Danas je Ministarstvo pravde napravilo spot u kojem predstavlja svoje rezultate za godinu dana rada. Međutim, skoro svi komentari na Fejsbuku, odmah ispod klipa, su katastrofalni: “Vi ste lopovi kao i oni pre vas”, “Trošite pare poreskih obveznika na Fejsbuk reklame”… uz gomilu najsočnijih psovki majke, oca, sestre, i šire familije.

Na ovom primeru vidi se jedna od glavnih mana Online PR-a – slobodni komentari.

Za neke vrste kampanja treba onemogućiti slobodno komentarisanje direktno ispod mesta gde je spot-objava, jer na kraju može da bude više štete nego koristi. Ko hoće, može da objavi na svom privatnom profilu i da pljuje, ali ne i direktno ispod primarnog izvora objave. Jer, to je onda kao da ste ušli u kafanu i pitali “Šta mislite o Dinkiću”, a onda sve te izjave stavite u Dinkićev spot.

brodolom

 

Na vama je da procenite koje su to situacije kada treba ovo uraditi – najčešće je to kada potencijalni broj “hejtera” prelazi neku kritičnu masu. Setite se one računice: Ako je 100 ljudi “za”, i 100 ljudi “protiv” nečega, od ovih 100 “za” samo će 2-3 napisati komentar, a od ovih 100 “protiv”, njih 20 će napisati komentar. Jer je negativna energija mnogo jača pokretačka snaga, kao što napisah. Stavljanjem mogućnosti slobodnog komentarisanja, vi praktično dobijate nerealnu sliku javnosti o sebi, i još direktno dajete mogućnost da tu nerealnu sliku svi vide.

Naravno, ovo treba izvesti na fin i diskretan način, jer će vas u protivnom napasti kako ste protiv slobode govora i demokratije. Na primer, napravite jedan mikrosajt na kojem je embedovan video ali nema mogućnosti komentarisanja… i razni drugi modeli. Ideja je da sloboda govora ostane, ali da se ta sloboda ne može ispoljavati baš u vašoj kući.

Recimo, ovde sam objavio tekst u kojem se govori da HAARP antene ne postoje u Srbiji, i zabranio sam komentarisanje ispod teksta. Da sam ostavio mogućnost komentarisanja, taj moj tekst bio bi beskoristan – jer bi neko došao, pročitao tekst, zatim pročitao 100000 gnevnih komentara u produžetku, i otišao bi sa sajta uveren da HAARP kontroliše mozgove Srba a da su mene Amerikanci platili da lažem narod.

Na ovaj način, poruka koju želete da prenesete ostaje fokusirana, a osoba odlazi sa stranice isključivo pod utiskom vaše ideje.

Nalazim se u centru Novog Sada, jutro posle drugog dana Exita. Seo sam u kafić i postavio na Instagram fotografiju trga i lepe crkve u centru. Par minuta kasnije, otvaram Instagram i vidim da mi je fotku lajkovao neko sa korisničkim imenom @wellnesshotelparkns. Otvaram da vidim ko je to, i shvatam da je u pitanju profil novosadskog hotela Park, koji ima lep spa centar. Na profilu su slike iz svakodnevnog života u tom objektu, vidim nasmejane ljude, lep prostor i sve ostalo. Vidim da je taj dan na akciji neka masaža po neverovatno povoljnoj ceni. Sav slomljen od celonoćnog đuskanja po Exitu, okrećem ih i zakazujem. Fast forward, izlazim iz spa centra dva sata kasnije, prezadovoljan uslugom, i preporučujem nekolicini svojih prijatelja da odu.

novisadinstagram
Ova priča ukratko oslikava suštinu korišćenja Instagrama za promociju i marketing generalno.

Instagram na prvi pogled deluje kao da nema neke vajde od njega kada je posao u pitanju. Nema prostor za reklamu, nema reblogovanja, a komentari su retki jer je sve vizuelno. Ako bi neko i pokušao da reklamira bilo šta u komentarima, brzo bi bio banovan.

Međutim, Instagram ima jedan kanal komunikacije, naizgled naivan, ali vrlo moćan. Lajk dugme.

Ljudi postavljaju slike na Instagram zbog lajkova. Ako im lajkujete slike (ne sve, već samo one koje vam se zaista sviđaju), to ne deluje kao reklama. Najveća moć lajka je u tome što je nevidljiv. Ljudi su uglavnom zaslepljeni svojim egom i željom da im fotografije budu voljene, i taj ego će ih zauvek sprečavati da percipiraju vaš lajk kao reklamu.

likebutton

Recept

Dakle, generalna formula bila bi sledeća:

– Otvorite Instagram profil za vaš biznis, da li je to fitnes centar, kafić, poslastičarnica, nebitno. Postavljajte fotografije na kojima se vidi lepa atmosfera, da je ljudima tu prijatno, svakodnevna dešavanja, zanimljive i duhovite situacije, itd.

– Zapratite neke zanimljive ljude koji bi mogli da budu vaši klijenti ili poznaju dosta ljudi. Ili, pretražujte slike po tagovima i lokacijama kako biste našli ljude koji su vam ciljna grupa. U mom primeru, neko iz hotela Park je verovatno gledao fotografje tagovane kao #novisad ili fotke sa tom lokacijom, jer su takve fotke uglavnom tagovali turisti koji su došli u Novi Sad na Exit – idealna ciljna grupa.

– Svim tim ljudima koje pronađete lajkujte slike, ali ne rafalno, i ne previše. Lajkujte samo ono što vam se zaista sviđa, lajkujte im fotke koje im niko drugi nije lajkovao jer su možda ružne ali njima emotivno mnogo znače.

– Jako je važno da username bude nešto što će ljudima da naznači čime se vi bavite, jer će tako lakše kliknuti da otvore vaš profil. U mom slučaju, njihov username je @wellnesshotelparkns, dakle već iz korisničkog imena vidim da su u Novom Sadu, i da imaju neke veze sa masažama. Da mi je sliku lajkovao samo @hotelpark, verovatno ne bih otvorio da vidim o čemu se radi.

To bi bilo to o marketingu na Instagramu.

E da. Još jedna stvar, vezano za Instagram. Verovatno će vam mnogi ljudi savetovati da koristite neke popularne tagove kako biste skupili lajkove. Međutim, ne dajte da vas to zavara. Da, dobijaćete više lajkova na slike, ali su statistike pokazale da ti lajkovi dolaze uglavnom od ljudi koji po ceo dan pretražuju te popularne tagove, i lajkuju vaše slike isključivo zato što očekuju da ćete vi lajkovati njihove, a ne zato što ih zanima to što vi radite.

Dakle, moj savet je da zaboravite na tagovanje slika popularnim tagovima. Odnosi mnogo vremena, ljudima deluje da ste očajni i “trying too hard”, a od toga imate uglavnom lažnu sliku realnosti.