Nalaženje mikro niše je najbitniji deo u planiranju uspešnog Internet biznisa. To je mnogo bitnije od vašeg poznavanja programiranja, web dizajna, copywritinga, i svih vaših kontakata u socijalnim mrežama. To je upravo razlog zašto neki ljudi imaju uspešne sajtove a neki se koprcaju već godinama i nikako da počnu da zarađuju. Većina ljudi spada u ovu drugu grupu, i to verovali ili ne, samo zato što nisu primenili ideje iz ovog teksta kada su počinjali.

Ljudi najčešće počinju sajt iz ljubavi prema nekoj svojoj omiljenoj temi, ili zato što se tom temom već bave. To je ubedljivo najveća greška. U tome ih dodatno motivišu one šarene new-age-biznis-motivacione knjige, jer u svima njima piše ista bajka: “krenite da radite ono što volite, a novac će doći onda sam po sebi jer će vaša ljubav prema poslu dovesti do toga da budete uspešni”.

Ovo je katastrofalna greška. Većina ljudi koji su slepo poslušali ovaj savet nisu nikada uspeli da unovče svoje sajtove. Gledam kako se muče već godinama.

Prava formulacija ovog saveta bila bi: Istražite tržište i pronađite dvadesetak tema (mikro niša) sa malom konkurencijom, a ONDA, od tih tema koje ste našli, odaberite onu koju biste mogli najviše da zavolite i koja je najbliža vašem interesovanju. To je već mnogo drugačije. Dakle, prvo cifre i nauka, a tek onda ljubav.

Šta su niše i mikro niše?

Da bih vam dočarao šta su mikro niše, evo jedne kratke priče iz mog života.

Kad sam bio mali moja majka je koristila onu čuvenu “Nivea” kremu u metalnoj plavoj kutiji. I sećam se da je u svakoj kući postojala ta jedna jedina, plava Nivea krema koju su koristili svi. Majka, tetka, baba, komšinica… svi redom. Bila je to Nivea, krema za kožu koju koriste ljudi.

A danas? Uđite, na primer u Lilly ili neku drugu radnju koja prodaje kozmetiku. I pogledajte štand sa kremama.

Negde na dnu štanda nalazi se ona prastara plava “Nivea” koju verovatno ne kupuje više niko. A na gornjim, centralnim rafovima, nalazi se ceo arsenal “Nivea” krema novog milenijuma:

Nivea za suvu kožu. Nivea za oštećenu kožu. Nivea za osetljivu kožu. Nivea za suvu i oštećenu kožu. Nivea za suvu i osetljivu  kožu. Nivea za suvu, osetljivu, i oštećenu kožu. Nivea dnevna krema za suvu i osetljivu kožu. Nivea noćna krema za oštećenu i suvu kožu. Nivea dnevna protiv bora. Nivea noćna protiv bora oko očiju. Nivea dnevna protiv bora oko usana za osetljivu kožu. Nivea za ruke sa hemoglobinom. Nivea za telo sa aloe verom i pantenolom. Nivea Biolifting dnevna za osetljivu kožu sa hemoglobinom, faktorom Q10 i anti-oksidant formulom. Nivea noćna protiv starenja sa faktorom Q10, Q12 i najnovijom antistres formulom Q16. Nivea za svetli ten, za taman ten, za plavuše, za crnke… Nivea… pa, mislim da shvatate poentu.

Kako je došlo do toga da za par decenija od jedne jedine plave “default” Nivea kreme, imamo danas ovoliko vrsta?

Evolucija niša

Gledajte ovako. Pre mnogo godina, kada su svi koristili “Niveu”, pojavila se konkurencija sa svojim kremama. Atrix, Solea, Dahlia… nicale su kao pečurke i svaka od tih novih krema je polako smanjivala Nivei udeo na tržištu.

Da bi Nivea povećala prodaju, izbacuju posebnu Nivea kremu za osetljivu kožu. Sada će ljudi sa osetljivom kožom kupiti tu kremu, jer kada stoje ispred rafa na kome se nalaze sve one kreme, oni gledaju i kažu “aha, vidi, ovo je baš za mene”, i opet biraju Niveu, kojoj skače prodaja.

Konkurencija vidi šta se dešava, pa uskoro i oni svi izbace kreme za oštečenu kožu, i Nivei opet krene da opada prodaja.

Sad Nivea ide korak dalje, pa napravi “dnevnu kremu za osetljivu kožu” i “noćnu kremu za osetljivu kožu“. Opet, skoči im prodaja (ljudi u radnji ispred rafa koji se misle “aha ovo je baš za mene”), konkurencija napravi to isto i tako dalje se oni jure.

Na kraju, posle toliko njihove međusobne jurnjave, došli smo do ovih modernih izmišljotina “Nivea noćna krema za osetljivu kožu kod plavuša”, i slično. I onda nam stavljaju fotografije onih manekenskih farmaceuta u fotošopiranim belim mantilima koji su navodno u “tajnim Nivea laboratorijama” došli do posebne formule koja je samo za kožu plavuša koja je osetljiva i za noćnu upotrebu.

Sada, nakon ove priče, mnogo je lakše da shvatimo šta je niša, mikro niša, a šta je tržište.

Tržište je grupa ljudi sa određenim interesovanjem. U ovom slučaju, “ljudi koji neguju svoje telo” su tržište.

Niša je određena tema koje zanima ljude iz određenog tržišta. U ovom slučaju, niša su “kreme za kožu“.

Mikro niša je podskup niše, odnosno neka usko specifična tema u okviru te niše. Na primer, “krema za oštećenu kožu” ili “krema za plavuše“.

Ključna rečenica koja treba da vam odzvanja u glavi kada razmišljate o mikro nišama je “aha, ovo je baš za mene”. Vizualizujte u glavi hiljade i hiljade ljudi koji gledaju u vaš proizvod ili sajt,  i izgovaraju u sebi “aha, ovo je baš  za mene”, “aha, ovo je baš  za mene”, “aha, ovo je baš  za mene”… tako bar ja radim, i dosta mi pomaže da “osetim” potencijal nečega.

Mikro niše na Internetu

Sada, kada smo videli princip mikro niša generalno, da vidimo kako se on primenjuje na Internet.

Recimo da hoćete da pokrenete sajt sa nekretninama. Klasična greška bila bi da postavite sebi cilj: Hoću da budem prvi na Guglu kad neko kuca “nekretnine” ili “nekretnine Beograd”.

Zašto – pa zato što je tu konkurencija ogromna, postoji na desetine sajtova koji već odavno iskaču prvi na Guglu za “nekretnine Beograd” i sve u svemu, ta niša je generalno ultra zasićena.

Umesto toga, vi želite da nađete mikro nišu. To je neka fraza iz te oblasti koju ljudi traže, možda i sto puta manje nego “nekretnine Beograd” ali nema konkurencije na Guglu. U ovom slučaju, mikro niše bile bi:

- “garsonjere u centru”
- “montažne kuće beograd”
- “stanovi u izgradnji”
itd.

Kao što vidite, za svaku od ovih mikro niša možemo da vežemo tu rečenicu “aha, ovo je baš za mene”. Svi znamo da postoje ljudi koji su “zapeli” i traže samo garsonjeru u centru, ili oni koji traže montažnu kuću, ili stan u izgradnji.

Za svaku od ovih mikro niša koje vam padnu na pamet, potrebno je da odete na Google Keyword Tool i da proverite koliko se puta mesečno traži, a zatim da istražite konkurenciju u rezultatima pretrage. Kako se istražuje konkurencija imate u čuvenom tekstu o SEO optimizaciji sajta.

Poenta je u sledećem: “Nekretnine Beograd” se traže najviše od svega,  ali vi nemate šanse da se probijete među svim tim sajtovima jer je ta niša prezasićena. Umesto toga, bolje uzmite mikro nišu “garsonjere”. Ta reč se traži neuporedivo manje, ali bolje je da budete prvi za nešto što se traži 200-300 puta dnevno (“garsonjere”) nego da budete stodvadesetosmi za nešto što se traži 20.000 puta dnevno (“nekretnine”).

Eto, to je cela mudrost. To je prva i osnovna stvar koja je potrebna za uspeh, no većina ljudi to nikada ne uradi, nego krenu da rade nešto po principu “aj radimo”. Najgore od svega je kada neko zna za celu ovu priču, ali ipak reši da krene sa nišom “nekretnine” vodeći se mišlju “ma ja sam Supermen, ja to mogu”.

Fokus, ljudi, fokus

Još jedna bitna stvar koju ćete imati ako se usmerite na mikro nišu je fokus.

Razmislite malo – ako se posvetite samo nalaženju slobodnih garsonjera u centru Beograda, onda možda i ima šanse da uspete u tome i sajt će vam biti kvalitetan i fokusiran. Sa druge strane, ako želite na sajtu da prikažete sve kuće, stanove, lokale i šupe u univerzumu, naravno da u tome nećete uspeti i sadržaj će vam biti nekvalitetan.

Razmislite malo o čoveku koji traži garsonjeru. On će biti presrećan kada nađe vaš sajt o garsonjerama. Presrećan! Setite se uvek rečenice “aha, ovo je baš za mene”. Automatski će vaš sajt u njegovim očima dobiti prednost nad svim drugim koji skupljaju sve žive nekretnine. Čak i da ne pronađe danas kod vas stan koji traži, vraćaće se stalno, svaki dan da proveri da li ima nešto novo. Jer ste vi “baš za njega”. I svakog dana dok ne nađe stan, vaš sajt će biti PRVO mesto na kome će gledati.

Sa druge strane, ako se vi bavite samo garsonjerama u centru, ponuda kod vas će biti bogatija, jer možete sa jednim zaposlenim čovekom imati bolju ponudu nego opšti sajt za nekretnine koji ima desetoro zaposlenih i kategoriju “garsonjere” kao jednu od pedeset ostalih. Vidite kolika je moć fokusa i mikro niše.

Još primera

Sada ovu ideju možete da apstrakujete na apsolutno bilo koju oblast.

Na primer – polovni automobili. Stalno se nerviram kad gledam kako ljudi pokreću sajt za polovne automobile iako ih ima već na desetine, i ta niša je odavno zasićena.

Umesto toga postoje mnoge druge mikro niše gde uopšte nema konkurencije i gde biste lako mogli da budete prvi: polovni kamioni, polovni traktori, polovni motori, polovni autobusi… to su sve stvari koje ljudi traže da kupe, isto kao i automobile. Ali ne – svi žele da se bave polovnim automobilima kao muve bez glave.

Ili na primer poslovi i zapošljavanje. Mnogi startup sajtovi se mlate ćorava posla i pokušavaju da budu konkurencija Infostudu i ostalim sajtovima za zapošljavanje kojih sada već ima poprilično. Zašto, pobogu? Pogledajte koliko samo tu ima mikro niša u kojima možete biti prvi: “poslovi za invalide”, fantastična niša koja zvrji prazna. Zatim, “poslovi za srednjoškolce”, “poslovi za studente”, “dodatni poslovi”, “poslovi bez radnog vremena”…

Praktično, koju god oblast da izaberete, pronaći ćete gomilu dobrih mikro niša koje zvrje prazne, dok ljudi bezuspešno pokušavaju da se bave “velikim nišama”.

Pogledajte samo šta se dobija kad se kuca “garsonjere“. Ne postoji nijedan sajt koji se samo time bavi. Jedino što iskače u pretrazi su ovi sajtovi koje ne mogu očima da smislim: “Prodaj SVE”, “Kupi SVE”, “Nađi SVE”, “SVE za SVE”… svaki dan nalećem na nove sajtove koji furaju ovu “SVE” filozofiju, i koji su unapred osuđeni na propast, jer je to dijametralno suprotno od razmišljanja o nišama.

Kad vidim sajt na kome piše “kod nas ima SVE” prva i jedina asocijacija koju imam je PROPAST. Princip je uvek isti – na tom sajtu ima 250 kategorija proizvoda, ali zato na celom sajtu ima sve zajedno tri artikla – jedna polovna traktorska guma od njegovog kuma, sokovnik koji mu je preostao od svadbe, i vikendica u Vrnjačkoj Banji koju prodaje njegova tetka. Kada pokušate da objasnite čoveku da to tako ne može, on vrlo samouvereno odgovara: “to je samo za početak, ali evo već me zvao i komšija, hoće da proda svoju TA peć jer je uveo grejanje… krenuće to, polako…”

OK. S nekim ljudima zaista ne vredi pričati.

Da se vratimo na pozitivne i dobre primere. Pre par godina pojavio se jedan sajt u Srbiji koji me je prosto oduvao. Istog sekunda kada sam ga video cela ova priča o nišama mi je prošla kroz glavu, i znao sam da će uspeti jer sam u sekundi video hiljade i hiljade ljudi koji sede za svojim kompjuterima i izgovaraju rečenicu “aha, ovo je baš za mene”:

Južne vesti.

Prosto fantastično! Ovo je primer skrivene mikro niše, koju ne možete naći tek tako pretragom na Google Keyword Toolu. Jednostavno, u ovu nišu je slivena sva ona energija juga Srbije, svih tih gradova i njihovih građana koji su prilično nezadovoljni što se ceo svet vrti oko Beograda i koji se osećaju zapostavljeno u medijima. Odjednom, pojavljuje se medij koji svu tu energiju ujedinjuje i formira mikro nišu koja se među njima širi putem viralne preporuke brzinom svetlosti.

Zamislite samo te milione ljudi koji vide “Južne Vesti” i izgovaraju rečenicu “aha, ovo je baš za mene”. Neverovatan potencijal! Toliko potencijalnih konzumenata da termin “mikro niša” gubi smisao jer govorimo o milionskoj publici, ali tehnički, to je mikro niša unutar niše “vesti”.

Ipak, ovakvi slučajevi kada kreirate mikro nišu po osećaju su retki. Mada priznajem – definitivno je uzbudljivije i romantičnije stvoriti nišu koja ne postoji nego prosto otići na Google i naći nišu “polovni bageri” na izvol’te.

Ali nemojte da se brinete. Pretragom ključnih reči pronaći čete na hiljade neiskorišćenih niša koje su jednako uzbudljive i zanimljive.

Važna napomena: Iako su svi primeri u ovom tekstu bili na srpskom jeziku, to je više bilo ilustracije radi da bi ljudi bolje razumeli princip. Odmah da vam kažem da se mnogo više isplati da koristite ovo znanje za sajtove na engleskom jeziku i globalnom tržištu. U Srbiji se teško zarađuje od Interneta generalno, bilo da su niše ili mikro niše u pitanju, jer u Srbiji nema para. Mi smo siromašna zemlja. Koga zanima da primenjuje ovo na globalnom tržištu – preporučujem da odmah  započnu najbolji mogući seminar na challenge.co.

Uskoro će i ovde kod mene biti kratak kurs kako da kreirate globalni biznis u mikro niši. Tim Ferris, autor čuvenog bestselera 4 Hour Workweek, je recimo napravio biznis tako što je prodavao suplemente za borilačke sportove. Jednostavno je kreirao svoj brend tako što je na obične sportske suplemente lepio etiketu svog brenda “special formula for martial artists”. Kad mogu da lažu u kozmetičkoj industriji, može i on :)

Zapamtite, još jednom, ključna rečenica kod razmišljanja o mikro nišama je “aha, ovo je baš za mene”.

I na kraju, pozivam vas da se učlanite ponovo u moj Fan Page, napravio sam novi jer su mi banovali stari profil.

Do sledećeg čitanja, Istok.