published on June 26th, 2011
comments

Ako gledate jedan klip godišnje, neka ovo bude taj.

Postoje razne knjige i seminari koje govore o ciljevima, fokusu i istrajnosti u poslu, ali ovaj kratak film je objasnio sve te stvari mnogo bolje.

“Čovek koji je sadio drveće” je animirani film iz 1987.  koji je iste godine dobio Oskara.  Gledao sam ga preko 20 puta i svaki put se naježim. Sada sam ga postavio online sa prevodom kako bi što više ljudi videlo ovo neotkriveno blago. Traje 30 minuta.

Moja preporuka vam je da odvojite pola sata bez Fejsa, isključite telefone, i odgledate u miru ovaj film. Biće vam to najbolje utrošenih 30 minuta u skorije vreme.

Uživajte.

Iznenađujuće veliki broj ljudi veruje da je nemoguće poslovati na globalnom tržištu iz Srbije jer PayPal ne radi sa Srbijom. Ovaj mit se provlači kroz poluupućene i neupućene krugove već godinama, pa evo ovde ukratko koje je rešenje.

Razbijanje mita: Paypal nije jedini

Kao što ne postoji samo jedna banka u Beogradu, tako ne postoji ni samo jedan sistem za online plaćanje. Naprotiv, ima ih na stotine, razlika je samo u tome što je PayPal najveći i ima najjači brend. Mnogi drugi sistemi rade sa Srbijom. To znači da možete kod njih otvoriti račun ako ste u Srbiji, i mogu vam slati novac na devizni račun koji je u bilo kojoj banci u Srbiji. Toliko je jednostavno.

Dakle, nepostojanje PayPala u Srbiji nije nikakva prepreka za e-Trgovinu. To je samo mit koji su izgradili svi oni ljudi koji se večito na nešto žale i jedva čekaju da čuju da nešto ne može pa da to iskoriste kao izgovor za svoje neuspehe. Onaj ko ima viziju i dobar proizvod, prodavaće to jednako uspešno sa ili bez PayPala. Tačka.

E sad, pitanje je – od svih tih drugih provajdera koji rade sa Srbijom, koga izabrati?

Uzmite 2Checkout

Sad bih mogao ovde da pišem o tome kako postoji ovaj i onaj provajder koji radi sa Srbijom, ali samo bih vas zbunio sa gomilom linkova. Umesto toga, nemojte mnogo da razmišljate – uzmite 2Checkout. Proveren je, radi sa Srbijom, i znam bar 10 ljudi koji preko njega prodaju nešto iz Srbije.

Dakle, suma sumarum – 2Checkout je isto što i PayPal, ali radi sa Srbijom. Štaviše, ljudi vam mogu kupovati vaš proizvod preko 2Checkouta i karticom i PayPalom, šta god preferiraju. Poenta je da vi ne morate imate PayPal da bi vam ljudi širom sveta plaćali PayPalom. 2Checkout nalog vam sve to rešava.

Za razliku od domaće Banca Intese koja vam traži 500.000 eura prometa da biste mogli da prodajete karticama preko Interneta, 2Checkout vam traži 47 dolara za start. Ne morate da imate čak ni firmu.

Da li je to po zakonu?

Jeste. Po našem zakonu vi ne možete imati devizni račun u stranoj zemlji kao fizičko lice. Međutim, 2Checkout, kao i PayPal, nije devizni račun. Oni jednostavno prodaju robu u vaše ime, nešto kao Komision u staroj Jugoslaviji, a vi kod njih imate “virtuelni račun”. To je nešto kao njihov interni bankarski sistem koji je hermetički zatvoren od ostatka sveta.

Koncept virtuelnih računa na Internetu može da bude malo komplikovan za razumevanje, pa evo jedne metafore koja će vam objasniti o čemu se radi.

Kako bi izgledao sajt koji prodaje preko virtuelnog računa u realnom svetu?

Da biste čiste glave shvatili ovo, zamoliću vas za trenutak da zaboravite da postoje fakture, fiskalne kase, PDV, banke, platni promet, nalozi, uplatnice, klirinzi, papiri, obrasci, pečati, FT1P, šalteri, procedure, pozivi na broj… zaboravite na sve to jer je Internet prodaja prosta i jednostavna, bez smaračke birokratije i administracije.

Recimo da se bavite proizvodnjom džempera. Imate jedan lokal u kome su izloženi svi vaši džemperi. Mušterija uđe i razgleda džempere. Kada odabere džemper i kaže prodavcu “hoću ovaj da kupim”, prodavac kaže “ok, plaćanje je u radnji pored, pređite tamo pa dođite kad platite”.

U radnji pored sedi Jovica koji se bavi samo naplatom. Mušterija uđe i kaže Jovici “kupujem džemper od ovih do vas, košta 3000 dinara”. Mušterija da Jovici 3000 dinara, Jovica mu da potvrdu da je platio. Mušterija se vraća kod vas sa potvrdom i vi mu dajete džemper.

Jovica je 2Checkout. On se bavi samo naplatom. U tržnom centru ima na stotine radnji (sajtova), ali se samo Jovica bavi naplatom a svi ostali lokali (sajtovi) su samo izložbeni prostori. U celom tom sistemu, Jovica je jedini koji ima obavezu da bude legalno registrovan kao firma koja se time bavi. Što se tiče vas, Jovici je potpuno svejedno da li vi prodajate džempere u lokalu, da li ih prodajete na tezgi ispred zgrade, da li imate firmu sa 100 zaposlenih ili sami pletete i nemate registrovanu firmu.

Ko god da ste, Jovica svima daje jednake uslove: 4.5 % od vaših prihoda ide njemu. Vi kao prodavac u svakom trenutku možete ući kod Jovice i reći “daj mi sve što se nakupilo u poslednjih mesec dana”. Jovica ima zapisano koliko para je primio u vaše ime, od toga odbije 4.5% i ostatak da vama na ruke. Da biste počeli da radite sa Jovicom, sve što je potrebno jeste da uđete i da mu kažete “hoću da prodajem preko tebe”, on vam uzme 47 dolara za start i to je to.

U početku vam može delovati neverovatno, jer je sve ovo jedan drugi svet, ali ovako funkcioniše Internet prodaja i potpuno je legalna.

Koja je razlika između Jovice i banke?

Banke uzimaju manji procenat od Jovice, ali su mnogo rigoroznije u uslovima pod kojima vam daju pravo da plaćate karticama, tražiće vam gomilu papira, firmu, potvrde o prometu i tako dalje. Banke neće da se bakću sa sitnom boranijom i bakicama koje prodaju džempere pa su zato uvele ove uslove. U Srbiji je to naravno ekstremno pa Banca Intesa koja jedina ovo nudi traži da imate pola miliona eura prometa.

Zbog toga postoje ljudi kao Jovica. On ima firmu, napravio je ugovor sa bankom, dobio je od njih da mu skidaju 1% po transakciji, a svojim klijentima naplaćuje 4,5%. Jovica prima i daje pare “na ruke”, ali zato ima svoj račun u banci na koji sve te pare stavlja.

Pitanje poreza nema veze sa Jovicom. Vi ste dužni da prijavite porez za svoje prihode, njega to ne zanima.

Naravno, već vidim da će neki od vas pomisliti “Hajde da ja napravim tu firmu i da ja budem Jovica u Srbiji”. Nemojte. U Srbiji ima puno problema, zastarelih zakona, strahova banaka od zlih hakera, i to je jako teško. Lično sam osnovao firmu eKorpa.com sa još nekoliko partnera odmah kada je Intesa objavila da počinje sa Internet prodajom, baš sa namerom da mi budemo Jovica. Međutim, kada sam video koliko tu ima prepreka i zidova, izašao sam iz tog projekta brzinom svetlosti, i nikada zbog toga nisam zažalio. Što pre zaboravite na Srbiju kada je Internet biznis u pitanju, to bolje za vas.

Šta možete prodavati preko 2Checkouta?

Možete prodavati softver, usluge, infoproizvode, i opipljivu robu. Ovo poslednje je diskutabilno jer je slanje robe iz Srbije generalno nesiplativo. O slanju opipljive robe iz Srbije ne znam puno, ako neko ima iskustva, neka napiše u komentarima pa ću dodati ovde.

Najbolje i najsigurnije iz Srbije u ovom trenutku je da preko 2Checkouta prodajete digitalne proizvode. Digitalni proizvod može biti neki softver, pristup nekom sajtu, ebook, video ili audio kurs, itd. Evo nekoliko primera:

Primer 1: Napravili ste sajt na kome prodajete gotove teme za WordPress. Jedna tema košta 30 dolara. Kada neko klikne da kupi temu, ode na sajt 2Checkouta, plati i tema mu bude automatski poslata na mail. Od tih 30 dolara, 4.5% (dolar i po) ide 2Checkoutu i svi su srećni. Kad vam se nakupi 1000 dolara od prodaje, 2Checkout vam šalje novac na vaš devizni račun u bilo kojoj banci u Srbiji, wire transferom. To je sve.

Primer 2: Napisali ste eBook “How to quit smoking”, u kojoj dajete informacije na temu odvikavanja od pušenja. Knjiga košta 20 dolara. Treba vam sajt, takozvani sales page, na kome predstavljate benefite svoje knjige, i negde na stranici dugme “Kupi”. Klikom na to dugme, osoba odlazi na 2Checkout, plaća, i knjiga joj stiže na mail.

Primer 3: Napravili ste web servis na kome ljudi mogu da čuvaju sve svoje slike u punoj rezoluciji. U free verziji mogu da postave do 1000 slika, preko toga se plaća 35 dolara godišnje (ovo je biznis model Flickr-a). Kada ljudi požele da vam plate, kliknu na “kupujem premium verziju”, budu redirektovani na 2Checkout, plate, i nakon toga imaju mogućnost da kače neograničen broj slika.

Ima još mnogo kompleksnijih primera, ali ovo je sasvim jednostavno i dovoljno za početak.

Ovo su samo primeri, ne kažem da baš ovo treba raditi. Za svaki posao najbitnije je istražiti nišu, videti da li je tržište slobodno, zatim napraviti proizvod, a onda sledi optimizacija za Google, AdWords menadžment i ostalo. Poenta je da plaćanje nije problem. Servisi poput 2Checkouta postoje baš zato da bi omogućili startup kompanijama da se fokusiraju na razvoj, marketing i prodaju, a ne na neke papire i pečate kao u Srbiji.

To bi bilo sve. Dakle, nema izgovora, globalni Internet biznis je moguće raditi iz Srbije. Najbitnije je istraživanje tržišta, da imate dobru nišu, a zatim dobar proizvod i dobar marketing. Toliko od mene.

 

U poslednje vreme u Srbiji mnogi uticajni i poznati ljudi masovno dolaze na Twitter. Krenulo je. Twitter u Srbiji više nije samo za ljude iz IT industrije, već mesto na kome su ljudi iz svih oblasti života, kao što je to odavno već u svetu.

Sve je to lepo, međutim, kada prvi put pogledate šta pišu ljudi na tom Twitteru, verovatno vam nije baš jasno. Gomila nerazumljivih termina, taraba i majmuna. Kako čovek da se snađe? Ovaj tekst daće vam odgovor na sva ta pitanja.

Šta je Twitter

Najkraće, ali ne baš tačno objašnjenje bilo bi: Twitter je kao Fejsbuk, ali nema slika. Pišu se samo statusi.

Dakle, vi pišete “Tvitove” koji su nešto kao status na Fejsbuku. Ograničenje jednog Tvita je 140 slova.

Vi izaberete koje ljude želite da pratite. Recimo da ih ima 100. Svaki put kad otvorite Twitter, prikazuje vam se redom šta je napisao, tj. “Tvitnuo” svaki od ljudi koje pratite. Isto tako, svi koji prate vas videće ono što ste vi napisali.

To je osnovna ideja, kasnije slede detalji. Pre toga da vidimo zašto biste se uopšte bavili ovim.

Zašto bi trebalo da otvorite Twitter nalog

Česta predrasuda koju ljudi imaju o Twitteru jeste da je on potpuno beskoristan. “Zašto bih ja čitao šta je onaj tamo jeo?”, pomislićete.

Naprotiv, za mnoge stvari je veoma koristan. Pre svega, kad god vam zatreba pomoć za nešto, najbolji način je da to napišete na Twitteru. Iznenadićete se koliko brzo će vam se javiti neko ko ima rešenje. Drugo, ako se desi neka važna novost, to se najpre proširi na Twitteru. Sve najnovije “fore i fazoni” iz bilo kog posla prvo se prošire po Twitteru. I tako dalje.

Ovo je pre svega zbog toga što na Twitteru ima mnogo više ljudi koji se bave nekim networkingom, PR-om, komunikacijama, znaju prave ljude i prave informacije. Na Twitteru se nalaze takozvani Early Adoptersi, a opširnije o svemu tome imate u mom tekstu “Difuzija inovacija“.

Kako se koristi Twitter

Kada otvorite nalog, prvo počnite da pratite neke ljude koje znate. Možete ih naći u pretrazi ili ako odete na “Who to follow” opciju, pa “Find friends”. Tu ćete dobiti listu svih ljudi iz vašeg address booka koji su na Twitteru. Imajte na umu da ovo nije Facebook, nema zahteva za prijateljstvo. Ovde ljudi jedni druge prate, i nije nužno da pratite nekog ako on prati vas i obratno.

Ako želite nekoga da pratite, jednostavno kliknete na Follow, taj neko nema ništa da odobrava, osim u retkim slučajevima kada je profil zaključan. Generalno, Twitter je javni medij, ali ima retkih izuzetaka koji ne daju da ih svako prati. Dakle, za razliku od Fejsbuka, imajte na umu da je sve što napišete na Twitteru javno i to može svako da vidi.

Kada ste dodali jedno 10-20 ljudi, idite na početnu stranicu i pogledajte malo kako to izgleda. Tu idu redom svi Tvitovi od ljudi koje pratite. Taj niz Tvitova zove se tajmlajn, i često se zove skraćeno TL.

Kao što vidite, ti ljudi pišu Tvitove koji mogu da budu neka misao, informacija, link, ali i odgovor na nečiji drugi Tvit.

Mention:  monkey simbol @

Mention znak (“@”)  je tu da bi se lakše pratilo šta je ko kome odgovorio. Obavezno je da nekog mention-ujete kada  mu odgovorate na njegov Tvit, tačnije da napišete njegov nick sa @ ispred, npr “@plagosus koliko si još tamo”. Kada ljudi ne bi to pisali, niko ne bi mogao da pohvata šta je ko kome odgovorio i na šta. Kliknite na neki Tvit koji ima u sebi @, i videćete sa desne strane “in reply to”, tačnije na koji se tvit to tačno odnosi.

Na primer, neko je napisao: “@Galeb666 imaš u Delta City-u u 23h”. Kliknete na taj Tvit, videćete sa strane originalnu poruku koja glasi recimo “Gde mogu da pogledam novi Tarantinov film?” od korisnika Galeb666.

U glavnom meniju Twittera imate opciju @Mentions. Klikom na nju, videćete sve Tvitove u kojima se spominje vaše korisničko ime sa @ ispred. Bar jednom dnevno bi trebalo da odete ovde, i da vidite ko vas je sve spomenuo.

Još jedna funkcija mentiona je da napišete potpuno novu poruku, koja nije odgovor ni na šta, no jednostavno želite da osoba vidi tu poruku kada bude proveravala svoje mentione. Na ovaj način, vaša poruka može stići do osobe čak i ako vas ona ne prati. Na primer, recimo da @BebaDragic ne prati mene i ne vidi moje tvitove u svom Tajmlajnu, ali ako napišem: “@BebaDragic izašla si u Skandalu na petoj strani”, ona će to videti kada bude proveravala svoje mentione. Često ljudi mentionuju nekoliko ljudi u jednom Tvitu.

Tvit koji počinje sa @ vide samo ljudi koji prate i vas i tu osobu. Ako želite da taj tvit vide svi vaši pratioci, stavite tačku ili bilo koji karakter ispred mentiona na početku tvita. Ovako: ”.@BebaDragic izašla si u Skandalu na petoj strani”

Inače, klikom na dugme “Reply” vama se automatski otvara prozor za pisanje Tvita u kome je već dodato @imekorisnika kome odgovarate. To je isto kao da ste ga sami napisali u običnom Tvitu.

Retweet

Kada vam se dopadne nečiji tvit vi možete da ga Retweetujete, to je bukvalno kao da ste postavili tvit “u njegovo ime”. Jednostavno kliknete na dugmence “retweet” ispod tvita.

Kada retweetujete nekog, svi oni koji prate vas videće tvit od ove osobe. Ovo je mehanizam za sticanje novih followera. Ako ste napisali zanimljiv tvit i mnogo ljudi ga retweetuje, dosta ljudi koji ne znaju za vas mogu da se zainteresuju, kliknu na vaš profil da vide šta ste još napisali, i ako im se dopada to što pišete, počeće da vas prate.

Hashtag

Jedan od ključnih koncepata Twittera je takozvana ” taraba” (“#”), koja se zove hashtag. Korišćenje hashtagova ćete najbolje shvatiti kroz par primera.

Primer 1: Recimo da igraju Đoković-Nadal finale Vimbldona. Vi postavljate tvit vezan za meč, i dopišete na kraj tvita #wimbledon. To isto rade svi koji komentarišu meč. Klikom na #wimbledon, svako može videti listu svih tvitova koji u sebi sadrže hashtag #wimbledon, i na taj način imate listu svih komentara na svetu vezanih za meč.

Primer 2: Desio se zemljotres u Kraljevu. Ljudi koji su prvi osetili zemljotres, krenu da pišu na Twitteru sa hashtagom #zemljotres. Na ovaj način, sve informacije o zemljotresu biće centralizovane kroz taj jedan hashtag, i mogu se videti klikom na #zemljotres ili pretragom te reči.

Jedno od čestih pitanja je “koji hashtag da koristim za događaj XY”? Nekada baš nije logično kao u ovim primerima. U tim slučajevima najbolje je da pogledate šta su drugi pisali, često postoji neki zvanični hashtag za taj događaj.

Interne fore

Na twitteru postoji masa internih fora koje su ponikle spontano nekada u prošlosti. Tako, na primer, običaj je da postoje “tri smene”, #prvasmena, #drugasmena i #trecasmena, zavisno od doba dana u kojem ljudi rade i u kojem su aktivni.  Zanimljivi hastagovi su još i #onokad i #kratkinjuz, proverite ih sami, videćete o čemu se radi :)

Masa ovih “internih fora” su nešto što se zove Tviter meme. Pročitajte više u linku.

I još…

Twitter ima još opcija, kao što je mogućnost slanja privatnih poruka, ali možete poslati privatnu poruku samo osobi koja vas prati. Tu je i favovanje tvitova, zatim da pravite liste na kojima sortirate ljude u grupe itd. Naravno, možete menjati pozadinu vašeg profila, itd. Ako vas bude zanimalo, čačkajte.

Koga da pratite?

Suština Twittera je da pratite ljude od kojih možete da čujete korisne informacije, ili koji su vam jednostavno zanimljivi i simpatični.

Neki od dobrih networkera, i uticajnih ljudi u domaćoj Internet zajednici  su @torbica, @smarkovic@milojesekulic@milosdjajic@eniac, @varagic. Zoran Torbica (@torbica) je trenutno možda i najuticajniji čovek na Twitteru, i dosta je zaslužan za popularizaciju Twittera u Srbiji, toliko da je uveden hashtag #kizaapruvd kojim se označava da je javna ličnost na Twitteru prava i da je aktivna u komunikaciji (nešto kao verified by Torbica).

Mene možete pratiti na @istok.

Što se tiče političara na Twitteru, tu su @gordanacom, @jasnamatic, @cistacica, @XXLTulip, @MajaGojkovic, @bobomeal, @JelenaTrivan@predsednicaNSRS. Dodao bih i @leyakeller, koja možda može da se podvede pod “političar”. Ovo su osobe za koje znam da aktivno koriste Twitter, ima dosta političara koji imaju nalog ali izgleda da se plaše da ga koriste i “čekaju da neko drugi probije led”.

Profili stranaka u Srbiji su: @demokrate@sns_srbija@g17plusofficial@srpski_radikali,
@sdpsrbije@ldp@socijalisti, @vojvodina_lsv. Stranke vode svoje profile na različite načine. Neki imaju direktnu komunikaciju i odgovaraju ljudima koji ih nešto pitaju, a neki poput @socijalisti su potpuno pogrešno shvatili poentu Twittera i imaju samo jednosmernu komunikaciju. Objavljuju samo informacije o sebi i baš ih briga da odgovaraju na pitanja građana, koja su na Twitteru javna! Normalno, sve ovo utiče na imidž stranke.

Na Twitteru ima i sve više ljudi iz sveta biznisa. Tu su od nedavno @vjevrosimovic@radujkob@jelenakrstovic, i mnogi drugi. Teniseri su dosta aktivni. Tu je Novak Đoković kao @DjokerNole , kao i @TipsarevicJanko.

Internacionalnih poznatih ličnosti ima jako puno, ako vas to zanima, počnite od liste na http://www.celebritytweet.com/, tu ćete naći masu poznatih ljudi koji Tvituju.

Postoje mnogi konceptualni Tviteraši, koji tvituju pod nekim pseudonimom i niko ne zna ko su. Najpoznatiji od njih je @sloba_milosevic, koji ima zaista genijalne komentare na dnevno politička dešavanja.

Što se tiče domaćih medija, preporučio bih vam da pratite @trojkars za najnovije vesti iz zemlje i sveta, kao i @tracara za vesti o poznatim ličnostima. Nije što su to moji sajtovi, stvarno su jako aktivni i mnogo više povezani sa Twitterom od nekih štampanih medija, što je valjda i normalno. Takođe, preporučujem da pratite i @burek forum, kao i @vukajlija.

I naravno, obavezno pratite @njuznet :)

Ako neko od iskusnih Tviteraša ima ideju ko bi još trebao da se nađe na ovim listama preporuke, neka napiše u komentarima, dodaću. Ja sam namerno ove liste maksimalno skratio, da se ljudi ne preopterete za početak.

Ne zaboravite da prosledite ovaj tekst svima koji su tek došli na Twitter i koji su se uplašili od silnih taraba i majmuna.

To bi bilo to. Srećno tvitovanje :)

Već vidim da će ovo biti jedan od najčitanijih tekstova na mom blogu. Često me ljudi pitaju ovo pitanje, pa evo jednog teksta o tome.

Dakle, čuli ste da postoje ljudi koji zarađuju od Interneta, čitali ste u novinama da onaj Cukerberg ima neke milijarde dolara od onog Fejsbuka, i želite da iskoristite svoje znanje, talenat i energiju da namaknete i vi tu nešto. Ali prosto, ne znate kako. Sve informacije koje postoje raštrkane su na raznim sajtovima, forumima, ima raznih mišljenja, a vi niste načisto šta je tu tačno a šta nije.

Kako zarađuju sajtovi?

Ima raznih biznis modela, ali generalno, sajt može da živi od prodaje reklamnog prostora ili od prodaje nekih proizvoda ili usluga putem sajta. Smatra se da je najbolje ako nešto prodajete. Možete prodavati svoju robu i usluge, ili tuđu robu i usluge. Prodaja reklamnog prostora je dobra za početak, ali teško ćete samo od toga napraviti veći biznis (nije nemoguće, ali je teže).

Posebna vrsta zarade je takozvani affiliate marketing, gde vi nemate svoj shop, već samo šaljete ljude na sajtove koji nešto prodaju i dobijate za to procenat.  Na primer, ja imam posećen i zanimljiv sajt o srednjovekovnim mačevima, ali ne prodajem mačeve. Zato ću uspostaviti affiliate saradnju sa shopom koji ih prodaje i imati procenat svaki put kada neko sa mog sajta dođe na njihov i kupi mač. To se sve beleži i meri automatski putem određenih kodova u linkovima, vi samo treba da pišete o mačevima i zarada vam stiže. Kada mi krene posao mogu nabaviti svoj lager mačeva i početi da ih prodajem umesto da upućujem ljude na tuđe sajtove.

Ovaj primer sa mačevima možete abstrakovati na bilo koju oblast – džempere za kučiće, luksuzne kuhinje, kurseve programiranja, i bilo koji proizvod ili uslugu. Affiliate sistemi u Srbiji još uvek ne postoje ili su nedovoljno razvijeni, ali ih ima jako puno na globalnom tržištu, i lično poznajem masu ljudi koji sede u Srbiji i žive super od toga.

Imajte na umu da je najbitnije naći mikro nišu, a to sam opisao u jednom od prethodnih tekstova “Nalaženje mikro niše”. Inače bi svako mogao da napravi sajt koji zarađuje.

Srbija ili globalno tržište?

Ako želite da zaradite ozbiljne pare od Interneta, kao što je naslov ovog teksta, preporučujem vam da zaboravite na Srbiju. Besmisleno je da radite nešto za tržište od par miliona ljudi, kada na celom svetu ima par milijardi ljudi na Internetu. Dakle, hiljadu puta više. Plus, znate i samo gde živimo. Platni promet u Srbiji je spor, imate probleme sa naplatom, i sve će biti komplikovano. Ljudi ovde nemaju novca, mi smo siromašna zemlja.

Ako volite svoju zemlju i ako ste patriota, najbolje je da ne poslujete u njoj. Ako imate sajt na globalnom tržištu vi se bavite izvozom, dakle, devize ulaze u zemlju, i to je apsolutno najbolji način da pomognete Srbiji. To je isto kao da ste gastarbajter i da šaljete pare svojoj rodbini iz inostranstva, ali mnogo bolje, jer ste ovde među ljudima koje volite a prodajete nešto strancima.

Da li želite slavu ili zaradu?

Jedan veliki lažni trag je slava. Nemojte da vas zavara to što vam svi pričaju kako je vaš sajt ultra moderan i urban i hipsterski i kako su vam tekstovi savršeni. Veoma je lako navući se na slavu i onda godinama gurati taj projekat misleći da će od njega biti nekih para. I ja sam pre mnogo godina bolovao od te boljke ali sam se na sreću izlečio.

Ima i nekih ljudi koji se nadaju da će uspeti tako što će se brendirati i proslaviti kao “ekspert za socijalne medije”, pa će onda prodavati svoje konsultantske usluge. Zaboravite na te bajke i posvetite se ozbiljnom biznisu. Evo, ja sam jedan od tih “eksperata za socijalne medije”, pa kada bih izabrao da živim od prodavanja tih usluga verovatno ne bih imao šta da jedem.

Zabluda broj 1: Firma za izradu web sajtova

Mnogi ljudi misle da je biznis imati agenciju koja će ovde u Srbiji praviti sajtove za razne firme. Deluje primamljivo, jer se sajtovi jako lepo naplaćuju. Krenete sami, pa zaposlite još ljudi, pa uzmete neki prostor, pa sve jači klijenti i tako dalje. Zapravo, to je sve samo ne biznis. To je odlično za početak, ali ne i kao dugoročni plan. Ovo je najčešća greška koju sam viđao tokom poslednjih 12 godina. Ljudi misle “kad budemo dobili da radimo Telenor i ostale jake klijente, uspeli smo”. To je velika zabluda. Da, tu se radi o ciframa od nekoliko desetina hiljada eura po sajtu, ali ne dajte se prevariti. Ako i dođete do takvih klijenata, njihovi zahtevi su ogromni, trebaće vam više ljudi i vremena da realizujete njihove prohteve, i na kraju vam ne mogu ostati neke velike pare.

Ako ste počeli kao firma za izradu web sajtova, plan treba da vam bude samo jedan: da se zauvek otkačite od klijenata, i da vremenom napravite svoje sajtove od kojih živite. To je jedan jedini mogući put. Sve drugo je propast pre ili kasnije.

Postoji više načina da ovo uradite, ali najlakše vam je da vi i vaši ljudi radite na razvoju svojih projekata paralelno sa radom za klijente, i kada vaši projekti počnu da zarađuju dovoljno, jednostavno pošaljete cirkularni mail svojim klijentima sa kratkom rečenicom “Od danas više ne pružamo usluge”, baš kao što su to uradili kreatori aplikacije Mailchimp.

Zabluda broj 2: “Živećemo od reklama”

Naprotiv, od reklama ćete najverovatnije umreti. Planirati sajt koji će da zarađuje od oglašavanja je jako neisplativ i rizičan posao čak i u svetu a kamo li u Srbiji. Postoje pozitivni primeri, kao što je sajt Tračara.com, ali treba zaista mnogo iskustva, znanja, i kombinacije raznih veština da biste to uspeli.

Biznis model “novinari pišu tekstove a zarađujemo od oglašavanja” je jako nesiguran, i imajte na umu da sajtovi dnevnih novina ili televizija uopšte nisu isplativi, već su u debelom minusu i  finansiraju se od prodaje njihovih štampanih izdanja. Oni koriste novinare koji su im na plati za štampano izdanje ili televiziju da bi popunjavali sajt. Kada bi sutra morali da ukinu novine, da imaju samo sajt, većina njih bi mogli odmah da ugase firmu. Ovo nije samo u Srbiji, ista priča važi čak i za najrazvijenije zemlje sveta.

Gledano iz te perspektive, to što smo napravili sajt Tračara.com iza kojeg ne stoji nijedan štampani medij je ogroman, ogroman uspeh. Ali u svakom slučaju, imajte na umu da je jako rizično i ne preporučujem da to radite.

Zabluda broj 3: Google AdSense

Početnici često misle da su Google reklame na sajtu, takozvani “AdSense”, dobar način za zaradu. Odmah da vam kažem, nećete se leba najesti od toga. Lako se instaliraju na bilo koji sajt i svako može da se prijavi, ali nema neke vajde, osim ako vaš sajt nema neke milione i milione poseta dnevno. Ne možete nikada graditi ozbiljan biznis sa AdSense reklamama, i kad vidite sajt koji je prepun AdSense reklama, znajte da su očajni i da pokušavaju da namaknu svaki cent. Što bi rekao moj prijatelj Dušan Kaličanin, “ceđenje suve drenovine na Internetu”.

Šta onda raditi?

Treba da se bavite prodajom proizvoda i usluga na globalnom tržištu. Tačka. To je daleko najsigurniji način da ćete zaraditi neku ozbiljnu lovu putem Interneta, kao što kaže naslov ovog teksta.

Možete kreirati web-bazirani softver, uslugu za čije će vam korišćenje ljudi plaćati, infoproizvod poput video tutorijala ili knjige, možete prodavati tuđe proizvode i usluge kao affiliate, a onda jednog dana ubaciti svoje. Sve je to legitimno. Ako želite da sedite u Srbiji, moja preporuka vam je da prodajete digitalne proizvode i usluge, jer nemate problem distribucije.

Koraci su sledeći:

1) Nalaženje mikro niše (ubedljivo naj naj naj naj naj naj najvažniji korak)

2) Testiranje tržišta

3) Kreiranje servisa, proizvoda ili usluge

4) Marketing (SEO, link building, ulaganje u Adwords…)

Ovo sad deluje lako, kao četiri koraka, hopa-cupa, ali za sve to je potrebno ogromno vreme, puno rada, bar godinu-dve dana dok ne krene posao. Ali zato je to zaista posao.

O mnogim ovim temama sam već pisao ranije, ali evo jednog kursa na kome sve to možete dobro naučiti: Challenge.co. To je fantastičan kurs za ulazak u svet Internet marketinga, niša, proizvoda i svega onoga gde zaista leži neki novac. Tu ćete naučiti sve što vam je potrebno za početak.

To je to za sada. Naravno, o ovoj temi može da se napiše deset knjiga, ali mislim da je ovaj tekst sasvim dovoljan za početak. Cilj mi je bio da ljude odvučem od nekih lažnih tragova, da ih poštedim nepotrebnih problema i da ih usmerim tamo gde treba gledati. Pisaću naravno još uskoro.

comments

Dosadan naslov, ali jako važan tekst ako želite da napravite brend, ili da unesete bilo koju novu ideju u društvo. Ideja o difuziji inovacija stara je preko sto godina, kada su sociolozi po prvi put primetili da širenje ideja kroz društvo ima svoju formulu i strukturu. Ovu strategiju koristi Apple već godinama, a sreće se i kod mnogih drugih brendova, pogotovo u IT industriji. Lično je koristim u svemu što radim već godinama i daje odlične rezultate. U Srbiji se recimo Otpor proširio na ovaj način krajem devedesetih.

Cela ideja je u tome da usvajanje vašeg novog proizvoda mora da prođe redom kroz određene društvene slojeve i strukture da bi se organski napravio jak brend koji može trajati veoma dugo. Ovo je pogotovo važno danas kada svi mogu da naprave sve, i kada je ponuda ogromna.

Ako pogledate svet oko sebe, videćete da ljudi pripadaju raznolikim “društvenim miljeima”. Neko je zainteresovan za sve što je novo, neko je odbojan, a neko neutralan. Nekada su se ljudi delili prema nacionalnostima ili religiji, a danas sve više imamo podelu ljudi prema vremenskom fokusu. Opširnije o svemu tome imate u sjajnom klipu od Filip Zimbarda, jednog od najvećih živih psihologa, koji je uočio da su glavne razlike među ljudima danas u načinu na koji percipiraju vreme. Neko je orijentisan ka budućnosti i novim tehnologijama, neko ka sadašnjosti ili prošlosti i proverenim stvarima, a neko je kombinacija ovih osobina.

Glavna ideja difuzije inovacija

Prema teoriji koja se uvek pokazala kao tačna u praksi, vaš brend mora proći redom kroz sledeće društvene slojeve da bi bio čvrst i jak:

Na ovom grafikonu vidimo 5 tipova ljudi. X osa je vreme. Plava linija je količina novih ljudi koji svakog dana usvajaju vaš proizvod, brend ili ideju. Žuta linija je ukupna količina ljudi koji su usvojili vaš proizvod, brend ili ideju do sada. Ako hoćete da napravite brend, usvajanje mora ići redom, počev od inovatora, bez obzira na to koliki imate budžet za marketing.

Hajde sada da vidimo, na primeru Srbije, koji su ovo tipovi ljudi.

Inovatori – ljudi koji prvi usvajaju inovacije su obično oni koji su i sami inovatori. To su ljudi preduzetničkog duha koji se bave razvojem i kreiranjem proizvoda, ideja i brendova. Za vaš proizvod prvo treba da se čuje među njima, pa je zato važno da se krećete po mestima gde se oni okupljaju, kao što su oni seminari i konferencije.

Early adopters – rani usvajači – ovo je ciljna grupa koja je najvažnija za organski razvoj brenda, a mnoge firme greše u tome što ih preskaču. To su ljudi koji su najčešće veoma futuristički orijentisani, prvi će probati sve novo što se pojavilo i uglavnom su nadprosečno obrazovani. Oni se često druže ili komuniciraju na neki način sa inovatorima, pa tako saznaju za nove proizvode. Nema ih mnogo, oko 13 posto, ali su jako važni. Pravo leglo early adoptersa u Srbiji je recimo Twitter. Većina ljudi koji imaju nalog na Twitteru spadaju u ovu kategoriju.

Sad, dolazimo do daleko najveće grupe, a to je majority (većina). Masa.

Masa je podeljena na ranu i kasnu, i glavna greška mnogih preduzetnika je što odmah žele da udare na masu i preskaču early adoptere. To nije moje mišljenje, već empirijski dokazana stvar koju možete pročitati u mnogim knjigama iz marketinga. Naravno, ovde govorimo o stvaranju brenda, a ne o surovoj prodaji. Ako neko hoće da uveze dva kontejnera čarapa i da ih distribuira po buvljacima širom zemlje, ovaj tekst se na to ne odnosi. Brend je ona ezoterična vrednost firme koja se stvara ni iz čega i stoji u glavama ljudi, a koja često vredi kao pola cele kompanije pa i više.

Da se vratimo na masu. To su obični ljudi koji rade obične poslove, izlaze na obična mesta, imaju uobičajene odgovore na uobičajena pitanja. Oni su najčešće fokusirani na sadašnjost ili prošlost. Vikendom će izaći na splavove uz neki živi bend, preko nedelje dođu sa posla i gledaju TV dok im život prolazi, i slično.

Masa je inertna, teško usvaja nove stvari i nema istraživački duh, međutim, ideje dolaze i do njih, ali kako? Tu dolazimo do podele mase na ranu i kasnu.

Early majority (rana masa) se razlikuje po tome što se oni druže sa early adopterima. Iako vode običan život, njima su ti ljudi zanimljivi, smatraju da od njih uvek mogu da čuju nešto interesantno što će im razbiti kolotečinu svakodnevnog blejanja u prazno i gledanja spotova na Pink Music. Rana masa vidi da early adopteri koriste nov proizvod, i ako im se dopadne, počeće da ga koriste. Tako brend ulazi u masu.

Late majority (kasna masa) se ne druži sa early adopterima. Štaviše, za njih su to “čudaci i manijaci”, ljudi koje treba izbegavati jer su psihopate i slično. Generalno, to su ljudi koji su ekstremno orijentisani na sadašnjost, koji su totalno nezainteresovani za bilo šta novo, i najčešće nisu preterano školovani. Kasna masa usvaja nove ideje od rane mase, jer se oni međusobno druže.

I na kraju, ljudi koji poslednji usvajaju nešto novo su Laggards. Ne znam kako bih to preveo na srpski, ali to je onaj što živi u usamljenoj kući na vrhu brda sa sačmarom u ruci, i kad neko priđe kući na bliže od sto metara, on PUCA.

To je to. Dakle, da bi ste napravili jak brend, on mora da prođe redom kroz sve ove društvene slojeve. Apple koristi ovu strategiju intenzivno već deset godina, a od prošle godine je čak i Microsoft počeo da lansira svoje proizvode preko early adoptera, jer su shvatili da direktno udaranje na masu ne može održati brend.

Još jednom, klasična greška je da se puca odmah na masu. To bi u Srbiji bilo recimo da neko odmah zakupi gomilu bilborda i pojavi se u nedeljnom popodnevu da predstavlja svoje proizvode. To daje kratkoročne rezultate i povećanu prodaju, ali jako teško može izgraditi dugotrajni brend.

Do sledećeg korisnog teksta,

Istok