published on April 19th, 2014
comments

Email marketing je i dalje jedan od najefikasnijih vidova Internet marketinga, mada je percepcija javnosti o njemu potpuno pogrešna. Većina ljudi koji nisu u ovom poslu misle da je email marketing nešto prevaziđeno, da se danas sve dešava na društvenim mrežama, a da emailove šalju samo tamo neke staromodne organizacije koje još uvek nisu naučile da koriste društvene mreže.

mozak

U praksi, ogroman broj uspešnih i modernih biznisa danas počiva pre svega na email marketingu.  Postoje ljudi koji zarađuju milione dolara godišnje, a koji nemaju ni svoj sajt – sve što imaju je mailing lista koju vode prema principima koje ću navesti u ovom tekstu.

Činija sa voćem

Za razumevanje kompletnog principa uzećemo jednu metaforu, koju možete apstrakovati na bilo koji biznis. Zamislimo, dakle, da je naš proizvod činija sa voćem – jabukama, bananama i pomorandžama.

voce

Pretpostavimo sada da imamo jednu listu email adresa ljudi koji su se prijavili na našem sajtu jer su zainteresovani za voće. Na primer, 10.000 ljudi.

Koja je najčešća greška koju ljudi prave? Jednostavno, počnu da šalju emailove sa sadržinom poput:

“NOVO! VRHUNSKA ČINIJA SA VOĆEM! PORUČITE ODMAH! SNIŽENJE! POPUSTI! AKCIJA!”

I tako dalje, poenta je jasna.

Šta se desi kada pošaljemo ovakav mail prvi put? Desi se to da, na primer, 3% ljudi klikne i kupi našu činiju sa voćem.

Screen Shot 2014-04-16 at 9.33.27 PM

Sledeći put, kada pošaljemo email slične sadržine, kupiće možda 2% ljudi. A nakon toga, 1%.

Onda će se pojaviti i konkurencija koja će početi da im šalje slične emailove. “NAŠA ČINIJA SA VOĆEM JE NAJBOLJA. SNIŽENJE, AKCIJA, POPUSTI, ISKORISTITE PRILIKU…”

Posle veoma kratkog vremena, šta mislite kako će ljudi reagovati kada vide da su dobili email od vas? Ne bih da budem vulgaran, pa ću prikazati sliku koja perfektno ilustruje reakciju većine ljudi:

prst

Ljudi generalno ne vole prodavce i poruke u kojima se nešto prodaje. Ako mislite da je dovoljno to što ste napisali “popust” –  nije. Problem i dalje ostaje – vi stalno tražite od ljudi da nešto kupe od vas, a to se percipira kao dosadno, napadno, i odbojno.

Ako krenete ovim putem, ovde se priča o email marketingu završava. Većina ljudi će se vrlo brzo odjaviliti sa vaše mailing liste ili vas staviti u Spam. Da, prodaćete nešto malo, ali je to kratkog dometa. Možete pokušati da dovučete još ljudi na vašu listu, pa da nove ljude bombardujete pozivom na kupovinu, ali kako vreme bude odmicalo, biće sve manje novih ljudi koji bi se prijavili na vašu listu. Većina ljudi će biti oni koji su već iskusili vaše dosađivanje i koji se neće ponovo prijaviti da dobijaju mailove od vas.

Dugoročno, vaš brend postaje percipiran ekstremno negativno. Gde god da ljudi čuju za vaše ime reći će “jao, evo su oni smarači”, i to će biti opšta slika o vama.

Kako pravilno raditi?

Sada, kada smo videli kako se ne radi email marketing (iako ga tako radi veliki broj ljudi), hajde da vidimo kako to rade iskusni Internet marketing stručnjaci.

Pođimo opet od neke liste ljudi koji su se prijavili na našu mailing listu jer su zainteresovani za voće. Sada, umesto da im dosađujemo da kupe našu činiju, poslaćemo im email sledeće sadržine:

“Otkrivamo vam fantastičan recept za pitu od jabuka sa veoma malo kalorija – sprema se za samo 20 minuta! Ova pita je trenutno potpuni hit na Internetu među ljubiteljima voća. Pogledajte na ovom linku video kako se pravi ova pita – snimili smo samo za vas, članove naše liste.”

U samom mailu se NIGDE ne spominje nikakva kupovina, ne spominjemo našu činiju sa voćem, pravimo se kao da ona ne postoji.

Sada, jedan deo ljudi će kliknuti na link u mailu, i pogledaće fantastičan tutorial za spremanje ove pite. Možda ćemo to napraviti kao video, možda kao seriju slika i tekst, kako god, mora da bude nešto multimedijalno, da zaista ima vrednost, i da bude nešto što ne mogu tek tako da vide bilo gde.

Na samom kraju ovog recepta, kada prođe dosta vremena, i kada ljudi budi presrećni što su dobili od vas nešto stvarno korisno, pomenućete šta? Činiju sa voćem. Ali, čak i posle svega ovoga, to ne treba da deluje kao reklama. To sada treba više da deluje kao prirodni i logični sled stvari. Na primer, nešto poput “Ova pita sa jabukama je fantastična, a inače, možete je spremiti još brže i ukusnije ako koristite našu činiju sa voćem.”

Dakle, pomenućemo naš proizvod tek na kraju, nakon što ljudi dobiju od nas ogromnu vrednost. Prethodna vrednost koju dajemo ljudima je alibi – kada to uradimo, onda imamo legitimno pravo da naposletku tražimo od njih da kupe nešto. Ako je to što smo im poslali nešto zaista zanimljivo i vredno, niko neće reći “vidi ove manipulatore, sve ovo su napravili da bi mi na kraju uvalili njihovu činiju sa voćem”.

Screen Shot 2014-04-16 at 9.37.35 PM

Sledeći put, poslaćemo recept za voćnu salatu od jabuka. Pa ćemo opet na kraju pomenuti našu činiju. Zatim, poslaćemo im kratak vodič kroz sve vrste jabuka – koja je dobra za šta, kako prepoznati kvalitetnu sortu i tako dalje. I opet, na kraju činija.

Ovo su bili samo ljubitelji jabuka. A naša činija sadrži mnoga druga voća.

Sada, možemo poslati email o bananama. Fantastičan recept za kolač od banana. A potom, kako napraviti perfektan frape od banane po receptu južnoameričkih kuvara. I tako dalje. Na kraju svih ovih recepata opet pominjemo našu činiju.

Zatim, mailovi  sa savetima i receptima o narandžama, i tako dalje. Poenta je jasna.

 

Screen Shot 2014-04-16 at 9.40.25 PM

 

Građenje autoriteta i brenda

Ovaj pristup je odličan iz više razloga. Prvo i najvažnije, ljudi vas percipiraju veoma pozitivno. Obratite pažnju: Šta vide ljudi koji nikada u životu nisu kliknuli ni na jedan vaš email? Oni vide gomilu mailova u kojima šaljete korisne savete, i ni u jednom od tih mailova ne pozivate da se nešto kupi. Na ovaj način vi se pozicionirate kao autoritet i brend u vašoj oblasti. “Hej, evo ga onaj lik što je prošle nedelje slao recept za pitu od jabuka, nisam stigao da pogledam, ali skroz je cool.” Da li će se neko odjaviti sa vaše mailing liste? Teško.

Kako vas ljudi percipiraju u ovom slučaju? Ako uvedemo skalu od 1 do 10, i ako je 1 ekstremno negativno, 5 neutralno, a 10 ekstremno pozitivno, ljudi vas percipiraju kao 7. Cilj ovakvog pristupa u email marketingu jeste da ljudima zauvek ostanete na broju 7, ili više.

sedam

Razlika je u sledećem: kod ovog pristupa, verovatnoća da će neko kupiti nešto od vas, se vremenom povećava. Kod drugog pristupa, “izbombarduj ljude pozivom da kupe”, verovatnoća da će ikada kupiti se vremenom smanjuje.

Ali ne samo to – kada se pozicionirate kao brend u svojoj oblasti, ljudima možete prodati mnogo više od činije. Jer ste zadobili njihovo poverenje. Jednom kada kupe činiju sa voćem, možete im prodati i blender za voće, sokovnik, i mnoge druge relevantne stvari koje dolaze od vas.

Segmentacija liste i CRM

Druga važna stvar kod ovog pristupa je nešto što se zove segmentacija liste, veoma bitan element u email marketingu. Svaki put kada pošaljete email o nekom drugom voću, zainteresovaćete neke druge ljude. Ako hoćete da idete korak dalje, možete se baviti i kompleksnijom analizom. Možete napraviti podgrupe u okviru vaše liste – ljudi koji su kliktali na emailove o jabukama, kao “ljubitelji jabuka”, pa njima slati više emailova o jabukama i tako dalje.

Ovo je sada već jedna posebna oblast koja se zove CRM (Customer relationship management) i da biste se time bavili potreban vam je neki CRM softver. Pomoću ovog softvera, možete podesiti da svi ljudi koji su kliknuli na link u emailu o jabukama, automatski ulaze u listu “ljubitelji jabuka”, i mnoge druge stvari.

Edukacija, pa prodaja.

Ako ljude naučite kako nešto da urade, a tek na kraju im ponudite nešto, verovatnoća da će kupiti od vas je mnogo veća.

Šta mislite, šta bi se desilo ako bih ja sada, na kraju ovog teksta napisao “Ako želite da saznate još više detalja o email marketingu – još primera iz prakse, kako se segmentira lista, kako se pišu dobri mailovi koji prodaju – prijavite se na moj seminar”. Broj ljudi koji bi se prijavio za taj seminar bio bi mnogo veći nego da nisam pisao nikakav edukativni tekst, da sam samo otvorio ovaj blog i napisao “AKCIJA! VELIKI POPUST NA SEMINAR O EMAIL MARKETINGU, PRIJAVITE SE DOK JOŠ IMA MESTA”.

Prikupljanje email adresa

Do sada smo pričali o tome šta se radi sa mailing listom. Postavlja se pitanje – kako doći do baze email adresa, u ovom slučaju “ljubitelji voća”.

Za ovo postoji više načina. Ukoliko već imate web sajt, možete svoje posetioce na razne načine namamiti da vam ostave email adresu. Najjednostavniji način je da stavite negde sa strane sajta polje u kojem upisuju email adresu, ali je to i najmanje efikasno – broj ljudi koji će se na ovaj način prijaviti je veoma mali.

Mnogo bolji način jeste da primenite isti ovaj princip – davanje neke vrednosti, edukacije. Napravite baner na kome piše velikim slovima “Besplatno: Deset najvećih zabluda o voću” – ostavite email adresu i poslaćemo vam kratak tekst. Ili video. Na ovaj način, povećavate broj ljudi koji se prijavljuje.

Sledeći korak bio bi da ljudima ovo stavite posred ekrana, u nekom trenutku boravka na sajtu. Dakle, neki popup prozor, u kome bi pisalo ovo isto – nešto o voću, VEOMA interesantno, mogu saznati ako ostave email adresu.

Squeeze page

Drugi način za prikupljanje email adresa jeste da se napravi posebna web stranica koja služi samo toj svrsi. Ova stranica se zove squeeze page (ili opt-in page), i služi za prikupljanje takozvanih opt-in email adresa. Ona treba da sadrži atraktivan dizajn, zanimljivu priču koja objašnjava zašto bi neko ostavio email adresu, testimonialse korisnika, i tako dalje.

Ova stranica ima jedno specifično pravilo koje se tiče linkovanja. Nigde na stranici ne sme da postoji nikakav drugi link osim opcije za unošenje email adrese. Sve što stoji na squeeze landing stranici – sav atraktivan dizajn, zanimljiva priča, testimonialsi korisnika.. sve je to namenjeno isključivo jednom cilju – ostavljanju email adrese.

Danas, često se koristi video squeeze page. A to znači, umesto teksta, pojavi se osoba koja priča, ili glas koji priča uz tekstualnu prezentaciju na ekranu.

Najčešće se u email softveru podešavaju takozvani autoresponderi, a to znači da osoba automatski dobije određeni email kada se prijavi na listu. Dakle, ako vaš squeeze page kaže “Prijavite se da dobijete besplatan vodič o svim vrstama voća”, to znači da istog momenta kada ostavi email, osoba dobija link za download tog vodiča, ili link da pogleda nekakav video koji je online.

Dovođenje ljudi na Squeeze page može se uraditi na razne načine – putem dobro targetovane Fejsbuk reklame, putem Google AdWords reklame za ljude koji su tražili termine vezane za voće i tako dalje.

Primeri iz prakse

Jedan odličan primer kako se email marketing koristi u praksi na domaćem tržištu možete videti na sajtu koji se zove KakoSmrsati.net. Čovek se zove Dušan Babović, i njegova email strategija počiva 100% na principima koje sam opisao u ovom tekstu. On ima stranicu na kojoj prikuplja ljude zainteresovane za mršavljenje. Oni dolaze na razne načine – na primer, ukucaju u Google “kako da smrsam”, i slično.

U svakom slučaju, on tu ima video squeeze page. Pojavi se lično, i fino i kulturno objasni ljudima da mogu saznati kako da smršaju veoma brzo i jednostavno uz pomoć njegovih saveta. Sve što je potrebno jeste da ostave email adresu.

Sledeće što se dešava – vi dobijete email u kojem je link ka prvoj lekciji. To je takođe video klip, u kojem Dušan objašnjava osnovne principe ishrane i funckionisanja našeg tela – masti, ugljeni hidrati, i tako dalje. Sutradan ćete dobiti email sa drugim linkom – video u kojem se priča o pravilnom pripremanju namirnica, kako da izbacimo iz ishrane sve ono što nas goji. Narednog dana dobićete video u kojem se priča o kardio treninzima. Imajte na umu da se sve ovo dešava automatski, pomoću autoresponder opcija u email softveru.

Tek u nekim od narednih video klipova, Dušan počinje da spominje i Herbalife preparate, koji mogu pomoći u mršavljenju. Ali, sve vreme daje korisne savete, i ljudi mogu uspešno smršati na osnovu tih saveta, čak i ako ne kupe od njega preparate. Primećujete li u ovom pristupu sve elemente iz ovog teksta?

Koji softver koristiti?

Za bavljenje email marketingom, danas se koriste uglavnom web-based softveri, a neki od najpoznatijih su MailChimp, AWeber, Get Response, i drugi. Kod izbora provajdera, izbegavajte neke sumnjive i previše jeftine, jer će najverovatnije veliki deo emailova završiti ljudima u Spam folderu i neće ih videti. Cena koja se plaća email newsletter provajderima kao što je MailChimp zapravo je cena njihove reputacije. Gmail i ostali provajderi će retko kada staviti u Spam email koji je poslat preko Mailchimpa.

Ovo bi ukratko bilo sve najbitnije o email marketingu. A sada, na posao :)

 

 

Fejsbuk oglašavanje je iz meseca u mesec sve savršenije, i opseg mogućnosti koje pruža sve više ga čini primarnim oruđem za postizanje najvećeg spektra rezultata u web marketingu. Ako ovladate veštinom korišćenja Fejsbuk oglašavanja, uz pravilno targetiranje i domišljate landing stranice, možete dramatično povećati zarade i rezultate bilo kog biznisa. Krenimo redom.

Vrste Fejsbuk oglasa

Fejsbuk oglasi mogu se naći u sidebaru, ili u samom News Feedu. Oglasi u News Feedu su višestruko efikasniji – prosečan CTR (clickthrough rate) na banerima sa strane je oko 0,04%, a u News Feedu je 2%.  Razlika je i u tome što je za postavljanje reklame u News Feedu potrebno i da imate Fan stranicu – sponzorisani post mora da izgleda kao da ga je postavila ta stranica.

udaljenost

Koliko to košta?

Jedno od prvih pitanja koje me ljudi  pitaju jeste “koliko se to plaća”. Odgovor je jednostavan – koliko god želite. Možete ograničiti budžet na bilo koju sumu, i preko toga neće vam se trošiti.  Reklama ide, prikazuje se ljudima, i svaki put kada neko na nju klikne, na vaš račun se dodaje npr. 5 centi. Ako ste budžet ograničili na npr. 10 evra dnevno, reklama će prestati da se prikazuje kada se ispuca 200 klikova.

Nakon toga, Fejsbuk skida novac sa vaše kartice čiji ste broj ukucali. Sutradan možete nastaviti kampanju sa većim ili manjim limitom budžeta, ili je potpuno ukinuti.

Anatomija Fesjbuk reklame

Otvorite Fejsbuk i pogledajte postove u vašem News Feedu koji su označeni kao “sponsored” – tako će reklama izgledati kada se postavi. Obratite pažnju i na reklame sa strane. To su, dakle dve forme koje reklama može imati. Uvek postoji slika, i neki opis.

Primera radi, ovako izgleda reklama koja se meni upravo pojavila od strane Salona za masažu “Kinetico”. Klik na tu reklamu odvešće me na njihov web sajt. U ovom primeru, reklama vodi na nešto što je zapravo vredna informacija na njihovom sajtu, a posredno promoviše njihove usluge. Ovo je često dobra praksa – umesto da ljude vodite na home page vašeg sajta, odvedite ih na posebnu stranicu (landing page), gde im dajete neke korisne informacije iz te oblasti.

kinetico

Kako početi?

Na adresi www.facebook.com/advertising nalazi se sistem za uređivanje reklama. Vašu prvu reklamu možete napraviti klikom na zeleno dugme “Create Your First Ad”. Nakon toga doći ćete u contol panel u kome birate sve opcije vezane za reklamu.

Za početak se bira cilj reklame – da li će klik na reklamu voditi na web sajt, pozivati ljude da lajkuju stranicu, ili proširiti vidljivost objave na fan stranici. Za potrebe ovog teksta pretpostavićemo da reklama vodi na neki web sajt.

fb select

 

Kakvu sliku odabrati?

Sledeća opcija koju Fejsbuk nudi je da uploadujete sliku koja će se pojaviti u reklami. Slika je dimenzija 600×315 piksela. Primetićete da Fejsbuk daje opciju da se uploaduje maksimalno šest slika za jednu reklamu. Ovo se radi zbog takozvanog “split testinga” – Fejsbuk će u početku ljudima prikazivati svih šest slika po nekom random algoritmu. Na osnovu broja klikova, on će shvatiti koja slika je ljudima najinteresantnija, i počeće da prikazuje samo nju.

Primera radi, recimo da reklamiramo uslugu šišanja pasa. Hajde da uzmemo ove četiri slike i da ih postavimo uz reklamu:

psi

Nakon nekog vremena, Fejsbuk će početi da prikazuje samo slike koje su donela najviše klikova (naravno, sve ovo možemo da vidimo u statistikama). Često, naša intuicija može da nas zavara. Neko bi pretpostavio da će najviše klikova imati fotka na kojoj je scena šišanja psa, jer je to najdirektnija reklama za uslugu. Međutim, vrlo lako može da se desi da ta slika ima najmanje klikova. Možda će ovaj pas na žutoj pozadini doneti najviše klikova, bez obzira što nema veze sa šišanjem, samo zato što je pozadina uočljiva? Možda će devojka sa malim buldogom pobediti jer deluje mnogo elegantnije i high-society?

Šta god da je razlog, Fejsbuk će split testingom pokazati šta je najinteresantnije ljudima.

Tekst uz reklamu (copy)

Ono što piše uz samu reklamu je takozvani “copy”, reč koja se koristi iz žargona advertajzinga. “Copywriter” je osoba koja osmišljava tekstove i scenarije u advertajzingu, u ovom slučaju za Fejsbuk reklamu.

Kako napisati dobar teskt uz sliku – to je nauka za sebe. Gledajte malo šta drugi rade, učite iz dobrih primera. Generalno, na Fejsbuku dobro prolaze duhoviti i provokativni naslovi. Na primer, “Klinički dokazano: Nakon naše frizure, fotografije vašeg psa dobijaju do tri puta više lajkova”. Ili, možete se vezati uz neku aktuelnost koja tih dana kruži po društvenim mrežama. “Uz novi redizajn Fejsbuka, redizajnirajte vašeg psa”. I tako dalje.

Uvek efikasno je staviti i neku povoljnost, popust, neku akciju koja traje samo do sutra, ili još nekoliko dana. To je takozvani “time constraint” u marketingu – jedan od razloga zašto ljudi kupuju na sajtovima za grupnu kupovinu.

Ovde možete i odabrati tri načina za prikaz reklame: U News Feedu, sa strane, i na mobilnim uređajima.

Ciljne grupe

Ovo je najvrednija funkcionalnost pri kreiranju Fejsbuk reklame. Možete odabrati ljude koji će videti reklamu – prema polu, uzrastu, terminima koje su lajkovali. Ovo poslednje je zapravo ono zbog čega Fejsbuk vredi tolike milijarde dolara – oni imaju podatke o svim našim lajkovima, i na osnovu toga možemo ciljati tačno određene ljude pri oglašavanju.

Pođimo prvo od nekih osnovnih stvari, kao što je lokacija. Ljudi se mogu targetovati prema državi, na primer cela Srbija, ali i prema pojedinačnim gradovima. Tako, na primer, ako prodajete neke luksuzne usluge i proizvode, želite da odaberete gradove koji stoje finansijski bolje od ostatka države – Beograd, Novi Sad, i još nekoliko gradova (tužno, ali istinito).

Sledeće što možete birati su pol i godište. Ovde imate dosta prostora za razmišljanje. Često je potrebno napraviti poseban set reklama za muškarce i žene. Najprostiji primer bio bi fitnes centar – jedna reklama je za vežbe za savršen biceps i ramena, i ona targetira muškarce. Druga bi bila za savršene noge i zadnjicu, i ona targetira žene.

Obratite pažnju na poseban box sa strane. Šta god da odaberete, sa strane će vam se smanjivati ili povećavati cifra ljudi koje dobacujete. Ako odaberete celu Srbiju, biće oko 4.000.000 ljudi Ako odaberete samo žene iz Beograda od 25 do 35 godina, smanjiće se na 186.000 ljudi.

Cela poenta sa targetiranjem jeste u tome da napravite što užu, a efikasnu grupu. Ukoliko stavite da se reklama prikazuje celoj Srbiji, morali biste da dignete dnevni budžet na neke astronomske sume, koje kod nas mogu da priušte samo velike kompanije i velike stranke pred izbore. Iz ovih razloga, glavni način da drastično uštedite novac i dobijete kvalitetne ljude koji će zaista kupiti vašu ponudu, jeste u targetiranju.

Ako dobro i domišljato napravite ciljnu grupu za neki svoj mali biznis, možete imati sjajne rezultate sa samo 10 evra dnevno za oglašavanje.

Targetiranje prema interesovanjima

Ovo je zapravo targetiranje ljudi prema terminima koje su lajkovali. Ovde sve zavisi od vašeg poznavanja tržišta kojem se obraćate i od vašeg proizvoda. Ako odaberem “Jelena Karleuša” dobiću 280.000 ljudi. Ako odaberem “Njuz.net” dobiću 94.000 ljudi, ali ako ukucam i jedan i drugi termin dobiću 360.000 ljudi –  svi oni koji su lajkovali bar jedan od navedenih termina.

Dakle, targetiranje po lajkovima radi po ovom principu – to nisu ljudi koji su lajkovali sve što je navedeno, već je samo jedan od navedenih termina dovoljan da se čovek nađe u našoj ciljnoj grupi.

Imajući ovo u vidu, hajde sad da vidimo kako se može iskoristiti u praksi.

Primer 1: Reklama za whey protein – suplement za fitnes. Stavićemo ljude koji su lajkovali razne brendove za suplemente – Ultimate Nutrition, Twinlab, Scitec Nutrition…. zatim neke forume koji se bave bodi bildingom – domaći X3M forum, BodyBuilding.com… Sledeće, poznati bodi bilderi – Jay Cutler, Phil Heath, Ronnie Coleman, Dorian Yates… onda možete dodati i generičke termine koji će znatno proširiti ciljnu grupu, tipa “fitness”, mada to može da zahvati i puno ljudi koji nisu naši kupci.

Da li će ovakav način targetiranja izostaviti možda neke ljude koji bi bili zainteresovani za naš proizvod, a nisu nikada lajkovali neke od navedenih termina? Sigurno da da. Ali, to je žrtva sa kojom se moramo pomiriti, jer je to jedini način da budžet za oglašavanje bude mali a efikasan.

Primer 2: Reklama za prečišćivače vode. Targetiraćemo ljude koji već piju flaširanu vodu, jer oni očigledno brinu o svom zdravlju – Aqua Viva, Rosa, Jana… zatim možemo i neke termine kao što su Zumba Fitness, Tae Bo, Joga… zatim neke ljude iz Health & Fitness sfere: Tim Ferriss, Deepak Chopra, razni new age autori…

Primer 3: Reklama za turističku agenciju. Ovde je bolje uzeti konkretnu ponudu, na primer Barselona, po nekoj povoljnoj ceni. Stavite nekoliko fotografija Barselone na split test, a potom targetujete ljude koji su lajkovali Barselonu kao grad. Osim toga, možete dodati i druge termine koji su vezani za Španiju – poznate španske glumce, glumice, režisere, i filmove.

Fejsbuk ima i neke specijalne opcije vezano za neke događaje u životu. Tako, na primer, možete targetirati samo žene koje su se verile u poslednjih godinu dana. Ovo je recimo idealno za reklamiranje venčanica. Ili, na primer, ljudi koji su se venčali u poslednjih godinu dana. S obizorm da se danas ljudi često venčavaju kada je devojka u poodmaklom drugom stanju, bilo bi idelano njima prikazati neke reklame za dečja kolica, i tako dalje.

Praktično, možete napraviti sjajne rezultate za jako malo novca,  ako temeljno razmislite o ljudima i njihovim interesovanjima. Najvažnije je da jako dobro poznajete ljude i društvo u kome živite, psihologiju mase, i da iz toga zaključite kako da dođete do ciljne grupe.

“Fejsbuk reklame su beskorisne i to je samo bacanje para”

Ovo je česta rečenica koju ćete čuti od ljudi koji su pokušali da se bave Fejsbuk marketingom, ali nisu to uradili kako treba. Ukoliko reklama ne donosi rezultate i prodaju, mogu da budu samo dva razloga za to:

1) Loša reklama – loše podešena ciljna grupa, loša slika, loš tekst.

2) Loša landing stranica – ovo je najčešči uzrok. Jednostavno, web stranica na koju dolazi čovek nakon klika nije dovoljno ubedljiva, ne prodaje proizvod. Landing stranica je zapravo jako važna – najčešće to mora da bude nešto što nema nikakve veze sa dizjanom vašeg sajta, već je nešto potpuno za sebe, kao neki mini infografik koji se skroluje u nekliko skrolova, i kroz zanimljiv, “viralni” način prezentuje proizvod.

Mi u agenciji Like Media smo specijalizovani za optimizaciju landing stranica, i bez preterivanja mogu da kažem da smo za te stvari među najboljima u zemlji. Imali smo slučajeve u kojima je neko povećao prodaju putem Fejsbuk oglašavanja dvadeset puta, samo zato što smo uradili efikasniju landing stranicu – sales page koji zaista prodaje i budi interesovanje u ljudima kroz zanimljivu i neobičnu priču o proizvodu.

Setovanje budžeta

Poslednja stavka u kreiranju reklame je određivanje budžeta i modela prikaza (CPC ili CPM).

Dnevni budžet je cifra preko koje se neće trošiti novac. Na primer, stavite 30 dolara dnevno. Ljudi krenu da klikću na reklamu i skidaju vam po 3 centa. Recimo da je reklama krenula u 9 ujutru, i da se do 15h popodne istrošilo svih 30 dolara na klikove. Tog momenta reklama prestaje da se prikazuje, i morate da podignete budžet ukoliko želite da se nastavi.

Druga stvar je što ovde možete birati da li želite da plaćate po kliku ili po prikazu reklame. U CPC modelu (cost per click) plaćate po kliku, dakle svaki put kada neko klikne na vašu reklamu. U CPM (cost per mile) modelu plaćate fiksnu sumu na svakih 1000 prikaza reklame, bez ozbira da li je klikova bilo ili ne. U suštini, možete probati obe opcije split testom, pa videti šta bolje radi u vašem slučaju, ali ako ne želite da se bavite time, ostavite CPC.

Split test

Split test, kao što sam gore pomenuo više puta, sastoji se u tome da napravite više reklama i da onda gledate koja je imala koliko klikova. Na osnovu rezultata, ostavljate one koje vam donose dobre rezultate, a neuspešne brišete. Split test je apsolutno krucijalan metod u Internet marketingu.

split

Možete to uporediti sa ovim primerom – beskućnik koji prosi. Jednog dana stavi jedan “baner”, drugog dana drugi. Ukoliko drugog dana dobije dvaput više novca, definitivno je pobdnik split testa baner broj dva, i on bi trebalo da stoji sve vreme.

Napravite mnoštvo reklama, sa različitim slikama, tekstovima, ciljnim grupama… kombinujte sve opcije, da biste utvrdili koje najbolje rade. Bez toga, nema pravog bavljenja marketingom.

Životni vek reklame

Koliko god da je reklama dobra, provokativna i zanimljiva, broj klikova na nju će opadati kako dani odmiču. Ovo je negde i logično – isti ljudi su već videli, ko je hteo, kliknuo je, i sve je manje ljudi koji obraćaju pažnju. Zato je potrebno refreshovati reklame posle određenog vremenskog perioda, kad vidimo da one stare više ne rade posao.

Analitika

Kompletna analitika i statistika prikaza i klikova može se videti u Control Panelu. Stavka koja je veoma važna je CTR (clickthrough rate) – odnos broja prikaza i broja klikova. Što vam je CTR veći, znači da ste pogodili ciljnu grupu i da je reklama zanimljiva. Prilikom analize efikasnosti reklama u split testu, treba ostaviti samo one koje su imale visok CTR.

U svakom trenutku možete pauzirati kampanju klikom na dugme za pauzu u listi reklama.

Custom Audiences

Od nedavno, Fejsbuk je uveo veoma interesantnu opciju koja se zove Custom Audiences, koja često može da napravi dramatično bolje rezultate. Prvo, možete uploadovati tekst fajl u kome se nalazi gomila email adresa, sa neke vaše mejling liste. Fejsbuk će automatski naći sve ljude koji su se registrovali na Fejsbuk sa tom email adresom, i od svih njih napraviće ciljnu grupu koju možete nazvati “moji email subscriberi”. Nakon toga, možete napraviti reklamu koja se pokazuje samo tim ljudima u News Feedu.

Retargeting

Druga neverovatno efikasna opcija u “custom audiences” je takozvani retargeting. Da biste videli kako ovo funkconiše u prakski, idite na sajt Booking.com, i probajte da otvorite nekoliko hotela, na primer u Berlinu, kao da planirate da bukirate. Zatim zatvorite Booking.com i idite na Fejsbuk. U News Feedu će vam se pojaviti reklama na kojoj je upravo hotel koji ste poslednji gledali, podsećajući vas da je ostalo još malo vremena da bukirate.

Ovo je retargeting u praksi, jedno veoma moćno oružje koje ste verovatno osetili na svojoj koži. To su sve one reklame koje vas danima jure nakon što ste jednom kliknuli na njih. One su veoma bitne, jer veoma efikasno povećavaju broj kupaca koji se vrate, sve one ljude koji bi inače zatvorili vaš sajt i zauvek zaboravili na vas. Retargeting se podešava u Custom Audiences tako što se na vaš sajt ubaci specijalni kod koji će vam Fejsbuk dati.

Sve ovo su neke osnovne stvari za uspešno reklamiranje na Fejsbuku. Naravno, sve zavisi od vaše kreativnosti i analitičnosti. Znajući sve ove mogućnosti, u kombinaciji sa poznavanjem psihologije vaših kupaca, na vama je da osmislite najefikasnije načine da im privučete pažnju putem Fejsbuk reklama. Srećno!

 

Pre nekoliko dana pisao sam o novom talasu viralnih tekstova sa sajtova ViralNova i UpWorthy, koji su postali pravi hit na Internetu. No, u čemu je zapravo tajna ovakvog sadržaja? Da, naslov jeste provokativan, ali zaključio sam da postoji nešto mnogo bitnije: Provlači čitaoca kroz samostalni proces otkrivanja i budi u nama istraživačku crtu.

nesto

Pogledajte ovaj primer sa kolibom. Prvo se pokazuje slika gomile balvana, pa polako saznajemo da je to kućica, pa se balvani pretvaraju u prozore, pa potom otkrivamo da unutra neko sedi i svira klavijature, i tek na kraju saznajemo ko je on i kako je to sagrađeno.

Svi ovi tekstovi koriste takozvanu pravilnu piramidu naracije (od detalja ka zaključku), za razliku od klasičnih novinara i Internet portala koji se bore za klikove i koriste inverznu piramidu naracije  (od zaključka ka detaljima).

Većina web portala koji očajnički žele klikove stavili bi naslov “FASCINANTNO: Holandski umetnik napravio studio u obliku kamuflažne kućice”, zatim bi u prvi pasus stavili glavne informacije – ko je umetnik i kako je nastala kućica, i onda bi nam pokazali slike i detalje kuće.

ViralNova nam pravi REALNU atmosferu kao da smo SAMI OVO OTKRILI U ŠUMI i prošli kroz ceo proces otkrivanja. Kao da smo lutali kroz šumu, videli ovu kućicu, prišli i videli da se prozori otvaraju, zatim zakucamo na vrata, otvori nam neki čovek koji sedi za klavijaturom, uđemo, gledamo ambijent, sednemo, i tek na kraju čovek nam se predstavi i kaže otkud on tu i kako je kućica nastala.

Tajna njihovih tekstova je zapravo u tome. Čovek ima osećaj kao da je zaista šetao pored tog mesta, slučajno video nešto interesantno, prišao da vidi o čemu se radi i onda sam otkrivao deo po deo priče. Kao i ove koze na brani.

Lično mi se veoma dopadaju ovakvi tekstovi, mislim da je prava mala revolucija u načinu prezentacije, i da može emotivno mnogo više da nas “odnese” na mesto događaja.

 

ViralNova je trenutno jedan od najposećenijih sajtova na svetu, a pojavio se pre samo nekoliko meseci. Takođe, sličnu popularnost ima i Upworthy, koji se pojavio nešto ranije, sredinom 2012.

Ako otvorite Fejsbuk, šanse su da ćete u prvih 3-4 skrola videti bar jednu vest sa nekog od ova dva sajta. Zašto?

probaj

Viralni narativ

Ovi sajtovi su otkrili jedan “glitch u matrixu” Interneta, viralnu formu naracije.

Ukratko, recept je sledeći. Internet je prepun zanimljivih priča sa slikama, ali je to najčešće u nekoj formi koja nije uzbudljiva i “user friendly”. Ta priča se prerađuje.

Najčešće se polazi od neke dosadne slike, na kojoj se ne vidi skoro ništa – slika neke fleke na zidu, napuštene kolibe, osobe koja stoji u daljini… a naslov teksta se stavlja u formu “Na prvi pogled, ovo deluje kao krajnje običan pas / obična koliba / obična fleka, ali nećete verovati šta se desilo na kraju”. Zatim se posetilac usmerava da skroluje slike koje su ispresecane kratkim rečenicama i priča se polako otkriva, da bi se na kraju desio “punch line” u vidu glavne slike od koje se naježimo.

Rezultat – ljudi klikću na ovo više nego na zadnjice starleta i priče Kristijana Golubovića zajedno.

Primeri: “Na prvi pogled obična brana“, “Deluje kao običan avion na Google Earth ali zapravo…

Očigledno, ovo je do sada najefikasnija forma u kojoj se može ispričati neka priča na Internetu. Mislim da se zasniva na tome što ljudi vole da skroluju slike, i da između gledanja tih slika pročitaju po jednu rečenicu. To im ne opterećuje mozak, čini da upijaju informacije sa lakoćom. A ono što ih vodi je misao da će na kraju videti tu “glavnu foru” koja je bila anticipirana u naslovu.

zabava

Kod nas je ovo počeo da kopira Blic – oni prevedu par ovakvih tekstova dnevno, što im donese ogromne posete. Mnogi od ovih tekstova su najčitaniji na celom sajtu. Na primer, “Našli su kutiju u snegu. Nisu mogli da poveruju šta je unutra“.

Dakle, ovakva forma naracije je “sigurica” da imate nekoliko desetina hiljada poseta dnevno samo od jedne stranice.

Dokle će ovo trajati? Ljudi će se verovatno pre ili kasnije umoriti od ove forme. Kao što su jedno vreme bili popularni tekstovi “18 načina za…”, a danas više nisu. Ali za sada, odlično funkcioniše. I, zaista ima sjajnih priča na ova dva sajta, pogledajte.

Pre mesec dana pisao sam o revolucionarnom softveru Mainframe2, koji je napravljen od strane naših ljudi, a koji omogućava da se bilo koji program koristi iz browsera. Danas je cela stvar puštena uživo, i možete probati ovde, direktno na blogu, klikom na dugme “play”.

NAPOMENA: Server se trenutno nalazi u San Francisku, dakle na deset hiljada kilometara od Srbije, pa će vam sve ovo raditi sa blagim kašnjenjem. U narednih par meseci, Amazonovi AWS serveri na kojima sve ovo radi biće podignuti i u Evropi, tako da će osećaj biti potpuno real-time.

 

Kako ovo radi?

Photoshop je zapravo pokrenut na virtuelnom računaru koji se nalazi na drugom kraju planete. Vaš klik mišem ide do Amazon G2 instance, koja renderuje i vraća nazad ono što se vidi na ekranu. Revolucionarna stvar je u tome što ovo sve radi u najobičnijem browseru, bez ikakvih pluginova.

U testiranje i razvoj Mainframe2 sistema trenutno su uključene najveće svetske kompanije, kao što su Nvidia, Adobe, Amazon, Intel, i mnoge druge. U poslednja 24 sata ovo su probali ljudi iz 124 zemlje sveta, i komentari su uglavnom veoma pozitivni.

Trenutno ne možete da otvarate svoje fajlove, ali uskoro ćete moći. Sve će biti povezano sa postojećim Dropbox / Box nalogom, tao da se fajlovi otvaraju direktno sa Interneta, i tu se i snimaju.

Moći ćete da otvorite nalog i da uploadujete i koristite bilo koji Windows program. Zapravo, svaki program će imati svoj jedinstveni URL i moći ćete da ga embedujete na bilo koju web stranicu, baš kao YouTube video. Upravo tako sam i ja embedovao program ovde, kao što vidite.

Sve u svemu, revolucionaran softver iza kojeg stoji ekipa iz Niša i San Franciska na čelu sa Nikolom Božinovićem. Prijavite se na web sajtu da biste dobili test pristup čim to bude omogućeno.

published on November 9th, 2013
comments

Sajt Google.com, koji navodno vredi trista milijardi dolara, zapravo može da se napravi za pet evra!!! Ovo je informacija koju smo dobili od anonimnog izvora, eksperta za izradu web sajtova.

Continue Reading…

published on November 5th, 2013
comments

Ova godina donela je jedan novi talas u dizajnu digitalnih medija, koji se kratko zove “flat” (ravan). Radi se o poprilično radikalnom zaokretu, koji je na prvi pogled ljudima malo čudan i neočekivan, ali ima svoj smisao. Najbolji primer je iOS i iPhone – preko noći ljudima se bukvalno “promenio telefon” i svi su bili u šoku. Sve ono što je nekada bilo 3D, reljefno, podražavalo neki izgled iz prirode, sada je postalo ravno i oslobođeno bilo kakvih suvišnih detalja. Evo ovde jedne dekonstrukcije same suštine ovog dizajna i pregleda najbitnijih trendova.

minimal

Osnovna ideja: declutter – veliko spremanje

Pokušaću najpribližnije da ilustrujem kako se desio ovaj zaokret u dizajnu: Zamislite da imate jedan stan koji ste godinama punili stvarima. Dovlačili ste u njega sve postojeće aksesoare, ukrase, punili ga raznim dodatnim policama, skupljali ste stvari od rodbine, prijatelja, niste bacali nijednu kutiju, nepotreban poklon, sve ste nekako ređali tu po stanu na sve strane, pod parolom da želite da vam dom odiše toplinom i dušom, a i “nikad se ne zna kad će nešto od toga da zatreba”.

Continue Reading…

Rome

Malopre sam napravio animiranu sliku koju vidite. Scena je iz Koloseuma u Rimu od pre nekoliko dana. Da bih od HD video klipa napravio GIF, koristio sam Photoshop, Adobe After Effects i Adobe Lightroom, a ovaj proces zahteva veoma brz kompjuter sa ogromnom količinom memorije. Sve ovo, međutim, uradio sam sa zastarelog maminog kompjutera, koji jedva može da otvori Microsoft Word. Sve je radilo brzo i savršeno.

Na ovom primeru vidi se revolucionarni softver pod nazivom Mainframe 2, koji će uskoro biti otvoren za javnost i dostupan svima. Ovo je startup kompanija iz San Franciska na čelu sa vizionarom Nikolom Božinovićem, koji se tamo nalazi već godinama i ima iza sebe već jednu uspešnu kompaniju, MotionDSP. Kompletan tim za razvoj sastoji se od Srba. Deo tima je u Americi, a deo ovde. Imao sam tu čast da asistiram u razvoju.

Bilo koji program radi iz browsera

Poenta ovog softvera jeste u tome da imate svoj privatni virtuelni kompjuter, sa svim programima i fajlovima, na kome možete da radite gde god da se nalazite. Otvara se iz browsera preko celog ekrana, kao YouTube, i nije potrebno instalirati nikakve dodatne pluginove, sve je čist HTML5. Svi najzahtevniji programi na svetu rade perfektno čak i na najstarijim računarima.

Vaš kompjuter, zapravo, je samo terminal koji prikazuje sliku sa kompjutera koji se nalazi hiljadama kilometara dalje. Taj udaljeni kompjuter izvršava sve proračune, najkompleksniju grafiku, i industrijske procese. Ovo sve radi neuporedivo brže od bilo kog kompjutera koji možete da kupite u radnji, jer se nalazi na cloud tehnologiji – umreženom sistemu od stotina hiljada računara koji zajedno rade kao jedan.

Danas je ceo sistem predstavljen javnosti, a o njemu su već pisali najpoznatiji tehnološki portali poput Venture Beat. Ukoliko ovo bude zaživelo, a verujem da hoće, ovo će biti jedna od najperspektivnijih kompanija na svetu, a Nikola Božinović bi mogao da postane Srbin koji je poznat poput Pupina ili Tesle.

nikola

Nikola je inače iz Niša. Preporučujem da pročitate jako inspirativan intervju sa Nikolom iz 1996. u vreme Studentskog protesta.

U svakom slučaju, biće uzbudljivo posmatrati šta se dešava sa ovim projektom, a pozivam vas da nam se pridružite. Ostavite email adresu i pratite dešavanja na www.mainframe2.com.

 

Danas je Ministarstvo pravde napravilo spot u kojem predstavlja svoje rezultate za godinu dana rada. Međutim, skoro svi komentari na Fejsbuku, odmah ispod klipa, su katastrofalni: “Vi ste lopovi kao i oni pre vas”, “Trošite pare poreskih obveznika na Fejsbuk reklame”… uz gomilu najsočnijih psovki majke, oca, sestre, i šire familije.

Na ovom primeru vidi se jedna od glavnih mana Online PR-a – slobodni komentari.

Za neke vrste kampanja treba onemogućiti slobodno komentarisanje direktno ispod mesta gde je spot-objava, jer na kraju može da bude više štete nego koristi. Ko hoće, može da objavi na svom privatnom profilu i da pljuje, ali ne i direktno ispod primarnog izvora objave. Jer, to je onda kao da ste ušli u kafanu i pitali “Šta mislite o Dinkiću”, a onda sve te izjave stavite u Dinkićev spot.

brodolom

 

Na vama je da procenite koje su to situacije kada treba ovo uraditi – najčešće je to kada potencijalni broj “hejtera” prelazi neku kritičnu masu. Setite se one računice: Ako je 100 ljudi “za”, i 100 ljudi “protiv” nečega, od ovih 100 “za” samo će 2-3 napisati komentar, a od ovih 100 “protiv”, njih 20 će napisati komentar. Jer je negativna energija mnogo jača pokretačka snaga, kao što napisah. Stavljanjem mogućnosti slobodnog komentarisanja, vi praktično dobijate nerealnu sliku javnosti o sebi, i još direktno dajete mogućnost da tu nerealnu sliku svi vide.

Naravno, ovo treba izvesti na fin i diskretan način, jer će vas u protivnom napasti kako ste protiv slobode govora i demokratije. Na primer, napravite jedan mikrosajt na kojem je embedovan video ali nema mogućnosti komentarisanja… i razni drugi modeli. Ideja je da sloboda govora ostane, ali da se ta sloboda ne može ispoljavati baš u vašoj kući.

Recimo, ovde sam objavio tekst u kojem se govori da HAARP antene ne postoje u Srbiji, i zabranio sam komentarisanje ispod teksta. Da sam ostavio mogućnost komentarisanja, taj moj tekst bio bi beskoristan – jer bi neko došao, pročitao tekst, zatim pročitao 100000 gnevnih komentara u produžetku, i otišao bi sa sajta uveren da HAARP kontroliše mozgove Srba a da su mene Amerikanci platili da lažem narod.

Na ovaj način, poruka koju želete da prenesete ostaje fokusirana, a osoba odlazi sa stranice isključivo pod utiskom vaše ideje.

Nalazim se u centru Novog Sada, jutro posle drugog dana Exita. Seo sam u kafić i postavio na Instagram fotografiju trga i lepe crkve u centru. Par minuta kasnije, otvaram Instagram i vidim da mi je fotku lajkovao neko sa korisničkim imenom @wellnesshotelparkns. Otvaram da vidim ko je to, i shvatam da je u pitanju profil novosadskog hotela Park, koji ima lep spa centar. Na profilu su slike iz svakodnevnog života u tom objektu, vidim nasmejane ljude, lep prostor i sve ostalo. Vidim da je taj dan na akciji neka masaža po neverovatno povoljnoj ceni. Sav slomljen od celonoćnog đuskanja po Exitu, okrećem ih i zakazujem. Fast forward, izlazim iz spa centra dva sata kasnije, prezadovoljan uslugom, i preporučujem nekolicini svojih prijatelja da odu.

novisadinstagram
Ova priča ukratko oslikava suštinu korišćenja Instagrama za promociju i marketing generalno.

Instagram na prvi pogled deluje kao da nema neke vajde od njega kada je posao u pitanju. Nema prostor za reklamu, nema reblogovanja, a komentari su retki jer je sve vizuelno. Ako bi neko i pokušao da reklamira bilo šta u komentarima, brzo bi bio banovan.

Međutim, Instagram ima jedan kanal komunikacije, naizgled naivan, ali vrlo moćan. Lajk dugme.

Ljudi postavljaju slike na Instagram zbog lajkova. Ako im lajkujete slike (ne sve, već samo one koje vam se zaista sviđaju), to ne deluje kao reklama. Najveća moć lajka je u tome što je nevidljiv. Ljudi su uglavnom zaslepljeni svojim egom i željom da im fotografije budu voljene, i taj ego će ih zauvek sprečavati da percipiraju vaš lajk kao reklamu.

likebutton

Recept

Dakle, generalna formula bila bi sledeća:

- Otvorite Instagram profil za vaš biznis, da li je to fitnes centar, kafić, poslastičarnica, nebitno. Postavljajte fotografije na kojima se vidi lepa atmosfera, da je ljudima tu prijatno, svakodnevna dešavanja, zanimljive i duhovite situacije, itd.

- Zapratite neke zanimljive ljude koji bi mogli da budu vaši klijenti ili poznaju dosta ljudi. Ili, pretražujte slike po tagovima i lokacijama kako biste našli ljude koji su vam ciljna grupa. U mom primeru, neko iz hotela Park je verovatno gledao fotografje tagovane kao #novisad ili fotke sa tom lokacijom, jer su takve fotke uglavnom tagovali turisti koji su došli u Novi Sad na Exit – idealna ciljna grupa.

- Svim tim ljudima koje pronađete lajkujte slike, ali ne rafalno, i ne previše. Lajkujte samo ono što vam se zaista sviđa, lajkujte im fotke koje im niko drugi nije lajkovao jer su možda ružne ali njima emotivno mnogo znače.

- Jako je važno da username bude nešto što će ljudima da naznači čime se vi bavite, jer će tako lakše kliknuti da otvore vaš profil. U mom slučaju, njihov username je @wellnesshotelparkns, dakle već iz korisničkog imena vidim da su u Novom Sadu, i da imaju neke veze sa masažama. Da mi je sliku lajkovao samo @hotelpark, verovatno ne bih otvorio da vidim o čemu se radi.

To bi bilo to o marketingu na Instagramu.

E da. Još jedna stvar, vezano za Instagram. Verovatno će vam mnogi ljudi savetovati da koristite neke popularne tagove kako biste skupili lajkove. Međutim, ne dajte da vas to zavara. Da, dobijaćete više lajkova na slike, ali su statistike pokazale da ti lajkovi dolaze uglavnom od ljudi koji po ceo dan pretražuju te popularne tagove, i lajkuju vaše slike isključivo zato što očekuju da ćete vi lajkovati njihove, a ne zato što ih zanima to što vi radite.

Dakle, moj savet je da zaboravite na tagovanje slika popularnim tagovima. Odnosi mnogo vremena, ljudima deluje da ste očajni i “trying too hard”, a od toga imate uglavnom lažnu sliku realnosti.

 

Jučerašnji Cecin koncert je dobar povod da objavim ovaj tekst, koji već dugo hoću da napišem. Ovaj koncept je važno znati, ne zbog Cece, već razumevanja storytellinga u marketingu kao ideje.

Pre više od 60 godina, američki mitolog Džozef Kempbel objavio je univerzalnu strukturu mita koji je nazvao “Monomit” ili “put heroja”. Proučavajući na stotine mitova iz istorije, on je uočio neke elemente koji se nalaze u svim uspešnim mitovima, koji su se “dobro primili u narodu”. Po njegovom mišljenju, što više ovih elemenata je sadržano u nekoj priči, to su veće šanse da će to biti uspešan, popularan mit.

Glavni dokaz da je ova ideja tačna jeste u tome što je Džordž Lukas, autor “Ratova zvezda”, scenario za kompletan serijal potpuno bazirao na Kempbelovom Monomitu, što je i potvrdio više puta u intervjuima. Takođe, Tolkinov “Gospodar prstenova” se potpuno uklapa u ovu strukturu.

Ova struktura se inače naziva metanarativ – priča o pričama. Iz metanarativa se mogu kreirati konkretne priče koje će biti popularne među onom ciljnom grupom koja je “plodno tlo” za taj metanarativ. Na primer, metanarativ teorija zavere sadrži elemente koji se uvek ponavljaju: država želi tajno da kontroliše narod, pojavljuju se učeni ljudi koji su raskrinkali zaveru jer nisu hteli da budu potplaćeni, pojavljuju se mediji koji su na strani naroda i koji objavljuju zaveru, i tako dalje. Što više ima ovih elemenata metanarativa, teorija zavere će u narodu biti uspešnija, bilo da je to Chemtrails, HAARP ili nešto sledeće što se bude pojavilo.

Ljudi se emotivno vezuju za metanarative jer bi se bez njih osećali beznadežno, usamljeno, i bez životnog smisla. Ipak, mi danas sve više živimo u vremenu poststrukturalizma i postmodernizma, kada se smatra da su metanarativi uzrok društvenih predrasuda, problema sa manjinama, LGBT populacijom, položajem žena, i generalno uzrok nečega što se popularno zove “zatucanost”. Danas se u razvijenom svetu sve više ovi metanarativi ruše i kreira se više manjih, lokalnih narativa. To se može videti i u mainstream kulturi, ako pogledate mnoge od blokbaster filmova o herojima u poslednjih nekoliko godina – Betmen koji je počeo da pokazuje neočekivane slabosti, Džejms Bond koji je postao alkoholičar, ili novi BBC Šerlok Holms, prikazan kao suludi hipster koji piše svoj blog.

Da se vratimo na primer Monomita i Cece. Na slici ispod je originalna Kempbelova struktura Monomita, o “putu heroja”.

monomit

Kao što vidite, kompletna životna priča Cece, koju znaju svi ljudi u Srbiji, se dobrim delom uklapa u Monomit, i upravo je to ono za šta se ljudi vezuju. Koga zanima više o ovome, može da pročita – postoji ukupno 17 elemenata Monomita, koji se mogu prepoznati u mnogim pričama o popularnim ličnostima.

Još jedna životna priča koja se potpuno uklapa u Monomit, i koja je delom zaslužna za uspeh jednog od najvećih brendova danas, je Stiv Džobs. Krenuo je na svoj “put heroja” još pre 40 godina, uz mentore, pomagače, i sve ostale elemente Monomita. Zatim je doživeo “death and rebirth” kada su ga izbacili iz Apple-a, a potom se vratio jači nego ikad i napravio iPad i iPhone, uređaje koji su najpopularniji na svetu i imaju specifičnu auru. Toliko jaku priču nema nijedan drugi tehnički brend, a dobar deo te priče sadržan je ustvari o Monomitu o osnivaču kompanije.

Ili, na primer, masa ljudi u Srbiji željno iščekuje povratak Šešelja iz Haga jer podsvesno žele da se Monomit o njemu zaokruži. Primera je svuda oko nas.

Poznavanje strukture Monomita je važno u marketingu jer na taj način možemo učiniti da narod nešto zavoli i da se za to nešto emotivno veže – bilo da je to ličnost ili proizvod. Naravno, nekada se ova struktura desi sama od sebe, ali se može proizvesti i svesno.

 

Ovo je juče bila jedna od najšerovanijih slika na Tviteru.

tvitervest

 

U međuvremenu, Blic je objavio članak o ovim medaljama, ali taj članak ima samo devet lajkova i jedan komentar.

Na ovom primeru se lepo vidi pokretačka snaga na društvenim mrežama, koja je mnogo jača kada je PROTIV nečega nego ZA nešto. U ovom slučaju, ljudi su ovo pasionirano šerovali da bi pokazali celom svetu da su PROTIV mainstream medija, njihovih priča o orgijanju nestale manekenke, broju ljudi na Karleušinom koncertu i slično… kao da se formira jedan oblak zajedničke energije svih ljudi koji žele da kažu “zli mediji nas truju, ali mi, običan narod, smo se samoorganizovali da objavimo nešto što oni neće”. Dokaz za to je što, kada se ovakva vest objavi na Blicu, isključivo sa ZA spinom, bez ovog anti-narativa, niko ne obraća pažnju niti šeruje.

Sličan mehanizam se desio i u slučaju male Tijane. Šerovanje vesti o prikupljanju novca za Tijaninu operaciju je postalo masovno tek kada su ljudi to počeli da shvataju i kao potez PROTIV Velikog brata, Granda, kiča, šunda, slanja SMS-ova za izbacivanja i slično. Do tog momenta, cela akcija sa Tijanom je imala isključivo ZA komponentu, i nije bila dovoljno masovna. Tek kada se pojavila komponenta PROTIV, akcija je postala masovna.

Zaključak:

Ako želimo masovno da pokrenemo ljude ZA nešto lepo i dobro, jedan od lakših načina je da uz to vežemo i komponentu PROTIV nečeg drugog što svi mrze. Lepo i dobro nije viralno samo po sebi. Nažalost.

Na primer, kada bi neko postavio uživo web kameru sa vezanim Sašom Popovićem iz Granda, i napisao “svaki put kada neko uplati više od sto dinara za operaciju deteta, robot će opaliti Saši Popoviću šamar” – skupile bi se pare začas.

Možda je sve ovo malo tužno, ali tako je. Živo me zanima samo, da li je ovaj anti-spin pokretačka snaga kod svih naroda podjednako, ili je to u Srbiji izraženo više nego u nekim drugim zemljama.

published on April 30th, 2013
comments

1. Tvitomanija nije konferencija o Tviteru. Tema su sve društvene mreže, marketing i PR na njima.

2. Biće prisutni ljudi iz svih većih agencija koje se bave društvenim mrežama na Balkanu.

Continue Reading…

Jedan od najvažnijih koncepata u razumevanju ponašanja ljudi na društvenim medijima je tzv. društveni dokaz (eng. social proof). Društveni dokaz objašnjava zbog čega je svima toliko stalo do lajkova, šerova, retvitova i ostalih mernih jedinica na društvenim mrežama.

Opšte gledano, društveni dokaz je psihološki fenomen u kome ljudi procenjuju vrednost osobe, brenda umetničkog dela, ili bilo kojeg medijskog subjekta na osnovu prethodnih reakcija i ocena drugih ljudi. Ovaj koncept socijalni psiholozi su otrkili još pre skoro sto godina, ali je tek sa pojavom Interneta i društvenih medija dobio svoje puno značenje.

Primer

Pogledajmo kako funkcioniše društveni dokaz na jednom fiktivnom primeru: osoba se po prvi put susreće sa pesmom/spotom nekog autora na YouTubu. Pretpostavimo da ispod klipa piše da pesma ima 800 pregleda, a postavljena je davno. Osoba koja gleda spot pomisliće u startu “Ova pesma verovatno i nije nešto”, i taj utisak će dosta uticati na stav osobe o pesmi.

S druge strane, pretpostavimo da ista ta pesma ima 5 miliona pregleda. Osoba će u startu reći “Čim je ovoliko ljudi gledalo, znači da bi moglo da bude nešto dobro”, i ta cifra će opet uticati na stav o pesmi.

Na ovaj način, ista pesma kod iste osobe sa istim muzičkim ukusom može da izazove reakciju “nije mi nešto”, ili “sviđa mi se, fino je”. Teško da možemo izazvati baš “wow” efekat samo brojem pregleda, ali možemo uticati da osoba toj pesmi da šansu, da je pusti još koji put, da polako zapamti refren, i da je doda u listu pesama koje sluša, što možda ne bi uradila u slučaju kada bi pesma imala malo pregleda.

Naravno, verujem da će mnogi čitaoci sada odreagovati negativno na ovaj primer, da će reći nešto poput “ja imam svoj ukus, meni to nije važno, baš me briga šta ljudi misle”. Ovo možda jeste tačno na individualnom nivou, ali ne zaboravite da u marketingu nikada ne treba polaziti od sebe, već od razmišljanja mase. Drugo, ne zaboravite da društveni dokaz ne može da formira ukus, već može samo da utiče da se osobi brže i lakše dopadne nešto na šta inače ne bi obratila pažnju. Osobi koja sluša Norveški black metal teško će se dopasti nova pesma od Dare Bubamare pa makar imala i pedeset miliona pregleda, ali zato će obratiti pažnju na pesmu benda Mayhem koja ima preko milion pregleda.

dara-mayhem

Danas, kada neko kaže “Znaš li da je moj film dobio drugu nagradu na bijenalu kratkog filma”, ljudima to ne znači skoro ništa, ali zato, ako kaže “Znaš li da moj kratki film ima 4 miliona pregleda na YouTubu”, većina će odreagovati veoma zainteresovano i tražiće link da pogledaju.

Ova pojava na YouTube-u je jedan primer društvenog dokaza, koji se dalje može abstrakovati na bilo koju pojavu na društvenim medijima.

Tviter

Broj folovera na Tviteru je takođe odličan primer. Ako je osoba na Tviteru napisala nešto pametno, njen tvit će retvitovati mnogi ljudi. Međutim, broj pratilaca koje će osoba steći zahvaljujući tom “pametnom tvitu” zavisi od trenutnog broja folovera. Opet možemo da uporedimo dva fiktivna primera. U prvom primeru osoba ima 100 folovera. Neko ko se zainteresovao za nju na osnovu jednog tvita otvoriće profil i reći će “Aha, ima samo 100 folovera, ok, jeste bio pametan tvit, ali neću da je zapratim”. U drugom primeru, recimo da osoba ima 4000 folovera. Sada, ista osoba koja je otvorila profil reći će “Hm, 4000 folovera, izgleda da je ovo neko zanimljiv, hajde zapratiću i ja”.

Naravno, mnogi ljudi mogu da kontriraju ovom primeru, da kažu “nije istina, ja baš to ne gledam, ako je neko pametan zapratiću ga pa makar imao 30 folovera”. Ali opet, moram da napomenem da u marketingu nema mesta za individualno mišljenje i za izuzetke koji spadaju u ivične delove Gausovog zvona. Mi ovde gledamo ponašanje mase.

Lajkovi

Najrasprostranjeniji primer društvenog dokaza na webu danas su Fejsbuk lajkovi. Od privatnih fotografija i statusa, do članaka na webu i fan stranica, lajkovi su danas glavno merilo vrednosti, stoga nije čudo što smo na sve strane okruženi borbom za lajkove.

Čim osoba klikne na članak, broj lajkova se često nalazi odmah ispod naslova teksta. Na osnovu ovog društvenog dokaza, ljudi često procenjuju da li da čitaju dalje članak ili ne. Neki portali ovo koriste da zavedu ljude, pa ispod naslova stave lažno “lajk” dugme, koje je ustvari lajk za fan stranicu portala i koje uvek pokazuje, npr 2000 lajkova, pa novi posetioci često ostanu da pročitaju tekst koji inače ne bi čitali.

Tinejdžeri koji skupljaju lajkove na svoje fotografije na Fejsbuku, takođe to rade zarad prikupljanja društvenog dokaza. Opet, uzmimo fiktivni primer atraktivne devojke koja ima 5 lajkova na slici, i iste te slike sa 2000 lajkova. Mnogo je verovatnije da će neko istu tu sliku lajkovati u drugom slučaju, ali ne samo to – usled efekta “društvenog dokaza” toj osobi se otvaraju mnoge prilike da nađu atraktivnijeg partnera, da dobiju zanimljive poslove, da putuju itd. (mada, to nosi i mnoge opasnosti, kao što je poznato)

Jedan od primera funkcionisanja društvenog dokaza na Internetu je popularnost Stanije Dobrojević. Mnogi ljudi ovo ne znaju, ali Stanija se prvi put pojavila pre mnogo godina na Burek Forumu, našem najvećem Internet forumu, koji je između ostalog poznat po tome što ima dosta strana na teme poput “ko je najlepša Srpkinja”, fotografije anonimnih devojaka iz cele Srbije, i hiljade i hiljade fotografija i rasprava o tome. Neko od članova je postovao Stanijine fotografije, ljudi su počeli sve više i više da komentarišu, i svako ko je otvorio temu sa tada nepoznatom Stanijom mogao je da zatekne na stotine komentara poput “lepša mi je od svih ovih misica sa televizije”, “najzgodnija devojka na forumu” itd itd. Usled efekta društvenog dokaza, hiljade i hiljade ljudi usvaja ovaj stav bez mnogo razmišljanja – vide atraktivnu devojku, vide stotine komentara poput “najlepša, najzgodnija srpkinja”, i automatski usvajaju taj stav. Na ovaj način Stanija je stekla inicijalni imidž koji se kasnije prelio u mainstream medije.

stanija

Zbog čega se dešava efekat društvenog dokaza? Psihologija tvrdi da se radi o vrsti konformizma koja se zove informacioni društveni uticaj. Kada se nalazimo u situaciji da nismo baš sigurni kako da procenimo ili kako da se ponašamo prema nečemu, najjednostavnije rešenje za mozak jeste da pogleda kako su to procenili ljudi pre nas. U današnje vreme, prenatrpani smo informacijama sa svih strana, i mozak se bar 50 puta dnevno nađe u situaciji da mora da proceni vrednost neke informacije, tj. da li se vredi dalje udubljivati u konzumiranje iste. Stoga, društveni dokaz u vidu broja lajkova, pregleda, šerova, predstavlja najbrži način za izlazak iz nedoumice.

Dakle, možemo reći da se na neki način radi o lenjosti, ali pre je to ušteda vremena – kada bismo sve informacije koje se danas vrte oko nas procenjivali isključivo tako što se lično udubimo u njih, trebalo bi nam 20 života za tako nešto.  Stoga je društveni dokaz na webu odličan odgovor na pojavu savremenog hiperinformacionog medijskog konteksta – nešto kao spas.

Affinity branding

Jedna varijacija na temu društvenog dokaza jeste koncept affinity brendinga. Affinity brending u marketingu generalno se manifestuje na sledeći način: Ukoliko nas ljudi vide u društvu već poznate ličnosti, brendova, ili bilo čega što je već provereno i ima izgrađen imidž, oni će te već izgrađene emocije manje ili više vezati i za nas.

Na društvenim medijima ovo se manifestuje na sledeći način: Umesto da se gleda prosto zbirni broj lajkova, važno je ko je lajkovao. Tako, na primer, ljudi se često hvale kako im je neka poznata ličnost retvitovala ili favovala tvit. Jedan lajk od poznate ličnosti vredi kao, 10, 100, 1000 običnih lajkova. Ovo ima obostranu korist – poznata ličnost dobija fana koji će pričati o njoj, a ta osoba ima društveni dokaz u svom krugu prijatelja. Zbog ovoga je jako važno da svojim fanovima povremeno nešto lajkujete ili da ste u bilo kojoj interakciji sa njima. Lično poznajem osobu koja je u svoj CV stavila rečenicu “Retvitovao me Vuk Jeremić”.

Affinity brending nije termin koji se primarno odnosi na društvene medije. To je vrsta društvenog dokaza koja se generalno primenjuje u marketingu. Najprostiji primer affinity brendinga na Internetu vidi se ako odete na sajt neke firme i uočite odeljak koji se zove “naši klijenti”. Ovde bi trebalo da se nalaze logotipi što poznatijih kompanija. Kada posetilac dođe na sajt i zatekne odmah, negde na početnoj stranici, logotipe poznatih kompanija, to će im u startu često značiti mnogo više nego savršeno napisana misija i vizija firme, ili kreativan i lepo dizajniran sajt. Ozbiljne kompanije ne rade sa svakim, i ne žele da gube vreme sa nekim ko je neozbiljan. Ljudi to znaju, stoga jednom kada vide logotipe klijenata sa kojima radite, nema potrebe da ih dalje ubeđujete da ste profesionalni korišćenjem nekih komplikovanih stručnih termina i predugačkim tekstovima o misiji i viziji.

Ovo ne znači da je potrebno samo da stavite na sajt atraktivne logotipe i da će ljudi odmah kupiti to što nudite. Potrebno je, naravno, i da to što nudite bude kvalitetno. Ali, primenom affinity brendinga možete učiniti da ljudi  obrate pažnju na vas u mnogim situacijama kada nemaju vremena i kada moraju u roku od nekoliko sekundi da donesu procenu da li uopšte da se udubljuju u vašu ponudu.

“Pogledajte, ja i Seka Aleksić na slici”

Privatni profili na društvenim mrežama su prepuni primera korišćenja affinity brendinga za samopromociju. Klasičan primer je postavljanje fotografije “ja i poznata ličnost”. Ipak, ovakav pristup nije toliko efikasan, jer je opšte poznato da nije teško slikati se sa poznatom osobom, pa ponekad čak ispadne i smešno i kontraproduktivno. Umesto toga, mnogo je pametnije uraditi to na suptilniji način, tako što postavite fotografiju na kojoj pričate sa poznatom osobom ili ste u nekoj interakciji sa njom – jednostavno u nekom kontekstu koji ljudima daje sliku da vas dvoje nešto zajedno radite, imate neke interne priče, i slično. Opšte mišljenje je da se poznate osobe slikaju sa svakim ko zatraži, ali zato posvećuju svoje vreme i pričaju samo sa ljudima koji nešto zaista vrede. Ovo, naravno, uopšte ne mora da bude tačno, ali takvo je prosečno razmišljanje mase. U svakom slučaju, korišćenjem ovog stereotipa se mnogo jače postiže efekat affinity brendinga.

karleusa

Isto ovo rade i neki ljudi na Tviteru , takođe na suptilne načine. Često će javno napisati tvit nekoj poznatoj ličnosti poput “@VladoGeorgiev poslao sam ti one slike o kojima smo pričali u privatnoj poruci”, kako bi svi videli da on ima neki dublji i ozbiljniji odnos sa njim.

Ovo se sve dešava i u offline svetu. Ako osoba ušeta na hip-hop žurku sa Skaj Viklerom i Nigrutinom, ljudi na žurci će automatski pomisliti da je njena vrednost neuporedivo veća nego da je ušetala sa dvojicom nepoznatih ljudi. Ili, ako pogledate takozvanu kulturu “Beogradskih splavova”: Često muškarci iznajme atraktivno obučene devojke da sede u njihovom separeu, kako bi na ovaj način imali društveni dokaz pred ostalim ženama u klubu.

Psihologija affinity brendinga

Ako pogledate širu sliku, u svim ovim situacijama, suština je tome da mozak tražu uštedi vremena, kao što je gore rečeno. Mozak mora mnogo da se napreže da bi procenio svaku novu osobu, stoga će uvek izabrati onaj put koji dovodi do te procene na najbrži mogući način. Ukoliko vidimo da su neki drugi ljudi u okruženju te osobe već uradili taj posao procene, odlično.

Zato je, između ostalog, uvek dobro da nas sa nekom važnom osobom upozna takođe važna osoba koju taj neko ceni. Ukoliko nas sa važnom osobom upozna neko ko joj stoji u kategoriji “onaj nebitan lik”, i vi ćete za tu osobu u startu biti kategorizovani kao “još jedan nebitan lik” i biće mnogo teže da se iz te kategorije izvučete.

Primeri obostrane koristi

Affinity brending nije samo situacija u kojoj je jedan brend mnogo poznatiji od drugog, pa se ovaj drugi “kači na njegovu slavu”. Često ovaj benefit može biti i obostran. Na primer, McDonald’s sladoled sa M&M čokoladicama, Guarana sa Mohitom, i bilo koja situacija u kojoj su dva brenda “udružena” u jedan proizvod ili ponudu. Samsung stavlja logotipe Tvitera i Instagrama na bilbord za svoj novi telefon. Ovo su sve situacije u kojima su oba brenda jaka, ali u različitim oblastima, i onda koriste jedni druge.

milka-oreo

Primera obostranog affinity brendinga ima i u ličnom brendingu. Kada se poznati biznismen i poznati pevač pojave zajedno, pevača će više ceniti jer se “druži i sa ozbiljnim ljudima”, a biznismena će više ceniti jer “nije običan dosadni biznismen”. Ili, poznata manekenka i poznati intelektualac  - ona želi da deluje inteligentnije, i da razbije predrasude o tome kako je glupa, a on kao neko ko nije samo štreber, već ima i atraktivnu devojku.

Ako pogledate svet oko sebe, svuda ćete naići na primere affinity brendinga, i ljude koji pokušavaju da uvećaju svoju vrednost korišćenjem ovog mehanizma. Verovatno ste čuli rečenice poput “Je l’ znaš ti da moj kum drži distribuciju za Red Bull za celu Srbiju?”, “Ja se družim sa Natašom Bekvalac “, “Moji roditelji su kućni prijatelji sa direktorom Rajfajzen banke”, “Moj brat je bio u vezi sa Katarinom Radivojević” i slično. Neki ljudi patološki boluju od ovog sindroma, i moraju na svakih pet minuta da ubace po neku ovakvu rečenicu u razgovor. Obično se radi o ljudima se veoma niskim samopouzdanjem, koji iz ko zna kojih razloga imaju osećaj da nisu dovoljno vredni, i moraju stalno da se služe ovim rečenicama da bi se osećali dobro u svojoj koži.

Kupovina društvenog dokaza – lajkova, folovera, pregleda

Danas postoji veliki broj web servisa koji vam omogućavaju da kupite društveni dokaz, bez obzira o kojoj se društvenoj mreži radi. Postoje sajtovi na kojima se kupuju lajkovi na Fejsbuk fan stranici, pregledi i komentari na YouTubu, foloveri i retvitovi na Tviteru, pratioci na Instagamu, Tambleru, Pinterestu… generalno, čim se pojavi neka nova društvena mreža koja postane veoma popularna, odmah se pojave i ovi servisi na kojima se može kupiti društveni dokaz na toj mreži, kako god da se zove i manifestuje.

Međutim, imajte na umu da je ovo mač sa dve oštrice i da vrlo često može da vam se obije o glavu. Ako ovo radite, budite veoma oprezni. Svaka društvena mreža ima i negativne strane kupovine. Ovo je marketing stategija koja se u američkoj kulturi popularno zove “fake it till you make it”, i kao što postoji masa primera kada je neko ovo uspeo da uradi neopaženo, postoji i veliki broj slučajeva kada nešto procuri u javnost i tada je sramota neizbežna.

Sa pojavom Interneta, ova strategija postaje sve opasnija: Na sve strane su ljudi koji će pod mikroskopom proveravati svaku informaciju koju objavite, sve vaše lajkove, folovere i slično. Ljudi se bore za slavu, mnogi od njih maštaju o tome da baš oni budu bloger-heroj, čovek iz naroda koji je raskrinkao poznatu kompaniju ili nedodirljivu poznatu ličnost. Danas svako želi svojih Vorholovskih petnaest minuta slave,  i potrudiće se da do toga dođe. Plus, jednom kada se ove informacije objave, šire se nezamislivom brzinom na društvenim mrežama. Ovo je zbog toga što se uklapaju u arhetipski mit o Davidu i Golijatu, o malom koji je porazio velikog.

Decenijama unazad, ljudi su imali samo medije na kojima je bilo nemoguće poraziti Golijata. Televizija, radio, novine, sve su to bili mediji na kojima mali čovek nije bio ni u kakvoj mogućnosti da pobedi velike, nedodirljive ljude i brendove koji se tu vrte. Sada, tu su društvene mreže, konačno su svi oni tu, na zemlji pored “običnih malih ljudi”, i ako ih neko od njih napadne kada nisu oprezni, ubode u neku bolnu tačku kada ne gledaju, biće poraženi, a “obični mali ljudi” će vest o heroju iz svojih redova širiti brzinom svetlosti, u nadi da će i oni jednog dana to isto uspeti.

davidgoliat

Dakle, ukoliko kupujete nešto od ovih usluga, proverite detaljno šta sve može da se desi i da li postoje bilo kakvi načini da neki novinar ili bloger to sazna i dokaže svojoj publici. Osnovni princip je – nemojte nikada preterivati. Ukoliko se neka cifra na društvenim mrežama drastično promeni preko noći, ljudi će to primetiti. Za Tviter, recimo, postoje web servisi koji omogućavaju da se vidi istorija broja folovera, poput onog na adresi www.twittercounter.com. Svako može da ode i da vidi grafikon na kome se vidi odjednom skok broja folovera, i već se dešavalo da mediji ismevaju razne poznate ličnosti jer su ovo nesmotreno uradili. Drugo, sve i da to uradite neprimetno, malo po malo (postoje i takvi načini kupovine), ljudi će opet moći da uđu među te pratioce i da vide da su lažni, da dosta njih potiče iz nekih arapskih ili azijskih zemalja, i slično. Tako da, na vama je da odlučite šta ćete. Slično važi i za lajkove na Fejsbuk stranici. Možete imati na hiljade lajkova, ali su ti fanovi “mrtvi”, i to će ljudi primetiti.

Što se tiče YouTuba, tu je situacija malo bolja. Moguće je kupiti ogroman broj pregleda koji deluju prilično realno. Postoji masa web servisa koji ovo omogućavaju, a koji se mogu naći prostim guglanjem fraza poput “buy youtube views”. Ovi pregledi se dešavaju postepeno, i zaista su od realnih ljudi, a realizuju se raznim tehnikama – na primer, softver sa mrežom VPN servera koji simuliraju na hiljade različitih IP adresa, i tako dalje. Sve u svemu, ovo su ljudi koji nisu zaista pogledali klip ali se računaju kao da jesu.

Neki od najgledanijih domaćih spotova na YouTubu ovo su uradili, tako da, imajte na umu da te cifre često nisu realne, a to niko ne može da proveri i dokaže. Veoma često, videćete da je na nekim spotovima vlasnik kanala zabranio da se javno vide statistike poseta. Ovo može da vam bude dobar razlog da posumnjate da se radi o kupljenim pregledima, jer bi se na tom grafikonu videli neki nelogični nagli skokovi i promene trenda rasta.

Društvene mreže se oštro bore protiv ovoga i svakodnevno razvijaju algoritme koji sprečavaju nerealne preglede. YouTube, recimo, često drži nove viralne klipove na oko 300 pregleda, iako ih je pogledalo na hiljade ljudi, jer im treba vremena da procesiraju da li su pregledi pravi ili lažni. Ipak, i pored ovoga, moguće je kupovati preglede.

Sve u svemu, društveni mediji su potpuno promenili paradigmu procene vrednosti medijskih subjekata. Biće zanimljivo posmarati kako ovaj sistem dalje evoluira.

Ukratko, čovek me je kontaktirao putem Fejsbuka za savet oko web marketinga njegovog posla sa kolačima. Savetovao sam mu da uradi isto ono što bih i ja uradio da je u pitanju moj posao… i rezultati su tu. Ovde stavljam printscreen kompletnog razgovora, ima dosta poučnih informacija ako želite da dovedete na svoj sajt ljude koji su baš iz vaše ciljne grupe.

 

angrybirdsrazgovorblurred2

NAPOMENA: Ime portala na kojem je Vlada pokušao kampanju sam zamutio da neko ne bi pogrešno shvatio kako je oglašavanje na tom portalu nešto neefikasno. Odmah da pojasnim: Portali opšte namene, poput Blica ili B92 privlače sve ljude bez obzira na pol, godište itd. Zbog toga se na njima oglašavaju i treba da se oglašavaju uglavnom veliki brendovi opšte namene. Za male firme i mali biznis koji se bavi konkretnim poslom (kolači), ovo je neefikasno, jer od 1000 ljudi koji taj baner vide, možda je njih dvoje-troje zainteresovano za kolače. Za male usko stručne firme koje nemaju para za eksperimentisanje preporučujem isključivo i jedino dobro targetovane Fejsbuk reklame, kao i ciljane Google oglase. Eventualno bi mogao da pomogne PR tekst u nekoj relevantnoj sekciji na nekom od portala opšte namene.

Adekvatna metafora koja se često koristi u Internet marketingu je pucanje u metu sačmarom i snajperom. Ukoliko treba da pogodite jednu konkretnu tačku na meti, snajper je neuporedivo efikasniji.

 

Stigao sam malo ranije na dogovoreno mesto primopredaje. Sedeo sam u autu i čekao. Sat je pokazivao 22:18, dogovor je bio u pola 11. Bio sam potpuno sam u mraku usred ravnice, na Kaćkoj petlji kod Novog Sada. Ugasio sam motor i odškrinuo prozor. Jezovito fijukanje vetra u ovom bespuću bilo je na momente presecano prolaskom automobila na obližnjem autoputu.

Nisam znao ni ime čoveka sa kojim se sastajem, niti kako izgleda. Rečeno mi je samo da će se pojaviti u sivoj Hondi Accord i da će kod sebe imati robu oko koje smo se dogovorili. Rečeno mi je da i da ću moći da probam robu pre kupovine, ali bio sam pomalo skeptičan. Šta ako mi uvale neku prevaru koja možda izgleda isto, bele boje, ali je unutra ustvari pomešano i zbudženo ko zna šta sve? Sve i da probam, to ne mogu da znam odmah, možda tek posle par sati budem imao probleme, a do tada moj diler će nestati bez traga…

Usred ovog razmišljanja trgnuh se, jer me prepade kuckanje po prozoru. Kao niotkuda, pojavilo se jezivo lice devojke sa ogromnim podočnjacima i krvavo crvenim usnama. Delovala je kao duh neke devojke koja je ovde poginula u saobraćajnoj nesreći pa sad tako luta noću.

- Izvini, koliko je sati? – upitala je gledajući me prodorno.

- Deset i dvadeset – odgovorih zbunjeno, i u tom trenutku shvatih ko je ona i zašto tu stoji.

- A jel se ja tebi sviđam? – bilo je sledeće pitanje.

- Izvini, nisam zbog toga došao, čekam ovde nekoga – rekoh joj kulturno.

- Aaa, važi važi, nema problem – reče ova Romkinja i ode nazad u mrak. Nisam imao pojma da sam stao na mesto za “mušterije”.

Sedim i dalje i čekam. Razmišljam koliko je glupo i opasno kupovati na ovaj način. Pričao mi drugar, letos bio u Amsterdamu, tamo je sve ovo legalno. Kaže tamo lepo uđeš u radnju, dobar dan, kupiš istu ovu robu bez ikakvih problema. Sve po zakonu. I država lepo ima porez od toga. Da su ovi naši pametni pa da se dogovore da to može da se kupuje legalno i u Srbiji, da dobiješ i fiskalni račun i sve. Evo, čitam u novinama, oko 150.000 ljudi u Srbiji je navučeno. I svi kupuju ilegalno, po nekim budžacima, od nepoznatih ljudi, ovako kao ja.

Opet kuckanje na prozoru. Lice mršavog i sitnog muškarca. Pomislih da je to moj čovek.

- Izvini, koliko je sati? – pita on nekim čudnim akcentom.

- Deset i dvadeset pet – rekoh mu sumnjičavo.

- A je li bato, jel ti se sviđa moja devojka? Nije skupo, 1000 dinara je za pušenje, može se dogovorimo za sve što hoćeš – poče on da nabraja cenovnik usluga.

- Ne, stvarno nisam zainteresovan, izvini molim te – odgovorih mu.

- Ako ti se ne sviđa, imam ja i druge. Imam i devojčice od 15, 16 godina ako voliš, mogu da ti ostavim broj telefona pa da se dogovorimo – uporan je on.

- Izvini, ali stvarno čekam nekog ovde, ako je problem pomeriću se napred malo – rekoh ja, spremajući se da upalim auto.

- Ne, ne, taman posla bato! E, a da te pitam samo još nešto. Jel imaš majke ti 100 dinara, cigare da kupim? Bog da ti sreću podari…

Vadim iz novčanika 100 dinara i dajem mu, nadajući se da se više neće vraćati.

Vibrira mi telefon. SMS od dilera. Tu je za 5 minuta, kaže.

Nije mi bilo više svejedno. Sam usred ovog bespuća, okružen makroima i prostitutkama koji čuče u okolnom žbunju. Kod sebe sam imao 500 evra, koliko smo se dogovorili za robu. Realno, neko bi mogao svakog časa da izađe iz ovog mraka, da mi uperi pištolj u glavu i traži novac.

Čovek koga sam čekao nije čak bio ni po sigurnoj preporuci. Bio je od drugara koji zna drugara koji je od njega kupio. To je mogao da bude bilo ko. Ali nažalost, tako se kupuje ova roba u Srbiji, jedini drugi način je da ti neko prenese preko granice. Znam neke koji su tako kupovali, ali ja sam već iskrizirao i nisam mogao da čekam. Trenutno je bila nestašica, pa sam morao da dođem iz Beograda u Novi Sad. Od svih dilera čije sam kontakte nabavio, samo ovaj novosadski  je imao neku manju količinu kod sebe za prodaju. Znam, nesigurno je i dovodim sebe u opasnost, ali morao sam.

Bljesak farova iza mene, parkirao se sivi auto. Bio je to on. Izašli smo iz automobila istovremeno i rukovali se. Izvadio je robu i stavio na haubu svog auta.

- Hoćeš da probaš? – pitao je on.

- Bilo bi dobro – rekoh sumnjičavo.

Otvorio je paketić i unutra je zaista bilo sve kao što smo se dogovorili. Omamljujuće bele boje. Probao sam i učinilo mi se da je sve ok. Odmah nakon prvog korišćenja imao sam osmeh na licu. Ovo belo stvarno vrhunski radi. Izvadio sam novac i dao mu celu sumu po dogovoru. Nakon toga, on je ušao u auto i otišao. Šta sam kupio, kupio sam, više nije bilo nazad.

Ipak, imao sam sreće, roba je bila 100% ispravna. Posle dužeg korišćenja mogu reći da je ovo belo čudo stvarno vrhunskog kvaliteta. Moj novi, beli iPhone, kojim se drogiram po ceo dan, na koji sam opasno navučen. Ujutru se budim uz njega, i zaspim pored njega.

 

ČEMU OVAJ TEKST?

U Srbiji trenutno ima oko 150.000 ljudi koji koriste iPhone. Svi oni su kupili svoj telefon na neki sličan način kao u ovom tekstu – nalazili su se sa negde na ulici sa nekom nepoznatom osobom koju su našli preko oglasa/preporuke, ili im ga je neko doneo iz inostranstva. Ovo je najpoznatiji telefon na svetu, a mi ga kupujemo kao neku ilegalnu supstancu, po nekakvim budžacima, bez računa i garancije, pri čemu država od toga nema ništa.

Krivica je pre svega na domaćim operaterima koji ne žele da se angažuju oko dovođenja iPhone-a u Srbiju. Razlog je vrlo prost: profit koji ostvaruju prodajom ostalih vrsta smart telefona je daleko veći nego profit koji bi imali od prodaje iPhone-a. Mnogo cimanja za malo profita.

Ovaj tekst je deo kampanje pritiska na operatere da se to konačno promeni. Ako i vi imate interesantnu “kriminalnu” priču o tome kako ste kupili svoj iPhone, napišite je u komentaru. Ideja je da svi vide na koje sve sulude načine ljudi u Srbiji kupuju iPhone umesto da ga kupe zvanično, sa garancijom, kao što bi bilo normalno.

Takođe, možete pročitati i jučerašnji tekst od Ivana Minića na ovu temu.

P.S. Cela priča o noćnoj kupovini telefona je istinita, od reči do reči.

 

U poslednje vreme često vidim da ljudi osipaju drvlje i kamenje na Internet portale zbog sve većeg plasiranja tabloidnih vesti i bombastičnih naslova koji provociraju na klik. To je sasvim logično – zdrav razum svakom normalnom intelektualcu nalaže da pljuje po ovakvom vidu “novinarstva”.

No, kako stoje stvari iz perspektive vlasnika sajta? U sadašnjem modelu web medija nemoguće je održavati web portal opšte namene isplativim bez takvih vesti, a evo i zašto.

Problem 1: CPM model zarade

Trenutni način zarade za skoro sve web portale je takozvani CPM (cost-per-mile) model. To znači da web portal dobija, recimo, 5 evra za svakih 1000 prikaza banera, odnosno 0,5 centi za jedan prikaz. Dakle: Svaki put kada neko negde otvori jednu stranicu na sajtu, web portal zaradi pola centa. Tako zarađuju web portali i od toga žive.

Ova postavka stvari implicira sledeće: Ultimativni cilj svakog portala nije da ima što veći broj poseta, već i da svaki od tih posetilaca otvori što veći broj strana. Jednom kada uđete u njihovu mrežu, kada slučajno kliknete na neki njihov link koji je vaš prijatelj šerovao ne Fejsbuku, njihov cilj je da se što teže odatle iskobeljate. Da otvorite što veći broj nekih drugih vesti.

Zbog toga je jako važno da svi naslovi na portalu budu šokantni i dramatični. Pravi se atmosfera kao da se svaki dan svet raspada, kao da su svuda oko nas “polugole klinke kurve” koje će rasturiti vaše brakove, zavera državnog vrha i slično. Jednom kada posetilac uđe na jedan tekst, sa strane i ispod teksta treba da stoji što više ovih napumpanih senzacija. Ovo se u teoriji dizajna interfejsa na portalima zove “safety net”. Kao kada pauk isplete mrežu, i jednom kada mušica uleti, jako teško može da se iskobelja.

U papirnim tabloidima ovo se radilo samo sa dve-tri vesti na naslovnoj strani, jer samo naslovna strana prodaje. Na web medijima, ovo se radi sa svakom vešću, jer svaka vest podjednako prodaje. Dakle, tu je razlika.

Problem 2: Čitalački promiskuitet

Termin “čitalački promiskuitet” (credits by Boris Krstović) odnosi se na današnje bahato ponašanje čitalaca na webu i neverstvo bilo kom novinskom brendu.

Za razliku od papirnih medija, gde su ljudi bili verni jednom mediju, i eventualno ponekad čitali još jednu “ljubavnicu”, na webu je potpuna Sodoma i Gomora. Ljudi kliknu na zanimljiv link koji je neko okačio na Fejs, da li je to sa Blica ili Telegrafa ili Monda, potpuno im je svejedno. Retko kada su ljudi verni jednom brendu, vesti se konzumiraju odakle god, jer je sve ionako besplatno i lako dostupno uvek.

Ako bismo živeli u društvu u kome bi bilo krajnje normalno da imate seks sa bilo kojom osobom na ulici kad god poželite, teško da bi brakovi postojali. Upravo se ovo dešava sa web medijima.

Šta se dešava u realnosti?

Zamislite ovo: Skupi se grupa kvalitetnih, školovanih novinara. Oni su intelektualci, zalažu se za prave vrednosti, istraživačko novinarstvo, protiv kiča i šunda. I reše da pokrenu svoj portal.

Njihove vesti su sjajne, odlično istraživačko novinarstvo, geostrateške analize, kvalitetni tekstovi o ekonomiji i svetskim tokovima i tako dalje. Svi intelektualci ih hvale. Međutim, u realnosti, broj otvorenih strana ovakvog portala je oko sto puta manji od broja otvorenih strana portala koji spinuje dosadne vesti kao dramatične, objavljuje Stanijine slike kao glavnu vest, i slično. Samim tim, i zarada je sto puta manja.

Kada se stavi na papir broj otvorenih strana, CPM model i ostali parametri, ovi ljudi bi vrlo brzo uvideli da ovakav portal nikako ne može biti “u plusu”, dovoljno da novinari imaju normalne plate, da se održava i prostor i sve ostalo. Jednostavno, računica ne postoji.

Kada smo pokretali portal Trojka.rs, bili smo u šoku kada smo shvatili ove stvari. Testirali smo tržište – kada objavimo ozbiljan članak, temeljnu analizu nekog aktuelnog društvenog fenomena, takav članak dobije 200-300 poseta i tapšanje po ramenu od nekoliko intelektualaca. Za takav članak potrebno je mnogo novca, ozbiljan čovek mora ozbiljno da se udubi i ceo dan da radi samo na tome.

S druge strane, ako novinar sa istom platom dobije zadatak da isto to vreme potroši da smisli 20 “navlakuša”, senzacionalnih naslova na koje će neko kliknuti, ili da skine najnoviju Stanijinu fotku sa Instagrama za 5 sekundi i od toga napravi vest,  od toga će stići 10.000 poseta.

Dakle, sa čisto ekonomske tačke gledišta: Imate mašinu koja može da pravi jednu drvenu figuricu dnevno ili 20 stolica dnevno. Jedna drvena figurica se prodaje za 100 dinara, jedna stolica se prodaje za 1000 dinara. Da li ćete se baviti proizvodnjom drvenih figurica ili proizvodnjom stolica?

Šta je rešenje?

U sadašnjoj postavci, jedini način da finansijski egzistira web portal koji bi imao isključivo kvalitetne tekstove, bez Stanije, jeste sledeće:

- Da se skupe 3-4 kvalitetna novinara koji umeju dobro da pišu

- Da pokrenu sajt koji ne zahteva skoro nikakve troškove servera

- Da rade od kuće, nikakvi troškovi prostora, održavanja i slično

- Da niko od njih ne živi od toga, već da imaju neke druge dobro plaćene poslove, a da na portalu napišu jedan-dva teksta dnevno

Postoji još jedan način, koji naravno u Srbiji nije realan, a to je da naplaćuju pristup sajtu, jedno 500-1000 dinara mesečno.

I treći način bio bi da sve to podržava i održava neko ko je svestan da tako nešto nikada neće donositi novac, ali ima dovoljno para za bacanje iz ko zna kog razloga (želi da podari svetu bastion kvalitetnog novinarstva / želi da favorizuje neku stranku / šta god)

Btw. nijedan od portala “papirnih medija” ne bi postojao da ga ne finansira njegov “zastareli papirni deda koji samo što nije umro”. Lepo je biti mlad i cool, ali činjenica je da taj mladić sam ne može sebe da izdržava, već troškove njegovih bahanalija pokriva deda koji je možda zastareo, ali jedini donosi pare u kuću.

Primer: Amitz Dulniker

Jedan blog koji je imao velike šanse da postane oaza u moru nekvalitetnog web novinarstva kod nas je blog Amitz Dulnikera. Na njegovom mestu, ja bih skupio još 4-5 ljudi koji tako dobro pišu, a koji žive od nečeg drugog, da pišu od kuće kad stignu i taj sajt bi imao ozbiljnu društvenu vrednost.

Nažalost, Amitz Dulniker se odlučio da postane urednik još jednog web portala sa masom zaposlenih novinara koji pokušava da bude profitabilan. I neminovno, sada osipa kredibilitet šerujući te dosadne portalske vesti i “senzacije” svojim fanovima koji su navikli na čist kvalitet i nešto mnogo prefinjenije od toga. Iskreno se nadam da će Amitz bataliti taj posao, jer je ono što je pre toga radio za deset klasa iznad. Mogao bi ovo da shvati kao moje “otvoreno pismo njemu”, jer je i on meni pisao nešto slično :)

Kad kažem “Stanija” mislim na…

“Stanija” je u tekstu naravno metafora za sve senzacionalne vesti, dramatične naslove koji te nateraju da klikneš a onda shvatiš da to baš i nije tako senzacionalno kao u naslovu.

Evo nekoliko primera koje sam za samo 5 minuta našao baš na portalu NADLANU.COM:

BILJANA SRBLJANOVIĆ NIJE PISALA “OTVORENA VRATA”?
Kada se klikne na tekst čitalac ustvari shvati da je Biljana pisala 12 od 34 epizode “Otvorenih vrata”, dakle pisala je jedan deo serije. Naravno, niko živi ne bi kliknuo na dosadan, nesenzacionalistički naslov “Biljana Srbljanović pisala samo jedan deo Otvorenih Vrata”

MARIJA KARAN POSTALA PLEMKINJA U HRVATSKOJ
Kada se klikne, otvori se vest da je Marija Karan dobila ulogu plemkinje u hrvatskoj seriji “Larin izbor”. Klasičan primer “navlakuše na klik”

SEKS DIJETA PEVAČICE ADEL
Svako će da klikne jer očekuje bog zna šta, a onda opet izduvani balon. Pevačica Adel je izjavila: “Išla bih na dijetu jedino ako bi to popravilo moj seksualni život, a za sad nemam potrebe za tim”. No, jedan klik je jedan klik.

 

Zaključak

Ne može se bez “Stanije”. Čak i Huffington Post, najpoznatiji web-only news portal na svetu (bez papirnog dede koji ga izdržava) pribegava ovim forama za provokaciju na klik, tabloidnim naslovima i slično. A on se smatra za nešto što čitaju intelektualci. I opet, čak i tako, stalno imaju problema sa zaradom.

“Besplatne informacije” su jedna utopija, pokušaj nekakvog komunizma usred kapitalizma. Običnim ljudima možda to zvuči lepo kao ideja, ali realnost je da je upravo taj koncept saterao sve web portale u ćošak, tako da nemaju izbora osim da plasiraju i veliki broj niskokvalitetnih vesti ako žele da opstanu. Dok se ljudi ne budu navikli da plaćaju za vesti koje čitaju, Internet vesti će morati da budu prožete kičom i senzacijama da bi mogle da ostanu besplatne. Ako neko sedi u fotelji i uživa u blagodeti besplatnih novina, nema nikakvo pravo da portale optužuje što objavljuju i šund i tabloidne vesti.

Zamislite da se preko noći svet izmeni toliko da postane normalno da se šišanje ne plaća. Da postane normalno da uđeš kod frizera, sedneš, on te ošiša, ti ustaneš i odeš. U takvom svetu, frizeri bi počeli da se snalaze tako što bi vam tokom šišanja nudili i prodavali razne šampone, preparate, a oko vas bi sve vreme bili ogromni ekrani sa reklamama. Zamislite sad da mušterije počnu da negoduju “Jao, kod onog frizera stalno mi uvaljuju neke preparate, i one reklame su preglasne i kičaste”. Ma je li?? A da li ti prijatelju plaćaš to šišanje?

Dok se ne bude smislio neki način da se čitanje vesti naplaćuje, ova situacija se neće promeniti. Računica jednostavno ne postoji.

 

Ukoliko tražite nove ljude za posao, jedan od efikasnih načina je naravno Infostud Poslovi. No, i on i svi sajtovi za posao imaju jednu manu, a to je da mnogi kvalitetni ljudi koji bi bili zainteresovani te sajtove ne posećuju. Takođe, postavljanjem oglasa na Infostud, masa prijava biće vam od ljudi koji su očajni samo da nađu neki posao, i koji će vam poslati prijavu po principu “ako prođe, prođe”, bez obzira što nemaju blage veze sa veštinama koje se navode u oglasu. To će vam oduzeti dodatno vreme jer će sve te prijave biti beskorisne.

Nedavno mi je pala na pamet solucija koja rešava sve ove probleme, za nekoliko dolara – Fejsbuk reklame. Pogotovo dobro funkcioniše za deficitarne oblasti kao što su programeri ili dizajneri, i za neke usko specifične oblasti gde je teško naći ljude. Poenta je – možda mnogi od ovih ljudi ne vise na Infostudu, ali skoro svi vise na Fejsbuku. I postoji način da baš njih tamo nađemo.

U čemu je fora? Pa, verovatno već i vrapci na grani znaju da se na Fejsbuku mogu postaviti reklame, ali ovde je tajna u načinu targetovanja. Najbolje da opišem konkretan primer koji sam probao, i koji mi je dao odlične rezultate.

Za jedan projekat bio mi je, dakle, potreban PHP & Wordress developer. Otvorio sam formu za kreiranje nove reklame, i napravio ovakav naslov, sliku i tekst:

Zatim sam stavio da reklama targetuje samo ljude iz Srbije od 18 do 30 godina, i sa strane mi se pokazalo da je to nešto preko 2 miliona ljudi. Da sam ostavio ovakvo targetovanje, reklama ne bi imala nikakvog efekta, jer od tih 2 miliona skoro niko ne bi kliknuo, i prestala bi da se prikazuje posle nekoliko minuta. Ovo je zato što Fejsbuk favorizuje reklame koje imaju interesovanje, a dosadne ne prikazuje.

Međutim, cela poenta je u dobrom targetovanju prema interesovanjima. Otvorio sam “precise interest” i ukucao “WordPress” i “PHP”. Time sam smanjio broj ljudi do kojih dobacujem sa dva miliona na samo šest i po hiljada. ALI.

Svih tih 6.500 ljudi su lajkovali ILI WordPress ILI PHP, bar jedno od ta dva (dakle sabiraju se uslovi, što ih je više, veći je broj).

Samim tim, sada reklama postaje neuporedivo efikasnija – prikazuje se samo ovim ljudima, i to jako često, jer veliki procenat njih klikne na reklamu, a to je ono čime Facebook meri učinak. Kada Fejsbuk “oseti” da je dobar deo ciljne grupe zainteresovan za reklamu, onda je favorizuje i prikazuje još češće, i to je sve jedna pozitivna povratna sprega.

S druge strane, ovim sam automatski sasekao ljude koji nemaju veze sa WordPressom, a koji bi se javili na svaki oglas za posao “pa šta bude” (da, ovo se dešava inače jako često). Jako su male šanse da je neko od njih lajkovao WordPress ako se time baš ne bavi. Što znači – neće više stizati oni CV-evi sa završenim kursom Microsoft Office-a i vozačkom dozvolom B kategorije.

Dakle, s jedne strane, ovako dobacujete samo do ljudi koji  su vam stvarno potrebni, s druge strane neverovatno je jeftino jer je targetovana mala grupa ljudi unutar koje je relativno velika zainteresovanost za reklamu.

Rezultat: Stiglo je 22 prijave za posao, uglavnom od ljudi koji su savršeno stručni za navedenu tematiku. Najboljeg od njih smo naravno izabrali :)

Evo ovde još nekih podataka, koji će vas verovatno zanimati…

Potrošen budžet je bio 20 dolara. Za taj budžet, praktično, skoro svi od ovih 6,500 ljudi su videli reklamu, svaki od njih u proseku 90 puta. To znači da je svako ko je iole bio zainteresovan po ceo dan viđao ovu reklamu i na kraju je kliknuo na nju (što su mi ljudi i uživo potvrdili). 608 klikova ukupno, od toga dakle 22 prijave, konverzija dakle 1 u 27, što je sjajno. Iako sam stavio limit dnevnog budžeta na $10 i maksimalnu cenu klika 6 centi, nijedan dan se nije trošilo više od 3-4 dolara. Klikovi su, inače, vodili na oglas koji je bio postavljen kod mene na sajtu. Ako već imate oglas na Infostudu ili negde, onda možete da usmerite klikove i tamo.

To je ukratko sve, i sada se naravno ova ideja može apstrakovati na bilo koju oblast.

 

Nakon velike čitanosti teksta o SEO optimizaciji, pitanje koje sam često dobijao od ljudi bilo je: “Mogu li ja prosto da platim Guglu da budem prvi u pretrazi?”. Odgovor je da može, i za to služi Guglov servis koji se zove Google AdWords. Ovaj tekst je verovatno najobimniji na ovu temu na srpskom jeziku, i pokriva sve što vam je potrebno za početak.

Google AdWords spada u nešto što se zove plaćeni saobraćaj (paid traffic) i koristi se kada imate neku direktnu korist od toga. Najčešći slučaj je kada se bavite prodajom nečeg konkretnog.

Primera radi, otkucajte na Guglu “stanovi beograd“. Ovaj prvi link uokviren bledo žutom bojom je plaćen, dakle taj sajt nije tu zbog neke optimizacije, već neko daje Guglu novac da bude prvi. Ovo izgleda poprilično kao rezultat pretrage i mnogi ljudi čak ne vide razliku. Takođe, u ovo spadaju i linkovi koji se vide sa strane, ili na kraju stranice.

Svako može da otvori nalog i da koristi ovu uslugu. Potrebna vam je samo kartica za plaćanje preko Interneta. U praksi, vi podešavate da se vaša reklama pojavljuje na određene ključne reči. Na primer, “nekretnine beograd”, “stanovi beograd”, “novi stanovi beograd”. Naravno, vi odlučujete šta piše na naslovu i podnaslovu reklame.

A sada, da se pozabavimo pitanjem koje će svako prvo postaviti:

Koliko ovo košta?

Google AdWords košta koliko platite. Vi određujete kolika je cena za jedan klik. Minimalna cena koju možete plaćati po kliku, teorijski, je 1 cent. Odmah se postavlja logično pitanje: zašto biste plaćali više od toga?

Odgovor je jednostavan – zato što niste jedini koji se oglašava. Google AdWords funkcioniše po principu aukcije, odnosno “ko da više”. Evo jednog primera.

Recimo da imam sajt na kome prodajem klima uređaje i želim da se oglašavam za ključnu reč “klima uređaji beograd”. Pretpostavimo da se niko drugi ne oglašava za “klima uređaji beograd”. Napravim reklamicu i podesim na 1 cent po kliku. Ljudi koji traže klima uređaje počinju da dolaze na moj sajt i telefon mi zvoni, prodaja skače. To bi bilo idealno, ali realnost je drugačija :)

Odjednom se pojavljuje konkurencija koja počne da plaća 2 centa po kliku. Sada, njihova reklama se pojavljuje mnogo češće nego moja, na prvom je mestu, i meni opada poseta, a samim tim i prodaja. Sad ja moram da dignem cenu klika na 3 centa… i tako dalje. Zamislite sada slučaj gde postoji 20 ili 30 firmi koje žele da se oglašavaju za klima uređaje. Jedni drugima dižu cenu klika do neslućenih nivoa.

Granica ove trke je na granici isplativosti. Recimo da mi je profit za jednu prodatu klimu 50 evra. Sa druge strane, recimo da u proseku na svakih 200 ljudi koji kliknu na AdWords reklamu jedan od njih kupi klimu (kako se ovo tačno meri objasniću kasnije).

To znači da u praksi mogu da idem do maksimum 25 centi po kliku da bih bio iole “u plusu”. Jer, u tom slučaju bih 200 klikova platio 200 x 25 centi = 50 evra, dakle za prodaju jedne klime bih dao tačno onoliko novca koliki mi je profit. U realnosti, ne bi trebalo ići preko 15 centi u ovom primeru, jer ipak treba nešto i da se zaradi.

Dakle, na kom će se mestu nalaziti, i koliko će se često prikazivati reklama zavisi od toga koliko platimo u odnosu na konkurenciju. Ali, to je tek početak, stvari se još komplikuju jer ovo nije jedini faktor koji utiče. Postoji još jedan jako važan faktor koji se zove quality score i koji je često važniji od novca.

Quality score

Quality score je broj od 1 do 10 koji određuje sam Google nakon nekog vremena trajanja kampanje, i on opisuje koliko je naša reklama relevantna, tj. koliko vodi čoveka na baš ono što je tražio.

Vratimo se na primer sa klima uređajima. Recimo da ih ne prodajem, već imam servis koji se bavi popravkom klima uređaja. Uradim sve isto – postavim reklamu koja će se pojavljivati kada neko traži “klima uređaji beograd”.

U čemu je ovde problem? Pa, osobe koje su kucale “klima uređaji beograd” u najvećem broju slučajeva traže da kupe klima uređaje, a ne servis. Broj klikova na reklamu biće jako mali, a vreme provedeno na sajtu kratko jer će ljudi odmah shvatiti da to nije to što traže. Rezultat: quality score moje kampanje će vrlo brzo pasti veoma nisko, i moja reklama će se prikazivati mnogo ređe čak i ako platim više od konkurencije. Sa druge strane, ukoliko podesim reklamu za keyword “servis klima uređaja beograd”, quality score će bitio neuporedivo veći jer je to upravo ono što nudim.

Ovo je jedan odličan mehanizam koji je Google napravio kako bi zaštitio svoje korisnike od nerelevantnih rezultata. U praksi, čak i da ste jedini koji se oglašava za određenu ključnu reč, ukoliko vaš sajt nije dovoljno relevantan, quality score će vam opasti, i moraćete poprilično da dignete cenu po kliku da bi vam se reklama uopšte prikazivala.

Jer – svaka vaša reklama ima takozvani AdRank, koji zavisi od kombinacije ova dva faktora – quality score i cene koju dajete po kliku. Ako jedno opadne, drugo morate da dignete da bi u totalu ovaj AdRank bio dovoljan za prikazivanje.

Minimalna cena po kliku direktno zavisi od quality score-a. Ako vam je kampanja dobra i relevantna, Google će vam dozvoliti da imate jako nisku cenu po kliku.

Kako povećati quality score?

Quality score kampanje može da se poboljša na razne načine. Jedan od načina je promena teksta same reklame. Možda je vaš sajt relevantan, ali sama reklama baš i ne poziva na klik? Probajte drugačije naslove i opise.

Drugi način bio bi da poboljšate landing page (stranicu na koju ljudi dolaze kada kliknu na reklamu), ili još bolje da napravite posebne landing stranice i specifične reklame za određene vrste pretrage. Evo odmah i primera.

Recimo da imate sajt turističke agencije, i da nudite putovanja na razne lokacije po svetu. Napravili ste reklamu za ključnu reč “letovanje turska kušadasi”. Teorijski, ova reklama je relevantna, jer vi u ponudi imate letovanje u Kušadasiju. Međutim, ukoliko podesite da reklama vodi na home page vašeg sajta (što mnogi ljudi iz neznanja urade), posetioci će morati da dođu na vaš sajt, odu na stranicu “ponude”, pa tu izaberu “Turska”, pa u okviru toga “Kušadasi”, gde stoje informacije o ponudi. U ovom procesu, jedan deo posetilaca bi se jednostavno izgubio i quality score bi bio mršav.

Neuporedivo veći quality score bi imala kampanja koja vodi direktno na stranicu “Kušadasi” na vašem sajtu, jer ljudi odmah dolaze na baš ono što su tražili. Samim tim, i reklama vam se prikazuje češće od konkurencije, i manje plaćate.

Dakle – napravite što više možete specifičnih landing stranica na vašem sajtu i napravite posebne reklame za specifične ključne reči iz vaše ponude. Jeste mnogo više posla, ali će zato potrošen budžet na oglašavanje biti znatno efikasniji.

Generalno, menadžment i analiza AdWords kampanja, praćenje quality score-ova, performansi ključnih reči, i slično je full time posao za osobu koja se samo time bavi i koja će morati da prođe ozbiljnu edukaciju. To nije posao za osobu u firmi koja radi još 10 drugih stvari pa će usput i AdWords kampanje. Može – ali će rezultati biti polovični i nećete imati prevelike koristi od AdWordsa.

Ukoliko imate iole ozbiljan biznis, moj savet vam je da za AdWords angažujete firmu koja se time bavi, jer se više isplati. Moja preporuka je za agenciju Go Oglasi sa kojom sam već radio i jako sam zadovoljan. Ovu agenciju vodi Sanja Jovanović, koja ima Google AdWords sertifikat. Njeno poznavanje tajni Google AdWords daleko prevazilazi savete iz ovog teksta.

Koje ključne reči da “gađate”?

Za nalaženje dobrih ključnih reči i fraza preporučio bih vam Google Keyword Tool. Tu možete upisati razne fraze koje vam padnu na pamet, i proveriti njihovu traženost, kao i konkurenciju. O korišćenju ovog alata već sam pisao u tekstu o SEO optimizaciji. Ono što je dobro, to je da vam Keyword Tool daje predloge za sinonime i varijacije na temu, pa tako možete naći i fraze koje vam ne bi pale na pamet.

Drugi način je da pogledate u vaš Google Analytics, i da tu pronađete neke fraze koje ljudi traže. Za neke dobre fraze ste možda tek na drugoj, trećoj strani, pa će vam AdWords biti itekako od pomoći.

Proverite za koje fraze već dobro stojite, možda nema potrebe da plaćate AdWords za nešto za šta ste ionako prvi. Proverite konkurenciju, analizirajte šta oni rade. Kakve su im reklame, na kakve landing stranice vode… često je neko već testirao razne vrste reklama pa to može da vam da neke smernice. Sa druge strane, ponekad konkurencija vodi vrlo aljkav AdWords nalog, bez ikakvog plana i programa, jednostavno sipaju novac na gomilu ključnih reči, stave sve da im ide na home page, ništa ne mere, ne optimizuju, tako da nije uvek pametno kopirati ono što oni rade. Bacite pogled, zaključićete i sami da li se trude.

Merenje konverzije

Da biste mogli da znate koliko vam se Google AdWords isplati, potrebno je da nekako izmerite efikasnost uloženog novca. Ovo merenje možemo raditi “odokativno” i precizno, zavisno od toga da li nam je prodaja online ili ne.

Da se vratimo opet na primer sa klima uređajima. Recimo da imam sajt na kome nema online prodaje, već kontakt telefon za naručivanje klime.

Recimo da sam pre aktiviranja AdWords kampanje prodavao u proseku 10 klima uređaja dnevno, a nakon aktiviranja kampanje 15 dnevno. To znači da mi samo ta kampanja donosi 5 prodaja dnevno. AdWords naravno prikazuje koliko je bilo klikova, pa samim tim mogu da izračunam da npr. na svakih 100 klikova prodam po jednu klimu, i tako dalje. Mogu, dakle, da znam koliki mi je ROI (return of investement).

To bilo neko odokativno merenje efikasnosti. Sa druge strane, ako mi je prodaja preko online naručivanja, onda mogu da imam precizne cifre. Ne samo da mogu da vidim koliko je tačno prodaja došlo preko AdWords-a, već mogu i da vidim koje su ključne reči bile najefikasnije, pa da u te ključne reči uložim više budžeta. Ovo se radi tako što instalirate određene kodove na landing page i na “thank you page” vašeg sajta (stranicu koja se pojavljuje kada neko završi proces kupovine).

Koji je način plaćanja?

Potrebna vam je najobičnija kartica za Internet plaćanje. Plaćanje funkcioniše po prepaid principu, slično kao za mobilni telefon. Recimo da uplatite na vaš AdWords nalog 100 dolara, i podesite da vaša reklamica košta 5 centi po kliku. Svaki put kada neko klikne na vašu reklamu, “skida” vam se $0,05 sa računa. Nakon 2.000 klikova potrošen vam je sav novac i morate ponovo da uplatite kredit.

AdWords, AdSense i Display Network

Cela dosadašnja priča odnosila se na prikazivanje naših oglasa u rezultatima pretrage na Guglu. Ali, postoji još jedan kanal koji je često mnogo širi od same pretrage. A to je prikazivanje na raznim sajtovima na kojim se pojavljuju Google oglasi – ovo se zove AdSense.

Sigurno ste primetili da na mnogim sajtovima postoje ovi Google oglasi, to su oni blokovi reklama koji se nalaze negde na sajtu. Izgledaju nešto poput ovoga:

Vlasnik sajta koji želi da zarađuje od reklama prijavi se na ovaj AdSense program, i ubaci na svoj sajt Google kod na ono mesto na kojem želi da se reklame prikazuju. Ove reklame su kontekstualne – što znači da svaki put kada se otvori neka stranica na sajtu, Google odlučuje koja će reklama tu da se pojavi na osnovu sadržaja same stranice.

Recimo da postoji web portal o ženskim temama koji je u AdSense programu. Kada neko otvori tekst “Kako da ojačate koren kose”, na mestu gde su Google AdSense reklame prikazaće se možda reklama za neke šampone ili za pegle za kosu. Ako neko otvori tekst “Ideje za putovanje na medeni mesec”, na istom mestu pojaviće se reklame za neke turističke agencije, za destinacije koje se pominju u tekstu.

Dakle, Google ima bazu svih reklama koje su oglašivači napravili u okviru AdWords sistema, i svaki put iz te baze izvlači reklame koje su najrelevantnije za prikaz na određenom sajtu koji koristi AdSense. AdWords i AdSense, su dakle, deo jednog istog sistema, jedno je sa strane prodavaca i oglašivača, drugo sa strane kreatora web sadržaja.

Vi, dakle, možete uključiti i prikazivanje oglasa na ovaj način. U tom slučaju, niste samo ograničeni na tekstualne oglase, možete imati i banere, pa čak i video klipove. Takođe, ne morate koristiti plaćanje po kliku (CPC), već vaše reklame možete plaćati po takozvanom CPM modelu – fiksnu cenu za svakih hiljadu prikaza reklame, nevezano za klikove.

Recimo da se kompanija AxelFoto, koja prodaje foto aparate nalazi u AdWords sistemu. Sa druge strane, postoji portal ReFoto posvećen fotografiji, koji na sebi ima AdSense. Na tom portalu se stoga pojavljuju reklame za AxelFoto. Svaki put kada neko klikne na reklamu, 5 centi se skida sa AdWords računa AxelFoto i tih 5 centi odlazi na AdSense račun portala ReFoto, koji ih je zaradio. Google naravno tu uzima neki mali procenat.

Inače, skoro sva zarada kompanije Google dolazi od AdWordsa. U 2011 godini ona je iznosila 38 milijardi dolara. Ta cifra dovoljno govori o tome koliko svet koristi AdWords.

Split test

Jedan od načina za poboljšanje efikasnosti kampanja je split testing. U najjednostavnijem obliku – imamo dve reklame, sa dva različita teksta, i gledamo na koju je bilo više klikova i konverzija, zatim ostavljamo onu koja daje bolje performanse a lošiju brišemo. Ovo možemo da radimo više puta, sa 10-20 varijacija, pa šta pobedi.

Sa druge strane, možemo da radimo split test landing stranica. Recimo, napravimo dve verzije landing stranica, i ako nam je dnevna poseta 1000 ljudi, šaljemo na svaku verziju po 500 ljudi. Zatim vidimo gde je bilo više konverzija, više vremena provedenog na sajtu, i sve ostalo, pa tu verziju ostavimo.

Ova slika najbolje ilustruje ideju split testa na primeru iz realnog sveta:

 

Najvažniji termini

Kada otvorite Google AdWords nalog, na prvi pogled će vam biti sve prepuno nekakvih opcija i termina za koje niste sigurni šta znače. Evo ovde pregleda najvažnijih termina i njihovih značenja.

Campaign – kampanja je najviši nivo vašeg AdWords naloga. AdWords kampanja nije isto što i reklamna kampanja uopšte, iz razloga što se reklamna kampanja najčešće sastoji iz više AdWords kampanja. AdWords kampanja je skup srodnih oglasnih grupa, oglasa i ključnih reči. Idemo deo po deo.

Ad Group – oglasna grupa je drugi nivo vašeg AdWords naloga. Svaka kampanja se sastoji iz nekoliko oglasnih grupa. Ukoliko recimo želite da oglašavate servis automobila, za svaku vrstu vozila za koju ste specijalizovani da servisirate ćete napraviti posebnu oglasnu grupu.

Ads – poželjno je da se svaka oglasna grupa sastoji iz nekoliko oglasa, kako bi se utvrdilo koji tekst oglasa postiže najbolji učinak, ili rečima Gugla, najbolji CTR, CPC i Conversion Rate.

Impressions – broj ostvarenih prikaza oglasa.

Clicks – broj ostvarenih klikova oglasa.

Landing Page – stranica na vašem sajtu do koje se dospeva klikom na vaš Google oglas.

CTR – clickthrought rate, predstavlja odnos broja prikaza u odnosu na broj klikova. Google nagrađuje oglase koji imaju visok CTR, time što im daje niži CPC (setite se priče o Quality score)

CPC – cost per click, cena po kliku koju ćete platiti za svoj oglas

Avg. CPC – average cost per click, prosečna cena za klik vašeg oglasa. Avg. CPC se izračunava tako što se ukupna cena vaših klikova podeli sa ukupnim brojem klikova. Na primer, ukoliko vaš oglas postigne dva klika, jedan od njih košta 7 centi, a drugi 11 centi, vaš Avg. CPC iznosi 9 centi. Kako biste videli koliko iznosi vaš Avg. CPC, potražite tu kolonu, u okviru tabova na kampanjama.

Maximum CPC – najviša suma koju ste spremni da platite za svoj oglas. Možete podesiti maximum CPC za svaku pojedinačnu ključnu reč (izraz) ili zajednički max CPC za sve ključne reči u okviru jedne oglasne grupe.

CPM – cost per thousand impressions, cena oglasa za hiljadu prikaza. Ovaj način licitacije je omogućen samo u kampanjama putem kontekstualnih Google oglasa (Display Network). Dobra taktika je da jednu kampanju kreirate sa CPC licitacijom, a drugu sa CPM, pa da nakon određenog vremena uvidite šta vam se više isplati.

Conversion Rate – broj postignutih konverzija. Konverzija je klik koji je postigao za vas željeni rezultat, kao što je određeno vreme zadržavanja na pojedinoj stranici vašeg sajta, prijava na vaš newsletter, kupovina vašeg proizvoda putem sajta i dr. Nijedan drugi PPC sistem ne pruža mogućnost merenja konverzija i u tome leži još jedna prednost Gugla u odnosu na konkurenciju. Konverzije se jednostavno aktiviraju ubacivanjem Google koda na željenu stranicu na sajtu, što ne iziskuje veliko tehničko znanje.

Conversion Optimizer – nakon što je sistem registrovao određeni broj konverzija, možete koristiti ovu alatku kako biste optimizovali svoje kampanje. Aktiviranjem ove opcije, oglasi će se prikazivati kako bi postigli više konverzija, na uštrb prostih klikova. Toplo preporučujem da ovo koristite!

ROI - return on investment, povraćaj investiranog novca, ostvaren profit.

Keywords – u bukvalnom prevodu označava ključne reči koje bi valjalo da zakupite ukoliko se reklamirate na pretraživaču Google. Međutim, u praksi su to uvek ključni izrazi, ne reči. Nikad, nikad, nikad ne zakupljujte jednu reč, iz razloga što će vam se brzo potrošiti klikovi a nećete moći da “ulovite” svoju ciljnu grupu. Ključni izrazi se efikasno pronlaze putem Google Keyword Tool koji sam pomenuo gore.

Placement - vebsajt na koji plasirate svog Google kontekstualni oglas.

Google Search Network – reklamiranje na pretraživaču Google i partnerskim pretraživačima (AOL, Netscape, Ask i dr.)

Google Display Network – reklamiranje putem kontekstualnih Google oglasa, na sajtovima koji imaju aktiviran AdSense.Ukoliko se odlučite za kontekstualno oglašavanje, koristite Placement Tool kako biste pronašli sajtove koji su vama interesantni. Profesionalno oglašavanje podrazumeva da na tim sajtovima odredite čak i stranice na kojima će se prikazivati vaši oglasi ili samo određenu poziciju na stranici. To zahteva dosta vremena, ali se isplati. Poznato je na kojim delovima ekrana se oko najviše zadržava, a time i povećava mogućnost da će se reklama svesno videti.

Devices – odaberite uređaje na kojima će se prikazivati vaši oglasi – desktop i laptop računari, mobilni telefoni i tableti. S obzirom na to da još uvek mnogo više ljudi surfuje na računarima, u odnosu na mobilne telefone i uređaje, time je njihov CTR po pravilu veći u odnosu na CTR koji ostvaruju oglasi na prenosnim uređajima. Stoga, ukoliko želite da se reklamirate i na jednim i na drugim, kreirajte posebnu kampanju za svaki uređaj, kako vam nizak CTR na telefonima i tabletima ne bi uticao na CTR na računarima.

Reach and Frequency – u okviru Report Center-a, imate opciju da pogledate koliko ljudi je videlo vaše oglase u okviru određenog vremenskog perioda. Tačnije, reach je broj unikatnih korisnika koji su bili izloženi vašim oglasima tokom određenog vremena, dok je frequency prosečan broj puta koliko je oglas bio prikazan istim tim korisnicima.

Language and Location Targeting – precizno targetirajte svoju ciljnu grupu na osnovu lokacije na kojoj se nalazi i jezika kojim govori. Možete slobodno kombinovati ove parametre, tako da npr. možete “gađati” Srbe koji žive u Nemačkoj, a govore naravno srpskim jezikom. Kada re reč o lokacijskom targetiranju, AdWords pruža mogućnost targetiranja na osnovu zemlje, regiona, grada, pa čak i dela grada. Na primer, ukoliko želite da oglašavate piceriju na Vračaru, podesite da se oglasi prikazuju samo na Vračaru, kako ne biste trošili klikove na ljude koji žive na drugim beogradskim opštinama.

Ad Schedulling - odredite u kom periodu dana će se vaši oglasi prikazivati, na osnovu vremenske zone i navika vaše ciljne grupe. Šta god da odaberete, isključite mogućnost prikazivanja oglasa tokom noći, jer ljudi koji tada surfuju, nisu spremni za akciju – neće ostvariti konverziju. Ne trošite klikove na njih.

Demographic – u okviru podešavanja vaše kampanje (settings), postoji opcija da demografski odredite svoju ciljnu grupu, kojoj ćete prikazivati vaše kontekstualne Google oglase – dakle ne funkcioniše na oglasima na  pretraživačima. Ova opcija je jedno vreme bila u Beta fazi, pa je povučena, da bi se ponovo aktivirala. Odredite pol i godište vaše ciljne grupe.

Vrste ključnih reči

Postoje četiri vrste ključnih izraza: otvoreni izraz, fraza, zatvoreni izraz i negativna ključna reč. Uzećemo primer nekoga ko prodaje polovne knjige i želi da zakupi izraz: knjige za školu.

Ukoliko bude odabrao otvoreni izraz, njegovi oglasi će se prikazivati svaki put kada neko na Guglu ukuca taj izraz, ali i onda ako na primer ukuca nove knjige za školu ili knjige za muzičku školu ili knjige za školu na poklon.  Dakle, s obzirom na to da je izraz “otvoren”, oglasi će se prikazati i onda ako se izrazu doda reč ispred, unutar ili posle njega. Trebalo bi izbeći zakupljivanje otvorenih izraza, ali to naravno dosta određuje i prosečan broj pretraga koje taj izraz beleži, a koji nam otkriva Keyword Tool.

Fraza se označava znacima navodnika, tako da bi fraza našeg primera izgledala ovako – “knjige za školu”. Ukoliko izraz zatvorimo frazom, on će se pokretati naš oglas svaki put kada neko ukuca taj izraz ili ako doda reč ispred ili iza njega, ne i unutar kao što je slučaj kod otvorenog izraza. Sa druge strane, fraza određuje da se naš oglas pojavi na pretraživaču Google samo onda kada se reči ukucaju upravo tim redosledom, dok bi se recimo kod otvorenog izraza, oglas pojavio možda i onda kada bi neko ukucao škola sa knjigama.

Zatvoreni izraz se označava četvrtastim zagradama, tako da bi naš primer izgledao ovako – [knjige za školu]. Zatvoreni izraz koristimo onda kada želimo da se naš oglas prikazuje isključivo onda kada se ukuca taj izraz, bez ikakvih “varijacija na temu”. Zatvoreni izraz dakle ne trpi dodavanje reči, niti dopušta premeštanje redosleda reči u izrazu.

Negativne reči koristimo najčešće u kombinaciji sa otvorenim izrazima, kako bismo izbegli kombinacije koje nam ne odgovaraju. Ukoliko recimo naš bukinista iz primera želi da izbegne da mu se oglasi aktiviraju onda kada neko ukuca – nove knjige za školu – to može rešiti tako što će zakupiti otvoreni izraz ili frazu – knjige za školu – i dodaće negativnu reč – nove.

Saveti za prestizanje konkurencije

Ukoliko ste novi u AdWords svetu, a već postoji velika konkurencija u vašoj oblasti, evo nekoh praktičnih saveta šta možete uraditi.

Uzmimo za primer  Pavla, koji oglašava svoj servis automobila na sajtu www.mojauto.rs. Pavle je nakon tri meseca oglašavanja lepo optimizovao svoje kampanje i sada plaća za kontekstualne oglase na Mojauto.rs prosečnih 7 centi po kliku. Odjednom, u igri se pojavljuje Nemanja, koji takođe ima auto servis i želi da ga reklamira putem Google oglasa na Mojauto.rs. Nemanja želi da plati 12 centi po kliku i da tako potuče konkurenciju. Međutim, istorijski CTR puno utiče na Avg. CPC, tako da će Nemanji trebati određena doza vremena i velika količina znanja da “potuče” Pavlove oglase, odnosno da se njegovi oglasi više pojavljuju na Mojauto.rs u odnosu na Pavlove.

Evo nekoliko saveta za Nemanju:

  • Potrebno je da pravilno struktuira svog AdWords nalog – neka svaka marka vozila ima posebnu kampanju, neka svaka vrsta servisiranja ima svoju oglasnu grupu, neka svaka oglasna grupa ima nekoliko oglasa, kako bi se testirao njihov kvalitet copywriting-a, neka landing page na koji šalju oglasi bude u skladu sa uslugom koja se spominje u tekstu oglasa. U prevodu, ukoliko se reklamira servis Toyota vozila, neka landing page bude upravo stranica na sajtu posvećena servisu Toyota vozila, a ne početna stranica sajta.
  • Nemanja bi trebalo da odabere što više ključnih izraza (ne reči) i da testira učinak različitih vrsta tih izraza. Recimo, ako odabere otvoreni izraz servis automobila, neka odabere i frazu “servis automobila”, kako bi uvideo koja vrsta izraza postiže viši CTR i niži CPC.
  • Nemanja bi trebalo da kreira i posebnu kampanju za oglase na Google pretrazi, naročito ako primeti da nema velike konkurencije za izraze koji su njemu interesantni.
  • Nemanja bi trebalo da oproba i tekstualne i slikovne oglase koje će plasirati na Mojauto.rs. Svaka grupa oglasa bi trebalo da bude kreirana u posebnoj kampanji. Kada je reč o slikovnim oglasima, tu bi trebalo kreirati različite verzije istih banera – misli se pre svega na boju background-a, iz razloga što su sajtovi koji prikazuju kontekstualne Google oglase različitih boja. Razmislite da li bi Nemanjin beli baner na sajtu sa belom pozadinom imao isti učinak kao i žuti oglas na istom sajtu?
  • Na svakih nekoliko dana, Nemanja bi trebalo da meri učinak kampanja i da ih OPTIMIZUJE. Što podrazumeva, menjanje placement-a, websajtova na kojma prikazuje svoje oglase, menjanje ključnih izraza koji aktiviraju njegove oglase na pretraživaču Google, stvaranje novih tekstova oglasa, a pauziranje onih sa lošim rezultatom.
  • Bilo bi veoma poželjno da Nemanja poveže svoj AdWords nalog sa svojim Analytics nalogom, jer mu to pruža podatke za dubinsku analizu poseta na svom sajtu.
  • Potrebno je da se Nemanja upozna sa najboljim primerima AdWords prakse. Izvori su brojni, ali je na prvom mestu svakako zvaničan Google AdWords blog.

 

AdWords alati

Google AdWords je prilično složen sistem, tako da bi trebalo koristiti sve raspoložive alate kako bi se postigao dobar efekat oglašavanja. Pored spomenutog Keyword Tool-a, tu su još i Placement Tool (koristi se za odabir sajtova koji će prikazivati vaše kontekstualne oglase), Contextual Targeting Tool (pomoću koje možete dobiti ideje za nove ključne reči i kreiranje novih oglasnih grupa), Traffic Estimator (prognozira ostvareni broj klikova na odabrane ključne reči, prosečni CPC, potrošeni dnevni budžet i prosečnu poziciju vaših oglasa u odnosu na konkurentske oglase) Google Analytics (za koji svi znamo, ali malo nas zna da ga koristi u potpunosti), Website Optimizer (za split testing landing stranica, kako biste ustanovili verziju na koju posetioci najbolje reaguju) i dr.

Još jednom – menadžment AdWords kampanja nije posao koji možete raditi “onako uzgred, u slobodno vreme”. Ukoliko imate iole ozbiljan biznis i nemate vremena da se posvetite samo ovome – delegirajte jednu osobu u firmi da se bavi samo ovim poslom. Druga varijanta je da angažujete agenciju koja se time bavi, jer se mnogo više isplati nego da ovo neko u firmi radi polovično. Kao što rekoh, preporučujem vam agenciju Go Oglasi koju vodi Sanja Jovanović sa Google AdWords sertifikatom. Od nje sam naučio dosta stvari iz ovog teksta.

To bi bilo sve što vam je potrebno za početak. Želim vam puno sreće :)

 

published on June 8th, 2012
comments

Remek delo i jedna od najboljih reklama koje sam ikada video. Odvojio sam vreme da je titlujem kako bi je bolje razumeli svi.

2007. je dobila nagradu za najbolju reklamu na najprestižnijem Cannes Lions festivalu, i još 26 nagrada na festivalima širom sveta.

Reklamu je napravio studio Paranoid Projects, poznat po svojoj kreativnosti.

Uživajte.

P.S. Ova reklama je odličan primer jednog rastućeg trenda – upotrebe tzv. storytelling-a u marketingu. Ukoliko vas zanima da uđete u celu teoriju narativa u komunikologiji, preporučio bih vam knjigu “The Story Factor” od Annette Simmons. Ako se bavite bilo kakvom vrstom javnog nastupa, pisanja, bilo kakvom komunikacijom, i ako želite ljudima da prenesete jaku energiju i emociju poput ove reklame, “The Story Factor” je pun pogodak.