jer o njima puno pričaju ljudi koji vole sve što je novo i generalno anti-mainstream. Takođe, fad nije isto što i trend, trend je nešto što opstaje značajno duže vreme.

Recimo da se pojavi crnkinja u malom gradu u kojem žive isključivo belci. Devojka bi inicijalno izazvala ogromnu pažnju i ceo grad bi pričao o njoj. Međutim, ukoliko se radi o osobi koja je generalno dosadna i nema ništa specifično u sebi, posle par meseci niko više ne bi obraćao pažnju.

Sa pojavom Interneta, ovaj fad-sindrom je postao jači nego ikad i nikada nije bilo više ovakvih slučajeva, jer je relativno lako izazvati “buzz” nečim novim i drugačijim. Teško je to očuvati.

Primera radi, uporedio sam ovde Google Trends za dva web projekta koji su, prema mom mišljenju, potpuni fad i anti-fad: “Hot Or Not” i Infostud.

Hot Or Not, ako se sećate, bio je onaj čuveni web sajt na kome bi vam izlazile fotografije koje su ljudi postavili sa željom da ih ocenjujete, da li su “dobra riba-frajer” ili ne, i tako po ceo dan. Ovaj projekat se uzdigao prilično naglo, jer je bilo prilično novo i provokativno, ali nije bio održiv na duge staze jer nema neku realnu dugoročnu vrednost. Sa druge strane, imamo Infostud, koji je počeo kao sajt sa informacijama o školovanju u zemlji i inostranstvu, a zatim i o poslovima. Dakle, ništa novo, ali svakom treba zaista, i ima pravu, ogromnu i neospornu vrednost. Pogledajte grafikone i uporedite živote jednog i drugog.

Neko ko posmatra stvari površno bi na početku možda rekao “nema vajde od ovih informacija za studente, daj da napravimo sajt za ocenjivanje slika”.

Još ekstremniji primer fad-a je nedavno lansirana alternativa Twitteru pod nazivom Heello, a koju je pokrenuo vlasnik TwitPic-a. Jedina vrednost koju je ovaj sajt ponudio u odnosu na Twitter je to što je nov. Rezultat? Pogledajte grafikon. Ekstremni primer fad-a.

Google Plus?

Šta god čitali i pričali, grafikon koji generiše Google Trends lično dovoljno govori. Ovo ne mora da znači da će Google+ umreti jer ipak iza njega stoji najjača Internet kompanija na svetu, ali inicijalni efekat je ovakav kakav stoji na grafikonu i to niko ne može da ospori.

Na Twitteru, recimo, postoji masa naloga koji su doživeli ovaj “fad efekat”. To su oni konceptualni nalozi koje svi zaprate za jako kratko vreme, a onda doživljavaju polako, ali sigurno, pad čitanosti i interesovanja. To se desilo sa nalozima poput @Moderan_Mladic, a desiće se sigurno i sa trenutno najpopularnijim nalogom @BratPantela. Jednostavno, fad je u generičkoj suštini ovakvih konceptualnih Twitter profila i njihovi autori treba da budu od početka spremni da se suoče sa tim.

Btw. sve ovo i mnogo više se uči na Ekonomiji i zove se Teorija životnog veka proizvoda. Doduše tamo se malo pažnje posvećuje fad-ovima jer do pojave Interneta nije ih bilo u tolikom broju.

Kako sprečiti “Fad efekat”?

Najbitnije je da budemo svesni da ovaj efekat postoji i da ne verujemo inicijalnom oduševljenju mase, koliko god da je. Uvek treba razmišljati bar dva koraka unapred i ne oslanjati se na trenutnu slavu. Recimo, od početka postojanja Njuz.neta, mnogi su govorili “ma, to je fora koja će brzo da prođe”. Mi koji činimo Njuz smo bili svesni da ne smemo da se oslanjamo na trenutnu popularnost i zato uvek smišljamo nešto novo, kroz razne akcije, stalno uvođenje novih formi u tekstove, knjigu, širenje na radio, konstantno praćenje trendova u društvu, a uskoro će biti Njuza i na televiziji.

Pored viralnosti koju web projekat može i treba da ima, uvek treba da ima i neku realnu, opipljivu vrednost. Recimo, najnoviji primer je trenutno najpopularniji web servis AirBnb, gde ljudi iz celog sveta izdaju svoje stanove na duže vreme turistima. Ovo je novo i osvežavajuće, ali nije fad jer ima i ogromnu realnu vrednost koja će ostati kada “novina” prođe. Toplo preporučujem AirBnb svima koji žele da žive u nekom gradu na par nedelja ili meseci.

Sve u svemu, ukoliko vaš projekat doživi ovaj “fad efekat” a nemate neku dugotrajnu vrednost, pod hitno iskoristite trenutnu pažnju da tu vrednost kreirate i tako održite projekat u životu i nakon što postane “star”. Dakle, oprezno, i bez lažnih iluzija.

 












There were 19 people who had something to say about this article.
Zoran Torbica on January 15th, 2012, 1:33 pm

Mogao bi češće da pišeš.

Krsto Arsenijević on January 15th, 2012, 1:36 pm

Ovo je generalno slučaj i sa jako puno blogova, na domaćem web-u posebno.

Da li možda imaš neki savet za oživljavanje projekata koji su nekad bili popularni? Pod uslovom naravno da viralnost nije problem (kao npr. sa tvojim VestiSrbija i sl.), kako odabrati vreme u kome to isto/slično treba iznova ponuditi.

Hvala.

BRANKKO on January 15th, 2012, 1:41 pm

Fad nije uvek nužno negativna stvar. Tekstovi na blogovima su uglavnom ok ako su takvi.

Lazariques on January 15th, 2012, 2:04 pm

Zato se i kaže da proizvod/usluga ne mogu da dožive punu komercijalizaciju ako ne budu prihvaćeni od strane rane većine. Fad često završava životni ciklus još kod inovatora.

Dobar tekst!

Radomir Basta on January 15th, 2012, 2:07 pm

Jako lepo objašnjeno, ali imam pitanje vezano za Googlov Fad: http://www.google.com/trends/?q=google+plus

Činjenica da G+ više nije u zaletu što se viralnosti i popularnosti tiče, ali da li je moguće samo uz prostu silu i nametanje (Google sam po sebi) nastaviti forsirati Fad do tačke kad ce servis/usluga/šta već dobiti neku vrednost?

Internet Agencija on January 15th, 2012, 2:10 pm

Kod nas se to zove životni ciklus trajanja proizvoda ili neke usluge. Fancy textic.

Milos on January 15th, 2012, 2:33 pm

zanimljiva prica. nakon drugog pasusa odmah mi je heello pao na pamet…

inace i facebook je u prvoj verziji bio hot or not, ali konstantnim uvodjenjem novog sadrzaja nije doziveo fad efekat…

Miss Cybernaut on January 15th, 2012, 3:17 pm

Ni za jedan fad nisam čula ranije, osim za twitter naloge. Ali sam se setila twittera za “selebritije”, sećaš se onog Kiza-roze sajta? Gde su bili narodnjaci? Šta bi s tim :-)

Bojan on January 15th, 2012, 4:30 pm

Tema Google plusa je bila FAD, ali userbase koji je ostao definitivno nije fed. 60 miliona registrovanih korisnika, od kojih se procenjuje da je bar 20 miliona aktivno svrstava Google+ u social network sa najvecim rastom.

Tu je da ostane.

Miloje Sekulic on January 15th, 2012, 5:01 pm

@MissCybernaut

Tužna priča. Jednom ću da ti je ispričam.
Nije samo “twittnuli su pre zore” razlog što je ugašen.

Ivan Minic on January 16th, 2012, 5:10 am

Google + nije fad, Google Buzz jeste, Google Wave je prosto fail. Ali… Jedno reciklirano u drugo, uz dodatak necega, mozda bude ok proizvod, pa tako Google + ima realno solidnu upotrebnu vrednost i u nekim zemljama je poceo da dobija trziste… Nisu mutavi, znaju sta rade…

Vladimir Radovanović on January 17th, 2012, 11:05 am

Možda bi bilo bolje da Novak Đoković objasni FAD efekat u slučaju Federera…

Istok: Federer je sve samo ne FAD… ali Marat Safin ili Michael Chang bili bi dobri primeri…

Brana on January 17th, 2012, 4:06 pm

Mislim da je dobro što si obradio ovu temu Istoče i da je u našoj web zajednici potrebno da postanemo više svesni neophodnosti postojanja održivog i isplativog biznis modela iza zanimljive ideje. Kako bismo bili i uspešniji svi zajedno…

U domaćim e-krugovima čujemo mnogo zanimljivosti, korisnih informacija, ideja i aktuelnosti koje, svakako za sebe mogu da kažem, ni ne stignem da ispratim uvek zbog bavljenja tekućim poslom. I ta ljubav za netom i žica za nove tokove je veliki kvalitet ljudi u web svetu.

Sa druge strane, često u okviru web zajednice imamo upravo primere primanja na stvari samo zato što su nove i zanimljive, i mislim da smo svi često puta čuli da su neki koncepti otišli u istoriju, da ovo ili ono umire, a dolazi nova era i nešto što će potpuno da izmeni tržište i…. I to se nekad desi, a vrlo često i ne…

Stoga, za one koji žele da se bave biznisom vrlo je bitno naći balans između inovacija sa jedne strane i realnog stanja i potreba na tržištu, sa druge strane.

Zlatibor on January 18th, 2012, 2:27 pm

Za infostud i hotornot na grafiku se posmatra veoma dug period od 2004. godine. Za G+ je to period od samo nekoliko meseci i vidi se da hotornot nema drastican pad odjednom vec povremeni pad interesovanja pa bih pre to nazvao kako je neko gore naveo “zivotni ciklus proizvoda”. G+ je za period od par meseci izazvao veliki pad ali to ne znaci da nece imati porast u narednim godinama. Kako god bilo mislim da ako G+ i ne prodje to nece biti zato sto je fad vec da je realan razlog za to odredjena navika na facebook. Gomila ljudi je dosla na G+ i videla da tamo nema nikoga i pitala se sta ce tu.

Tehnoblogija on January 19th, 2012, 12:45 am

jeste mozda takav trends grafik za g+ indikator, ali nije definitivna presuda .
recimo za jednu drugu rec trenutno je grafik ovakav

http://img707.imageshack.us/img707/6025/29634824.jpg

jeste vecinom isti kao za g+, ali se poslednjih dana vidi taj mali bump. mozda je samo trzaj umiruceg, ali mozda je i najava neceg zrelog, sto opet mozda moze da se desi i plusu ako odigraju pametno sa nekim inovacijama

Tehnoblogija on January 19th, 2012, 1:18 am

a evo i zgodnog preklopa grafika za gmail iz 2004 i google plus iz 2011, gmail je crvenom

http://s16.postimage.org/w1mqyd9ab/gmail_gplus.jpg

jeste g+ kasni vec mesec-dva sa skokom, vreme mu je i jesu ovi grafici cesto dobar indikator, ali eto samo mislim da je sad mozda jos prerano za nesto ovako potencijalno veliko kao g+ dovoljno sigurno reci da je fad.

@moderan_mladic nema ni marketing timove ni pretpostavljam nesto previse spremnih inovacija i planova razvoja, ni ulozenog novca, pa kad se vidi ovakav grafik slobodno je tagovati ga sa fad, ali g+ ne jos

that being said, licno misljenje je da ipak jeste fad :)

alex on January 21st, 2012, 11:50 am

Ubedjen sam da infostud kada je krenuo, kao info za studente, sigurno nije imao nameru da postane oglasnik za poslove. Tako da ne bi tu pricao o nekim “vizionarskim” stvarima, vec jednostavno su se ljudi naknadno setili kako da prosire biznis.
Sto se tice hot or not, ok, imali su vecu posetu, i bili bum, ali ni sada oni ne rade lose, pogtovo ako pricamo o odnosu ulaganje/dobit . Mogli su oni da se tranformisu u neki klasican dating ili socijalnu mrezu, ali to povlaci za sobom i mnogo veca ulaganja i cimanje.
BAs zbog dolaska novih buducih fadova, neki sajtovi udju u grupu fadova, a to ustvari nisu. Najbolji pokazatelj je dobit, odnos ulozenog/bruto iznosa.

igraj poker on January 24th, 2012, 1:08 pm

Hvala na kvalitetnm informacijama!

Zx on September 24th, 2012, 4:49 pm

Sve mi se čini da je “fad” ono što se kod nas zove (ili se tako zvalo dok srpski nije ustuknuo pred almighty i nadasve ne-fad engleskim): novotarija

Any emotions? Leave a comment!